Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Branko Ružić

Branko Ružić

Socijalistička partija Srbije

Govori

Zahvaljujem, predsedavajući.
Intencija zaista nije da bude dupliranje niti će ga biti. Prirodno da gradska opština bolje prepoznaje šta su prioriteti na polju izrade planova na njenoj teritoriji, saglasnost je, pre svega, potrebna iz razloga hijerarhije prostornih planova, kao što i piše u članu i mislim da je važno da razdvojimo šta jedinice lokalne samouprave koja mora da donese tu odluku, a šta su gradske opštine.
Gradske opštine nažalost u ovom domenu još uvek nemaju status jedinice lokalne samouprave i zato je ta saglasnost preko potrebna i naravno što piše u članu 7. go je da, što ste i vi naveli, da na sva planska dokumenta iz stava 2. ovog člana, posle jednog uvida pribavlja se saglasnost komisije za planove Skupštine grada Beograda o usklađenosti plana detaljne regulacije sa planom višeg reda odnosno sa zakonom, a znamo koji je to zakon, kojim su uređeni prostorno planiranje i izgradnja objekata.
Prisustvo trećine delegiranih predstavnika Skupštine grada, po meni ni na koji način, niti je dupliranje, niti otežava samu proceduru.
Mislim da je dobro da se prati od strane grada Beograda koji jeste vlastan da u konačnom, donese odluku, odnosno da saglasnost na plan. Hvala vam.
Zahvaljujem, predsedavajući.
Vrlo kratko. Dakle, naravno da je taj skepticizam koji čujemo s vremena na vreme nešto što može da bude i plodotvorno da bismo ukazali na činjenično stanje i da vidimo šta su modaliteti kako neke stvari da popravimo. Upravo na tom tragu mislim i da je predlog ovih izmena i dopuna Zakona o glavnom gradu. Činjenica da ćemo rasteretiti to usko grlo koje postoji i sprečiti na svaki način nepravilnosti, vi ćete to nazvati nekim koruptivnim aktivnostima, ja bih rekao nepravilnosti i da prosto otvorimo mogućnost da se i građevinske dozvole i legalizacija ili ozakonjenje na neki način u preraspodeli posle između grada i gradskih opština decentralizuje i da omogućimo da to ide mnogo brže, valjda je brzina suština čitave ove priče.
Niko ovde nije rekao da će ovaj zakon dovesti do toga da se svi ovi problemi reše, i to nigde ne piše, ako se ne varam. Ali, mislim da otvara jednu veliku mogućnost da se ovi problemi rešavaju na jedan brži način. Ovo upravo jeste refleks onoga što vidimo u praksi i čega smo svi svesni. Možemo mi na to da gledamo iz vizure vlasti, iz vizure opozicije, živimo u Beogradu, znamo kakvi problemi egzistiraju i zato je ovakav predlog i iznet pred vas kao predstavnike nosilaca suvereniteta ove države.
Što se tiče mesnih zajednica i izbora Zakona o lokalnoj samoupravi, odnosno izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi, koji je takođe usvojen u ovom domu, jasno kaže da će se Zakonom o glavnom gradu regulisati procedura izbora članova saveta mesnih zajednica.
Ako želimo da na jedan, rekao bih, ozbiljan način sagledavamo ono što je predloženo, ovde zaista nema mesta tolikoj dozi kritike. Dakle, predsednik skupštine jeste onaj koji će sazivati zbor građana, ali građani samo predlažu dupli broj u odnosu na ukupan broj članova saveta mesnih zajednica i nakon toga skupština se u skladu sa svojim Poslovnikom izjašnjava, dakle, odbornici glasaju o tim članovima saveta mesnih zajednica.
Takođe, na tragu onoga, i tu se slažem sa prethodnim govornikom, da ne bude govornicom…
(Vjerica Radeta: Ipak si slušao. Činilo mi se da nisi.)
Naravno da sam slušao.
Dakle, tu bih se složio da postoje realni pokazatelji da možda u nekim urbanim sredinama nema potrebe za postojanje mesnih zajednica, ali to će svakako biti predmet razmatranja na Skupštini grada Beograda i siguran sam da grad Beograd, shodno sposobnosti svih čelnika, će iznedriti rešenje koje je adekvatno upravo tom realnom životu u kome živimo. Nije isto kada živite na Vračaru, Starom gradu ili u Lazarevcu, Barajevu, Sopotu, Obrenovcu itd.
Tako da, evo, ja sam zaista želeo, zbog toga što zaista čitav dan ulažete jedan veliki napor da obrazložite svoje amandmane. Mislim da je bio red da pokušam da odgovorim na neke od ovih zaista suvislih kritika. Hvala vam.
Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, izmene i dopune Zakona o glavnom gradu su svakako veoma značajne, imajući u vidu da evo već nakon skoro 12 godina se suštinski uvodi jedan viši stepen decentralizacije i prenošenja nadležnosti sa nivoa Republike na grad Beograd, ali naravno ostavljajući i mogućnost da se unutar gradskih opština ta decentralizacija sprovede na način i u maniru koji će dovesti do toga da sve usluge građanima, građankama i privredi budu na jednom višem stepenu raspoloživosti.
Dakle, donošenje ovog zakona o izmenama i dopunama važno je zbog potrebe da se gradu daju nadležnosti koje će omogućiti njegovo bolje funkcionisanje, a građanima, kao što sam rekao, pružanje efikasnijih usluga. Upravo ovi ciljevi su zacrtani i u reformi javne uprave. Kao što znate, reforma javne uprave je jedan od tri kriterijuma ili noseća stuba naših evropskih integracija. Reformom javne uprave koordinira Ministarstvo na čijem čelu se trenutno nalazim i mislim da je jedan od kvalitativnih pomaka i to da ćemo imati veće učešće javnosti u samom donošenju i usvajanju politika, sledstveno tome i podizanje poverenja građana u državne institucije i ono što je svakako važno, da bismo došli do tih ciljeva važno je da obezbedimo mehanizme planiranja, upravljanja i kontrole institucija javne uprave.
Kao što sam rekao u uvodu, ovaj zakon se u najvećoj meri pre svega tiče decentralizacije. S jedne strane, dakle, radi se o prenosu nadležnosti sa republičkog na nivo grada Beograda, ali se takođe bavi i stvaranjem uslova za dalju unutrašnju decentralizaciju grada Beograda, bilo da je reč da se ovim prepozna uloga gradskih opština u obavljanju određenih nadležnosti ili da se stvaraju uslovi da grad svojim statutom prenese određene poslove gradskim opštinama.
Unutrašnjom decentralizacijom grada Beograda stvaraju se uslovi da gradske opštine, kao tradicionalne opštine, u punoj meri ostvaruju svoje potencijale za razvoj, privlačenje investicija, čime mogu da se ostvaruju praktično kao da su jedinice lokalne samouprave. Sve ovo, naravno, može da proizvede i veću efikasnost i bolje usluge ka našim građanima koji su nosioci suvereniteta naravno i grada Beograda, ali naravno takođe i boljih usluga za privredu.
Podsećam da ovde govorimo o tradicionalnim opštinama grada Beograda koje su se do sada, kao što svi znate, pre svega oni koji žive u Beogradu ili se bave politikom u Beogradu, dovijale, snalazile pojedinačnim inicijativama kako bi bile efikasnije i podastrle građanima sve usluge koje su im stajale na raspolaganju. Koliko sam informisan, postoji jedan pozitivan primer u Kaluđerici gde je napravljen jedan uslužni centar kako bi se upravo građanima omogućilo da ostvare sva svoja prava u komunikaciji sa upravom, primenjujući Zakon o opštem upravnom postupku i softversku platformu e-ZUP o elektronskoj razmeni podataka i kako građani ne bi morali iz Kaluđerice da dolaze, da putuju mnogo duže kako bi ta svoja prava ostvarili. Ali, mislim da je došlo vreme da se na to dobijanje stavi tačka i da se krene jednim sistemskim rešenjem.
Takođe, donošenjem ovih izmena i dopuna potrebno je uskladiti odredbe ovog zakona sa mnogim sektorskim zakonima koji su doneti u prethodnom periodu. Podsećam, ovo je prvi put nakon 12 godina da se suštinski rade izmene i dopune, suštinske izmene i dopune Zakona o glavnom gradu. Ti sektorski zakoni su svakako interesantni zato što uređuju pojedina pitanja od značaja za rad i funkcionisanje lokalne samouprave.
To su naravno Zakon o lokalnoj samoupravi, zakon o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, Zakon o javnoj svojini, Zakon o stanovanju i održavanju zgrada, Zakon o smanjenju od katastrofa i upravljanjem vanrednim situacijama, Zakon o visokom obrazovanju, Zakon o zaposlenima u AP i jedinicama lokalne samouprave.
Glavni grad, kao što znate, i Ustav ga prepoznaje kao posebnu jedinicu lokalne samouprave, do sada se po nadležnostima nažalost nije razlikovao od svih ostalih jedinica lokalne samouprave u Srbiji, a svi znamo da je mnogo kompleksniji u pogledu organizacije u usluga koja je u obavezi da pruži građanima i privredi. Izmenama i dopunama ovog zakona predlaže se proširenje nadležnosti grada čime se ostvaruje ustavna odredba i to iz člana 189. stav 5. koji upućuje na mogućnost da se Zakonom o glavnom gradu mogu poveriti i druge nadležnosti, osim onih koje su poverene opštinama i gradovima.
Svi smo bili naravno svesni obima, ali smo predložili niz izmena i dopuna, koje menjamo nadležnosti koje se daju glavnom gradu. Moram naravno istaći da smo pre svega bili vođeni potrebom da Beograd u punom kapacitetu, u potpunosti bude u poziciji da može da vodi brigu i pruža usluge građanima i privredi na jedan sveobuhvatan, celovit i efikasan način. Izmene i dopune se temelje na bazi njegovog posebnog ustavno-pravnog položaja i u skladu sa postojećim razvijenim, stručnim, organizacionim i kadrovskim kapacitetima koji svakako postoje u gradu Beogradu.
Navešću vam nekoliko primera koji ukazuju na to kako će pojedina ovlašćenja obezbediti kvalitetnije pružanje usluga građanima u skladu sa kapacitetima grada. Smatrali smo važnim da se omogući osnivanje javnih preduzeća od strane pojedinih gradskih opština na teritoriji grada Beograda. Ovde se naravno radi i o javnim komunalnim preduzećima, s obzirom da je uređivanje obezbeđivanje komunalnih delatnosti jedna od izvornih nadležnosti jedinice lokalne samouprave. Tako su pojedine od tih delatnosti, odnosno obezbeđivanje uslova za njihovo obavljanje raspodeljene između grada i gradskih opština Barajeva, Grocke, Lazarevca, Mladenovca, Obrenovca, Sopota i Surčina. Tako imamo slučajeve, one decenijama ulažu u komunalne sisteme a van su, suštinski su van sistema upravljanja. Kako bi se obezbedilo nesmetano funkcionisanje, pa i u određenim slučajevima finansiranje rada tih javnih preduzeća, smatramo da je neophodno da se predvidi mogućnost osnivanja javnih preduzeća od strane gradskih opština. Pogotovo ako se ima u vidu da se prvenstveno radi o tzv. rubnim, gradskim opštinama koje se nekada imale zakonsku mogućnost da osnivaju javna preduzeća i koja su upravo obavljanje određenih komunalnih delatnosti organizovale na taj način što su osnivale svoja javna preduzeća.
Izmenama predlažemo da su nadležnost grada uvrsti u uređivanje i obezbeđivanje poslova koje se odnose na izgradnju, rekonstrukciju i upravljanje javnim putevima. Na ovom primeru grad Beograd raspolaže, i toga smo svi svesni, neophodnim sredstvima i kapacitetima za upravljanje tim putevima na svojoj teritoriji, pa se ova izmena predlaže radi otklanjanja nedoumica u primeni Zakona o putevima.
Ostavljena je mogućnost da se statutom grada Beograda preciznije urede odnosi između grada Beograda kao jedinice lokalne samouprave i gradskih opština obrazovanih na teritoriji grada, u oblasti smanjenja rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama. Ovo svakako svi zajedno imajući u vidu ne tako daleku prošlost možemo da ocenimo kao veoma značajno i koliko je u stvari važno da svi nadležni, pre svega, preventivno i pravovremeno deluju u slučaju elementarnih nepogoda.
Predlažemo i da grad Beograd kroz odredbe statuta može da dodeli gradskim opštinama poslove koji se odnose na simbole, nazive, naseljenih mesta u jedinici lokalne samouprave. O nazivima ulica, trgova, gradskih četvrti, zaseoka i drugih delova naseljenih mesta na svojoj teritoriji uz prethodnu saglasnost ministarstva nadležnog za poslove lokalne samouprave. Ovo je svakako nadležnost skupštine jedinice lokalne samouprave u skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi, ali radi efikasnijeg, celishodnijeg, bržeg obavljanja tih poslova i pojednostavljivanja procedura za njihovo obavljanje predlažemo da grad Beograd ove poslove može poveriti gradskim opštinama.
Predlažemo da grad imenuje i razrešava direktore ustanova dečije zaštite imajući u vidu da je grad njihov osnivač, kao i da grad kao što znate utvrđuje mrežu tih ustanova. S obzirom na brojnost javnih manifestacija i nedovoljnu regulativu u toj oblasti, ukazala se potreba da grad Beograd utvrđuje i uređuje održavanje javnih manifestacija od značaja za grad i prilikom utvrđivanja i održavanja javnih manifestacija, grad bi se rukovodio sektorskim zakonima, uređenje ove oblasti, načina finansiranja troškova. Na ovaj način značajno bi doprineo transparentnosti ulaganja sredstava.
U skladu sa Strategijom podsticanja rađanja koja je usvojena 2018. godine, predlaže se da grad Beograd sprovodi mere i finansira projekte u cilju podsticanja nataliteta na svojoj teritoriji, a sve naravno ovo imajući u vidu da grad Beograd raspolaže potrebnim kapacitetima, da obezbedi naravno ta sredstva i da te mere sprovodi.
Predložili smo i preciznije nadležnosti grada Beograda predviđene Zakonom o trgovini i Zakonom o turizmu u vezi sa privremenim objektima i pokretnim sredstvima sa kojim se obavlja trgovina na malo, kao i mesta gde se nalaze ovi objekti. Tu posebno treba obratiti pažnju na blizinu predškolskih i školskih ustanova, zdravstvenih centara i tako dalje.
S obzirom na raznolik karakter područja koja se nalaze na teritoriji grada Beograda od urbanih do seoskih potrebno je urediti nadležnost grada Beograda u oblasti držanja i zaštite domaćih i egzotičnih životinja. Izmenama i dopunama zakona želeli smo da osiguramo učešće grada Beograda, na jednom višem nivou i u oblasti odlaganja komunalnog otpada sve u cilju doprinosa zaštiti životne sredine što je od velike važnosti na teritoriji glavnog grada kao i nadležnost grada da donosi program mera prevencije stvaranja otpada od plastičnih kesa sa planom za njegovo sprovođenje.
Želim da istaknem i finansiranje protivgradne zaštite na teritoriji grada. Nekome će se to učiniti možda kao jedan nebitan delić tog mozaika ali imali smo ranije situacije da upravo zbog nekih proceduralnih razloga i zbog nemogućnosti da same gradske opštine isfinansiraju protivgradnu zaštitu, šteta nastupi, a da nas sama procedura u tome sprečava i mislim da je ovo takođe veoma značajno, kao što je značajna i tzv. poljo-čuvarska služba.
U oblasti poljoprivrede smatramo značajnim da se nadležnosti grada zaokruže ovlašćenjem da obavlja poslove poljoprivredne inspekcije u delu kontrole nad primenom mera koje propisuje grad Beograd za vlasnike ili korisnike poljoprivrednog zemljišta, kao i kontrole korišćenja poljoprivrednog zemljišta u odnosu na godišnji program zaštite unapređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta koji donosi grad Beograd.
Ono što je i zbog Beograđana, Beograđanki ali i naravno svih građana Srbije važno istaći moramo da znamo da je Beograd druga poljoprivredna celina na nivou čitave Republike Srbije, posle Vojvodine ima oko 240 hiljada hektara od čega se 150 hiljada hektara obrađuje. I u nekom prethodnom periodu to nije bilo dovedeno do savršenstva, a kada kažem nije bilo dovedeno govori o kontroli iznajmljivanja zemljišta i na ovaj način će biti bolja kontrola, transparentnija, a samim tim će biti veći prihod u budžetu.
Istovremeno jedan od, rekao bih, važnih i sasvim relevantnih i racionalnih argumenata da se ove izmene i dopune zakona donesu u hitnom postupku jeste činjenica da smo predvideli preciziranje nadležnosti grada za izdavanje građevinskih dozvola za izgradnju objekata, u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja.
Upravo su odredbe koje se odnose, dakle, na ovu oblast značajne za ubrzanje realizacije pokrenutih postupaka u vezi sa izgradnjom, ali i sa ozakonjenjem objekata i završetka ovog veoma zahtevnog, obimnog, složenog posla koji je oduzimao mnogo vremena i pravio jedno usko grlo koje smo na ovaj način praktično probili. Mislim da je to jedan veliki i značajan iskorak napred.
Ono što svakako jeste značajno to je da će, po onome što su gradski čelnici već najavili, ali to će biti predmet, naravno, njihovog rada u gradu Beogradu, to je da će građevinske dozvole u prigradskim opštinama biti izdavane za veći broj kvadrata. Takođe, u prigradskim za veći broj kvadrata nego u ovim gradskim.
Isto se događa i po pitanju legalizacije, to je koliko sam informisan, plan i mislim da će to u velikoj meri rasteretiti čitavu ovu situaciju koju smo imali, upravo centralizovanim jednim sistemom koji je i doveo do stvaranja tog uskog grla, a to je naravno bila politika koja se vodila ranije, dakle pre 2012. godine. Kao što znate Zakon o glavnom gradu je donet 2007. godine, jel tako?
Sve navedene izmene za svrhu imaju da se materijalizuju odredbe Ustava i zakona koje grad Beograd prepoznaju kao posebnu jedinicu lokalne samouprave, odnosno da grad Beograd stekne i prava, ali i obaveze za obavljanje onih nadležnosti za koje ima kapacitete i potrebu da ih uređuje. Kako bi se, naravno, pojednostavile procedure za ostvarivanje prava građana i privrede, na taj način moći ćemo da podignemo kvalitet pružanja usluga od strane grada ka našim sugrađanima.
Dovoljno je da uzmete analizu koliko je investitora ili investicija došlo u neke od opština, na primer u Sremu, hajde da pomenemo Staru Pazovu, Sremsku Mitrovicu, Rumu, a Stara Pazova se naslanja na Surčin i Surčin nije bio u toj mogućnosti, dobro na Batajnicu, ali jednim delom i na Surčin, nije bio u toj mogućnosti da iskoristi mogućnost da na jednoj istoj ili sličnoj, identičnoj teritoriji sa svim infrastrukturnim potencijalima privuče investicije. Tako da, mislim da ovo svakako jeste veoma značajno.
Na kraju, ono što želim da kažem, to je da podsetim da je grad Beograd i administrativni i privredni i kulturni i razvojni i univerzitetski centar zemlje i da u njemu po poslednjem popisu iz 2011. godine, živi 23% ukupne populacije države Srbije.
Najvažnija vrednost, dakle, koju donose izmene i dopune ovog zakona jeste naravno decentralizacija, odnosno poveravanje većih nadležnosti gradu Beogradu, kako bi kao najbliži građanima adekvatno odgovorio na njihove potrebe, ali donosi i bolju podelu poslova između grada i gradskih opština i tako mogućnost da grad prenese svoje izvorne nadležnosti na gradske opštine.
Smatramo da Beograd i njegove gradske opštine za to imaju, svakako, i mogućnosti i kapaciteta i vreme je zaista bilo da im to i omogućimo. Hvala vam.
Zahvaljujem, potpredsedniče.
Ja bih na kraju ovog turnusa izlaganja šefova poslaničkih grupa se zahvalio zaista i gospodinu Markoviću, i gospodinu Petronijeviću, i poslanici Karadžić, i Macuri, i Vojislavu Vujiću, Slavici Živković i, naravno, profesoru Šešelju.
Mislim da može da se izvuče jedan veoma važan zaključak, a to je da su svi ukazali na, naravno, svako iz svoje vizure, na značaj ovih izmena i dopuna Zakona o glavnom gradu. Ja bih samo ponovio da je intencija pre svega u daljoj decentralizaciji prenošenja ovlašćenja sa Republike na nivo grada, ali takođe i decentralizaciji i boljoj organizaciji unutar samog odnosa između grada Beograda i gradskih opština.
Šefovi i predstavnici poslaničkih grupa su već ukazali na ono što je intencija grada Beograda u pogledu izdavanja građevinskih dozvola i legalizacije, odnosno ozakonjenja, davanju, rekao bih, širih ovlašćenja i obuhvata samim gradskim opštinama, a to i jeste jedan od razloga zašto je bio potreban hitan postupak. To je nešto što je sasvim evidentno, da je postojalo jedno usko grlo koje smo morali da, narodski rečeno, otčepimo.
Što se tiče određenih kritika, ja moram da kažem da odbornici svakako nikada nisu bili deo zakonodavne aktivnosti, ali naravno da su javne rasprave mesto gde učestvuju, mogu da učestvuju, naravno, i odbornici kao građani i to uopšte nije sporno, ali mislim da je sasvim jasna potreba i širi društveni interes, interes građana i građanki Beograda, pa i privrede i investitora, da se po hitnom postupku urade ove izmene i dopune zakona u tom smislu.
Ono što je pomenuto, takođe, kao kritika, a tiče se referentnih manifestacija, to nije nadležnost Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, već je nadležnost Ministarstva kulture. To je sasvim evidentno. Pri tom, u jednoj političkoj areni svakako razumem da različite političke opcije koriste i neke primere za svoju političku borbu i to uopšte nije sporno.
Što se tiče nedoumica oko Zakona o javnoj svojini, ja ću samo pročitati član 3. koji jasno kaže da su u javnoj svojini prirodna bogatstva, dobra od opšteg interesa i dobra u opštoj upotrebi za koja je zakonom utvrđeno da su u javnoj svojini, stvari koje koriste organi i organizacije Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, ustanove, javne agencije i druge organizacije čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave i druge stvari koje su u skladu sa Zakonom u javnoj svojini. Tako da ovde nema nedoumica. Ovo je sasvim jasno.
Što se tiče tog lokal-patriotizma prema Zemunu, to je vrlo simpatično i to nije sporno, ali takođe nije naša intencija niti nadležnost da utvrđujemo koliki će gabarit ili dužina nekih plovnih objekata biti na rekama. Naša je velika sreća i bogatstvo da Beograd ima dve reke, Savu i Dunav.
Ono što je bila naša namera to je da ovim zakonom omogućimo dalju decentralizaciju, jednu bolju reorganizaciju unutar samog sistema u Beogradu, da to sve funkcioniše na dobrobit i na boljitak građanki i građana, da uvažimo sve specifičnosti.
Pomenuo je ovde i poslanik Petronijević kolika je razuđenost, koliko je od 17 opština različitih urbanih celina, ruralnih celina. Pomenuli smo, naravno, i značaj poljoprivrede i koliko hiljada hektara se obrađuje u gradu Beogradu i koliko će po tom osnovu biti priliva u budžet.
Na kraju, želim da se zahvalim svim šefovima poslaničkih grupa, bez obzira i na neke kritičke nijanse. Nadam se da ćemo nakon pauze čuti još dosta konstruktivnih rasprava i predloga. Hvala vam.
Hvala, predsedavajući.
Zaista ću vrlo kratko, imajući u vidu ovo što je narodna poslanica rekla u vezi sa bardom srpskog glumišta, velikanom našeg filma, čija vrednost praktično prevazilazi okvire ne samo Vračara, grada Beograda, Srbije, ja mislim da je on planetarna vrednost i naravno da je on u domenu i Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.
Drago mi je da je inicijativa pokrenuta, drago mi je da su i gradski čelnici, pre svega, ako se ne varam, zamenik gradonačelnika, gospodin Vesić, podržali ovakvu inicijativu i nadam se da će se to na komisiji za davanje naziva ulica u Beogradu naći u što skorijem vremenu, imajući u vidu da nakon donošenja te odluke Ministarstvo državne uprave daje saglasnost na nove nazive ulica.
Mislim da je važno pomenuti njegovu Koraćicu, koja je takođe veoma važan deo njegovog života, ali i veoma važan deo grada Beograda, jedne prigradske opštine. U svakom slučaju, biće nam drago da na taj način damo jedan omaž tri godine nakon što je Velimir Bata Živojinović preminuo. Hvala vam.
Hvala.
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, meni je, naravno, drago da imamo barem najmanje zajedničke imenitelje, a to je da težimo da se sve evidencije, pa i Jedinstveni birački spisak, učine što ažurnijim, i to je nešto što, nadam se, delimo kao stav.
Što se tiče ovog amandmana, prosto nije moguće pobrojati sve evidencije koje će se ažurirati na osnovu podataka iz Centralnog registra stanovništva, jer se, na primer, na osnovu Zakona o Jedinstvenom biračkom spisku MUP-ovi podaci već šalju u Jedinstveni birački spisak. Naravno, i Zakon o matičnim knjigama, član 35v, takođe, definiše tu obavezu.
Suština je u tome da ne treba mešati Centralni registar stanovništva i davati neki ekskluzivitet Jedinstvenom biračkom spisku.
Što se tiče interpretacije izrečene u intervjuu, nisam pominjao masovnu pojavu, a ono što je valjda interes svih nas, to je da taj Jedinstveni birački spisak bude što ažurniji i da se naravno uredi na način koji će korenspondirati sa realnim stanjem. To je, valjda, želja svih i u Vladi Republike Srbije i vas narodnih poslanika i mi na tome upravo i radimo.
Kada govorimo o tome, ne treba podizati tenziju i praviti teorije zavere, činjenica da je neka kako ih zovu - mrtva duša bila u biračkom spisku ne znači da je izvršena zloupotreba. Jer, ponavljam, kao i prošle nedelje, svaka izborna lista koja ima, koja učestvuje na izborima ima svoje predstavnike na biračkom mestu, u biračkom odboru i ukoliko se utvrdi ta nepravilnost koja može da dovede do zloupotrebe svakako neće potpisati taj zapisnik.
Prema tome, zbog građana više govorim, nego zbog vas uvažena narodna poslanice, ne treba podizati tenziju i praviti od nečega što prosto nije intencija Vlade, intencija Vlade je upravo da se Jedinstveni birački spisak učini što ažurnijim. Drago mi je da mogu da kažem da je ono što sam rekao i najavio prošle nedelje otpočelo, dakle, sa jučerašnjim danom je uvezana i Matična knjiga venčanih sa Jedinstvenim biračkim spiskom, i svakim danom, prosto, radimo ono o čemu vi upravo govorite ovde i prošle nedelje, a i danas. Hvala.
Zahvaljujem predsedavajući.
Naravno da smo mi sve ovo uradili i radimo da bi bilo koju vrstu nepravilnosti predupredili i ja mislim da se tu slažemo. Ono što jesmo uradili to su upravo ovi servisi koji sada omogućavaju da se po automatizmu svaka nepravilnost ili novonastala situacija ažurira i u Jedinstvenom biračkom spisku.
Moram da vas podsetim da i MUP svakodnevno po automatizmu šalje podatke o promeni prebivališta naših građana u Republici Srbiji, što takođe ide u Jedinstveni birački spisak, a da bi malo primirili situaciju, prosto moram da pomognem i vama i da vam kažem da u članu 10. jesu pobrojane sve evidencije, svih 13 evidencija, mi govorimo o onim evidencijama koje vode drugi državni organi, ažurirati shodno upotrebi Centralnog registra stanovništva.
Dakle, zbog građana važno je da se zna – sve evidencije su pobrojane. Nalaze se trenutno u šest registara, u šest različitih organa i institucija. Tih 13 evidencija sada će biti u Centralnom registru stanovništva, odnosno u skladu sa zakonom, kada bude usvojen, do 1. septembra 2020. godine.
Zahvaljujem.
Ponavljam, mislim da delimo stav ne samo mi nego verujem i svi narodni poslanici, samo što je naravno ugao iz koga vi nastupate opozicioni pa razumem da treba nešto i kritikujete.
U svakom slučaju, ovo je sasvim dovoljno izrečenog i urađenog da bismo svi shvatili da upravo radimo na tome da uvođenjem ovih servisa sam Jedinstveni birački spisak učinimo ažurnijim, pri tom, danas na ovom zasedanju ne govorimo o Jedinstvenom biračkom spisku, čak nije ni tema, zakon je o Centralnom registru stanovništva. Naravno ima indirektne veze.
Ono što je tačno, što ste izneli jeste da je Zakon o jedinstvenom biračkom spisku donet 2011. godine, a 2012. godine su sve lokalne aplikacije praktično prevedene u Jedinstveni birački spisak, kako god ga zvali, izvodima ili ne. Taj Jedinstveni birački spisak jeste u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave. Što se tiče transparentnosti Jedinstvenog biračkog spiska, opet u skladu sa zakonom, to smo govorili prošle nedelje, dakle, svaki građanin ima mogućnost da kada ukuca svoj JMBG proveri da li je u biračkom spisku, na kom biračkom mestu glasa. To je taj nivo transparentnosti koji je usklađen sa zakonodavnim okvirom.
Da li to treba menjati ili ne, imate pravo da predložite izmene i dopune zakona, nikakav problem i naravno, nakon toga da se parlament o tome izjasni. Postoje argumentacije i za i ne, ali trenutno u državi gde postoji vladavina prava, moramo poštovati zakone koji su doneti u ovom visokom domu. Hvala.
Zahvaljujem predsedavajući.

Zaista mi je drago da iako se radi o jednoj rečenici u obrazloženju, da ste se upravo na nju fokusirali i prepoznali tu ekološku svest koji posedujemo svi u Vladi Republike Srbije, pa i u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave.

Činjenica je da su i tadašnji ministar Milan Marković, kasnije i aktuelna predsednika Vlade Ana Brnabić tada govorili o ažurnosti biračkog spiska. Tu nemam ništa da dodam, niti da oduzmem. Govorio sam da u momentu kada govorimo birački spisak nikada nije bio ažurniji, što ne znači da u onom momentu kada su oni to izgovorili, takođe nisu imali pravo da tako nešto kažu.

Dakle, u tom pravcu idemo i opet upadam u tu političku klopku, da razgovaramo o Jedinstvenom biračkom spisku iako to nije isključiva i jedina tema ovo zakona, ali u svakom slučaju, mislim da delimo mišljenje da je potrebno učiniti ga što ažurnijim. Ovi servisi prosto ne mogu da budu predmet i plod manipulacije. Oni po automatizmu rade ono o čemu govorimo, evo vaša koleginica je rekla 30 godina, prema tome mislim da smo svi na istom poslu.

Što se tiče tih tzv. migracija u vreme vanrednih izbora, mislim da smo tu temu obrađivali još za vreme nekih izbora pre godinu i po dana ili godinu dana i da su vrlo egzaktno izneti podaci. Radilo se o beogradskim opštinama, jedna ili dve, egzaktni podaci o tome kolike su inače prirodne migracije ka Beogradu iz unutrašnjosti, koliki je trend u tom momentu i nije ga bilo.

Tako da, prosto to može da koristi za politička nadgornjavanja, političko delovanje, to je legitimno i nije nikakav problem, ali da ne bi sada ulazili u tu temu da potražujemo sada podatke i da ukažemo prosto na činjenicu da tih zloupotreba te vrste, tada prosto nije bilo. Hvala.
Hvala.
Prosto ne želim da oduzimam mnogo vremena, niti imam nameru da, prosto nisam u tom kapacitetu, da mogu politički da se nadgornjavam sa vama. Stručna rasprava nije nikada sporna, ali, prosto, zbog građana, ako je za ovih godinu i po dana, kao nastavak rada tadašnje ministarke a sada premijerke, dakle, urađeni su svi servisi, povezan jedinstveni birački spisak sa matičnom knjigom umrlih, matičnom knjigom venčanih, postoji dnevno ažuriranje, uz pomoć Zakona o opštem upravnom postupku, odnosno platforme ZUP, referenti na terenu mogu da takođe onu raniju istoriju upodobe sa činjeničnim stanjem, i to imaju kao obavezu i to rade i čine, dakle, sve to imamo danas u Srbiji.
Ja ne vidim šta je onda gore danas nego što je bilo? Mislim da je bolje i mislim da se oko toga i vi i ja slažemo. Da li može da bude još bolje? Siguran sam i uveren da može. I zato na tome radimo.
Jedinstveni birački spisak, nažalost, uvek se koristi u političke svrhe. Pri tom ne govorim o političkoj opciji kojoj vi pripadate, nego generalno.
Mislim da je upravo ovo što mi radimo jedan put da bilo kome izbijemo jedan takav argument iz ruku, jer svaka vlast je nekada neka buduća opozicija i mislim da barem tu temu treba ostaviti po strani i uraditi svaki izborni ciklus iznova, na način koji je sve ažurniji, bolji i usklađeniji sa zakonskim procedurama. Hvala vam.
Hvala, predsedavajući.
Ovde je utemeljenje u Zakonu o ministarstvima, koji jasno definiše da Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave vodi Centralni registar stanovništva. Dakle, kancelarija Vlade može da pruža samo tehničku podršku.
Članom 10. stav 3. ovog zakona je i definisana ta obaveza da svi podaci budu dostavljeni ministarstvu, a sledstveno tome i da budu pohranjeni u Centralni registar stanovništva.
Generalno, jasni su razlozi za odbijanje ovog amandmana, ali se slažem da upravo razmišljamo na identičan način, da treba sve ovo učiniti što ažurnijim i transparentnijim i mi na tome i radimo. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.
Dakle, sama namera uopšte nije sporna, nešto da li ubrzati ili ne. Ovde se radi o tome da je rok do osam dana, ne radi se o podacima, kako je ovde možda pogrešno navedeno, radi se o licima koje organ predlaže da mu se odobri pristup podacima iz Centralnog registra stanovništva. Prethodni korak je tehnička osposobljenost tog organa koju utvrđuje Kancelarija za informacione tehnologije. Nakon te provere Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave daje ili ne daje, odnosno odobrava ili ne odobrava pristup tom organu, odnosno konkretnim licima koje taj organ predlaže. Dakle, oni to mogu da dobiju i u roku od jednog dana i u roku od dva dana, zavisi koliko su oni ažurni. Do tog momenta pristup podacima ima samo onaj ko je ovlašćen, a o Centralnom registru, u skladu sa odredbama ovog zakona, računa vodi, naravno, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave. Tako da, shvatam nameru, ali prosto ne vidim tu problem. Dakle, oni mogu da dobiju to i u roku od jednog dana. Rok je do osam dana. Moraju da se pripreme za to.
Zahvaljujem, predsedavajući.
Samo bih se osvrnuo pre svega na amandman koji je ovde podnet, a tiče se smanjenja roka za izradu podzakonskog akta sa šest meseci na tri meseca. Naravno da smo razmišljali koliko je vremena potrebno sa aspekta celishodnosti potrebnog vremena za realizaciju i zato smo predložili da to bude šest meseci. Naravno, to ne znači da nije moguće taj akt završiti i pre tog roka, ali kao odgovorni ljudi želimo da se na odgovoran i ozbiljan način bavimo svojim poslom. To je osnovni razlog zašto ovaj amandman nije prihvaćen.
Kada se govori o digitalizaciji, mislim da je Vlada Republike Srbije dokazala da to jeste prioritet i da jeste u fokusu rada Vlade Republike Srbije. Činjenica, na primer, da preko milion puta nije bilo potrebno da građani Srbije idu od šaltera do šaltera da prikupljaju dokumenta, da je to urađeno zahvaljujući prvo donetom Zakonu o opštem upravnom postupku, nakon toga elektronske platforme eZUP koja omogućava da se elektronski razmenjuju podaci između organa bez da građanin mora da ide od šaltera do šaltera. Mislim da je to jedan egzaktan podatak, vrlo transparentan, ne može biti plod manipulacije i govori u prilog tezi da digitalizacija traje ne samo i isključivo kao tehničko-tehnološki proces, nego kao društveni proces.
Takođe, uvezivanje matičnih knjiga sa jedinstvenim biračkim spiskom, i to je digitalizacija, e-beba, i to je digitalizacija, e-inspektor, platforma na kojoj sada u pilot fazi rade četiri inspekcije, takođe je digitalizacija, omogućava i olakšava i građanima i privredi. Tako da, taj apriori negativan stav ili predrasuda o tome da digitalizacija nije dobra ili ne donosi ništa dobro ili korisno prosto ne stoji. Imate pregršt dokaza za to samo kada se okrenete oko sebe, tako da sam prosto morao da odgovorim i na ovaj, da kažem, politički deo obrazlaganja amandmana koji je uvaženi kolega izneo. Hvala vam.
Hvala, ne bih da upadam u klopku, imajući u vidu da nisam narodni poslanik, u svakom slučaju, ovo što ste pominjali te razlike političkih opcija, u kapacitetu ministra, svakako ne mogu da govorim na tu temu, to mogu da rade poslaničke grupe ili ovlašćeni predstavnici, to je na njima da li će vam odgovoriti. Ali u svakom slučaju kada govorimo o tome, evo mogu i da se izvinim ako vas nisam dobro razumeo, ali sam razumeo da ste rekli da je digitalizacija nešto dobro, tako da se oko toga slažemo. Ako vas nisam razumeo upućujem izvinjenje, ali u svakom slučaju ja sam naveo i argumente i zašto je ta digitalizacija dobra i šta je urađeno do sada bez pretencioznog nekog pristupa da bilo koga hvalim, ili kudim, nego govorim o onome što je prosto tačno.
Što se tiče jedinstvenog biračkog spiska koji je, eto nametnut kao tema, mi nismo imali elektronske baze podataka u vreme o kome vi govorite, dakle, 2011. godini, 2012. godini, odnosno nisu prebačeni podaci u elektronske baze. To je sada učinjeno. I, naravno da će sam jedinstven birački spisak biti ažurniji, i zato je moguće da 2019. godine, kažete da nikada birački spisak nije bio ažurniji, kao što je to bilo moguće reći 2012. godine.
Tako da, ne vidim problem šta je govorio Milan Marković, ili šta je govorila predsednica Vlade Ana Brnabić. Sve što više vreme prolazi, naravno, spisak postaje sve ažurniji. To je prosto igra reči, ne znam u čemu je tu problem.
U svakom slučaju, mislim da radimo jedan veoma važan posao. Centralni registar stanovništva koji iz šest registara praktično 13 evidencija sažima u jednu, centralnu, Centralni registar stanovništva, objedinjuje te podatke, jeste jedan od najznačajnijih rekao bih, posle Zakona o e-upravi, najznačajnijih infrastrukturnih zakona u tom delu, upravo digitalizacije, koju ste pominjali. Zato sam i zahvalan na vašim amandmanima, na koje evo, zaista se trudim da odgovorim argumentima i da objasnim zašto neki od amandmana nisu prihvaćeni.
Ovaj konkretan amandman, dakle u njemu je podcrtano da treba smanjiti rok sa šest na tri meseca, radi se o uredbi, ne radi se o nekom pravilniku. Vi, verovatno kao iskusni narodni poslanik znate da se uredbe šalju i na mišljenja, da to oduzima takođe vreme, tako da prosto nije moguće da nešto što je veoma ozbiljan posao stavimo u tri meseca, ne znači da nećemo završiti za pet meseci, npr. i obavestićemo javnost, naravno o tome da smo to uradili. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.
Vrlo ću kratko. Zbog digresija i ovih stvari koje su izrečene juče i danas, prosto moram da kažem da postoje procedure koje su opštepoznate i priznate vama, uveren sam, još bolje kao vrsnom pravniku. Dakle, od upisa činjenice smrti u matičnu knjigu umrlih automatski se šalje, dakle momentalno, izveštaj u Registar jedinstvenog biračkog spiska i onda referent koji je tamo bez odlaganja donosi rešenje o brisanju. Naravno da mora da postoji upravni akt, jer je to akt na koji se može izjaviti žalba jer nekada dolazi, nažalost, i do grešaka. Nama je kao državi i Vladi uvek interes da zaštitimo građane ukoliko dođe do grešaka. To se takođe odnosi i na promenu bilo kog podatka kada se radi upis, tako da je to zakon, to su činjenice svima vama dobro poznate.
Što se tiče Jedinstvenog biračkog spiska, naravno da tvrdim da nikada nije bio ažurniji, što ne znači da neće biti. Upravo jedan ovakav sistem je uvezivanje prvo sa matičnom knjigom umrlih, od početka iduće nedelje sa matičnom knjigom venčanih će još više pospešiti ažurnost Jedinstvenog biračkog spiska.
Zaštita podataka o ličnosti takođe je normirana i to je razlog zašto ne možete da vidite da li je vaš komšija ili nije u biračkom spisku, da li glasa, na kom mestu glasa itd, ali svaki građanin ili građanka Srbije može 365 dana, 24 sata na sajtu Ministarstva da ukucavajući svoj jedinstveni matični broj da utvrdi da li je upisan u birački spisak i na kom biračkom mestu glasa.
Ne vidim način, imajući u vidu i drugu zakonsku regulativu, da je toliko moguće praviti zloupotrebe, naročito sada kad radimo na ažurnosti Jedinstvenog biračkog spiska i to što se nekad potkrade greška, pa sada govorimo hipotetički… Ako govorimo hipotetički, godišnje u Srbiji premine, ako se ne varam, između 40 i 45 hiljada ljudi. Vi znate kada se zaključuje Jedinstveni birački spisak pre izbora i čak i da imate nekoga ko je u međuvremenu i intervalu ne daj bože preminuo, svakako birački odbor ima predstavnike svih relevantnih podnosilaca izbornih lista koji može da isprati da li je došlo do zloupotrebe ili ne. Ukoliko, ne daj bože, dođe do zloupotrebe, znate i sami da taj član biračkog odbora ima pravo da ne potpiše zapisnik.
Prema tome, ne treba praviti dramu, kao što je moj kolega juče Nedimović govorio o GMO i podizanju tenzija, mislim da upravo idemo u pravcu rešavanja ovih problema koji postoje svuda u svetu, ne samo kod nas, i mislim da ono što je izrečeno u velikoj meri, ili barem dominantno, ne stoji. Hvala vam.