Zahvaljujem, predsedavajući.
Prosto imam potrebu da odgovorim na ono što je ovde izgovoreno do sada u raspravi u pojedinostima. Mislim da je suštinski važno da građani shvate da ovaj Zakon o komunalnoj miliciji ne daje i nije pisan ekskluzivno za grad Beograd, čak naprotiv otvara se mogućnost da se služba komunalne milicije osnuje u bilo kojoj od 174 opštine širom Srbije.
Takođe, teza da postoji uzurpiranje funkcija državnih organa od strane jedinica lokalne samouprave, ukoliko dve ili više jedinica lokalne samouprave formiraju zajedničku službu komunalne milicije, prosto ne stoji, jer to jeste isključiva izvorna nadležnost uprave jedinice lokalne samouprave.
Što se tiče pominjanja primera u Preševu, a vezano za državne simbole. Podsetiću vas da je i tada nadležno bilo Ministarstvo unutrašnjih poslova kada je uklonjen jedan spomenik u Preševu, da je bila angažovana i upravna inspekcija Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, da je podizanje spomenika i spomen obeležja nadležnost jedinice lokalne samouprave po propisima Ministarstva kulture i da će ono što je predviđeno da komunalna milicija radi u tom domenu, a proističe iz ovog predloga zakona, komunalna milicija i činiti.
Dakle, nije tačno da nema ko da se bavi onim drugim nivoom korišćenja simbola. Smisao svakako nije preuzimanje ingerencija od strane MUP-a, smisao jeste da služba komunalne milicije rastereti MUP. I to i jeste poenta donošenja ovog zakona, a znate kada je zakon donet, dakle, već deseta godina kako zakon funkcioniše.
Takođe, ono što je ovde izgovoreno o represiji komunalne milicije, mislim da su i neki od narodnih poslanika govorili o tome, da u skladu sa onom narodnom, u svakom žitu ima kukolja, se dogodi ponekada da dođe do nepravilnosti, ali podaci su vrlo egzaktni, u ovom slučaju iz Beograda za 2018. godinu, neko je ovde govorio da nema preventive, nego samo represije.
Bilo je 14 hiljada upozorenja, 123 hiljade postupanja. Od te 123 hiljade postupanja u 2018. godini imali smo samo u 16 slučajeva upotrebu sredstava prinude. Osam puta fizičke snage, sedam puta lisice i jednom palice. I sada pogledajte kolika je to diskrepancija između onoga što se ovde govori i onoga što je realno stanje. To je isto kao na primeru pripadnika i delovanja pripadnika MUP. Dakle, svi oni imaju pištolje, ali koliko puta ih upotrebe, ne daj bože, naravno. Dakle, prosto takve teze jednostavno ne stoje.
Kada govorimo o tome da, odnosno kada govorite o tome da faktički, koliko shvatam, komunalna milicija ne treba uopšte ni da postoji, jer iz Predloga amandmana vidim da su uglavnom amandmani teksta da se ti članovi zakona brišu, ja ću vas samo podsetiti na zakone kojima se poveravaju određeni poslovi komunalnoj policiji, sada miliciji, kada ovaj zakon bude usvojen, nadam se, dakle, pre svega Zakon o javnom redu i miru koji jasno definiše u svojim članovima 2. i 3. da te poslove obavljaju kako MUP, kako inspekcije tako i komunalna policija. Takođe Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima, Zakon o prevozu putnika u drumskom saobraćaju, Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu, Zakon o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama, takođe Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini.
Tu se jednim delom poveravaju poslovi komunalnoj policiji. U svakom slučaju da ne pominjemo sada ove teze, da li je naziv trebao da bude drugačiji, ja sam i u načelnoj raspravi u uvodu govorio o tome da su imali alternativu, ali da je ovo sa aspekta termina jedan mnogo bolji naziv, prihvatljiviji sa aspekta tradicionalnog korišćenja tog naziva nekom ranijem periodu i da bi redarska služba ili ne daj bože, redarstvenici, da bi bilo onako, imalo bi prizvuk nečega što svakako nije u skladu sa našom tradicijom.
Mislim da je komunalni red i sprečavanje bahatosti i nereda pre svega suština donošenja ovog zakona, suština organizovanja službe komunalne milicije. Ponavljam, ovo nije imperativ, ovo nije obaveza bilo koje jedinice lokalne samouprave, to je mogućnost koju jedinice lokalne samouprave pojedinačno ili zajedničkim snagama mogu da iskoriste kako bi uradile nešto što je u interesu onih koji su nosioci suvereniteta tih lokalnih zajednica. To su svakako građanke i građani koji žive na njihovim teritorijama. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Što se tiče buke, već je spreman Nacrt zakona o zaštiti od buke, koji inače predviđa nadležnost komunalne milicije da se upravo pozabavi onim temama o kojima ste vi govorili. Ali, imajući u vidu da vrlo pažljivo čitamo vaše amandmane, na neke ne odgovaramo iz dobro poznatih razloga, ja samo nisam shvatio da je sadržaj vašeg amandmana bio vezan za ono o čemu ste vi govorili. Tiče se člana 18. stav 1. tačke 6) koju ste predložili da se briše, koja tretira pitanje privremenog oduzimanja predmeta, koja je inače regulisana članom 24. Zakona o javnom redu i miru, gde je predviđeno da to čine policija, komunalna policija do sada, ubuduće milicija ili nadležni inspekcijski organ.
Prosto, želim da ukažem na tu činjenicu i zbog građana da znaju da vrlo pažljivo pratimo šta stoji u vašim amandmanima. Nažalost, nisam čuo da je ovo bio predmet onoga o čemu ste govorili. Hvala.

Ja vam se zahvaljujem na tom pojašnjenju i na tom širem obuhvatu teme o kojoj ste govorili.
Ovde se ne radi o oduzimanju predmeta. Oduzimanje vozila je tretirano od strane Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju, ako se ne varam. Tako da, ono što su ovlašćenja definisana onim posebnim zakonima koje sam naveo danas pre ovih rasprava koje ste ovde imali, ti zakoni predviđaju da u nekom delokrugu komunalna milicija, odnosno policija trenutno, dok se ovaj zakon ne usvoji, ima nadležnosti i u tom delu.

Hvala, još jednom.
Prosto, moguće je da ja neke stvari ne razumem, ili nisam shvatio na pravi način.
Član 156a. Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju, ja ću citirati, radi javnosti, s obzirom da ste pominjali neka "Kargo" vozila, ako se ne varam: "U izvršavanju nadležnosti grada i grada Beograda u oblasti taksi prevoza, kontrolu nad primenom odredaba ovog zakona kojima se uređuje taksi prevoz vrši i komunalna policija". Dakle, to već postoji. "Ako u vršenju kontrole komunalni policajac utvrdi da taksi prevoz obavlja pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice koje nema odobrenje, dužan je i ovlašćen da privremeno oduzme vozilo, sačini zapisnik o utvrđenom činjeničnom stanju, izda potvrdu o oduzetom vozilu i bez odlaganja zapisnik i potvrdu dostavi gradskoj upravi, odnosno upravi nadležnoj za inspekcijske poslove u oblasti saobraćaja". "Tek nakon toga, u skladu sa procedurom, ovlašćeno lice gradske uprave, odnosno uprave nadležne za inspekcijske poslove u oblasti saobraćaja, dužno je da u roku od sedam dana od dana dostavljanja zapisnika i potvrde gradskoj upravi, odnosno upravi nadležnoj za inspekcijske poslove u oblasti saobraćaja, primeni ovlašćenje iz člana 149. stav 1. tačka 5. ovog zakona ili da vozilo vrati licu kome je oduzeto."
Dakle, u primeni ovlašćenja stava 2. ovog člana, komunalni policajac postupa na način utvrđen propisima iz člana 158. stav 3. ovog zakona.
Govorimo o tome da u ovom zakonu postoji nadležnost koja je već data i komunalnoj policiji da tako nešto učini, u skladu sa procedurom koju sam, evo, ovde pročitao, zbog građana, bez namere da polemišem sa bilo kojim narodnim poslanikom, a tako ni sa vama.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Prosto, nakon nekih navoda prethodnih govornika želeo bih da ukažem na neke činjenice. Uveren sam da postoji dobra namera i dobra volja, to uopšte nije sporno.
Ono što je ovde ukazano da će se devastirati, urušiti ustavno-pravni poredak, ja samo želim da podsetim da je sadržaj ovog zakona komplementaran u tom delu sadržinski, zakonu koji evo već desetu godinu se primenjuje, a za 10 godina bi se verovatno urušio taj ustavno-pravni poredak, da je to tačno što ste rekli.
(Vjerica Radeta: Zar nije, Branko?)
Što se tiče člana Ustava, člana 42, on jasno, kao što ste i rekli, definiše prikupljanje podataka o ličnosti i kaže se takođe da se to uređuje zakonom, a to uređivanje zakonom imate u ovom Predlogu zakona u članu 27.
Kada govorimo o braniocima, ovde nema prostora za branioce, ovde se ne radi o krivičnim delima. Kada govorimo o žalbama i rešenjima, to svakako ide kroz prekršajni postupak isledi nakon onoga što komunalni milicajci urade, koliko se ja razumem u procedure.
Zakon se svakako oslanja na sistemske zakone i čuli smo takođe da postoji, navodno postoje šira ovlašćenja i govorili smo o nadležnostima i o ovlašćenjima, Jedno su nadležnosti, drugo su ovlašćenja. I nadležnosti MUP i nadležnosti Komunalne milicije nisu ista. To je ono što je takođe, valjda, jasno svima, ali ja to moram da ponovim zbog javnosti.
Ranije je izrečeno da nema preventive, da je Komunalna milicija ili dosadašnja Komunalna policija isključivo represivnog karaktera. Samo da vas podsetim na ono što sam juče govorio, da je samo u Beogradu u prošloj godini izrečeno 14 hiljada upozorenja. Dakle, 14 hiljada upozorenja.
Na drugoj stani, represija je primenjena, ako je zovemo represijom, samo u 16 slučajeva. Znači, na jednoj strani 14 hiljada upozorenja, na drugoj strani 16 slučajeva upotrebe sredstava prinude u 2018. godini. Osam puta je bilo u pitanju fizička snaga, sedam puta su bile u pitanju lisice i jednom je bila ova, kako ste je vi nazvali, bezbolna palica. Tako da, mislim da je sasvim jasno da i to što je rečeno ne stoji.
Samo da još malo pogledam. Dali ste i primere iz života, nažalost, događale su se tragične situacije, i kada jednu želite da iskoristite da biste devalvirali značaj uopšte ideje o formiranju službe komunalne policije, ili komunalne milicije, onda se pomene taj tragični slučaj sa prodavcem lubenica.
Ali, takođe, želim da vas podsetim na jedan još tragičniji događaj koji se desio ispred Centra za socijalni rad u Rakovici, kada je došlo do smrtnog ishoda, ali je taj počinilac bio savladan upravo od strane dva komunalna policajca i time je sprečena veća tragedija. Tako da, svrsishodnost postojanja komunalne policije, ili sada komunalne milicije, ukoliko se ovaj zakon usvoji, mislim da je evidentna i na polju tih primera koje će, naravno, svako iz svog ugla i zarad svojih ponekad i političkih potreba iznositi.
U svakom slučaju, imao sam potrebu da odgovorim na ove zaista konstruktivne diskusije, ali da na neki način i dam argumentaciju koja je možda u jednom delu protivreči onome što ste vi govorili. Hvala vam.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Samo kratko, dakle, zarad javnosti ponovo. Naravno da prolaze obuku. Ta obuka traje 2,5 meseca u centrima za obuku koja je teorijska i praktična.
Što se tiče krivičnog postupka, ovde se ne radi, dakle, komunalna milicija, i ukoliko naiđe na počinioca krivičnog dela, oni to prosleđuju MUP-u i tužilaštvu, jer oni tu ne postupaju.
Mislim da je mnogo važnija ova obuka. Prosto, ta tvrdnja da obuke nema ne stoji. Naravno da prolaze obuku i to i piše u zakonu.

Zahvaljujem predsedavajući.
Vrlo kratko, prosto kao odgovor na neke od navoda koji su ovde izrečeni, što se tiče ustaljene prakse, dakle kada jedan zakonskih predlog prođe na sednici Vlade Republike Srbije, Vlada Republike Srbije je ta, odnosno pres služba je ta koja daje objavu, odnosno informaciju da je taj zakon prošao.
Takođe, državni sekretari u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave su na ovu temu govorili u javnosti. Ako želimo da budemo dobronamerni, to je i proverljivo i ne vidim razloga da se sada govori o tome da li je ili ne zamenik gradonačelnika ili bilo koji gradonačelnik ili predsednik opštine širom Srbije imao pravo ili ne da govori o predlogu zakona koji je ušao, faktički, u taj javni saobraćaj.
Takođe, činjenica je da je zakon bio spreman još 2015. godine i da, naravno, kao što ste i rekli, nije ušao u skupštinsku proceduru, ali nije ugledao svetlost dana zbog izbora koji su bili 2016. godine i to je takođe značajno.
Pominjala se ovde određena promotivna ili pi-ar aktivnost, a ticala se komunalne policije, moramo da shvatimo da Ministarstvo državne uprave, odnosno da komunalna policija nije služba Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i da to nije u delokrugu rada Ministarstva.
Ono što je takođe, prosto, stvar koja, rekao bih, ne stoji, a vi se možete složiti ili ne, pominjanje centralizacije u situaciji gde se zakonom omogućava svim opštinama i naravno gradovi već to pravo imaju, da osnivaju službu komunalne milicije, u skladu sa svojim finansijskim mogućnostima i u skladu sa svojim potrebama. Dakle, oni opredeljuju taj broj.
Na drugoj strani predlažete da se taj broj na neki način unificira. Dakle, da li ste za decentralizaciju ili ste za centralizaciju? Ovde centralizacije zaista nema, niti je ja vidim.
Što se tiče mogućnosti zaustavljanja privatnih vozila, ta odredba stoji u Zakonu prevozu putnika u javnom saobraćaju. I taj zakon daje mogućnost komunalnim policajcima da to čine. Sada smo samo proširili tu mogućnost i odnosi se na kamione koji, kao što smo govorili, mogu da voze šut ili neke druge stvari. To je osnovni razlog.
Pominjanje audio-snimaka. Dakle, video-nadzor postoji već 10 godina. Audio je sada pridodat kao rešenje gde će se ti podaci, pitali ste zašto se čuvaju ti podaci, čuvaju se zbog pokretanja prekršajnog postupka koji, naravno, može da bude pokrenut, ali može i da potraje dosta dugo.
Pominjana je opet represija. Ono što je važno da napomenem, samo u Beogradu, to navodimo kao primer, u prošloj godini bilo je 123 hiljade postupanja, a samo 16 slučajeva upotrebe sredstava prinude.
Dakle, ta disproporcija vam jasno govori da ni na koji način ne možemo govoriti o bahaćenju, bahatosti i represivnoj i prirodi same službe komunalne policije ili sada komunalne milicije.
Takođe, važno je reći da postoji preventiva. Dakle, imali smo više od 14 hiljada upozorenja i to je nešto što je takođe veoma značajno.
U svakom slučaju, smatram da ovaj zakon zaista otvara jedan širi spektar mogućnosti za sve jedince lokalnih samouprava širom Srbije. Ovo nije imperativna norma, nije obaveza. Dakle, radi se o mogućnosti koju opštine mogu da iskoriste, ukoliko procenjuju da će radom jedne ovakve službe imati mogućnost da i priliv sredstava u budžet bude veći, ali pre svega, da se postigne komunalni red i izbegne bahaćenje po bilo kom osnovu.
Takođe, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave nije nadležno za finansijske transfere lokalnim samoupravama, tako da, prosto ne stoji taj predlog koji ste izneli.
Ono što je već postojeće, to svi znamo, mislim da i javnost zna, već 10 godina taj zakon funkcioniše i u odnošenju prema gradovima kojima je ta mogućnost bila ostavljena. Naravno da ta sredstva u svojim budžetima planiraju jedinice lokalne samouprave i to je nešto što je sasvim prirodno. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.
Poštovano predsedništvo, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, pred vama je Predlog zakona o komunalnoj miliciji, koji za osnovi cilj ima obrazovanje komunalne milicije u opštinama, ali naravno i dalje unapređenje njihovog rada u korist svih građana Republike Srbije.
Mogućnost da se komunalnoj miliciji uvede u opštinama utvrđene na osnovu ocena da su u dosadašnjem funkcionisanje opština uočene znatne poteškoće u održavanju komunalnog reda i obezbeđenju efikasnog izvršavanja zakona i akata koji su u nadležnosti opštine.
Organizovanje ovakve službe i njeno funkcionisanje u opštini, pomoći će u otkrivanju, sprečavanju, prekršaja komunalnog reda, ali i preventivnom delovanju.
Na ovaj način opštine će moći u saradnji sa policijom da preuzmu odgovornost za komunalni i drugi red u opštini, a tako i za bezbedno i uređeno okruženje svojih stanovnika u lokalnim zajednicama.
Važno je napomenuti i drugi važni razlog za donošenje ovih izmena, a to je promena naziva ove službe. Naime, Zakonom o policiji utvrđeno je da pravo na upotrebu naziva „Policija“, ima isključivo Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo odbrane.
Upravo ovo zahteva promenu više od polovine odredaba važećeg Zakona o komunalnoj policiji, jer je članom 77. Zakona o policiji usvojeno prošle godine i utvrđeno da se zakoni kojima su ustanovljeni organizacioni oblici koji u svom nazivu imaju reč „policija“ moraju uskladiti sa ovim zakonom u roku od tri godine od dana njegovog stupanja na snagu.
Zbog toga je pred vama predlog novog zakona, Zakona o komunalnoj miliciji, koji ne menja suštinski rešenja iz postojećeg zakona, ali ih svakako, znatno unapređuje i usklađuje sa novim propisima.
Dužan sam da pojasnim da smo imali i alternativno rešenje za naziv ove službe. Kada smo sagledali i uporednu praksu sa državama u okruženju, a to su komunalni redari. Ovaj naziv je odgovarajući za te države, imajući u vidu, da kod njih komunalni redari imaju ovlašćenja, skoro ili vrlo slična komunalnim inspektorima, međutim, da bismo dali pravi odgovor na pitanje – koji naziv je odgovarajući za ovu službu, morali smo da sagledamo ovlašćenja koja ona ima u skladu sa našim pozitivnim pravnim propisima.
Dosadašnji naziv komunalna policija je izveden na osnovu dela policijskih ovlašćenja koja primenjuju komunalni policajci - primena sredstava prinude, fizička snaga, lisice, sprej sa nadražujućim dejstvom i službena palica, što predstavlja suštinsku razliku u odnosu na primer inspektora ili neke druge službe koje postoje u opštinama i gradovima.
Budući da zadržavamo deo policijskih ovlašćenja, naziv službe bi trebalo da i dalje oslikava njihovu glavnu karakteristiku, tako da je predloženo da naziv bude komunalna milicija, koja kao istorijski ili tradicionalni termin ili naziv ukazuje upravo da ta policijska ovlašćenja jasnije pokazuje tu vezu ove službe sa građanima, jer suština je da to bude briga o tome da se život svakog čoveka odvija u određenom okruženju.
Imajući u vidu da je aktuelni zakon dozvoljavao gradovima da formiraju komunalnu policiju, opštine, odnose opštinske uprave tu mogućnost nisu imale, a zahtevi građana za unapređenje komunalnog reda kroz rad ovakve službe je pristizao iz svih delova Srbije, posebno u opštinama gde građani vide kako funkcioniše ova služba u gradu, a nisu bili u prilici da imaju u svojoj opštini.
Opštine će sada moći da obrazuju komunalnu miliciju ukoliko imaju finansijskog prostora i mogućnost da zaposle izvršioce. Takođe, u skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi, koji ste izglasali ovde prošle godine, dve ili više opština će moći da obrazuju zajedničku komunalnu miliciju ili da povere obavljanje poslova susednom gradu koji već ima komunalnu miliciju.
Budući da komunalna policija, nakon usvajanja ovog zakon komunalna milicija, funkcioniše u gradu Beogradu već deset godina, ali naravno i u ostalim gradovima, smatram neophodnim zbog građana da predstavim efekte njihovog rada po zajednicu.
Komunalna policija grada Beograda je prirodno najveća služba u Srbiji, pa je indikativno da pogledamo neke od najznačajnijih podataka o postupanju ove službe.
Samo u prošloj godini Komunalna policija grada Beograda formirala je ukupno oko 124.000 predmeta. Odgovorili su na skoro 60.000 poziva građana preko Beokom servisa. Imali su skoro 40.000 elektronskih prekršajnih naloga za nepropisno parkiranje i preko 40.000 za vožnju gradskim prevozom bez plaćene karte. Izrečeno je preko 14.000 upozorenja u situacijama kada su radnje mogle da proizvode prekršajni prestup.
Aktivni su bili u svim manifestacijama specifičnim za grad Beograd, poput Ulice „Otvorenog srca“, lomljena česnice na trgu Republike, Beogradskom maratonu, koncertima, kulturnim i drugim događajima.
Izmene zakona su podržane od strane grada Beograda kako bi komunalna milicija mogla da bude jednako efikasna ne samo u gradu Beogradu, nego i u gradskim opštinama i sa ciljem da se zaštite sugrađani od bahatosti bilo koje vrste, bilo da je reč o nepropisnom parkiranju, glasnoj muzici, bacanju smeća izvan predviđenih kanti, nelegalnom taksi prevozu i slično. Na ovaj način svi građani Beograda i drugih opština širom Srbije ostvariće svoje pravo da žive u komunalnom redu.
Uvaženi narodni poslanici, dozvolite da ukažem na konkretna unapređenja, odnosno rešenja koja nudimo i predlažemo. Dakle, unapređene su odredbe koje se tiču podrške drugim organizacionim oblicima u jedinici lokalne samouprave, podstičemo zajedničko delovanje usmereno na korist građana kroz međusobno obaveštavanje, razmenu informacija, preduzimanje zajedničkih mera, kao i zajedničko korišćenje sredstava, uređaja i opreme.
Primera radi, komunalna milicija asistiraće lokalnim javnim službama i preduzećima, npr. građevinskoj inspekciji kada treba da zatvori neko bespravno gradilište ili npr. ekološkom inspektoru koji pokušava da spreči neko zagađenje. To je praksa u skoro svim evropskim zemljama, jer su ovo pitanja lokalnog karaktera.
U okviru poslova komunalne milicije dodali smo i poslove vršenja kontrole nad primenom zakona kojim se uređuje upotreba državnih simbola, osim u odnosu na državne organe, organe teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave, čime popunjavamo pravnu prazninu, jer nije bilo regulisano ko vrši nadzor nad korišćenjem državnih simbola u privatnim, sportskim i drugim objektima. Uređuje se i postupanje prema maloletnicima, tako da jedan broj komunalnih milicionara mora da položi ispit za postupanje sa maloletnicima.
Uvode se i dva nova ovlašćenja – zaustavljanje i pregledanje vozila u skladu sa Zakonom o prevozu putnika u drumskom saobraćaju, što će se najviše koristiti u slučajevima neovlašćenog odvoženja ili istovara zemlje, šuta, otpada i drugog materijala, kontrola nelegalnih taksi vozila i drugo, kao i prikupljanje obaveštenja u cilju otkrivanja prekršaja njihovih učinilaca.
Ono što je takođe značajno, pripadnicima komunalne milicije biće omogućen rad u civilu izuzetno i isključivo po pismenom nalogu načelnika komunalne milicije i samo za poslove iz nadležnosti komunalne milicije. Radom u civilu omogućiće se da se uspostavi komunalni red, posebno u oblastima bespravnog zauzeća javne površine, nelegalne prodaje, nelegalnog taksi prevoza, kao i buke u ugostiteljskim objektima. Svi smo svesni da rad u uniformi pokazao nedovoljno efikasnim u svim situacijama, jer čim prekršioci uoče vozilo ili uniformisano lice, udaljavaju se sa lica mesta, zataškavaju prekršaj, što je onemogućavalo komunalnu policiju da sankcioniše takav prekršaj.
Komunalni milicionari će moći da snime dokaze o komunalnom prekršaju i tako dokažu bilo kakvo remećenje komunalnog reda, poput parkiranja na pešačkim prelazima, tramvajskim šinama ili u žutoj traci, bacanja smeća, puštanja glasne muzike i druge komunalne prekršaje. Pored ovoga, snimanje će dokumentovati i samo postupanje komunalnih milicionara.
Ono što je takođe važna izmena to je da će svi prekršioci morati da postupe po nalogu komunalnog milicionara, što do sada nije bio slučaj. Komunalni milicionar će moći da piše prekršajni nalog, a novim zakonom su definisane kazne za fizičko lice od 10.000 dinara. Ako ih plati u roku od osam dana to će biti duplo manje, dakle 5.000. Ako to lice smatra da nije krivo, onda će po tom slučaju postupati nadležni sud.
U naredne tri godine svaka lokalna samouprava koja ima komunalnu miliciju samostalno će odrediti izgled i boju uniforme koja treba da sadrži lokalne specifičnosti, a koja će se razlikovati od policijske uniforme.
Komunalna milicija će se obrazovati na nivou opština kao deo opštinske ili gradske uprave i, ono što je važno, ukinuta je dosadašnja odredba da se broj komunalnih milicionara određuje tako što postoji kriterijum da na svakih 5.000 stanovnika dolazi jedan komunalni milicionar.
Paralelno sa novinama u radu službe, važno je napomenuti da smo veliku pažnju posvetili profesionalizaciji ove službe. Predlažemo strože kriterijume za zapošljavanje komunalnih milicionara u pogledu psihofizičke sposobnosti, obrazovanja, položenog ispita za komunalnog milicionara, ali i uslova da ne postoje bezbednosne smetnje za obavljanje tog posla. To zapravo znači da za milicionara neće moći niko da bude primljen protiv koga je pokrenut bilo kakav postupak ili je pravosnažno osuđen za dela koja se gone po službenoj dužnosti ili kažnjen za prekršaj iz oblasti javnog reda i mira sa elementima nasilja, kao i za prekršaj iz oblasti propisa kojima se uređuje nabavka, držanje i nošenje municije i oružja.
Ova bezbednosna provera se odnosi na već zaposlene radnike u ovoj službi. Nov zakon omogućava brži prijem u radni odnos u komunalnu miliciju pripadnika MUP koji su i više nego osposobljeni za obavljanje poslova i primenu ovlašćenja komunalnog milicionara na terenu, uz obavezu polaganja teoretskog dela stručnog ispita.
Ono što je takođe predlog to je da jačamo unutrašnju kontrolu kao posebnu organizacionu jedinicu u sastavu komunalne milicije. Ta služba će imati za cilj unutrašnju kontrolu rada komunalnih milicionara i drugih zaposlenih u komunalnoj miliciji. Ova služba će kažnjavati svakog komunalnog milicionara koji bude prekršio zakon ili pravila službe.
Svakako je važno napomenuti da donošenje ovog zakona ni na koji način ne predstavlja obavezu za jedinice lokalne samouprave, već samo pravo i mogućnost.
Dakle, ne postoji obaveza za formiranjem komunalne milicije, ukoliko, naravno, za to nemaju potrebe ili sredstava, već se daje mogućnost onima koji na drugoj strani to imaju, da osnivanjem ove službe unaprede zaštitu komunalnog i drugog reda na svojoj teritoriji i dodatno doprinesu podizanju kvaliteta života svojih sugrađana i zaštiti imovine.
U budžetima opština i gradova koji žele da iskoriste pravo da obrazuju komunalnu miliciju iz ovog zakona, potrebno je obezbediti dodatna sredstva za obrazovanje i početak rada komunalne milicije, uključujući sredstva za nabavku uniforme, oznaka i opreme za rad, kao i za osposobljavanje i usavršavanje komunalnih milicionera.
Iznos tih sredstava zavisiće prvenstveno od opredeljenja jedinica lokalne samouprave u pogledu broja ljudstva komunalne milicije. Ostvarivanje prava na obrazovanje komunalne milicije u jedinicama lokalne samouprave obezbeđuje se u skladu sa finansijskim propisima, kao i propisima koji uređuju maksimalni broj zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave.
Uvođenjem komunalne milicije mogu se očekivati uvećani budžetski prihodi od naplata novčanih kazni za prekršaj, kao i neposredni pozitivni efekti u vidu budžetskih ušteda, koji se mogu postići efikasnim delovanjem komunalne milicije.
Na kraju, iskoristio bih priliku da se zahvalim Ministarstvu unutrašnjih poslova, gradu Beogradu, ali, naravno, i svim ostalim jedinicama lokalne samouprave na podršci i svima ostalima koji su tokom javne rasprave doprineli da na jedan kvalitetan način sagledamo stanje i potrebe i dođemo do predloga zakona koji će zaista korespondirati sa potrebama građanki i građana u svim lokalnim zajednicama i mislim da će to, ukoliko ovaj zakon bude usvojen, u značajnoj meri doprineti boljem održavanju komunalnog reda u svim opštinama i gradovima širom Srbije. Hvala vam.

Zahvaljujem na ovoj inspirativnoj diskusiji.
Želim da odgovorim, zbog javnosti, zbog građana, na neke od konstatacija koje ste izneli.
Ukoliko ste pročitali i prethodni zakon iz 2009. godine, ako se ne varam, tekst člana 5, tiče se hitnih mera i spasilačkih funkcija, je identičan članu 5. u ovom zakonu. Tako da tvrdnja da toga nije bilo i da se nije primenjivalo, prosto ne stoji.
Što se tiče kritike da u ovom zakonu ne stoji da građani mogu elektronskim putem da se obrate, želim samo da vas podsetim da je upravo u ovom domu usvojen Zakon o e-upravi, koji je jedan infrastrukturni zakon koji uz Zakon o opštem upravnom postupku jasno definiše obavezu da se ti podaci u komunikaciji sa državnom upravom razmenjuju elektronskim putem. Tako da ne postoji potreba da se to sada nađe u članu ovog zakona, a ta potreba je postojala te 2009. godine, kada ovi drugi zakoni nisu bili usvojeni.
Što se tiče pitanja da li će, između ostalog, komunalni milicionari biti nadležni i za taj hipotetički primer koji ste naveli u opštini Bujanovac, da, biće nadležni.
Nismo imali nameru da bilo koga fasciniramo, ali smo izneli jasne podatke. Dakle, 60 hiljada puta su se građani preko "Beokom servisa" obraćali i mislim da je to, da li je nekome fascinantno ili nije, ali to je podatak koji je vrlo realističan, egzaktan i tačan.
Iako sam rođeni Beograđanin, ja zaista nemam manir da dajem ekskluzivitet Beogradu, niti sam gradonačelnik Beograda, ja sam ministar u Vladi Republike Srbije, tako da ovde govorimo upravo o zakonu koji omogućava osnivanje, dakle, daje mogućnost i pravo jedinicama lokalne samouprave širom Srbije da formiraju službu komunalne milicije. Tako da ne znam zašto bi samo razgovarali o Beogradu.
Kada govorimo o toj tzv. sirotinji, gde se slažem da, nažalost, u svakom društvu, pa i našem, postoje oni ljudi koji se bave tim poslovima i najbolje rešenje za to su nova radna mesta, nove fabrike. Mislim da se to dešava u poslednjih pet-šest godina. Svedoci smo, i vi iz opozicije i mi koji smo na vlasti, samo želim da vam ukažem da tu problematiku, odnosno ilegalnu trgovinu ne tretira komunalna milicija nego tržišna inspekcija. Komunalna milicija može da se bavi isključivo zauzimanjem javne površine na kojoj se vrši ta ilegalna trgovina.
Što se tiče provere identiteta, odnosno člana 21. koji ste naveli, isključivo se odnosi na proveru identiteta onih koji su izvršioci prekršaja iz delokruga rada komunalne milicije. Dakle, komunalni milicajci nemaju mogućnost da legitimišu bilo koga, ako neko sedi na ulici, šeta i tako dalje, da dođe i da ga legitimišu, nego isključivo one koji učine prekršaj. Ukoliko ta lica ne žele ili nemaju lični dokument, oni imaju mogućnost da ih odvedu u policiju, koja onda, u skladu sa zakonom, može da utvrdi njihov identitet.
Ovo što ste rekli da će se jedan komunalni milicajac, praktično, upošljavati na 5.000 stanovnika, to je odredba iz prethodnog zakona. U ovom zakonu te odredbe nema. Ako malo bolje pogledate, videćete da toga nema. Zašto nema? Jedan od razloga je upravo taj da pošto sada dajemo mogućnost svim opštinama da formiraju službu komunalne milicije, jedan od razloga je vrlo praktičan. Dakle, imate opštine koje imaju 15.000, 20.000, 50.000 stanovnika itd. i kada bi se držali striktno tog kriterijuma, verovatno ta služba ne bi ni mogla da funkcioniše sa pet komunalnih milicajaca.
Pokušao sam, dakle, da vam odgovorim na neka od pitanja. Rekli ste da, apropo te sirotinje, da, naravno, ne treba ih sankcionisati. Dakle, ovde se ne radi o represiji, ali ta logika koju vi propagirate bi značila da eventualno lopovi skromnijeg imovinskog stanja ne treba da budu sankcionisani, niti policija treba da ih hapsi zato što su, eto, skromnijeg imovinskog stanja.
Mi se ovde zalažemo, ipak, za vladavinu prava, da se zakoni poštuju i mislim da je to intencija svih nas. Mislim da je to intencija i vas, ali imate svakako pravo da u vašem političkom diskursu iznesete jedan takav stav koji može da bude, verovatno, prihvaćen od strane nekih odnosilaca suvereniteta, odnosno građana i građanki. Ali, mislim da to prosto ne bi bilo odgovorno od strane bilo koje Vlade, pa i ove Vlade u kojoj i lično sedim kao ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Nadam se da sam, možda nisam odgovorio na sva pitanja, ali sam pokušao da ukažem, zbog javnosti, na neke stvari za koje prosto činjenično nisu stajale u vašem izlaganju. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem.
Zaista u kapacitetu ministra ne mogu da ulazim, iako je ovo politička arena, u ova, da kažem, politička razmimoilaženja i rasprave, ali moram jednu stvar da kažem. Naravno, neću vam odgovarati na ovo što ste govorili, samo da vas podsetim da upravo taj Zakon o privatizaciji, koja jeste bila pljačkaška, da je upravo ta partija koju ste pomenuli tada jedina, ne jedina, ali jedina bila u sali kada se glasalo protiv tog zakona.
Tako da, pošto, možda smo mladi, ali pamtimo dugo i dugo smo u politici. Ne bih vas podsećao šta su neke druge partije tada uradile, kada se taj zakon donosio.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Ja bih samo želeo, ne ulazeći u polemiku koja je uvek plodotvorna u parlamentu, da ukažem na neke stvari koje su ovde iznete.
Pre svega, želim zbog javnosti da podsetim da je ovaj Zakon o komunalnoj policiji tada, odnosno izmene i dopune, bio spreman još 2015. godine i da zbog izbora koji su bili 2016. godine nije ušao u ovaj dom, ali je ušao u proceduru. Tada su već bile locirane sve one promene koje su bile potrebne kako bi se neke manjkavosti, nedostaci iz same prakse, popravile.
Pomenuli ste da u ovih deset godina od 29 gradova jedan respektibilan broj gradova nije podneo izveštaj. Ja samo želim da podsetim da u ovih 10 godina neki od tih gradova nisu imali status grada. Dakle, govorim o Kikindi, o Vršcu, o Pirotu, o Boru, o Prokuplju.
Takođe, što se tiče javne rasprave, ona je sprovedena od 15. februara do 6. marta. Pomenuli ste uvaženog gospodina Mogića. On, u skladu sa Poslovnikom o radu ovog doma, nema pravo da govori, ali ja samo da želim da podsetim, takođe zbog javnosti, da su tokom te javne rasprave iznete različite ideje. Veliki deo njih je bio vrlo konstruktivan i veliki deo tih tema je uvažen i inkorporiran u ovaj Predlog zakona, bilo da govorimo o statusu ovlašćenog službenog lica, bilo da govorimo o tome ili o zahtevu da dosadašnji komunalni policajci stupanjem na snagu novog zakona po automatizmu se prevodi i dobijaju zvanje i status komunalnih milicionara i prava istih, bez dodatnih obuka i usavršavanja.
Tema pružanja pomoći drugim organizacionim jedinicama uprave, takođe je inkorporirano. Što se tiče pojma i obavljanja poslova, način obavljanja poslova, unutrašnje kontrole, ovlašćenja, zaustavljanja vozila, dovođenje lica, sve ono što smo govorili od jutros, video nadzora, način primene ovlašćenja prema maloletnim licima, uslova za zasnivanje radnog odnosa, disciplinski postupak, odnosno težih povreda dužnosti iz radnog odnosa, službene legitimacije i značke, vozila, plovila i oprema i zaštite komunalnih milicionara.
Tako da, ja bih ipak rekao da su javne rasprave jedan, rekao bih, dragocen i lekovit način da se upravo od onih koji su najviše uključeni u našem društvu upravo u ovu sferu naših života čuje ono što je konstruktivno i da se to, naravno, nađe i u Predlogu zakona.
Mislim da je ovo sasvim dovoljan odgovor na ono što je ovde bilo postavljeno kao pitanje. Hvala.
(Sreto Perić: Javljam se za reč.)

Zahvaljujem.
Poštovani poslaničke, upravo na tragu onoga što je predsednica Vlade rekla, mogu samo da vam dam informaciju da je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave uputilo zahtev Nacionalnom savetu bošnjačke nacionalne manjine, da nam dostave sve relevantne podatke u vezi sa tom famoznom inicijativom za rešavanje statusa Bošnjaka i statusa regije. Prikupljanje dokumenata je u toku. Nacionalni savet bošnjačke nacionalne manjine je dostavio dokumenta sa izvršnog odbora. Zakon jasno predviđa da ta odluka jeste validna kada je Nacionalni savet usvoji. Dakle, dobili smo tu odluku izvršnog odbora i ono što svakako očekujemo, to je da budu dostavljena sva dokumenta. Nakon toga, imajući u vidu da Ministarstvo vrši upravni nadzor i da upravna inspekcija ima delokrug svog rada, može da usledi i taj, rekao bih, inspekcijski nadzor upravne inspekcije. Za sada je ovo trenutno jedina validna informacija.

Zahvaljujem poslaniče.
Ja se izvinjavam što u ovom uvodnom izlaganju nisam ukazao na tu činjenicu da ste zaista kao predstavnik liste, ukazali na navode o nepravilnostima u samoj proceduri funkcionisanja Nacionalnog saveta bošnjačke nacionalne manjine.
Ono što mogu da vam kažem, to je da će svakako upravna inspekcija tim povodom izvršiti uvid, jer su vaša, rekao bih, zahtevi koje ste poslali su brojni i nakon pribavljanja svih relevantnih informacija, kao i u ovom prethodnom slučaju, mi ćemo postupiti kako jedino i možemo isključivo po zakonu. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pa, vrlo kratko.
Dakle, Zakon o lokalnoj samoupravi koje je uvaženi narodni poslanik, Jovanović, pomenuo, ukoliko se sećam, usvojen je ovde 20. juna. Upravo taj zakon definiše mogućnost da se Zakon o glavnom gradu na drugačiji način definiše i reši pitanje izbora članova saveta mesnih zajednica, gde postoji utemeljenost da postoje različiti načini izbora. To je, pre svega, poseban ustavno pravni položaj grada Beograda i mislim da je ovo rešenje koje je ponuđeno, prosto, može da bude i jeste funkcionalno.
Razumem da granične opštine poput Topole i gradske opštine imaju različiti način izbora. Takođe, podsećam da saveti mesnih zajednica nisu ni na koji način državni organ vlasti, i to je nešto što je, valjda svima jasno i evidentno i nema razloga da se jedno drugačije rešenje, sada narodski rečeno dočekuje na nož, imajući u vidu poseban Ustavnopravni položaj grada Beograda i sve specifičnosti koje grad Beograd sa sobom nosi.
Da ne pominjemo, ovde govorimo o ruralnim sredinama i imamo mnogo gradskih opština u gradu Beogradu koje jesu ruralne sredine, gde saveti mesnih zajednica, naravno, funkcionišu, gde imamo tu mogućnost da se predloži duplo veći broj članova saveta, odnosno kandidata za članove saveta, a ta skupština lokalne samouprave na kraju daje svoju konačnu reč i bira te članova savete. Tako da, nema fingiranja demokratije, već se građani sa teritorije same mesne zajednice izjašnjavaju o kandidatima i nakon toga lokalna skupština daje konačnu reč.
Tako da, zamolili ste da odgovorim na pitanja, ja se nadam da sam barem delimično odgovorio. Hvala vam.

Hvala, predsedavajući.
Izvinjavam se poslaniku Orliću ako sam upao, ali, prosto, ne želim da izlazim na politički teren niti da ulazim u polemiku. Uvažavam sve argumente koje iznosite. Naravno da ima i jedne doze politike koja je svakako legitimna u ovom visokom Domu. Svakako će narodni poslanici kao predstavnici nosilaca suvereniteta, odnosno građana se na kraju izjasniti i o ovom Predlogu zakona i mislim da je to najbolji način da se ovo pitanje razreši, ali ovo nije pitanje samo principa. Ja ne vidim sada u čemu je princip?
Ovde se radi o refleksiji jednog realnog stanja života i kada kažemo da je to poseban ustavno-pravni položaj, ne moramo čak ni na to da se pozivamo. Da li grad Beograd ima 17, hajde da kažem 16, pa Surčin kao 17, tradicionalnih gradskih opština? Ima ih. Da li to neki grad u Srbiji, odnosno jedinica lokalne samouprave ima? Nema. Da li neka gradska opština koja nije u istom rangu npr. u Nišu, Palilula ili, ne znam, koja nije Medijana, nije ni važno, da li ona nije u istom statusu kao gradska opština u Beogradu, da li ona ima toliki procenat stanovništva u odnosu na ukupan broj građana koji žive u Nišu, ako poredimo, na primer, sa Novim Beogradom, koji ima sigurno 200-300 hiljada stanovnika? Nema. E, pa to je ta specifičnost i to je ta razlika.
To je razlika u stepenovanju demokratije, demokratskih procedura, demokratskih vrednosti, jer te tradicionalne opštine neposredno biraju odbornike na izborima. Ti odbornici učestvuju u demokratskim procesima, a podsećam da saveti mesnih zajednica nisu državni organi vlasti i ne vidim razloga da se različiti modeli ostvarivanja demokratskih prava ne primene u ovom slučaju. Hvala.