Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Novica Tončev

Novica Tončev

Socijalistička partija Srbije

Govori

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre u Vladi Republike Srbije, poštovane kolege narodni poslanici, ja se javljam po amandmanu Nataše Jovanović i hoću da joj zahvalim u moje ime i u ime građana opštine Surdulica i celog Pčinjskog i Jablaničkog regiona, što je pomenula jedan veliki projekat u našem regionu, a to je kanalizacioni prsten na Vlasinskom jezeru.

S obzirom da dolazim iz opštine Surdulica, kome pripada Vlasinsko jezero, ja hoću da pojasnim malo oko ovog projekta i da kažem, tačno je da je predsednik države, Aleksandar Vučić, posetio opštinu Surdulicu i tad je obećao da će biti urađen kanalizacioni prsten na Vlasinskom jezeru, a ja mogu da vam kažem sada da sve što sam do sada razgovarao sa našim predsednikom, da to što je obećao da je i ostvario. Tako da vidim da je i prvi korak početak ovog projekta da je Vlada pre mesec dana proglasila ovaj projekat za javni interes, tako da mi možemo kao opština da uđemo u eksproprijaciju i da završimo ovaj projekat.

Naime, projekat imamo urađen 2002. godine. Međutim, treba da se usaglasi sa novim propisima i zakonima, što ćemo da uradimo, a obećano nam je da će da Vlada Republike Srbije za to da novac, a mogu da vam kažem da za samu izgradnju ovog projekta EU nam da je četiri miliona evra, a i Vlada Srbije treba da odvoji toliko para i da u interesu građana, ne samo Surdulice, već celog Pčinjskog i Jablaničkog okruga uradimo ovaj projekat, koji bi zaštitio ovaj biser turizma, odnosno najveće jezero i najveća voda po površini u našoj Republici.

Tako da očekujem da će na proleće da krenu i radovi na ovom projektu i mogu da vam kažem da do sada sve što je Vlada Srbije obećala za našu opštinu, da je to ispunjeno.

Pošto sam se javio povodom ovog amandmana, hoću da kažem i ministru da u sledećem periodu malo više obrati Vlada Republike Srbije pažnju na plate zaposlenih u javnoj upravi, odnosno u opštinskim upravama. Kao što svi znamo, tu su najniže plate, a tu nam stvarno treba da zaposlimo decu, odnosno stručnjake i školovane ljude, kako bi mogli da ispunjavamo zahteve naših građana.

Takođe, ministre, morate da povedete malo više računa u narednom periodu da povećate i transfere lokalnim samoupravama, koje su na istom nivou već nekoliko godina, a dosta obaveza je preneto sa republičkog nivoa na lokalne nivoe.

Mogu i ovo da vam kažem da svake godine lokalne samouprave dobijaju iz budžetske rezerve novac, tako da očekujemo da ćemo i ove godine dobiti nešto da pokrijemo troškove. Naime, znate da i radnicima dečijih vrtića dajemo mi novac i ova povećanja plata sad, a posebno u siromašnim opštinama je punjenje budžeta slabije, odnosno siromašni su građani i oko plaćanja poreza i taksi i svega.

Tako da bih vas zamolio da, pored svega što ste uradili do sada za Srbiju, a i za našu opštinu, da i ovo učinite, da bi i radnici zaposleni u lokalnim samoupravama imali bar pristojne plate, kao što imaju i ostali zaposleni u javnim preduzećima. Hvala vam što ste me saslušali.
Poštovane kolege.

Želim da iskoristim ovu priliku, da po treći put postavim isto pitanje i pokušam da ubedim nadležne organe da mi, kao narodnom poslaniku, dostave tačan i potpun odgovor, u vezi sa štetom koju trpi budžet države zbog lošeg rada sadašnje više

i javne tužiteljke, u Vranju, Danijele Trajković.

Do sada sam dva puta postavljao pitanje Republičkom javnom tužilaštvu i Državnom veću tužilaca i poslednji odgovor koji sam dobio od republičkog tužioca, glasi ovako, obaveštavamo vas da je Republičko javno tužilaštvo već dostavilo odgovor na postavljen zahtev za obaveštenje broj taj i taj.

Ovo, prosto, nije tačno. Moje konkretno pitanje je glasilo i danas glasi, koliko ljudi je pravosnažno oslobođeno krivice, koliko postupaka je zastarelo, koliko je iznos sudskih troškova pao na teret budžeta države, sve vreme od kako je Danijela Trajković obavljala funkciju osnovnog javnog tužioca i od kako je viši javni tužilac u Vranju?

Dobio sam podatke koji se odnose na statistiku, statistika mene ne interesuje i dobio sam podatke da se to isplaćuje po nekom zakonu, dva, šest, pet zakona o krivičnom postupku. Prema tome, ja nisam dobio odgovor koliki su troškovi angažovanja advokata, veštaka i sudski paušal na ime 147 predmeta u kojima su ljudi oslobođeni optužbe, kojim je na teret stavila Danijela Trajković, kao osnovni javni tužilac?

Ovo pitam jer je ovo novac svih poreskih obveznika, ovo je novac od poreza koji se odbijao od plate poslanika, od računa koji plaćaju svi građani Srbije i pravo mene, kao narodnog poslanika je da mi se saopšti podatak koliko nestručan rad jednog javnog tužioca, kao što je u ovom slučaju Danijela Trajković, košta budžet ove države, ako je tačan podatak da je 147 ljudi, koje je optužila oslobođeno?

Ne mogu Republičko tužilaštvo i Državno veće tužioca da ignorišu svoje dužnosti prema Narodnoj skupštini i da se ovako namerno odnose prema konkretnom poslaničkom pitanju.

Koliko je ovo moje pitanje ozbiljno i važno, pokazuje slučaj profesora Ace Milanova, iz Surdulice. Da Milanov ne bi mogao da bude protiv kandidat, tadašnjem odborniku DS, kandidatu za direktora Tehničke škole, u Surdulici, Nebojši Dojčinoviću, inače potpredsedniku DS u Surdulici, uhapšen je po nalogu Danijele Trajković, zbog neosnovanog progona i optužnice, oslobađajućom presudom Aci Milanovu je dosuđena šteta po osnovu sudskih troškova i izgubljene zarade oko sedam i po miliona dinara. Zbog naplate štete po toj presudi, bio je blokiran račun Tehničke škole, a sudski troškovi po krivičnom predmetu Višeg suda, u Vranju, broj 72/13, iznosili su 639 hiljada dinara i isplaćeni su takođe na teret budžeta.

Zato postavljam pitanje nadležnim organima, da li su i ovi podaci tačni i koliko je ukupno budžet po svim sudskim presudama isplatio zbog progona i terora koji je Danijela Trajković vodila protiv profesora Ace Milanova?

Proganjala je Danijela Trajković i druge ljude, ja ću da napomenem sada njih desetak, ali imam spisak od najmanje njih 50.

Proganjala je Danijela Trajković i druge ljude, ja ću sada da napomenem njih desetak, ali imam spisak od najmanje 50, to je Ađemović Dragiša, bivši predsednik suda sada pokojni Janković Stamenko, Milan Veličković, Miroslav Stojiljković, Snežana Vrbanac, Stanislav Jović, Natalija Radovanović, Slobodan Stojanović, Goran Vukašinović, Dragan Micić, Stojanović Vladimir, Mile Sinadinović i još neki i zbog toga tražimo državno veće tužilaca i Javnog tužilaštva da nam da svako ime i svaki iznos štete koja je napravila Danijela Trajković.

Moje poslaničko pitanje je veoma ozbiljno i zato još jedanput zahtevam da mi se dostavi spisak ljudi sa imenima i prezimenima, brojevima predmeta, klasifikacijom krivičnog dela i iznos troškova koji su im iz budžeta ispaćeni pred tužilaštvom i sudovima, a za period kad je Danijela Trajković bila na čelu Osnovnog tužilaštva u Surdulici, osnovnog tužilaštva u Vladičinom hanu, kasnije Višeg tužilaštva u Vranju, i ovo ću zahtevati sve, dok ne dobijem kompletan odgovor.
Poštovane kolege, nedavno sam ovde ukazao na ozbiljan problem u funkcionisanju pravosuđa u Pčinjskom regionu i postavio sam nekoliko konkretnih poslaničkih pitanja koja se odnose na rad Višeg javnog tužioca u Vranju Danijelu Trajković.

Svi mi znamo da po Ustavu Srbije i svim zakonima koje regulišu rada pravosudnih institucija tužioci i sudije u svom radu ne smeju da imaju nikakve veze sa politikom i političkim strankama.

Međutim, u slučaju tužiteljke Danijele Trajković to pravilo ne važi, jer ona je pre 2000. godine karijeru počela kao kadar JUL-a tako što je ažurno vodila zapisnike na sastanku Opštinskog odbora JUL-a u Surdulici, ali je stalni radni odnos u tužilaštvu u Surdulici zasnovala kao radikal, da bi posle 5. oktobra utočište pronašla u stranci Vladana Batića, a potom je bila bliska DS, da bi danas promenila političku opciju zbog izbora na višu tužilačku funkciju.

Davne, 1996. godine Danijela Trajković je kršila zakon punih pet godina, tako što se kao radnik tužilaštva bespravno uselila u stan Fonda solidarnosti u Surdulici. Nije plaćala troškove kirije i fond PIO Vranje je podneo zahtev za prinudno iseljenje koje je tada i sprovedeno. Nakon toga se bespravno uselila i u vojni stan i odatle je izbačena, a sudski spor koji je vodila je pravosnažno izgubila. Gospođa Trajković je 2010. godine rešava stambeno pitanje tako što kupuje stan u Beogradu, koji nije želela da uknjiži na svoje ime, već je kao kupac i vlasnik formalno u ugovoru o kupoprodaji naveden njen svekar. Ovo pouzdano znam jer je stan kupila od mog preduzeća, i procedura kupoprodaje prolongirana po njenom zahtevu dok ne smisli na koga će formalno stan da uknjiži. Samo mogu da pretpostavim da je želela da prikrije poreklo novca, jer stan od plate zamenika javnog tužioca sigurno nije mogla da kupi.

O tome kako je urađena fasada na njenoj porodičnoj kući u Surdulici, koji radnici su radili i da li je nešto platila najbolje da ona sama to objasni javnosti. U periodu od 2009 – 2013. godine obavljala je dužnost člana Crkvenog odbora, crkvene opštine Surdulica i sa te pozicije aktivno je učestvovala u usvajanju finansijskih planova i završnih računa crkvene opštine Surdulica, što uključuje i praćenje i verifikaciju sredstava dobijenih od donatora, a donatori su bili stanke u predmetima koje ona zastupala kao javni tužilac.

U februaru 2011. godine Danijela Trajković je registrovala i osnovala kao član Nadzornog odbora Udruženje građana koje se zvalo "Sigurna kuća" u Surdulici, koje je osnovala zajedno sa prijateljicama. Ona je 14. septembra 2011. godine u predmetu KT 25/11 Višeg tužilaštva u Vranju, donela rešenje koje se jednom osumnjičenom građaninu naložila da po osnovu oportuniteta uplati 100.000 dinara na račun "Sigurne kuće". Osumnjičeni je postupio po nalogu tužiteljke, uplatio je novac, doneo uplatnicu tužilaštvu, pa je gospođa Trajković donela rešenje kojim je odbacila krivičnu prijavu MUP Vranje.

Ovo su samo neki pokazatelji iz biografije Danijele Trajković koja je kao osnovni javni tužilac u Vladičinom Hanu neosnovano proganjala ljude po političkoj osnovi.

Zbog svega ovoga, postavio sam određena poslanička pitanja, ali od Državnog veća tužilaca nisam dobio kompletne odgovore. Dobio sam neke statističke podatke koji pokazuju da je Danijela Trajković 2016. godine optužila 55 lica, da je oslobođeno 18. Zatim, 2017. godine 41 lice, oslobođeno 11 i da ne navodim i ne zamaram ovaj dom. Dakle, ovo je izuzetno loša statistika rezultata rada Danijele Trajković kao tužioca. I to sa punim pravom mogu da vam kažem jer sam ja ovde glasao kao poslanik da ona bude izabrana za višeg javnog tužioca u Vranju. Iako sam tadašnjem ministru Selakoviću rekao da ću glasati sa velikom rezervom, evo, pokazalo se da sam bio u pravu.

Takođe postavio sam pitanje koliko je novca iz budžeta Srbije isplaćeno ljudima koji su oslobođeni od optužnica koje je podizala Danijela Trajković i dobio sam od Državnog veća tužioca odgovor da se troškovi isplaćuju u skladu sa članom 265. Zakona o krivičnom postupku. Umem da čitam zakon i meni je poznato kako je ta stvar zakonom regulisana, ali je moje poslaničko pitanje, koliko je bilo precizno i jasno, i ponoviću ga još jedanput, koliko budžet Srbije godišnje koštaju sve oslobađajuće presude i neosnovane optužnice pravosnažno donete za vreme mandata Trajkovićeve u Hanu i Vranju pojedinačno za svaki predmet je ukupno godišnje.
Poštovane kolege, poštovani ministre finansija, evo, ja sam se javio po amandmanu i hoću da iskoristim ovu priliku da pitam ministra finansija da li mi, s obzirom da je narod birao nas poslanike, a mi poslanici biramo Vladu Srbije, da li mi moramo da svaki zakon donosimo ovako kao leks specijalis ili možemo to sistematski da rešimo?

Ovde se radi o ljudima koji su zaduženi u švajcarcima, odnosno banke koje su dale kredite i mi kao Socijalistička partija, kao poslanik, takođe se zalažem da se i ovaj problem reši. Ali, s obzirom da dolazim iz jedne lokalne samouprave koja je siromašna opština, vi ste rekli da ovde Vlada Srbije ima novac, suficit i da izdvaja 11,6 milijarde dinara. Hoću da kažem, ministre, da su to otprilike za 20 nerazvijenih opština ukupni godišnji budžeti koje dajemo.

Ovo je ujedno vezano i za zakon koji donosimo, oko povećanja plata zaposlenih u dečijim vrtićima. Znate da plate u dečijim vrtićima zaposlenih isplaćuju lokalne samouprave, pa hoću ujedno da pitam – da li će ovo povećanje plata biti praćeno povećanjem transfera iz Republike u korist nivoa opština, jer se iznos ovog transfera nije menjao još od 2014. godine?

S obzirom da je ovo vanredno povećanje, da li će, takođe, Ministarstvo finansija odobriti povećanje mase sredstava za plate u lokalnim samoupravama?

Imam ovde jednu tabelu. U mojoj opštini, na primer, sa višom školom radnik opštinske uprave prima 38 hiljada dinara, a sa ovim povećanjem radnici u dečijem vrtiću će primati 57 hiljada dinara. S obzirom da iz iste kase se isplaćuje, kako mislite, ministre, da mi sprovedemo ovo, da iste radnike koji sa višom školom rade u opštinskoj upravi platimo 38 hiljada dinara, a radnike u dečijem vrtiću sa višom školom 56 hiljada dinara? Iz iste kase, odnosno opštinskog budžeta se sve to isplaćuje.

Takođe, dnevnice za službena putovanja u javnim preduzećima i zaposlenih u predškolskim ustanovama isplaćuju se u visini od 5% od prosečne mesečne zarade po zaposlenom u Republici, što po sadašnjim parametrima iznosi 3.700 dinara, a zaposlenima, izabranim i postavljenim licima u opštini dnevnice za službena putovanja iznose 150 dinara. Sve se, takođe, isto isplaćuje iz iste opštinske kase.

Donet je, takođe, Zakon o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru 2015. godine. Postupajući po ovom zakonu, veliki broj lokalnih samouprava je morao da smanji broj zaposlenih koji su svi tužili iste lokalne samouprave. Sud ih je sve vratio na posao, što je imalo za posledicu isplatu milionskih šteta. Da li su sudovi postali sindikalne organizacije za zaposlene?

Hteo sam da se javim povodom amandmana i da kažem ministru – dajte da Vlada i mi poslanici sistematski rešavamo ove zakone, jer sledeći koji će… Da li moramo da čekamo da ljudi štrajkuju ili izraze svoje proteste na bilo koji način, a onda mi ovde da rešavamo te probleme ili da čekamo da naš predsednik Republike svakog mora da obiđe i da nam daje naloge da to radimo? Ajmo mi ovde da preduzmemo inicijativu. Evo, ja vam kažem da će sledeći koji će da štrajkuju i izađu na proteste biti radnici koji su zaposleni u lokalnim samoupravama.

Moj vozač je jutros mene dovezao u Beograd. Šta može on sa 150 dinara danas? Ne može kiflu da kupi u Beogradu. Ajmo, ministre, da rešavamo sistematski probleme za ono zašta su nas ljudi glasali.

Hoću na kraju da vam kažem o zabrani zapošljavanja. Zabrana zapošljavanja je opustošila kadrove u nerazvijenim opštinama. Mi ne možemo dobrog inženjera za 40.000 da zaposlimo, dobro IT operatera ili bilo koga, gospodine ministre. Najniže plate su u Srbiji, za sad, za radnike koji rade u opštinskim upravama. Zato vas molim da pripremimo za sledeći put jedan zakon koji će da reši i ovaj slučaj.

Takođe, jasno je da stručni kadrovi, takođe, i ne žele u lokalne samouprave, a postojeći kadar zbog niskih zarada i obavljanja velikog broja poslova napušta lokalnu samoupravu. Velika očekivanja su bila od novog Kolektivnog ugovora, gospodine ministre, ali na žalost svih zaposlenih u lokalnoj samoupravi Vlada nije prihvatila Predlog kolektivnog ugovora, tako da će zaposleni u lokalnim samoupravama i dalje raditi bez prava na topli obrok, regres za korišćenje godišnjeg odmora za razliku od svojih kolega koje rade u javnim preduzećima.

Navešću vam jedan primer, takođe. Predsednica opštine, koja je lekar, u Surdulici prima 75.000 dinara. Lokalni direktor vlasnik hidroelektrana prima 200.000 dinara. Ko ima veću odgovornost i ko više radi? Ajmo, ministre, da suštinski rešavamo ove probleme. Hvala.
Hvala, ministre, na iscrpnom odgovoru.

Posebno ću da pozdravim zakon koji ćemo doneti o platama u javnom sektoru i tu se slažem sa vama.

Što se tiče prioriteta i budžeta lokalnih samouprava, tačno je, 10 godina vodim jednu lokalnu samoupravu. Reći ću vam samo jedan primer. Kaže, smanjenje broja zaposlenih u lokalnoj samoupravi. Evo jedan klasičan primer. Mi u lokalnoj samoupravi sigurno ne možemo da otpustimo nekog inženjera ili nekog čoveka koji radi na poslovima od važnih interesa za opštinu i državu, nego kažemo – smanjimo tri čistačice, a onda stavimo u budžet, i to ne radim samo ja, neke opštine stavljaju za gerento-domaćice 20-30 miliona, a onda stavimo u budžet čišćenje opština 15 miliona. Dobije neka agencija za to. Ona zaposli jednu čistačicu, plaća je 30 hiljada sa doprinosima 50. Agencija uzima 20%, i to je već 60 hiljada jedan radnik i PDV 1,20%. Znači, jedna čistačica u opštini nas košta 75 hiljada, umesto da je platimo 25 i 30. Ko je doneo takve novine? To se dešava sa obezbeđenjem i sa svima.

Poneke opštine u Srbiji, ne znam da li ste videli, su primale po 200 gerento-domaćica koje ništa ne rade. Zbog toga nam se dešava. Taj Zakon o smanjenju broja zaposlenih je samo veći trošak napravio. Ja sam predsedniku Republike, kada je bio u poseti našoj opštini, rekao. Meni je 2009, 2010. godine ukupno neto plata za sve zaposlene u opštini bila 10 miliona, a sada je, ministre 17 miliona, iako smo smanjili plate, iako smo smanjili broj zaposlenih, uveli disciplinu. Sada nam je 17 zbog toga što preko raznih agencija plaćamo poslove koji nam ne trebaju.

(Predsedavajući: Hvala.)

Sistematski to treba da rešimo.

(Predsedavajući: Hvala, kolega Tončev.)

Samo sekundu.

(Predsedavajući: Isteklo vam je vreme.)

Samo sekund da završim, red je da završim.

Što se tiče transfera, od 2014. godine, nisu transferi povećani ni jednoj opštini, a koliko je obaveza nametnuto lokalnim samoupravama od tada i koliko je povećanje plata bilo u javnom sektoru? Hvala.
Poštovana predsednice, poštovane kolege, želim ovu priliku da iskoristim i da na konkretnim primerima ukažem na teško stanje u pravosuđu Pčinjskog regiona, koje tišti sve građane i da sa tim u vezi postavim nekoliko konkretnih pitanja nadležnom Ministarstvu pravde.

Opština Surdulica je kao tužena strana prošle godine, dobila izvršnu presudu Osnovnog suda u Surdulici, koji se opštini nalaže da u radni odnos vrati jednog građanina, neću mu sada navoditi ime, a kome je radni odnos prestao još 2011. godine. Ništa ovde ne bi bilo sporno i čudno da taj isti građanin, u međuvremenu, nije stekao pravo na invalidsku penziju jer mu je u februaru 2017. godine utvrđen potpuni gubitak radne sposobnosti, kao posledica bolesti.

Zbog čega je stekao pravo na invalidsku penziju? Opština je od fonda PIO pribavila dokaz o penzionisanju i dokument dostavila Izvršnom sudu, ali taj dokument nije uvažen, zbog čega smo izjavili žalbu Višem sudu u Vranju. Drugostepeni sud je žalbu odbio i lokalna samouprava je dužna da postupi po rešenju o izvršenju i izvršnoj presudi i da to lice se vrati u radni odnos. Ukoliko to ne uradimo i ne izvršimo presudu, mi smo u krivičnom delu, a logički se postavlja pitanje – kako to da sprovedemo?

Zato ovom prilikom hoću da postavim pitanje Ministarstvu pravde, da posavetuje opštinu Surdulica na koji način da vrati u radni odnos čoveka kome je lekarska komisija utvrdila gubitak radne sposobnosti, sto posto, i koji je trenutno invalidski penzioner, čak i da nije penzioner, ovaj građanin je prema lekarskom izveštaju sto posto invalid, pa se postavlja pitanje – koji on posao može da radi?

Nijedan zakon nije regulisao ovakav slučaj. Mislim da je ovo jedinstvena presuda u Srbiji koja je doneta na štetu opštine Surdulica.

Isto pitanje postavljam i svim kolegama narodnim poslanicima koji su pravnici, a broj pravnika u ovoj sali ima puno i to u svim poslaničkim grupama - da li su kolege poslanici ikada čuli za ovakav slučaj?

Želim ovom prilikom da objasnim kakva je opština Surdulica uopšte došla u ovakvu apsurdnu situaciju da treba da izvrši jednu sudsku presudu, koja se ne može izvršiti i koja se kosi i sa pravom i sa zdravim razumom.

Ministarka pravde, gospođa Kuburović, i prethodni ministar Selaković su upoznati koliko sam puta ukazivao na slučaj tužiteljke Danijele Trajković, koja je sa funkcije Osnovnog javnog tužioca u Vladičinom hanu i zabrana funkcije višeg javnog tužioca u Vranju.

Javnost je upoznata da je gospođa Trajković vrhunac svoje tužilačke karijere u Osnovnom javnom tužilaštvu u hanu doživela kada je bez provođenja istrage i bez mog saslušanja protiv mene podigla optužnicu zbog navodnog nanošenja telesne povrede jednog građanina. Moje pitanje je – iz kojih razloga ja kao građanin, nisam imao pravo na tužilačku istragu i šta je sa mojoj krivičnom prijavom o vređanju na nacionalnoj osnovi tog istog građanina, ovo je isto pitanje za Državno veće tužioca.

Na ovakvu presudu sam se žalio ja, žalio se oštećeni, žalio se javni tužilac, ali je Drugostepeni sud sve žalbe odbio i presudu potvrdio, iako građani čekaju duge presude, ja sam presudu Kasacionog suda dobio za petnaest dana.

Svi pravnici i profesori prava, kao i moje kolege ovde u skupštini, kojima sam dao predmet da se upoznaju, u šali kažu da je jedino falilo još da se svedoci žale na presudu da bi je sud ukinuo i vratio na ponovno suđenje.

Nemam vremena da čitam sve grehe i sve nezakonite radnje naše tužiteljke, ali bih hteo da postavim konkretno pitanje – koliko je ljudi pravosnažno oslobođeno krivice, koliko postupaka je zastarelo i koliki je iznos sudskih troškova pao na teret budžeta države za sve vreme od kako je Danijela Trajković obavljala funkciju osnovnog javnog tužioca i od kako je viši javni tužilac u Vranju? Da li troškove oslobađajućih optužnica snosi Danijela Trajković ili to plaćaju građani Srbije preko budžeta? Da li će biti pokrenut postupak da se država regresira od tužiteljke, s obzirom da je to šteta što ona pravi nezakonitim radom?

Imao bih još dosta pitanja i dosta pritužbi građana koji me kontaktiraju, ali biće vremena u narednom periodu da nastavim da ukazujem na probleme.
Poštovana predsednice, poštovani ministri i predstavnici Vlade Srbije, poštovane kolege narodni poslanici, u ime SPS i u svoje ime želim ovom prilikom da pohvalim Predlog budžeta za 2019. godinu.

Pažljivo sam pročitao ovaj materijal i nema dileme da je budžet izbalansiran i da će istovremeno imati i socijalnu i razvojnu dimenziju uz deficit koji je pet milijardi manji nego ove godine.

Povećanje plata u javnom sektoru za 33 milijarde dinara, među kojima su plate lekara, profesora, policije i vojske. Moram da pohvalim i planirano povećanje penzija od 35 milijardi, što će našim najstarijim građanima i te kako poboljšati životni standard.

Da je budžet razvojni potvrđuje i podatak da će kapitalne investicije biti 30% veće u odnosu na prošlogodišnji budžet i da se vodilo računa o velikim infrastrukturnim projektima. Imaćemo iduće godine oko 100 milijardi namenjenih za subvencije, što podrazumeva više novca za privredu, železnice, puteve, turizam i poljoprivredu.

Smatram da je važno da svi poljoprivrednici u Srbiji znaju da će iduće godine budžet za poljoprivredu biti za sedam milijardi dinara veći od ovogodišnjeg.

Što se tiče transfernih sredstava, moram da naglasim da je planirano, na primer, da opština Surdulica iz budžeta Ministarstva finansija iduće godine dobije 238 miliona dinara, što predstavlja značajnu podršku za finansiranje tekućih poslova iz delokruga lokalne samouprave.

Ministre, znate da lokalna samouprava daje plate svim zaposlenima u lokalnoj samoupravi, kao i da finansira predškolsku ustanovu, te vas molim da u budućnosti povećate i ovaj transfer za povećanje plata.

Mi ćemo se kao opština ovako truditi da deo nedostajućih sredstava dopunimo kroz izvorne prihode i maksimalno ćemo iskoristiti sve zakonske mogućnosti za ubiranje većih izbornih prihoda u budžet opštine Surdulica.

U tom smislu zamolio bih vas da na nivou Vlade i Ministarstva finansija razmotrite jedan moj predlog. Reč je o članu 98. Predloga zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara, koji je takođe na dnevnom redu ove sednice, a kojim je predviđeno da prihodi ostvareni za naknade za vode pripadaju budžetu Republike, a prihodi od tih naknada teritoriji AP Vojvodine, budžetu Vojvodine.

Smatram da bi zbog infrastrukturnog razvoja opština širom Srbije bilo korisno da ovaj odnos podele prihoda bude pola-pola, tako da 50% prihoda od naknade za vode zadržavaju opštine i gradovi, a 50% ode u budžet Republike. Reč je o značajnim sredstvima, a vi sigurno imate podatke i možete u dinar da uradite projekciju koliko je to novca.

Ako bi 50% tog prihoda ostvarili direktno opštine i gradovi uz zakonsku obavezu da investiramo u razvoj lokalne infrastrukture, to bi za svaku opštinu bio veliki zamajac. Molim vas da o tome razmislite, jer je to na neki način i pravično rešenje, a svaki dinar izvornih prihoda mnogo znači lokalnoj samoupravi.

Navešću primer. U opštini Surdulica znate da postoji fabrika vode „Rosa“, odnosno „Vlasinka“ koja radi pod kompanijom „Koka kola“. Po ovom predlogu i tabeli koju ste dali, 1,23 dinara na svaku flaširanu vodu ide u budžet Republike Srbije, a svi šleperi, kamioni i sve to prolazi kroz opštinu Surdulica, a mi moramo iz lokalnog budžeta da finansiramo popravke istih, tako da vas molim da ako možete da ovu raspodelu uradite ovako, a ja sam dao i amandman na ovu temu i nadam se, ministre, da ćete ga podržati.

Takođe, želim da pohvalim to što je Vlada prepoznala značaj projektnog finansiranja kroz IPA projekte EU i vidim da je u Predlogu budžeta naredne godine obezbeđeno budžetsko sufinansiranje konkretnih projekata u vrednosti od 4,3 milijarde dinara, dok će iz IPA fondova biti obezbeđeno 3,8 milijardi.

Pošto dolazim iz opštine Surdulica koja maksimalno koristi IPA fondove pre granične saradnje, moram da naglasim da smo realizovali projekte u vrednosti od preko pet miliona evra koji su poboljšali uslove života građana Surdulice.

Moja ideja je da kroz IPA fondove realizujemo najveći projekat južno od Niša i to projekat izgradnje kanalizacionog prstena oko Vlasinskog jezera. Evropska unija bi obezbedila 50% sredstava, ali potrebno je da Vlada kroz budžet obezbedi ostatak novca, a to je oko četiri miliona evra.

O tome sam i razgovarao sa predsednikom Vučićem i on je podržao ovaj projekat. Na ovaj način bi uposlili najmanje 1.000 ljudi u Pčinjskom okrugu i to kao krajnji rezultat bi dobili zdraviju životnu sredinu, razvoj turizma, ribolova, bolji kvalitet izvorske vode i više stranih investicija.

Zato hoću da vas zamolim za početak da Ministarstvo finansija obezbedi novac za izradu planskih dokumenata, pa da nakon toga i ceo projekat stavimo u budžet uz podršku 50% novca iz IPA fondova.

Postoji ovde na dnevnom redu jedna stvar koja me zabrinjava, a to je mera zabrane zapošljavanja u javnom sektoru koja će na snazi biti do kraja iduće godine. Ovo ne kažem zbog toga što imam nameru da zaposlim simpatizere moje stranke, već iz objektivnih problema koji pogađaju lokalne samouprave, pa i Surdulicu. Zbog ove recidivne mere dolazim u situaciju da ostajemo bez inženjera ili geodeta, jer neće imati ko da nam uradi pregled, da ga overi ili da izvrši tehnički prijem. To blokira rad svake opštine, a da ne govorim o lekarima koje ako ne zaposlimo direktnu štetu trpe pacijenti, a to su naši sugrađani.

Zato hoću da vas zamolim da ovu meru preispitamo početkom iduće godine ili da se pronađe neki drugi način, ali da ne blokiramo funkcionisanje celog sistema.

Na kraju moram da se osvrnem na još jedan trošak koji je planiran u budžetu za pravosuđe, a reč je o troškovima novčanih kazni, jer sam ovde video da će svi osnovni i viši sudovi u Srbiji imati na raspolaganju preko milijardu dinara za novčane kazne, što je blizu deset miliona evra, ne računajući ostale sudove i tužilaštva. Samo u dva slučaja opština Surdulica je morala da pomogne i da plati štetu jednoj školi od 20 miliona dinara zbog osude dvojice profesora koji su neosnovano otpušteni, pa presudom suda vraćeni na posao.

Tužiteljka koju je tada proganjala i bez osnova pritvarala u nameri da obezbedi članu DS reizbor na funkciji direktora danas je napredovala iz Osnovnog u Više javno tužilaštvo u Vranju, a trošak od 20 miliona su morali da plate građani Surdulice.

Zamolio bih vas i ministarku pravde da nađete način da sav ovaj rashod prebacimo na loše sudije, loše tužioce koje prave ovakve troškove, ali ne na građane Srbije koji za to nisu krivi.

Još jedanput da vam zahvalim kao članu Izvršnog odbora Fudbalskog saveza Srbije na Projektu izgradnje nacionalnog stadiona, da vam poželim da ovaj budžet u idućoj godini sprovedete kako ste i planirali. Hvala, ministre.
Poštovani predsedavajući, povreda člana 27.

Malo smo se udaljili od goruće teme, a to je o našem stanju u pravosuđu, pa kako moja poslanička grupa nema više vremena, ja bih hteo da ukažem i na tu temu koja je vrlo važna za naš pravosudni sistem.

Hoću da pozdravim vas i ministarku i da govorim povodom povrede Poslovnika o Predlogu odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na funkciju.

Ja dolazim iz jedne male opštine, gde je predložen sudija za izbor iz Beograda. Hoću da podsetim ministarku - da li će taj sudija stvarno da ostane u Surdulici, što bih ja voleo, da ne budu male opštine kao neki protočni bojler gde će da nam dolaze sudije i da se onda posle nekoliko meseci vraćaju, a tu trpimo i mi, a i građani, kao i predmeti koji stoje. Ali bih voleo da, pošto je Surdulica malo i lepo mesto za življenje, da sudije koje dođu iz Beograda, ostanu da žive i u Surdulici.

Druga stvar što bih hteo da ukažem, znam da ministarka vi ne možete da utičete, a i nije po zakonu da utičemo na sudije i na tužioce, ali imamo veliki problem oko pravosuđa u Pčinjskom regionu. Posebno sam ja, kao narodni poslanik, bio izložen progonu tužiteljke Danijele Trajković. Ja sam vam dao predmet koji hoću da pogledate lično. Ako ja, kao narodni poslanik, ne mogu da dokažem da li je ova fotografija koja je ovde, da li je ovo šminka ili je teška telesna povreda, onda ne znam kako će ostali građani da reaguju na tome. Te vas molim da malo više obratite pažnju na stvari koje se dešavaju u Pčinjskom okrugu i na rad pravosuđa.

Ja vam se zahvaljujem što ste mi dali šansu da kažem ovo. Hvala vam.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovane kolege narodni poslanici, nadovezujem se na amandman mog kolege, ali hoću da kažem da posle mog sinoćnjeg izlaganja dobio sam mnogo poziva od kolega iz Inženjerske komore Srbije koji podržavaju i ovu izmenu zakona, a takođe i ja kao član Inženjerske komore sam za to, kao i SPS, poslanici koji će glasati za ovu izmenu zakona i zalažemo se da Inženjerska komora napravi izbore, izabere legalno rukovodstvo i da radi po zakonima koji mi ovde u Skupštini donosimo i za šta nas je narod u Srbiji izglasao.

Hoću da se nadovežem i na zakon o izmenama i dopunama Zakona o ozakonjenju. Kao što sam juče rekao, nije ministarka tu, ali je ministar Nedimović tu, mi socijalisti se zalažemo za izradu jednog sveobuhvatnog zakona o legalizaciji kojim će da se uredi sve što je do sada urađeno nelegalno, a takođe i da se zaustavi jedanput divlja gradnja u Srbiji.

Juče sam isto ministarki rekao da imamo problem oko tendera za rušenje. Ministarka mi je odgovorila da će to raditi javna preduzeća, vojno građevinske direkcije, itd. Ja, evo sad, kao član vladajuće koalicije predlažem članu Vlade, ministru Nedimoviću, ajmo mi ova javna preduzeća da upotrebimo da više nema gradnje. Da donesemo takav zakon da ako neko počne, u temelju mogu javna preduzeća da spreče da se više ne gradi da ne bi i investitori pravili troškove, a normalno i mi kao država trpeli.

Znači, mi socijalisti se zalažemo za jedan sveobuhvatan zakon, gde bi sve što izgrađeno, čak i do današnjeg dana u Srbiji, bilo legalizovano, pod uslovom da nije na kolektoru, da nije na dalekovodu, da nije na nekom zemljištu koje će trebati, odnosno koje je u interesu države Srbije. Ali da se plate iste komunalije, iste dažbine kao i oni koji su legalno gradili, čak i da se plati neka kazna, zato što su ljudi radili nelegalno. Da ne spominjemo mnogo ta rušenja, jer znate da ćemo imati problem i oko rušenja i sa svim tim, bolje je da to legalizujemo, da ljudi sve to plate i da donesemo jedan zakon i da ova naša javna preduzeća, i vojsku i policiju, i sve upotrebimo da više nema divlje gradnje u Srbiji. I, tako ćemo da jedanput stanemo na put divljoj gradnji u našoj prelepoj Srbiji.

Ako i dozvolimo, evo ja dolazim iz jedne male sredine, opštine Surdulica, da neko napravi kuću na sred trga, centra u Surdulici, ako mi dozvolimo, mi smo krivi. I, zbog toga predlažem, i vama ministre, kao članu Vlade, i Aleksandri Damjanović koja radi u Ministarstvu građevine dugo godina, evo i mi socijalisti se zalažemo da stvarno donesemo jedan sveobuhvatan zakon koji će sprečiti divlju gradnju u Srbiji. Zahvaljujem vam.
Poštovani predsedavajući, poštovana potpredsednice Vlade sa saradnicima, poštovane kolege poslanici, pridružujem se amandmanu prethodnog govornika mog kolege.

Hoću kao neko ko dolazi iz struke da prokomentarišem ove izmene i dopune Zakona, posebno kao član Privredne komore i Inženjerske komore Srbije, da se slažem sa vama, ministarko, da treba da donesemo zakon i da uredimo ovu oblast. Svi znamo da je mandat istekao još maja prošle godine, da nisu održani izbori, da su samo konstatovali da je prestao mandat predsedniku komore i da mu je ostalo neko rukovodstvo, odnosno mislim da je potpredsednica Upravnog odbora, ili kako se već zove, ostala tamo, koja potpisuje licence. To treba takođe videti da li su te licence validne. Slažem se sa vama da treba da uredimo ovu oblast.

Ne slažem se sa nekim svojim kolegama, da li su vladajuće ili iz opozicije, koje su rekle da smo mi ovde izabrani, da nas je narod izabrao da moramo da vodimo mi računa o privrednim komorama. Dosta poslanika nije iz ove oblasti, tako da ne mogu da budu uključeni i ne znaju rad svake privredne komore, ali ja kao čovek koji sam član ove komore i koji dolazim iz ove struke podržavam izmenu i dopunu Zakona o Privrednoj komori.

Što se tiče izmena i dopuna Zakona o ozakonjenju objekata, mi socijalisti podržavamo i sam Zakon o ozakonjenju i ove izmene i ja kao lice koje dolazi iz te oblasti. Dosta je bilo reči ovih dana, posebno od poslanika opozicije, da je dosta predmeta koji nisu rešeni. Evo, ja ću da vam kažem, dok je DS vodio Ministarstvo građevine i mi smo takođe bili u vlasti, ja se nisam slagao sa Oliverom Dulićem oko dosta tih stvari, čak sam ušao lično u konflikt sa njima o tome, vaši saradnici koji su tada bili zajedno u Ministarstvu znaju da je tada bio donesen Zakon o legalizaciji, gde je trebalo svako ko je izgradio nelegalan objekat da uradi projekat, da plati komunalije, da plati sve i da legalizuje objekat. To je stvarno u početku krenulo, ljudi su dolazili što u opštine, što u sekretarijate da legalizuju svoje objekte, međutim, desilo se da su raspisani bili izbori i onda, zbog sitnih političkih poena, ustao je Oliver Dulić da u svim medijama izjavi kako će legalizacija biti besplatna. Od tada, ministarka, sigurno znaju i vaši iz Ministarstva i ovi koji rade u sekretarijatu i opštinama, više se niko nije pojavio. Znate, kada narodu kažete da će nešto biti besplatno, svi to i očekuju i zbog toga nam stoji dosta predmeta, kako kod nas u lokalnim samoupravama, tako i u Ministarstvu, tako i u sekretarijatima.

Podržao sam ovaj zakon o ozakonjenju i legalizaciji, i mi kao partija, međutim, hoću da vam kažem, kao čovek koji dolazi iz struke, da treba da radimo da donesemo jedan sveobuhvatan zakon, da li ćemo da ga krstimo kao ozakonjenje, legalizacija ili bilo šta. Na primer, ako je jedan čovek uradio svoj dom, kuću, zgradu ili bilo šta, napravio projekat, dobio dozvolu, platio komunalije, sve to, pored njega isti neko je napravio sve to, ali nelegalno, da donesemo zakon kako će i on da plati isto koliko je platio ovaj, koliko je platio što je legalno uradio, plus da vidimo da plati neku novčanu kaznu koja je bila zato što je radio nelegalno.

Ovakav zakon treba da radimo svi. Mi socijalisti vam stojimo na usluzi ako treba nešto da pomognemo i da dodamo, ali bi bilo pravedno rešenje. Ovo sa rušenjem ići će teško, to svi znamo, prvo zbog toga što se firme za koje raspisujemo tender da ruše objekte slabo javljaju na te tendere, drugo, teško je nešto i srušiti. Hajde da probamo da sve što može, da objekti koji nisu ispod dalekovoda, koji nisu na zemljištu koje je u interesu države, da li će tu biti auto-put, pruga, u zaštićena područja, da te objekte stvarno srušimo, a ove objekte koji mogu da ostanu, da to legalizujemo i da normalno ljudi to i plate i da treba da uradimo jedan sveobuhvatan zakon o legalizaciji. Tako bismo zaustavili dalju divlju gradnju.

Evo sad, ako mi kao vlast, nije bitno da li smo u lokalnoj samoupravi ili ministarstvu, dozvolimo nekome da kuću izgradi u centru grada, kako da mu je srušimo? Svako će da nas pita šta ste gledali, zašto niste zaustavili, a ima načina da se zaustavi gradnja u samom temelju objekta, jer objekat se gradi, ne gradi se to za jedan dan, da zaustavimo. Da li ćemo to sa policijom. Ovo sa trakama sami vidimo da ne ide.

LJudi postave trake, dobiju krivične prijave, on plati oportunitet, objekat ostaje i mi smo u problemu.

Zato vam ja kao čovek koji dolazi iz građevinske struke, koji se samo 30 godina bavim ovom problematikom, savetujem, pošto je i moja partija u vlasti, da donesemo jedan sveobuhvatan zakon i da jedanput stanemo na put divljoj gradnji i da legalizujemo to što može da se legalizuje.

Hvala što ste me saslušali.
Poštovani predsedavajući, poštovani potpredsedniče Vlade, poštovani članovi Vlade, poštovane kolege poslanici, ja sam na Predlog zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti podneo dva amandmana i svoju diskusiju ću usmeriti u dva pravca. Jedan je zato što sam čovek koji dolazi iz lokalne samouprave, a drugi kao čovek iz struke koji se bavi građevinskom industrijom već 30 godina.

Ove amandmane sam predložio kao neko ko dolazi iz lokalne samouprave jer dugo godina uživam poverenje građana u Surdulici i odlično znam kako na terenu izgleda to kada se nekim zakonom nametne neka dodatna obaveza opštini i koliko to muke i problema nam stvara za rashodnu stranu budžeta opštine koja je skrojena u dinar.

Ovde može da se javi problem da ljudi u opštini stvarno žele i hoće da pomognu i podrže projekat stanogradnje u saradnji sa Vladom Republike Srbije, ali da nemaju novca u opštinskom budžetu za planska i urbanistička dokumenta. Jedino rešenje u takvoj situaciji da ima Vlada iz budžeta ili budžetske rezerve taj novac transferiše ali onda to treba jasno i predvideti.

Kao čovek iz struke, ovom prilikom hoću vas potpredsedniče Vlade a i članovi Vlade koji dolaze iz Ministarstva građevine da zamolim, a i čuo sam u diskusiji svojih kolega da se svi zalažu da domaće kompanije i domaća preduzeća, većinom rade ove stanove, ali to ipak zavisi od uslova tendera. Znate, potpredsedniče Vlade, da strane, odnosno da naše puteve, mahom naše velike projekte rade sve strane kompanije, ali te strane kompanije imaju reference i svojih zemalja jer su radile i puteve i projekte u svojim državama, a takođe imaju i svoje banke koje im daju garancije da rade u drugim državama. Zato predlažem da u budućem periodu osnujemo jednu razvojnu banku, ako jedna Nemačka toliko razvijena zemlja ima razvojnu banku, onda bi trebalo i mi da osnujemo jednu razvojnu banku koja bi pomagala naše kompanije da učestvuju na tržištima.

Iz iskustva ću vam da vam napomenem, na primer, uslove tendera za neke tendere koje postavljaju. Na primer, jedno naše ministarstvo, je raspisalo tender, radi zgrade koje nisu veće od dva sprata, a u tenderskoj dokumentaciji traži da kompanija ima 100 zaposlena radnika u stalnom radnom odnosu sa uverenjem za rad na visini, što je nebuloza.

U toku je jedan projekat u opštini Svilajnac. Radi se pokriveni bazen, radi se škola, radi se sportska hala i traži se da kompanija koja hoće da učestvuje na tender ima asfaltnu bazu u svom posedu ili zakupu od 80 kilometara. Vrednost projekta je 300 miliona, a vrednost asfalta je tri miliona. I to se dešava.

Desilo se da Javno preduzeće „Đerdap“ raspiše konkurs na Vlasinskom jezeru za čišćenje metalnih rešetaka i traži da učesnik, odnosno firma koja hoće da učestvuje, ima veliku mašinsku licencu.

Onda imam informaciju da je i Ministarstvo građevine dalo potvrdu da za ove radove treba takva licenca. Ako ovakve uslove postavljamo, onda naše kompanije sigurno ne mogu da učestvuju na ovakvim tenderima.

Ili, dešava se da tendere koje radimo zajedno iz kredita, traži se uslov da građevinske kompanije imaju skoring BB, a znamo kakva su bila dugovanja države u ranijem periodu prema građevinskim kompanijama i, samim tim, naše građevinske kompanije zbog toga ne mogu da ispune kriterijum skoringa BB i zbog toga ne mogu da učestvuju na tenderu.

Zbog ovoga vas molim da prilikom raspisivanja tender vodite računa oko uslova, da mogu da konkurišu naše kompanije, da bude ravnopravni takmac sa stranim kompanijama.

Pošto su tu članovi Vlade i iz Ministarstva građevinarstva, da u sledećem Zakonu o javnim nabavkama imamo kao građevinske kompanije veliki problem oko izdavanja potvrda za učešće na tendere, tako da pojedina ministarstva ili ne izdaju ili kasne sa potvrdama. Trebalo bi u Zakonu o javnim nabavkama staviti da kada se objekat završi, izvrši tehnički prijem, izvrši primopredaja, investitor izda potvrdu koja može da se koristi u različite javne nabavke, da ne bi za svaku javnu nabavku dolazile firme koje nisu iz Beograda u Beograd po takve potvrde.

Mi, kao građevinske kompanije nismo čuli, a i ljudi dosta pitaju – da li je ova cena sa PDV ili PDV? Da li ima povraćaj PDV na te stanove itd? Nadam se, kao što ste malopre, potpredsedniče Vlade, rekli da volite da čujete mišljenje nas poslanika, da ćete i ove moje primedbe da razmotrite kao što ste i sami rekli. Nadam se da sam nešto pomogao u izradi i realizaciji ovog projekta.

Zahvaljujem se što ste me saslušali i želim uspešan projekat. Hvala vam.
Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka, poštovani članovi Vlade Republike Srbije, poštovane kolege poslanici, ovu priliku ću iskoristiti da se kratko i načelno osvrnem na Predlog zakona koji reguliše posebne uslove izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti.

Kao čovek koji se celog života bavim građevinarstvom, moram da pozdravim ovu inicijativu Vlade za trajno rešavanje stambenog pitanja za radnike snaga bezbednosti u Srbiji, zato što ne smemo kao Vlada i kao država da dozvolimo da ljudi koji su svoj život stavili u funkciju zaštite bezbednosti države i građana budu podstanari, budu socijalni slučajevi ili kao beskućnici sačekaju penziju.

Međutim, kao poslanik i kao socijalista, po ubeđenju i političkom opredeljenju, moram da kažem ovom prilikom da mi je krivo što ovaj leks specijalis nije obuhvatio i zaposlene u zdravstvu, prosveti, kao i zaposlene u lokalnoj samoupravi, ovo posebno naglašavam – lokalnoj samoupravi i javnoj upravi, jer znate, poštovana ministarka, da su tu najmanje plate kod nas u Srbiji, jer i ta kategorija građana vredno radi po 40 godina, ali za to vreme ne može da dođe do kvadrata nad glavom. Čini mi se da mi ovim Predlogom zakona pravimo i neki oblik diskriminacije između profesija državnih službenika koji se susreću sa istim problemom. Jedni će moći za 500 evra da kupe kvadrat, a drugi neće, a svi su oni nama komšije i sugrađani.

Takođe, kako je zakonodavac predvideo, odluku o izboru lokacije donosi Vlada, na predlog komisije i verovatno uz dogovore sa lokalnom samoupravom. Međutim, imam utisak da će se, ako se na ovakav način izvrši odabir lokacije, kao naselje ili kao pojedinačni objekat, formirati geto i smatram da je mnogo prihvatljivije da u odabranim lokacijama i zgradama budu i drugi, kao što su lekari, profesori, inženjeri, poljoprivrednici, radnici, a takođe i radnici privatnih preduzeća. Zato verujem i predlažem, gospođo ministarka, da delite moje mišljenje, da ćete sigurno izaći sa predlogom kako ovi građani da reše stambeno pitanje na isti način kao i pripadnici snaga bezbednosti.

Kao građevinski inženjer mogu da kažem da je ovo istovremeno složen projekat, ali jednostavan u zavisnosti od toga kako se posmatra i koliko se ozbiljno bude realizovao. U svakom slučaju, deo posla će obaviti Republika, a deo posla lokalne samouprave, što znači da će i lokalni budžeti imati određene izdatke ili smanjene prihode po ovom osnovu. Zato bi tu trebalo izaći sa preciznom računicom, a verujem da takvu kalkulaciju imate.

Za razliku od onog Dulićevog zakona koji je isto ovako bio leks specijalis, ovde ne bi trebalo da bude grešaka i propusta, ne bi smelo da bude kašnjenja i probijanja rokova u izvođenju radova, što je najvažnije mora da postoji ozbiljan nadzor. Ne bih ovom prilikom hteo da podsećam da je u Dulićevom projektu nadzor zatajio pa smo posle dobili aferu u građevinskom materijalu i aferu poznatiju kao smrdljive zgrade.

Ovde u članu 14. stav 2. Predloga zakona je predviđeno da odluku o izboru građevinskog materijala donosi komisija na predlog ministra građevine. Smatram da je trebalo da bude obrnuto, da odluku donosi ministar, a na predlog stručne komisije, jer ovako ispada da ministarka koja je po struci ekonomista predlaže vrstu i kvalitet građevinskog materijala, opreme i instalacija koji se ugrađuju u stambenu zgradu, i zato verujem da će Vlada kao investitor se potruditi da obezbedi nadzor i komisiju koja će ovaj zadatak ozbiljno shvatiti.

Što se tiče izbora lokacija, predvideli ste da izbor vrši komisija Vlade, pa u tom slučaju molim da nikako ne zaboravite male opštine i da određeni broj stambenih jedinica bude izgrađen za pripadnike bezbednosti, policije i Vojske i u malim opštinama. Da nam se desi kao što vidim ovde predlog da će jedna od prvih stambenih jedinica biti izgrađena u Vranju, da nam pripadnici jedinice iz Bosilegrada, Vladičinog Hana, Preševa, Trgovišta, moraju da konkurišu za stambene jedinice u Vranju ili Crnoj Travi, Vlasotincu, Leskovcu i da ne nabrajam dalje. Znači, moramo da predvidimo da se ovakve stambene jedinice rade i u malim opštinama.

Kada je reč o ceni od 500 eura po kvadratu, tu će biti dosta primedbi iz građevinskog sektora, jer će to svakako da utiče negativno na stambene objekte u izgradnji. Međutim, ovo bi trebalo da bude jednokratna intervencija države i svi mi koji dolazimo iz građevinskog sektora to moramo da prihvatimo kao deo socijalne politike Vlade Srbije. Zato mislim da je važno da Vlada što pre izađe sa preciznim spiskom lokacija i površinom stambenih jedinica koje će se graditi kako bi građevinska industrija mogla na vreme da revidira svoje planove za naredni period, jer građevinari ne mogu po tržišnim uslovima da naprave kvadrat za 500 evra i moramo sada da mislimo na više desetina hiljada porodica koji žive od svog rada.

Ovde je zato moja uloga teška, jer govorim kao socijalista koji podržava ovu političku ideju, ali kao predstavnik građevinske struke, pa zato u isto vreme moram da pravim balans između socijalnih potreba društva i očuvanja tržišne utakmice u građevinskoj industriji. Primera radi, ako me oslobodite plaćanja doprinosa za građevinsko zemljište, za izgradnju infrastrukture, za izgradnju trotoara, ako neko drugi plati izgradnju zajedničkih prostorija, podruma, garaža, tavana, liftova i ostalih zajedničkih sistema u zgradi i ja lično ću u sred Vračara napraviti stan za 500 evra kvadrat.

Što se tiče ostalih navoda u Predlogu zakona koji se odnose na strukturu, kvalitet stanova, mislim da je nepotrebno jer imamo jasne postojeće zakone, pravilnike i normative, te smatram da stanovi koji se planiraju za pripadnike snaga bezbednosti ne bi trebao da bude niži od postojećih standarda, ali ni viši jer svi građani subvencionišu njihovu izgradnju.

Ponavljam, podržavam inicijativu ali sam protiv leks specijalisa jer smatram da bi u okviru postojeće stambene izgradnje mogao da se nađe modus da stan, samo stan košta 500 eura, a da se sve ostalo nadoknadi.

Hoću još da iskoristim priliku i da predložim da uslovi tendera za izgradnju zgrada budu realni i prihvatljivi za domaće firme u pogledu referenci, da nam se ne desi kao što gradimo autoputeve i tu su nam firme iz Grčke, Bosne i Hercegovine, iz Bugarske, a ni jedna naša firma nije mogla da učestvuje u rekonstrukciji tih puteva. Evo, ja sam učestvovao na tenderu za Klinički centar Niš, u to vreme ni „Energoprojekt“ kao najveća naša kompanija nije mogla da ispuni uslove za KC Niš, međutim, ako hoćemo da očuvamo našu građevinsku industriju moramo da pripremimo kriterijume za tendere da odgovaraju našoj građevinskoj industriji.

Hoću isto da vas podsetim da posebno obratite pažnju na međunarodne tendere. Često nam se dešava da onaj ko daje pare traži od strane firme da rade posao, jer briga strane banke što naše firme odlaze u stečaj. Ovaj projekat masovne stanogradnje treba da bude u funkciji podizanja svih kapaciteta naših građevinaca, da nam se ne desi da nam najbolji majstori ne odlaze trbuhom za kruhom u Rusiju, Nemačku, Francusku, već da ponosno rade za svoju državu i da zarade platu. Ako mi ograničimo cenu kvadrata do 500 eura samim tim ograničavamo plate građevinara.

Daću vam nekoliko primera. Primer, iz iskustva, ne trebaju nam tu građevinske norme, za jedan kvadrat malterisanja treba nam jedan sat zidara. Za jedan kubik običnog zidanja, da razumeju ljudi koji se bave građevinarstvom treba nam jedna zidarska dnevnica. Ako mi sada sa cenom od 500 eura po kvadratu uračunamo kalkulaciju od 3 eura sat i toliko su, tri do četiri eura satnice građevinara u Srbiji, a ako taj isti dobar građevinac ode u inostranstvo i radi za 20 do 30 eura, ostaćemo bez radne snage u građevinarstvu.

Takođe, mogu da vam kažem da imamo podatak da je prošle godine u Beogradu, upisano u škole samo jedan zidar. U Crnoj Travi, desetak, a Crna Trava je bilo poznato mesto odakle su svi najbolji građevinci ne u Srbiji nego Evropi. Zbog toga vas molim da kao resorni ministar obratite pažnju na školovanje kadrova u građevinarstvo, jer ćemo ostati bez vodoinstalatera, zidara, molera, ljudi za ovoliko para sigurno neće da rade kod nas, a mi ako ograničimo cenu stana sigurno ne možemo kao građevinske firme da povećamo cenu satnine.

Ali i pored toga ovo je velika šansa da se kompletna građevinska operativa podigne na noge, ali uslov je još jedan da država koja je investitor nijedan dan ne kasni sa plaćanjem, a da izvođači i podizvođači ne moraju tom prilikom da se zadužuju kod poslovnih banaka da bi isplatili plate i doprinose.

Na kraju što se tiče kriterijuma po kojima budući kupci mogu da postanu vlasnici ovih stanova, smatram da je važno da se takvi kriterijumi što pre utvrde i da pravila budu ista i poštena za sve kako bi ljudi već sada znali da li i pod kojim uslovima mogu da reše stambeno pitanje i da mogu da planiraju svoju porodicu. Sigurno je da su potrebe veće od trenutne ponude i realnih mogućnosti države i zato Vlada i Ministarstvo moraju da imaju spreman odgovor i za ovaj problem.

Vladi i Ministarstvu građevine želim puno uspeha u ovom velikom poduhvatu. Hvala vam.
Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, poštovani predstavnici Vojske Republike Srbije, kolege narodni poslanici, s obzirom da svi moji prethodnici nisu govorili o amandmanu, nego su govorili o svojim lokalnim samoupravama, tako i ja imam potrebu da kažem nešto o svojoj lokalnoj samoupravi, odnosno o kasarni, vojnom objektu koji se nalazi na teritoriji opštine Surdulica.

Svi znamo da je opština Surdulica najviše pretrpela štete u toku NATO bombardovanja. Posle završetka NATO bombardovanja Vojska Republike Srbije, odnosno država je uložila preko 10 miliona evra i obnovila je sve te objekte. Takođe je napravljena jedna kotlarnica koja treba da opslužuje celu kasarnu, međutim, početkom izgradnje vojne baze Jug, vojska je donela odluku da tu kotlarnicu sruši, odnosno da skine kroz zgrade, da izvadi kotlove, da izvadi sve cisterne i da prebaci na vojnu bazu Jug.

Kao predsednik opštine tada, tražio sam od resornog ministra da opština kupi nove cisterne, da kupi nove kotlove, a da taj objekat ostane i opštini Surdulica i Vojsci Srbije, kako bi mogli u opštini da grejemo obdaništa, škole, domaćinstva, a normalno i vojska da greje svoju kasarnu.

Međutim, dobio sam obaveštenje da to ne može i onda je taj novi objekat porušen i stoji sada kao ruglo u centru grada Surdulice. Zato molim predstavnike

vojske da obnove kotlaru, da će opština Surdulica takođe da finansira ako treba i kotlove i nove cisterne i da pustimo taj objekat u funkciju.

Takođe vas molim da pustite, jer je država toliko para uložila, da tu kasarnu privedemo nameni. Pre vas, gospodine ministre, bio je ministar Gašić, koji je obišao opštinu Surdulica i kasarnu u Surdulici i bilo je obećano da će kasarna u Surdulici ući u master plan Vojske Republike Srbije i da će biti dovedena vojska, odnosno da će služiti za ono za šta je napravljena.

U slučaju da vojska nema nikakav plan za ovu kasarnu, ja vas molim da onda zajedno sa opštinom Surdulica sednemo i nađemo neko rešenje, jer je stvarno šteta uložiti toliki novac, a da to bude tamo jedno ruglo u centru grada.

Treća stvar, ako Vojska Srbije ponudi opštini Surdulica da kupi tu kasarnu i da, čujem, traži deset miliona evra, to je ceo budžet opštine Surdulica, jedne siromašne opštine koja to ne može da uradi.

Evo, sad je u toku prodaja isto vojnih objekata karaule na granici sa Bugarskom i vojska to prodaje po nekim cenama tri do četiri miliona dinara. Mi smo kao opština zainteresovani da kupimo te objekte, ali smatramo da je bolje da taj novac uložimo u obnovu tih objekata, pa da ih damo ili Lovačkom udruženju ili bilo kome, jer će ta udruženja biti naši graničari. Iako su ta sela većinom naseljena starim stanovništvom, hajde da obnovimo te objekte i da ih stavimo u funkciju, a ne da nam se prodaju ti objekti.

Zato molim resornog ministra, Vladu Srbije i predstavnike Vojske Srbije da osposobe kasarnu Surdulica ili da je privedemo nameni, jer je stvarno šteta da onakvi objekti zvrlje prazni u Surdulici.

Zahvaljujem se što ste me saslušali i hoću da pohvalim mog kolegu Mrkonjića koji je učestvovao u obnovi naše kasarne. Hvala vam što ste me saslušali.
Poštovani predsedavajući, kolege poslanici, uvaženi kandidati za članove Vlade, ovu priliku i vreme koje imam na raspolaganju ću iskoristiti da, u kratkim crtama, dam nekoliko sugestija i predloga za koje verujem da ćemo kao vredni ljudi i vi kao ljudi na odgovornim funkcijama u Vladi Srbije u predstojećem mandatu da razmotrite.

U pitanju su problemi koje sam uočio, manje kao poslanik, a više kao čovek kome građani sa ulice skoro deset godina ukazuju poverenje, a i kao privrednik koji od 1988. godine vodi svoje preduzeće. Lično verujem da će Ana Brnabić biti dobar premijer, jer sam se u to uverio prošle godine kada je predložila izmene Zakona o finansiranju lokalnih samouprava, gde je boljom raspodelom lokalnih prihoda o porezu na zarade zaštitila sve opštine, a posebno nerazvijene opštine.

Takođe, predlažem da u narednom periodu, kao premijer, još više se bavite merama poreske politike, posebno kod nerazvijenih opština. Zamolio bih vas i da razmotrite i određena poreska rešenja koja se, npr, uspešno primenjuju u Italiji. Znate da u Italiji imamo bogati sever i siromašni jug i molim vas da posebno obratite pažnju na ekonomsku politiku u nerazvijenim opštinama, posebno na jugu i istoku naše zemlje.

Ovih dana smo u medijima videli i čitamo, a i nekoliko poslanika, a i vi sami ste rekli i naveli opštinu Smederevsku Palanku, koliko su para potrošili. Dolazim iz jedne siromašne opštine i mogu da vam pokažem izvod na računu opštine Surdulica, na kome danas ima oko milion eura, odnosno sto i nešto miliona dinara, a možete da se uverite i lično, i oni koji posećuju opštinu Surdulica i gledaoci kraj malih ekrana, znamo šta je uradila opština Surdulica.

Opštine dolaze do bankrota iz dva razloga. Jedan od razloga je to što su nam smanjena sredstva sa republičkog nivoa, a povećane nadležnosti, a druga stvar je ne domaćinsko ponašanje određenih predsednika opština i gradova.

Kada sam već ovde kod lokalne samouprave i državne uprave, hoću da govorim malo o smanjenju radne snage, odnosno o zakonu o broju zaposlenih. Mi znamo da je 2009. godine usvojen zakon lex specialis o smanjenju broja zaposlenih u lokalnim samoupravama. Međutim, mogu da vam kažem da svi ti koji su tada ostali bez posla, bez obzira što je sve urađeno po zakonu, vrednovanju i sve što je bilo potrebno, svi su zahvaljujući sudskim presudama vraćeni na posao i lokalne samouprave sada plaćaju taj nerad, plaćaju doprinose, kao i kamate.

Zato vas molim da kod smanjenja radne snage treba obratiti pažnju, a kao iskusan čovek koji vodim opštinu, mogu da vam kažem jedan primer. Opština Surdulica je imala masu za platu negde oko 8 do 8,5 miliona 2008. i 2009. godine, dok nije izašao ovaj zakon. Sada imamo oko 15 miliona, jer smanjenjem radne snage mi moramo da angažujemo dosta agencija preko kojih se plaćaju razni porezi, doprinosi, a i plate radnika koji nam nedostaju. Tako da dobro treba izvagati, odnosno napraviti matematika šta je povoljnije i kako smanjiti radnu snagu.

Takođe, treba voditi računa, sada je preuzeo vaš resor moj drug Branko Ružić, oko koeficijenata za obračun plata, posebno plata zaposlenih u lokalnim samoupravama koji su završili srednju školu. Desi se primer da koeficijent cenom rada nekada iznosi manje od minimalca, a koji smo po zakonu dužni da isplaćujemo. Računam da će, moj drug Branko Ružić, na tome raditi, a mi kao iskusni ljudi smo tu da mu pomognemo.

Dobro je što će Vlada Srbije takođe dobiti i ministarstvo za evropske integracije, jer je to način da bolje funkcioniše saradnja po pitanjima IPARD projekata, prekogranične saradnje. Dolazim iz jedne opštine gde je sada realizovano investicija oko pet miliona eura, upravo iz IPARD projekata. Važno je takođe da se dobro uradi revizija. Imam jedan primer kako je revizorska kuća kaznila opštinu Surdulica sa 47.000 eura i to bez prava žalbe i bez ikakvog papira. Ovde hoću sada i buduću ministarku za evropske integracije da podsetim, kao i ministarku pravde, da ne može niko da uzme novac lokalnoj samoupravi, a da lokalna samouprava nema pravo nikakve žalbe, odnosno nikakvo pravno sredstvo oko toga.

Zato vas molim da se oko ovog povede računa. Takođe molim ministarsku za evropske integracije da sledeći put primi ljude iz opštine Surdulica da bi ovaj problem razrešili, jer 40 hiljada evra je velika para za jednu nerazvijenu opštinu.

Pred ministarkom pravde je takođe veliki posao u narednom periodu, a to je da oslobodi tužilaštvo i sudije od uticaja politike.

Što se tiče Ministarstva odbrane hoću da pozovem novog ministra odbrane. Znamo da u Surdulici je uloženo mnogo para oko renoviranja kasarne, odnosno oko vojnog kompleksa koji stoji prazan i zamolio bih ministra odbrane da u sledećem periodu razmotri kako bi oživeo kasarnu u Surdulici.

Što se tiče Ministarstva zdravlja mislim da je veoma važno da se spreči odlazak lekara iz Surdulice, iz Srbije, a takođe i iz Surdulice gde na birou imamo oko 30-ak lekara. Pročitao sam vest da Nemačka traži oko 1500 lekara iz Srbije, da daje platu oko 2000 evra. Mi kao država sigurno tu platu ne možemo da ponudimo, ali Ministarstvo zdravlja mora hitno da pripremi predlog za rešenje ovog problema, inače neće imati narod ko da nam leči, jer ljudi neće tako težak posao da rade za 500 evra. Zalažem se za, a znam da ste i vi ministre za to, da se povećaju plate lekara i da se uposle naši lekari.

Takođe imamo problem blokada oko pojedinih medicinskih centara, a mi lokalne samouprave pomažemo medicinske centre, ali imamo problem oko finansiranja, da kažu da niži organ vlasti ne može da finansira viši, odnosno lokalna samouprava ne može da finansira ministarstvo i zbog toga imamo problema oko funkcionisanja zdravstvenih centara. Nadam se, da će u buduće, a i verujem vama ministre, da ćemo taj problem rešiti.

Brzo završavam, samo imam još oko Ministarstva sporta, gde hoću da čestitam našim sportistima koji su osvojili nagrade u pojedinim sportskim organizacijama, a ja kao sportski radnik se zalažem takođe za kolektivni sport, i hoću tu da se poradi malo na zakonu o privatizaciji, na zakonu o finansiranju klubova. Takođe molim ministra policije da nam pomogne oko obezbeđenja raznih sportskih događaja.

Pošto me kolege ubrzavaju da skratim govor, hoću samo da pozdravim formiranje Ministarstva ekologije i da nam pomognete na projektu koji je finansirala EU, a to je kanalizacioni prsten na Vlasinskom jezeru koji će da pomogne ceo kraj i razvoj i zapošljavanje novih ljudi.

Na kraju, podržavamo Vladu Srbije na čelu sa novom premijerkom i želim vam veliki uspeh, jer uspeh vašeg rada je uspeh i nas poslanika koji glasamo za vas. Zahvaljujem vam se i želim srećan rad.
Poštovana predsednice Skupštine, uvažena ministarka, poštovane kolege poslanici, danas je pred nama Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o finansiranju lokalne samouprave, koji predviđa da se prihod budžeta opština od poreza na zarade umesto do sada 80% smanji na 74%.
Mnoge kolege iz lokalnih samouprava će reći da je to značajan gubitak sredstava, ali ja moram da istaknem da sam srećan što taj procenat nije smanjen više, jer je ovaj predlog daleko bolji i povoljniji u odnosu na raniji predlog koji je predviđao smanjenje sa 80% na 50%. Ali, ovakav predlog, na svu sreću, nije došao pred nas narodne poslanike.
Zato želim da se danas zahvalim i vama poštovana ministarko, Dušanu Vujoviću i premijeru, što su pored oštrih zahteva MMF-a imali razumevanje za potrebe opština i gradova kojima znači svaki dinar u kasi za finansiranje tekućih i kapitalnih rashoda.
U medijima sam video izjavu ministarke lokalne samouprave, da će nakon izmena ovog zakona biti izmena zakona tako što će Vlada podržati, odnosno kompenzovati ovo smanjenje kroz finansiranje raznih infrastrukturnih projekata kako bi nadomestila gubitak od poreza na zarade. Ova ideja je sigurno dobra i treba je podržati, ali imamo jedan predlog za koji molim da se posebno razmotri u Ministarstvu finansija, a to je smanjenje učešća opština u sufinansiranju projekata koji se realizuju u saradnji sa našom Vladom.
Dakle, do sada je bio otprilike obavezan procenat učešća finansiranja iz budžeta opština 50%, a da se preostalih 50% obezbeđuje iz sredstava budžeta Republike. Mnoge opštine nisu u prilici da obezbede 50% novca za kapitalne projekte i zbog toga ostanu uskraćene ili diskriminisane u odnosu na one opštine koje taj procenat mogu da obezbede. Zato predlažem da se, u zavisnosti od stepena nerazvijenosti opština i gradova, ova formula promeni u narednom periodu, jer verujem da bi to pospešilo još više projekata koji bi mogli da se finansiraju iz budžeta Republike, a koji bi bili dostižni i siromašnim opštinama.
Evo, navešću sad primer. Ministarstvo privrede je raspisalo konkurs da možemo da učestvujemo za infrastrukturne projekte, na kome kaže da je 50% učešće Ministarstva, a 50% lokalna samouprava, s tim da lokalna samouprava plati i porez na dodatnu vrednost, što takođe iziskuje još dodatna sredstva. Ili, na primer, Ministarstvo poljoprivrede za atarske puteve.
Prošle godine je bilo 20% učešća od opština, 80 ministarstva. Sada je taj procenat povećan – 47% lokalne samouprave, a 53% Ministarstva poljoprivrede. Zato vas molim da se ubuduće založite posebno za nerazvijene opštine.
Što se tiče predloga ministra Vujovića za nagrađivanje pojedinih opština ili predsednika opština, ja se slažem, ali treba primeniti principe za to nagrađivanje. Što se tiče opštine Surdulica, znam da će ona biti najbolja jer je jedina opština koju vode socijalisti, tako da se ne plašim oko toga, pa koji god da budu i kakvi principi.
Drugi deo mog govora odnosiće se na naknadu za korišćenje javnih dobara. Zakon o finansiranju lokalne samouprave, član 6. tačka 5. kaže – jedinici lokalne samouprave pripadaju izvorni prihodi ostvareni na njenoj teritoriji, odnosno takozvana naknada za korišćenje javnih dobara ili u narodu poznata kao rudna renta. Pošto je danas reč o finansiranju lokalnih samouprava, želim da iskoristim priliku i da pozovem nadležno Ministarstvo finansija, Ministarstvo rudarstva i ministarku lokalne samouprave da u narednom periodu razmisle o drugačijem modelu naplate prihoda po osnovu rudne rente.
Poznato je da Srbija ima propisane najniže stope rudne rente u Evropi i zaista ne vidim opravdanje zašto je to tako, ako svi znamo kolika se šteta nanosi životnoj sredini eksploatacijom mineralnih sirovina. Prema podacima koji su poznati javnosti, svega tri i po milijarde dinara godišnje država naplati na ime rudne rente, a mislim da je to mali iznos za državu Srbiju, koja je veoma bogata mineralnim sirovinama.
Po važećem zakonu, od rudne rente opštinama pripada negde oko 40% prihoda i taj novac, ako se i uopšte naplati, služi za unapređenje uslova života građana i to naročito za izgradnju infrastrukture i zaštitu životne sredine. Lično smatram da je taj procenat od 40% kao prihod opština mali, da treba razmišljati o povećanju ovog procenta, pa čak i razmotriti da celokupan iznos koji se naplati po osnovu rudne rente pripadne lokalnim samoupravama. Razlog je jednostavan – jer najveću štetu imaju lokalne samouprave od ovoga.
Iako je donesen ovakav zakon, Vlada donosi uredbu da ovaj zakon se primenjuje, a da sredstva koja se naplate idu direktno u budžet Republike Srbije, sem ovo ne važi za AP Vojvodinu. Zato vas molim, uvažena ministarko, da se o ovome postarate, da i lokalne samouprave imaju neku korist od naknade, ono što im je priroda dala.
Treći deo mog govora hoću da posvetim ovde o problemima lokalne samouprave na realizaciji IPA projekta, odnosno prekogranične saradnje. Moram da kažem da je opština Surdulica ovom prilikom imala prošle godine realizovan, prošle i pretprošle godine, realizovala IPA projekte vredne preko pet miliona evra, a da trenutno, s obzirom da je bio skoro konkurs, ima dodeljena tri ugovorna projekta preko milion evra. Međutim, pojavio se ovde i pravni, a možda i politički problem koji može da dovede do toga da opština Surdulica izgubi ove projekte koji se finansiraju iz IPA projekta.
Problem je u tome što ne znamo na koji način da angažujemo ljude na realizaciji ovih projekata, a da nas politički neistomišljenici ili budžetska inspekcija Ministarstva finansija ne optuži da vršimo krivično delo. Do sada smo to radili preko ugovora o delu sa zaposlenima koji poznaju problematiku projekata i normalno da znaju i engleski jezik. Sve ugovore i izveštaje kontroliše donator iz Evropske unije i njegov spoljni revizor i sve se verifikuje, a onda to bude sporno kod budžetske inspekcije Ministarstva finansija. Mi ne možemo da angažujemo ljude sa ulice ili nezaposlene sa biroa jer su to specifični poslovi, niti možemo da angažujemo ljude iz Beograda pa da im plaćamo dnevnice i troškove putovanja i smeštaja u Surdulici. Zato pozivam Ministarstvo finansija i Ministarstvo lokalne samouprave da zajedničkim snagama reše ovaj problem, tako što će doneti neko uputstvo ili pravilnik koji ćemo primenjivati kod realizacije IPA projekata.
Takođe, problem kod IPA projekata je sufinansiranje. Naime, kod svakog projekta opština treba da izdvoji jedno 15% svog učešća, a druga stvar je da nam Evropska unija vraća novac za realizovane projekte tek kad se realizuju projekti. Zbog toga opštine dolaze u situaciju da moraju da podignu kredite, da realizuju, da plate situacije, odnosno izvršene usluge, a onda kad nam se vrati taj novac iz IPA projekta, vraćamo kredite, ali plaćamo skupe kamate. Zbog toga bi trebalo razmotriti i ovde da nam Ministarstvo finansija pomogne oko realizacije tih projekata. Srećan sam što je naša opština, odnosno opština Surdulica, realizovala toliko projekata jer bez tih projekata bi ostali još nerazvijeniji. Zahvaljujem vam se na ovome što ste me saslušali.
Samo hoću da kažem još jedan problem koji imamo, koji imaju građani pčinjskog i jablaničkog regiona, a to je kanalizacija ili projekat kanalizacionog prstena na Vlasinskom jezeru. Naime, Evropska unija je izradila projekat, opština Surdulica dozvolu, Evropska unija nam nudi sredstva za sufinansiranje, ali mi kao siromašna opština za to nemamo para, zato vas molim da u narednom budžetu izdvojite bar deo po deo, ne moramo taj projekat da radimo odjedanput koji je osam miliona evra, ali možemo da krenemo da ga radimo deo po deo.
Zato vas molim, gospođo ministarka, da se založite u narednom budžetu da uđe neki deo sredstava iz budžeta, neki deo sredstava ćemo mi iz lokalne samouprave, jedan deo ćemo dobiti od Evropske unije da počnemo i ovaj projekat koji je vrlo značajan za ova dva regiona. Još jedanput se zahvaljujem što ste me saslušali i nadam se da ćete da pomognete svim lokalnim samoupravama u vašem radu. Srećan rad vam želim u nastavku. Hvala vam.