Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Branko Ružić

Branko Ružić

Socijalistička partija Srbije

Govori

Zahvaljujem.
Poštovana gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, izuzetno mi je zadovoljstvo da danas mogu da predstavim Predlog zakona o Centralnom registru stanovništva, pre svega zbog toga što u sklopu sveopšte reforme javne uprave, kao jednog od tri kriterijumima i naših evropskih integracija i naravno kroz prizmu dalje modernizacije javne uprave, gde državu vidimo kao partnera i servis građana, donošenjem ovog zakona stvoriće se, naravno, i pravne pretpostavke za uspostavljanje i vođenje Centralnog registra stanovništva do 1. septembra 2020. godine.
Ovo jeste jedna veoma značajna novina u sistemu moderne i efikasne države za koju se zalažemo. On će povezati praktično i objediniti na jednom mestu podatke o građanima naše zemlje, i to iz 13 različitih službenih evidencija: iz Registra matičnih knjiga, evidencije o državljanstvu, evidencije o matičnim brojevima građana, evidencije prebivališta, boravišta i privremenog boravka u inostranstvu, evidencije o ličnim kartama, evidencije o putnim ispravama, Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, evidencije i poreskih obveznika, kao i evidenciju o strancima.
Suština je u tome da sve ove evidencije trenutno vode sada praktično različite institucije kroz šest baza: kroz bazu Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Republičkog geodetskog zavoda, Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, Poreske uprave i Komesarijata za izbeglice i migracije. Ovaj registar biće praktično koncipiran kao izvedeni registar u koji će se prelivati podaci iz izvornih evidencija i bitno je istaći da će se u njemu nalaziti samo poslednji preuzeti podaci, dok će se istorijat promene podataka čuvati u izvornoj evidenciji. Zato je važno da građani znaju da će moći da provere svoje podatke i ukoliko uoče neslaganje moći da obaveste bilo Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave ili izvorni organ, radi preduzimanja mera za ispravku podataka i, u svakom slučaju, naravno, da dobiju i povratnu informaciju tim povodom.
U ovom registru naći će se podaci ne samo za državljane Republike Srbije sa prebivalištem u Republici Srbiji, kao i za naše državljane bez prebivališta u Republici Srbiji, već i za druge kategorije lica koja imaju određena prava i obaveze u skladu sa posebnim zakonima. Na primer, izbeglice, tražioci azila, stranci sa odobrenim privremenim boravkom ili odobrenim stalnim naseljenjem u Republici Srbiji, stranci koji imaju odobreno utočište ili supsidijarnu zaštitu i privremenu zaštitu, kao i stranci koji nemaju dozvolu za stalno nastanjenje ili privremeni boravak u Republici Srbiji, a imaju stečenu imovinu ili prava i obaveze na osnovu penzijskog i invalidskog osiguranja ili svojstvo poreskog obveznika.
Ovo je prvi put da će se podaci o građanima koji su od značaja za ostvarivanje njihovih prava naći u okviru jedne jedinstvene centralizovane i pouzdane državne baze podataka koja sadrži tačne i ažurne podatke o stanovništvu Republike Srbije u elektronskom obliku. Time se praktično omogućava svim državnim organima, organizacijama, organima i organizacijama autonomne pokrajine i lokalne samouprave, ustanovama, javnim preduzećima, posebnim organima preko kojih se ostvaruje regulatorna funkcija i pravnim i fizičkim licima kojima su poverena javna ovlašćenja da poslove iz svoje nadležnosti obavljaju na pouzdan, ekonomičan i efikasan način, zasnovan na centralizovano obrađenim, tačnim, ažurnim i pouzdanim podacima dobijenim sa jednog mesta, dakle, iz Centralnog registra stanovništva.
Treba imati u vidu da se ovaj zakon oslanja pre svega na odredbe Zakona o opštem upravnom postupku koje jasno definišu obavezu da organi po službenoj dužnosti besplatno razmenjuju podatke o građanima koji su, naravno, neophodni za odlučivanje u određenom postupku. Samo korišćenje podataka iz ovog registra odvija se besplatno, a građani u postupcima pred organima prilikom ostvarivanja svojih prava neće imati troškove, niti će svoje dragoceno vreme trošiti na pribavljanje takvih dokumenata, već će to država činiti za njih. Naravno da je tu važna i platforma „e-ZUP“, kao i Zakon o e-upravi koji je donet prošle godine, koji je praktično infrastrukturni zakon i koji omogućava da idemo korak po korak i da sada dođemo do Centralnog registra stanovništva.
Sve ovo će za krajnji cilj imati da svaki naš građanin bude zadovoljan uslugama različitih institucija, što i predstavlja, naravno, cilj reforme javne uprave, jer želimo da uprava bude servis građana i privrede.
Ono što je takođe važno za državu, to je da samim tim i rad postaje jeftiniji, jer će i sami organi preuzimati podatke iz ove baze, dakle iz Centralnog registra, bez ikakvih troškova. Takođe, ovaj registar će omogućiti efikasno upravljanje evidencijama koje vode organi u skladu sa propisima iz svog delokruga, kao i za praćenje stanja pripreme izveštaja i analiza potrebnih za obavljanje poslova iz delokruga rada kojim se određeni organi bave. Ova prednost ide i u korist strateškom pravcu Vlade Republike Srbije, a to svakako jeste bolje kreiranje javnih politika u različitim segmentima našeg društva.
Vođenje Centralnog registra stanovništva stavljeno je u nadležnost Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave sa aspekta upravnog nadzora, ali ono što je takođe neodvojivi deo, to je ta tehnička podrška u uspostavljanju ovog registra kojom će se baviti Kancelarija za informacione tehnologije i e-upravu i upravo iz tog razloga su i sva finansijska sredstva za realizaciju ovog zakona u okviru budžeta ove kancelarije.
Bitno je istaći da će postojati najviši stepen zaštite i bezbednosti podataka u Centralnom registru stanovništva, radi sprečavanja svake moguće zloupotrebe podataka o ličnosti. Za bezbednost podataka na najvišem nivou biće zadužena, naravno, Kancelarija za informacione tehnologije i e-upravu, koja će obavljati poslove tehničke podrške u uspostavljanju i vođenju Centralnog registra stanovništva, kao i poslove koji se odnose na čuvanje, sprovođenje mera zaštite i obezbeđivanje sigurnosti i bezbednosti podataka u Centralnom registru.
Organi koji imaju pravo neposrednog preuzimanja podataka iz Centralnog registra dostaviće obaveštenje o licima koja su ovlašćena za rad u registru i saradnju sa Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave i Kancelarijom, a Kancelarija za informacione tehnologije će nakon toga proveravati da li taj organ ispunjava tehničke uslove za povezivanje sa Centralnim registrom.
Nakon toga ministar nadležan za poslove državne uprave i lokalne samouprave utvrđuje praktično listu prijemnih organa, što će biti objavljeno, kako na sajtu Ministarstva, tako i na portalu e-uprava.
S druge strane, lica koja će neposredno pristupati podacima imaće ovlašćenja za taj pristup i sistem će beležiti svaki pristup. Dakle, postojaće evidencija logova sa podacima o licu, odnosno organu koje je pristupilo registru, datum i vreme pristupa, skup podataka kojima se pristupilo i naravno pravni osnov, bez koga pristupa ne može ni biti.
Nadzor nad primenom zakona će s toga pored Upravnog inspektorata Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave vršiti i Poverenik za informaciju od javnog značaja, zaštiti podataka o ličnosti i to u delu koji se odnosi, na zaštitu podataka o ličnosti, kao i Ministarstvo nadležno za poslove informacione bezbednosti u delu koji se odnosi na informacionu bezbednost.
S obzirom na to, da nam predstoji veliki posao uspostavljanja ovog registra, objedinjavanja podataka, predvideli smo primenu ovog zakona, kako sam i na početku rekao za 1. septembar 2020. godine.
Takođe, podzakonskim aktom za koji smo definisali da će biti donet u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, bliže će se urediti pitanja neophodna za uspostavljanje i vođenje ovog registra, način preuzimanja podataka, razmene podataka, pristupa i zaštite podataka u registru, kao i druga tehnička pitanja.
Centralni registar stanovništva kao jedan od informacionih stubova javne uprave predstavlja praktično neophodnost za normalno funkcionisanje savremenog društva u skladu sa međunarodnim i evropskim standardima. Uspostavljanje i vođenje Centralnog registra stanovništva, doneće koristi kako za naše građane, tako i za celokupan sistem državne uprave, naravno i za privredu, i ja lično verujem da ćete se uveriti, i na osnovu dijaloga koji očekujemo ovde u ovom domu, povodom ovog predloga zakona, da ćemo imati priliku da svakako uvidimo sve benefite koji nas očekuju ukoliko se ovaj zakon, a uveren sam da hoće, prihvati ovde u parlamentu Srbije i kada bude ušao u primenu. Hvala vam.
Zahvaljujem, predsedavajući.
Prosto da ne ostanemo nedorečeni.
Što se tiče Centralnog registra stanovništva, ideja jeste da on sadrži samo poslednji ažurni podatak, a da izvorni podaci ostaju u izvornim registrima.
Što se tiče onoga što je izrečeno da imamo 13 registara, ne, imamo šest registara, a 13 evidencija koje će biti objedinjene u ovom Centralnom registru stanovništva. Razlog tome je Zakon o ministarstvima koji jasno reguliše čija je nadležnost za vođenje različitih evidencija.
Takođe, šta je svrha Centralnog registra stanovništva? Pre svega, da službenici koji vode postupak umesto građana koji bi trebalo da prikupljaju različita dokumenta sami iz Centralnog registra stanovništva preuzimaju potrebna dokumenta i ažurne podatke, kako bi na brz način sproveli i završili taj postupak. To je intencija.
Što se tiče ideje koja je izneta ovde da se sve praktično nađe na jednom mestu, prosto, to može proizvesti mogućnost zloupotreba prekomernog korišćenja podataka koji uopšte nisu potrebni za završetak nekog postupka i to je razlog, pored Zakona o ministarstvima koji utvrđuje nadležnosti, zašto smo krenuli ovim putem.
Što se tiče popisa stanovništva, tačno je da je metodologija tada još izmenjena, 2011. godine je bio poslednji popis stanovništva, za to je zadužen Republički zavod za statistiku, 2021. godine očekuje nas novi popis i naravno da to može biti tema da se razgovara i o metodologiji.
Što se tiče jedinstvenog biračkog spiska, samo mogu da kažem da nikada nije bio ažurniji, da je jedinstveni birački spisak povezan sa matičnom knjigom umrlih, da će početkom iduće nedelje, nadam se, biti uvezan i sa matičnom knjigom venčanih i da to u svakom slučaju vodi ka daljoj ažurnosti samog jedinstvenog biračkog spiska.
Da bi sve to bilo moguće, pre svega, zahvaljujući matičarima, bilo je potrebno da prebacimo sve te podatke iz matičnih knjiga u elektronski oblik, zatim da Zakonom o matičnim knjigama uvedemo elektronski oblik kao primarni, a ne papirni i da, naravno, obavežemo matičare koji su veoma vredni ljudi i veoma predano rade na tome da od početka ove godine počnu sa radom u registru matičnih knjiga.
Ono što je sledeće urađeno, to je da smo matičnu knjigu umrlih povezali sa jedinstvenim biračkim spiskom i na taj način omogućili da taj spisak bude brži i ažurniji. On se, naravno, i do sada bez te digitalizacije svakodnevno ažurirao u matičnim službama, ali se radilo mnogo sporije i radilo se na zahtev građana.
Sada se, ukoliko je došlo do smrtnog ishoda u nekom ranijem periodu, pre stupanja na snagu ovog uvezivanja matične knjige umrlih u jedinstveni birački spisak, po službenoj dužnosti matičari to mogu da urade i svaki građanin može da izvrši uvid u jedinstveni birački spisak na sajtu ministarstva. Tako da, postoji svakako intencija da se ovaj sistem uredi, zato ponavljam da nikada ažurniji nije bio i da će se to rešavati i ubuduće na pravi način.
Ono što ste pominjali iz neke novije istorije srpskog parlamentarnog života ili izbornih procesa koji su bili, neki se sećaju neki su bili mnogo mladi, neki ne, ja se toga vrlo dobro sećam, ali mislim da to zadire u jednu političku ravan, a u kapacitetu ministra o tome zaista ne bih govorio i podsećao na izborne rezultate nekih, ne znam koje je to godine bilo ali predsedničkih izbora, ako se ne varam. Hvala vam.
Zahvaljujem, predsedavajući.
Gospodine Jovanoviću, s obzirom da se ovo pitanje postavljalo u prethodna tri dana, mislim da je zbog građana važno da oni znaju da nije zabranjeno zapošljavanje u državnim službama. Ono što je takođe važno to je da upravo te mere od 2013. godine u jednom delu smanjenja broja zaposlenih, racionalizacije broja zaposlenih u javnom sektoru predstavljaju mere koje su najviše doprinele smanjenju rashoda, a samim tim i uspehu fiskalne konsolidacije.
Dakle, mi imamo paralelna dva procesa gde praktično sada sprovodimo proces optimizacije uz tu racionalizaciju i time obezbeđujemo fiskalnu stabilnost. Mi smo se odlučili da produžimo primenu ovog zakona do kraja 2019. godine, kako bi u ovom srednjoročnom periodu ostvarili upravo ciljeve fiskalne politike koji su usmereni na održavanje ili održanje fiskalne stabilnosti i to je ono što je bila intencija i razlog za produžetak ove odluke. Međutim, usled pozitivnih efekata ovih mera koje smo primenjivali kao Vlada Republike Srbije u prethodnih pet godina, omogućeno je mnogo manje restriktivno odlučivanje o potrebi novog zapošljavanja i to je fakat, to je činjenica.
Mi ćemo naredne godine razmatrati efikasnije načine da ovaj problem rešimo, ali ono što će biti model koji je svakako najpovoljniji, to je da se spram budžeta jasno definiše kadrovski plan i da to bude praktično dobitna kombinacija za rešenje ovog problema, ali je važno da građani znaju da nema reči o tome da nema zapošljavanja. Svakako, kontrolisano zapošljavanje koje se sada sprovodi jeste način da se fiskalna konsolidovanost sačuva, očuva, a da se pri tom svi ovi zahtevi, legitimni zahtevi, naravno, koji postoje i od strane jedinica lokalnih samouprava uvaže na adekvatan način i o tome se svakako odlučuje na vladinoj komisiji. U tom smislu zaista mislim da smo napravili krupne korake napred.
Jedan podatak je veoma značajan, moramo imati u vidu da javna uprava i javni sektor predstavlja sve ono što nisu javna preduzeća. Upravo u tom segmentu društva radi 468.000 ljudi, a od decembra 2013. godine kada su mere otpočele do oktobra 2018. godine, dakle ove godine, broj koji je smanjen je 47.471. To je dovoljno da zaključimo da smo, naravno, paralelno sa tim imali i onu mogućnost da kontrolisano zapošljavamo, da racionalizujemo, da sinhronizujemo i da napravimo preraspodelu unutar samog sistema, da tamo gde postoje potrebno praktično ne sprovodimo linearnu racionalizaciju, neko će reći otpuštanja, nego da vodimo računa o tome šta su značajni sektori i šta nam je u fokusu, poput zdravstva, medicinskih sestara, doktora, inspektora itd. Hvala vam.
Hvala na pitanju, gospodine Matiću.
Dakle, ja ne bih rekao, mislim da smo malo u docnji sa čitavom pričom, ali suštinski nije samo to razlog da se možda ne uzme u razmatranje ovaj amandman, imajući u vidu i Poslovnik i kako funkcioniše čitav parlamentarni život.
Ono što je činjenica, to je da zaista se radi o stručnjacima koji obavljaju veoma odgovoran posao, ali oni već imaju posebna zvanja u svom zakonu.
Mi smo imali prošle godine, ako se ne varam, razgovore i sa predstavnicima RGZ-a, međutim oni nisu menjali tu sistematizaciju, nisu ubacivali nova zvanja i nisu imali ni osnov za isplatu plata po njima, po istima, dakle.
Ono što je, takođe, ne mogu da uzmem sebi za pravo da to tvrdim i da garantujem, bila neka intencija, što je provejavalo kao ideja to je da se razmatra promena statusa samo RGZ, da se on pretvori u javnu agenciju ili neki drugi nivo organizovanja i da iz tog razloga nije možda potrebno da se rade ta, hajde narodski rečeno, tumbanja za novim zvanjima u ovom momentu. To je dakle, rekao bih i stav Vlade u tom pogledu. Videćemo šta je moguće.
Napravićemo neku vrstu političke konsultacija, ali mislim da osnova i utemeljenja u ovom zahtevu. Zaista nema dovoljno da bi se u punom kapacitetu ovaj amandman prihvatio, uz svu kompleksnost prihvatanja amandmana u ovoj situaciji. Ako se ne varam, od ponedeljka prelazimo na raspravu u pojedinostimam, ali, naravno, ja ću napraviti konsultaciju i videću šta je moguće, ali mislim da je intencija Vlade da se njihov status kao RGZ svakako promeni i to otvara svakako mogućnost da sve ono što su već sami svojim zakonom definisali, praktično bude inkorporirano, ne samo taj posebni zakon, nego i, naravno, u čitav sistem. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.
Naravno, želim da delimično odgovorim na ova pitanja koja ste izneli.
Ono što je najvažnije to je da je budžet uravnotežen, da je socijalno i razvojno orijentisan, da imamo dovoljno novca za povećanje plata u javnom sektoru od 7 do 12%, da će, naravno, biti dodatnih sredstava i za Vojsku i za zdravstvo i za mnoge druge segmente našeg društva i to je generalno ocena da jesmo na dobrom putu.
Što se tiče ovih kritika koje ste izneli, vi znate da je Vlada Republike Srbije, a i predsednik Republike u fokus delovanja postavio upravo tu pronalitetnu politiku, borbu protiv bele kuge. Donet je Zakon o finansijskoj podršci porodici. Imajući u vidu da je obuhvat mnogo veći, neka nijansiranja su potrebna i neke ispravke i to uopšte nije sporno. Dakle, to je nešto na čemu se radi. Komisija upravo locira one probleme koji se dešavaju u implementaciji samog zakona kako bi se ovo pitanje regulisalo.
Ono što je takođe važno, to je da su, kada govorimo o dostojanstvenom roditeljstvu i uopšte o situaciji da se da podsticaj, podsticaji su da je, kao što čitava Srbija i sve njene građanke i građani znaju, opredeljeno da treće i četvrto dete dobije 12.000, odnosno 18.000 dinara, ali to, naravno, nije u funkciji toga da majke ne rade, nego upravo da se na neki način usaglasi taj standard i to je ono što svakako jeste veliki iskorak ove Vlade Republike Srbije.
Ono što svakako očekujemo da u ovom budućem periodu bide rešeno, bez neke bespotrebne politizacije, niti nekih preraspodela aproprijacija u budžetu, imajući u vidu da je budžet zaista, kao što sam rekao, i socijalno i razvojno orijentisan, to je da se upravo radom ove Komisije dođe do najboljih i održivih rešenja i do ispravljanja onih grešaka koje su u jednom manjem delu zaista nastupile kako bi se sve ovo o čemu ste i vi delimično govorili na pravi način regulisalo i dobilo jedan pozitivan epilog. Hvala vam.
Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pred vama je devet predloga zakona iz nadležnosti Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave kao nastavak reforme javne uprave sa ciljem dalje profesionalizacije i efikasnijeg rada administracije u korist svih građana naše zemlje.
Četiri predloga zakona, i to Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o platama službenika i nameštenika u organima AP i jedinice lokalne samouprave, Predlog zakona o izmenama Zakona o zaposlenima u javnim službama, kao i Predlog zakona o izmenama Zakona o platama zaposlenih u javnim agencijama i drugim organizacijama koje je osnovala Republika Srbija, AP ili jedinica lokalne samouprave, deo su temelja reforme sistema plata, a izmenama koje predlažemo menjamo rokove od kojih počinje primena sistemskog i posebnih zakona o platama u pojedinačnim delovima javnog sektora.
One su uslovljene potrebom da se u predstojećem periodu sprovedu dodatne finansijske analize prelaska na nov sistem plata, kao i da se ostavi novi, primeren vremenski period za prilagođavanje poslodavaca i zaposlenih i to sve do 1. januara 2020. godine.
Potpuna implementacija ovih propisa je veoma važna i moramo imati u vidu njihovu kompleksnost. Primena mora da bude sinhronizovana, svi učesnici moraju da budu pripremljeni za sve faze, osnovice isplanirane tako da ne ugroze budžet. Samo tako možemo da obezbedimo da reforma sistema plata postigne svoj puni efekat od 1. januara 2020. godine.
Zakonom o zaposlenima u AP i jedinicama lokalne samouprave, čija je puna primena počela 1. decembra 2016. godine, na jedinstven način uređujemo prava i dužnosti iz radnog odnosa zaposlenih u organima AP i jedinicama lokalne samouprave i uspostavljamo osnovna načela službeničkog sistema, zasnovana na standardima prihvaćenim u savremenim uporedno pravnim sistemima.
Istovremeno, obezbeđuju se uslovi za punu profesionalizaciju i depolitizaciju kadrova u AP i jedinicama lokalne samouprave i uvode se principi rada koji omogućavaju da se poslovi iz nadležnosti AP ili jedinice lokalne samouprave vrše stručno i zakonito, pri čemu se stvaraju objektivni uslovi i pretpostavke za karijerni razvoj zaposlenih, stručno usavršavanje i karijerno napredovanje u službi.
Istovremeno, važno je bilo dodatno urediti položaj i plate državnih službenika. Kroz Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o platama državnih službenika i nameštenika uređujemo radne odnose državnih službenika i nameštenika kako bi se obezbedili nesmetani uslovi za nagrađivanje državnih službenika po osnovu vrednovanja radne uspešnosti počev od 1. januara 2019. godine.
Razlozi za donošenje zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima neposredno su u vezi sa ostvarivanjem opšteg cilja i strategije reforme javne uprave u Republici Srbiji, posebnih ciljeva definisanih u njenom akcionom planu za period 2018. do 2020. godine, koji podrazumeva dalje unapređenje rada javne uprave i obezbeđivanje visokog kvaliteta usluga građanima i privrednim subjektima, kao i doslednu primenu depolitizacije i profesionalizacije državnih službenika, uspostavljanje službeničkog sistema zasnovanog na kompetencijama i na načelima transparentnosti, konkurentnosti, prijema i napredovanja u službi na osnovu zasluga.
Podsetio bih vas da je na sednici Saveta za reforme javne uprave Vlade Republike Srbije usvojen dokument pod nazivom „Okvir politike upravljanja ljudskim resursima u državnoj upravi Republike Srbije“, kojim je izvršena analiza postojećeg stanja i date su smernice i preporuke za dalje unapređenje upravljanja ljudskim resursima u državnoj upravi, zasnovanih na kompetencijama i sistemu zasluga.
Upravo te smernice važne su i za privlačenje i zadržavanje kvalitetnih kadrova kroz uvođenje u posao, ocenjivanje, napredovanje i horizontalnu mobilnost, sistem plata, stručno usavršavanje i osposobljavanje, upravljanje karijerom i posebne mere politike zadržavanja ljudskih resursa.
U tom smislu predloženim izmenama koje su pred vama definiše se pojam kompetencije u procesu upravljanja ljudskim resursima koji podrazumeva skup znanja, veština, osobina, stavova i sposobnosti koje bi državni službenik trebalo da poseduje, koje oblikuju njegovo ponašanje i vode postizanje očekivane radne uspešnosti na radnom mestu.
Predložene su i odredbe kojima se uređuje da će se izbor među kandidatima u konkursnom postupku od sada zasnivati na proveri tih kompetencija, ali se takav sistem uvodi u funkciju vrednovanja rada državnih službenika. Time se podstiče službenik na ostvarivanje boljih rezultata rada i ostvaruju se uslovi za pravilno odlučivanje o napredovanju i stručnom usavršavanju.
Takođe, predložene su odredbe koje se odnose na unapređenje evidencije upravljanja ljudskim resursima kroz centralnu kadrovsku evidenciju, jačanje uloge kadrovskog plana i jačanje internog tržišta rada u cilju stvaranja kvalitetne i efikasne baze zaposlenih, čija uloga bi bila, između ostalog, i da utiče na politiku zadržavanja kadrova i njihovo pravilno raspoređivanje.
Predloženim izmenama Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru produžava se primena ovog zakona do kraja 2019. godine, kako bi se u narednom srednjoročnom periodu ostvarili ciljevi fiskalne politike, usmereni na održanje fiskalne stabilnosti, što vodi daljem smanjenju učešća javnog duga.
Smanjenje zarada, zabrana zapošljavanja i racionalizacija broja zaposlenih u javnom sektoru su mere koje su do sada najviše doprinele smanjenju rashoda i uspehu fiskalne konsolidacije.
Usled pozitivnih efekata primene zakona omogućeno je manje restriktivno odlučivanje o potrebi novog zapošljavanja, a naredne godine razmatraće se efikasniji sistemi koji će omogućiti korisnicima javnih sredstava efikasnije popunjavanje radnih mesta.
Poslednji predlog zakona koji danas iznosimo jeste i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o inspekcijskom nadzoru, koji je donet u aprilu 2015. godine, delimično ušao u primenu jula te godine, a u punu primenu ušao 30. aprila 2016. godine.
Reforma inspekcijskog nadzora u sklopu potpune reforme javne uprave je jedna od najuspešnijih aktivnosti koju smo poslednjih godina sproveli. Primera radi, u odnosu na 2011. godinu, kada je sprovedeno prvo merenje, 43% privrednih subjekata je izjavilo da inspekcijski nadzor negativno utiče na poslovanje njihovog preduzeća.
U 2017. godini samo 17% anketiranih privrednih subjekata izjavljuje da inspekcijski nadzor negativno utiče na njihovo poslovanje.
Zakon o inspekcijskom nadzoru je uveo savremene inspekcijske standarde, pre svega u pogledu jačanja preventivne i savetodavne uloge inspekcija i transparentnost rada javne uprave.
Takođe, zakonom je predviđeno da se rad inspekcije zasniva na proceni rizika, planiranju i upravljanju rizicima, a prvi put uređeno je i pitanje kontrole neregistrovanih subjekata.
Zakonom o inspekcijskom nadzoru uspostavljena je koordinaciona komisija za inspekcijski nadzor na republičkom nivou, kao i koordinaciona tela za inspekcijski nadzor na nivou AP Vojvodine i Grada Beograda sa ciljem usklađivanja i koordinacije rada inspekcija.
Kao što znate, Republika Srbija ima manjak inspektora u odnosu na potrebe svih oblika inspekcijskog nadzora i službenih kontrola, kao i u odnosu na evropski prosek.
Upravo stoga naš zadatak u narednom periodu biće i plan zapošljavanja novih inspektora kao i stručno usavršavanje inspektora kroz obuke, radionice i savetovanja u skladu sa novim mehanizmima datim, kako izmenama i dopunama ovog zakona, tako naravno i u skladu sa Zakonom o Nacionalnoj akademiji za javnu upravu.
Ovim tekstom usklađujemo odredbe koje se tiču upravnog postupka i upravnog postupanja, s obzirom da je Zakon o opštem upravnom postupku koji je stupio na snagu 9. marta 2016. godine, doneo veliku promenu u postupanju administracije prema korisnicima, pre svega, u cilju unapređenja efikasnosti našeg rada u korist kvaliteta usluga koje kao uprava pružamo.
U okviru prethodnih aktivnosti radi se na uspostavljanju jedinstvenog informacionog sistema za inspekcijske koji je trenutno u pilot fazi i obuhvata četiri Republičke inspekcije. Dakle, inspekciju za rad, tržišnu inspekciju, sanitarnu i upravnu inspekciju. Planira se da sve inspekcije budu uključene u ovaj sistem tokom 2019. godine. Do sada je obuku za korišćenje ovog sistema završilo tačno 836 inspektora.
Sistem „mej inspektor“ bi trebalo da inspekcijske poslove učini efikasniji, delotvornijim i modernijim u oblasti procene rizika, planiranja, razmene podataka i koordinacije, što je u skladu i sa Zakonom o elektronskoj upravi, koji je usvojen u ovom domu u aprilu 2018. godine.
Uspostavljanje informacionog sistema „e-inspektor“ zahteva određene izmene i dopune u Zakonu o inspekcijskom nadzoru, koji je danas na dnevnom redu.
Takođe, izvršeno je usklađivanje sa novinama uvedenim u Zakonu o državnoj upravi i Zakonu o lokalnoj samoupravi, u pogledu saradnje dve ili više opština, odnosno opština i gradova, radi efikasnijeg obavljanja pojedinih vrsta poslova. Inspekcijski nadzor prepoznat je kao vrsta posla za koji je neophodno obezbediti veću koordinaciju, te smo i tu mogućnost sinergije dve ili više jedinica lokalne samouprave integrisali u zakon.
Predloženim izmenama i dopunama uvodimo i nove institute, poput prikrivene kupovine, mešovitog nadzora i drugo, koji su rezultat projekta koje sprovodi Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave u saradnji sa NALED-om, USAID-om, Stalnom konferencijom gradova i opština i drugim partnerima.
Prikrivena kupovina se obavlja bez prethodnog obaveštavanja u slučaju kada se ne mogu obezbediti potrebni dokazi za određeno nepostupanje u skladu sa zakonom ili bi to bilo značajno otežano. U toku prikrivene kupovine inspektor je ovlašćen da putem neposrednog opažanja prikuplja dokaze i podatke potrebne za utvrđivanje činjenica. Nakon obavljene kupovine inspektor predočava nadziranom subjektu svoju službenu legitimaciju i nalog za inspekcijski nadzor.
Predlogom zakona uvodi se nova vrsta inspekcijskog nadzora, tzv. „mešoviti inspekcijski nadzor“ koji omogućava da više inspekcija istovremeno vrši redovan ili vanredan nadzor kada se predmet nadzora delimično ili u celosti poklapa ili su povezani kao rezultat prakse. To naravno štedi i vreme i resurse inspekcija, ali i privrednika.
Poštovani narodni poslanici, potrudio sam se da zaista u što kraćem roku predstavim ovih devet predloga akata koja dolaze iz Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu sa ciljem da napravimo još jedan korak napred u sveobuhvatnoj reformi javne uprave. Hvala.
Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, gospodine Fehratoviću, naravno da su izbori 4. novembra veoma značajni, da kada uporedimo i zakonodavni okvir i atmosferu koja je bila 2010. pa i 2014. godine, u odnosu na ovu 2018. godinu mislim da smo napravili krupne iskorake napred.
Takođe, u ovom domu su usvojena tri veoma važna zakona iz tog tzv. seta manjinskih zakona. Posebni birački spisak se ažurira u skladu sa Jedinstvenim biračkim spiskom i svaka potencijalna ili eventualna zloupotreba će biti sankcionisana, jer to predstavlja i krivično delo.
Što se tiče konkretnog slučaja koji vi pominjete, želim samo da vas informišem da je Upravna inspekcija upravo danas prisutna na teritoriji Raške oblasti, u Tutinu, Sjenici i Pazaru, da će sačiniti izveštaj i da mi veoma pomno pratimo, pored ovih redovnih aktivnosti, dakle, iniciranja dežurstava kako bi se što više građana upisalo, odnosno iskoristilo svoje pravo da se upišu u posebni birački spisak. Takođe, da taj posebni birački spisak bude ažuriran na onaj način koji ne bi proizveo bilo kakva nezadovoljstva od strane bilo kog učesnika u izbornom procesu.
Podsećam da se 4. novembra održavaju izbori za 22 nacionalna saveta i da tamo gde eventualno postoji neka kompleksnost u tom delu, svakako obraćamo još više pažnju, naročito nakon žalbi koje su nam stigle u ministarstvo. Zato je Upravna inspekcija po drugi put već prisutna na terenu.
Samo na onaj prvi deo ovog potpitanja, ipak bih dopustio Upravnoj inspekciji da radi svoj posao, da utvrdimo da li su vaše informacije tačne.
Ono što zakon propisuje i ono što je u skladu sa procedurom, to je da se sertifikate može dobiti najviše jedna osoba u opštinskoj upravi ukoliko postoji povećan obim posla, to može biti još jedna individua, ali u svakom slučaju je vrlo komplikovano da se ne primeti, imajući u vidu da mi 24 sata onlajn pratimo ko ulazi u poseban birački spisak, vrši izmene. Bilo bi komplikovano da se to čini sa nekih drugih računara, a da se to ne vidi kod nas i ukoliko takvih stvari, a moguće je da ih je bilo u prethodnom izbornom ciklusu, ali ukoliko se takve stvari dogode, naravno da je i to krivično delo i da će upravna inspekcija to konstatovati, a kasnije to može da procesuiraju nadležni organi.
Hvala, predsednice.
Gospodine Hasani, hvala na ovom pitanju.
Dakle, kao što znate veoma dobro, Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina u članu 9. propisuje da se broj članova nacionalnih saveta određuje spram poslednjeg popisa stanovništva koji je bio 2011. godine. Prema tom popisu, tačno je ovo što ste rekli, ukupno 5.809 građana se izjasnilo kao pripadnici albanske nacionalne manjine.
Takođe, stav 2. tog člana 9. kaže da se, ukoliko se prema poslednjem rezultatima popisa manje od 10.000 građana upiše kao pripadnik neke nacionalne manjine, onda taj nacionalni savet broji 15 članova.
Tačno je i da je smanjen za oko tri miliona dinara praktično nivo finansiranja albanskog nacionalnog saveta. U skladu sa članom 113, ta finansijska sredstava se raspoređuju svim nacionalnim savetima u visini od 30%, a 70% tih sredstava se raspoređuje srazmerno broju pripadnika nacionalne manjine i, naravno, u skladu sa ukupnim brojem fondacija, ustanova, privrednih društava, čiji su osnivači ili su osnivači nacionalni saveti ili su osnivačka prava delimično preneta na određeni nacionalni savet.
Ono što je takođe veoma značajno, tačno je to što ste rekli da je, nažalost, veliki broj pripadnika albanske nacionalne manjine 2011. godine bojkotovao popis, ali je takođe tačno da smo 20. juna u ovom domu imali Zakon o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, da je tada taj zakon, uz ostala dva izglasan, a da pri tome pre toga niti jedan amandman koji bi eventualno doveo do promene i poboljšanja statusa pripadnika albanske nacionalne manjine i u pogledu broja članova nacionalnog saveta i u pogledu nivoa sredstava za finansiranje. Dakle, ni jedan amandman nije podnet u ovom domu, a vi svakako poznajete Poslovnik o radu ovog doma i znate da postoji mogućnost da nešto tako i učinite.
Pomenuli ste i procenu. Procena je sasvim kompatibilna onome što je u to vreme i pre toga Republički zavod za statistiku rekao i procene govore da u Preševu živi 29.600 građana, u Bujanovcu 38.300, u Medveđi 7.400.
Kažem namerno građana zato što nismo, ta procena se ne odnosi na nacionalnu strukturu po broju i ta procena svakako može biti orijentir, ali ni na koji način ne može biti jača od zakona kako bi ovo što smo mogli da promenimo u ovom domu 20. juna promenili, a mogli smo da ste iskoristili tu priliku da podnesete amandman i da dođemo do nekog dogovora.
Meni je zaista i kao ministru u Vladi izuzetno važno i voleo bih da vidim što veći broj pripadnika albanske nacionalne manjine da iskoriste svoje pasivno ili aktivno biračko pravo učešćem na izborima 4. novembra. Nadam se da će to biti intencija velike većine vas.
Takođe se nadam da možemo doći do nekog održivog rešenja ukoliko bi prosto jedan svojevrsni dijalog koji već teče i sa predsednicom Vlade i sa svima nama sproveli do kraja i kada bi se koristili svi oni mehanizmi i alati koji vama stoje na raspolaganju, a koje na žalost nekada ne iskoristite u punom kapacitetu.
Hvala predsednice.
Vrlo kratko. Dakle, naravno da tema udžbenika nije isključivo resorno vezano za ovo ministarstvo, ali to pitanje je rešivo i tu bi, tu je takođe bio napravljen jedan dobar most komunikacije i znamo koja je uloga Nacionalnog saveta i to vi vrlo dobro znate i znate kako se Nacionalni savet albanske nacionalne manjine odnosio prema svojim obavezama koje se tiču udžbenika.
Takođe, na današnji dan u posebnom biračkom spisku imamo upisanih 34.160 pripadnika albanske nacionalne manjine i ne spori tu činjenicu da je, hvala Bogu, mnogo veći broj pripadnika nacionalne manjine nego što je to pokazao popis, voljom velike većine, na žalost pripadnika albanske manjine i legitimnim činom bojkotuje. Naravno da iz tog čina bojkota na žalost proisteknu i neke konsekvence koje zajedno pokušavamo evo već godinama da rešimo.
Tako da bi svakako jedan dobar korak ili iskorak napred bio da zaista što veći broj pripadnika albanske nacionalne manjine uzme što veće učešće na ovim izborima 4. novembra, iskoristi svoje aktivno ili pasivno biračko pravo i afirmiše kasnije i svoj jezik i svoju kulturu i tradiciju, kao uostalom i svih ostalih 21 nacionalna manjina koja će učestvovati na ovim izborima.
Podsećam, skoro 13% ukupne populacije Srbije jesu pripadnici nacionalnih manjina i mislim da je fer i korektno da se zaista bilo kome ne daje ekskluzivitet tog tipa, nego da svako uživa prava koja su propisana zakonima.
Podsetiću vas da je samo pre petnaestak dana visoki komesar OEBS za ljudska prava, Lamberto Zanier, boravio u Beogradu i izrazio veliko zadovoljstvo visokim standardima zaštite manjinskih prava koja u određenim segmentima prevazilazi standarde nekih zemalja članica EU.
Ne vidim referentniju organizaciju od OEBS da istakne nešto tako i mi smo zaista veoma ponosni na sve te pohvale koje kao Vlada dobijamo u tom smislu. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.
Dakle, vrlo kratko, ne ulazeći u to da je legitiman politički stav u vezi sa EU svake stranke koja ima svoje predstavnike u parlamentu, ovde se radi o tome da se prati proces evropskih integracija Republike Srbije upravo od strane jedinice lokalnih samouprava, a preko stalne Konferencije gradova i opština, gde predstavnici lokalnih samouprava praktično idu u susret onim vrednostima i onim, rekao bih, odredbama iz zakonodavstva koja će tek uslediti, i radi se, praktično, o 20 ili 21 pregovaračkom poglavlju. To je nešto što je valjda sasvim prirodno u jednoj državi gde je jedan od strateških ciljeva upravo proces evropskih integracija.
Ono što je ovde, takođe, pomenuto kao jedan loš trend u jedinicama lokalne samouprave, ja želim, prosto, i zbog ljudi koji rade godinama i hvala gospođi Radeti na tome što je rekla da verovatno nemam dovoljno iskustva, mada se 20 godina bavim lokalnim samoupravama, mislim da su najdragoceniji deo upravo ti službenici koji za stalno rade u svim jedinicama lokalne samouprave. Oni su upravo ti koji sprovode sve reforme i koji primenjuju odredbe iz propisa koji se u ovom Domu usvajaju i da oni zaslužuju zaista poštovanje, i mislim da nije važno uopšte da li su ili ne pripadnici nekih političkih organizacija.
Svi znamo kako se i ranije dešavalo da se nekada shodno partijskoj pripadnosti ljudi zapošljavaju, sada vodimo računa o tome, sprovodimo racionalizaciju, optimizaciju. U ovom zakonu, takođe, imate stav da ne predviđa novo zapošljavanje, nego da se upravo kroz proces optimizacije ovo, da kažem, povećanje administrativnih kapaciteta ustroji na način da daje pozitivne efekte.
Zahvaljujem, predsedavajući.
Dakle, ovo poslednje pitanje zaista nije predmet ovog zakona, a što se tiče pitanja da li je moguće zameniti termin „nevladine organizacije“, terminom „udruženja“, ne da je moguće nego je obavezno, zbog člana 2. Zakona o udruženjima i ovo je, dakle, jedno terminološko upodobljavanje sa tim zakonom, tako da to uopšte nije sporno.
Zahvaljujem na ovim komplimentima.
U svakom slučaju, zaista zakone, ne ministri, nego oni ljudi koji vode razne sektore u ministarstvima, pre svega pomoćnici koji rade sa svojim timovima na pisanju zakona, intencija zaista nije da bilo koga i na bilo koji način diskreditujemo, degradiramo, obmanemo. Zakone glasate vi, a ne mi kao ministri. Dakle, glasaju narodni poslanici kao predstavnici legitimiteta, nosilaca suvereniteta ove zemlje, a to su građani. Sedite u ovom domu i vaše je pravo da glasate kako želite.
Što se tiče ovog konkretnog zakona, želimo bolju primenu instituta neposredne demokratije. To je nešto konkretno. Pravimo ga za ovo vreme. Ne pravimo ga za neko bivše vreme. Pravimo ga upravo za ovo vreme. Želimo da u ovom vremenu uvremenimo ono što se u praksi pokazalo, kao na primer mesne zajednice koje nisu funkcionisale da funkcionišu na jedan bolji način. To je valjda za ovo vreme. Nije to ništa sporno. Da li je sporno ako želimo efikasniji rad opština? Ne vidim zašto bi to bilo sporno. Ako kažemo da je 24 sata minimum vremena za sazivanje sednice, da ne bi dolazilo do zloupotreba do koje je dolazilo, da li je to bolje ili gore u odnosu na ono što je bila praksa? Mislim da je bolje.
Takođe, broj članova veća, broj pomoćnika predsednika opština ili gradonačelnika smo uveli u skladu sa skalom o broju stanovnika u opštinama i mislim da to, takođe, vodi jednoj racionalizaciji, optimizaciji i eliminiše ono što je bila, na neki način, u nekim sredinama politička zloupotreba da bi se udomili neki funkcioneri. Mislim da je i to dobro, a da nije loše. Svakako vi imate pravo da kažete da nije dobro, da možda želimo da vas na taj način obmanemo. Naša namera, najiskrenije, nije bila da vas obmanemo, niti zameram zaista na rečniku. Imate prava da govorite u ovom domu šta god želite. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.
Dakle, zaista nemam mandat da pregovaram sa EU. Mislim da je to sasvim kvalifikovano, kvalitetno radi ministarka Jadranka Joksimović i šefica pregovaračkog tima Tanja Miščević. Imao sam i ta iskustva, nije da nisam, i mislim da Srbija zaista vrlo predano radi na tom polju, sasvim realistično i u interesu građanki i građana.
Što se tiče pomenute navodne zabrane zapošljavanja, ja bih rekao da je to racionalizacija. Ja nisam pominjao zabranu zapošljavanja, rekao sam racionalizacija i optimizacija. Ta racionalizacija ne predviđa isključivo zabranu zapošljavanja, a dva su zakona koja tretiraju ova pitanja i zakoni koji su doneti u ovom domu, opet ponavljam, nas obavezuju da primenjujemo - Zakon o budžetskom sistemu i Zakon o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru i nadamo se, i kucate na otvorena vrata gospođo Radeta, da ćemo od iduće godine na neki način biti u poziciji da tu racionalizaciju, a ne zabranu zapošljavanja, sprovodimo po jednom liberalnijem modelu.
Slažem se sa vama, i kucate na otvorena vrata, dakle, ustavna nadležnost je vođenje spoljne politike, ali ovaj član na govori o lokalnim samoupravama koje vode spoljnu politiku, nego prate proces evropskih integracija u smislu blagovremenog informisanja o tome šta se dešava, a radi se o dvadeset i jednom poglavlju gde su lokalne samouprave zainteresovane. Valjda je logično da oni koji su odbornici, narodni predstavnici, predstavnici građana u lokalnim samoupravama budu uključeni u taj proces i da idu u susret tim stvarima, a ne da zabiju glavu u pesak, da zaborave na sve ostalo i kao noj da ne gledaju šta se dešava u njihovim sredinama. Hvala vam.
Zahvaljujem, predsedavajući.
Gospodine Martinoviću, naravno da je ovaj sramni čin jedan poziv na linč i kao što se to obično događa, od strane anonimnog autora, nešto što je neprihvatljivo u jednoj demokratskoj državi kakva Srbija jeste.
Ovaj odnos prema našoj spoljnoj politici, prema politici koju personifikuje predsednik Republike i u odnosima sa Republikom Hrvatskom, gde ima mnogo teških i otvorenih pitanja, ali pokušavamo da pokažemo tu i na tom polju i liderstvo i da napravimo boljitak za budućnost svih nas u regionu.
Naravno da ću preneti, pre svega kao ministar u Vladi, ovo sramno pismo i nadležnim organima, pre svega ministru unutrašnjih poslova.
Ono što je važno za Srbiju, to je da je Srbija ozbiljna država, da takođe imamo i jasno definisane zakone koji tretiraju, između ostalog, i pitanja nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Ni na koji način ne smeju biti ugrožena prava svih predstavnika nacionalnih manjina, bilo da govorimo o Bunjevcima, Rumunima, Vlasima, Romima, Hrvatima. Imamo 21 nacionalni savet i mi se time ponosimo.
Oni koji su ekstremisti, oni koji na takav način sagledavaju bavljenje politikom i zaštitom svojih manjinskih prava, prosto ne pripadaju jednom uređenom društvu, a Srbija svakako jeste jedno uređeno društvo. Hvala vam.