NOVICA TONČEV

Socijalistička partija Srbije

OSVRT OTVORENOG PARLAMENTA

Novica Tončev je do sada bio izabran za poslanika četiri puta. Prvi put postao poslanik u desetom sazivu, od 2014. do 2016, zatim u 11. sazivu od 2016. do 2020, u 12. sazivu, od 2020. do 2022. godine, te u 13. sazivu, od 2022. do 2023. godine.

U 12. sazivu ostavku na mesto poslanika je podneo na samom početku saziva, 28.10.2020, jer je postao ministar u Vladi Srbije. Pre ostavke, na redovnim skupštinskim zasedanjima je proveo 11 sati, glasanjima za akte prisustvovao je tri puta, i svaki put glasao “za”.

U 13. sazivu izabran je za poslanika kao 12. na listi IVICA DAČIĆ – PREMIJER SRBIJE, mandat mu je potvrđen 01.08.2022. godine. U 13. sazivu bio je deo poslaničke grupe IVICA DAČIĆ - Socijalistička partija Srbije (SPS), podneo je ostavku na početku saziva, mandat mu je završen 25.10.2022.

U 14. sazivu izabran je za narodnog poslanika kao 12. na listi Ivica Dačić – Premijer Srbije, mandat mu je potvrđen 06. februara 2024. godine.

U 14. sazivu deo je poslaničke grupe IVICA DAČIĆ - Socijalistička partija Srbije (SPS)

BIOGRAFIJA

Rođen je 9. decembra. 1962. godine. Srednju školu, prirodno-matematički smer završio je u Tehničkoj školi u Surdulici. Završio je Građevinski fakultet u Nišu, odsek visokogradnje, gde je diplomirao 1989. godine. Doktorske studije upisao je 2009. godine.

Od 1990. do 2000. godine bio je predsednik mesne zajednice Božica.

Od 1996. do 2004. godine bio je odbornik Skupštine opštine Surdulica, a od 2000. do 2004. i potpredsednik Skupštine opštine Surdulica.

Od 2008. do 2014. bio je predsednik opštine Surdulica.

Od 2014. do 2020. bio je predsednik Skupštine opštine Surdulica.

Vlasnik je građevinskog preduzeća „Tončev Gradnja“ u Surdulici i preduzeća “Ton-Bau” u Beču. Suvlasnik je “Surduličke Radio Televizije” i kablovskog sistema.

Za ministra u Vladi Republike Srbije prvi put je izabran 2020. godine dobivši zaduženje za unapređenje razvoja nedovoljno razvijenih opština.

Na funkciju ministra bez portfelja u Vladi Republike Srbije izabran je 26. oktobra 2022. godine.

Član je Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije od 2010. godine, a Predsedništva Socijalističke partije Srbije od 2012. godine

Potpredsednik je Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije.

Poslednji put ažurirano: 10.04.2024, 09:08

Osnovne informacije

Statistika

  • 15
  • 0
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

ADRESNI REGISTAR

čeka se odgovor 4 godine i 5 meseci i 28 dana

Poštovani gospodine Tončev, koji je rezlog još uvek neusvajanja odluke u vezi sa imenovanjem ulica (ažuriranje Adresnog registra) u opštini Surdulica? Da li je novi predlog poslat nadležnom ministarstvu na saglasnost pošto je prethodni odbijen? Kada planirate da kao JLS taj posao obavite?

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 5 godina i 10 meseci i 20 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 6 godina i 8 meseci i 28 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Treće vanredno zasedanje , 29.06.2023.

Poštovani predsedniče Skupštine, predsednice Vlade, kolege ministri, narodni poslanici.
Evo da odgovorim kolegi, bivšem kolegi i predsedniku opštine, koji je vodio isto opštinu kao i ja. Počeću prvo, rekli ste od štete koja je nanesena ovim elementarnim nepogodama, odnosno poplavama u manje razvijenim opštinama.
Kao što znamo od 55 opština, šteta i poplave su bile u 20 nerazvijenih opština. To su Lebane, Doljevac, Rekovac, Aleksinac, Sjenica, Babušnica, Ražanj, Medveđa, Kuršumlija, Brus, Vladičin Han, Žitorađa, Blace, Kučevo, Petrovac na Mlavi, Trgovište, Bojnik, Priboj, Žagubica i Varvarin.
Što se tiče Vlade Srbije videli smo da su svi ministri bili zaduženi da odemo, da obiđemo, da razgovaramo sa ljudima. Ja sam uzeo za sebe pravo da kao inženjer sastavim jedan pregled i jednu analizu trenutnog stanja što se tiče poplava. To sam predao Vladi Srbije i predsednici Vlade, ali i vama hoću da kažem o čemu se radi. Najbolje je ljudi uraditi preventivu jer je preventiva uvek jeftinija o posledica. Kao što znamo bujične poplave su dominantan faktor u Republici Srbiji i one nisu posledica klimatskih promena, već višegodišnjeg nečinjenja, odnosno izostanka investicionog ciklusa u protiv-erozivnoj zaštiti.
Jedna od stvari je takođe zbog čega nam se dešavalo, odsustvo zakonske regulative koja ne sagledava probleme bujičnih poplava, onda odsustvo sistematskog, preventivnog finansiranja i bavljenja posledicama što je višestruko skuplje kasnije.
Kao što znamo, vi ste kolega poslaniče bili predsednik opštine, Zakon o vodama definiše vodotokove drugog reda koje su u nadležnosti jedinica lokalnih samouprava, a one nemaju kapacitete niti kadrovske niti finansijske da se time bave. Davne 1953. godine bio je Zakon o zaštiti zemljišta i bila je mreža područja specijalizovanih preduzeća, tzv. reonske sekcije za zaštitu zemljišta i uređenje bujica. To su bila sledeća vodoprivredan preduzeća „Erozija“ Vladičin Han, „Erozija“ Niš, „Erozija“ Valjevo, „Erozija“ Loznica, Kragujevac, „Erozija“ Užice, Zapadna Morava, „Erozija“ Kraljevo, ali posle privatizacije ova preduzeća su nažalost nisu se više bavila niti poplavama niti bujicama i zato mi kao Vlada Srbije treba da učinimo da povratimo, odnosno da donesemo takve zakone koji će se baviti bujicama, odnosno da uradimo preventivu, ne posledice.
Takođe posledice su nekontrolisana seča šuma i odsustvo inspekcijskog nadzora. To treba mi kao Vlada da odradimo, lokalne samouprave takođe, ali ovde ima i lična odgovornost građana koji se moraju ovim da se pozabave.
Mi kao kabinet i ja kao inženjer sam uradio ovu analizu i mi ćemo svakom od predsednika ovih opština da pošaljemo i da pomognemo i spremni smo u svaku opštinu da napravimo predmet i predračun svih šteta koje su tu, a onda Vlada Srbije i Ministarstvo finansija će da odluče oko plaćanja tih šteta, ja za to nisam zadužen.
Što se tiče besplatnih udžbenika za učenike koji pohađaju školu u ovim nerazvijenim opštinama, posle izjave predsednika, odnosno gradonačelnika Beograda ja sam takođe tražio da pokušamo da Vlada Srbije obezbedi novac za besplatne udžbenike i u ovim bar siromašnim opštinama. Mi smo kao kabinet sakupili koliko bi para trebalo i mogu da vam kažem da za sve 44 lokalne samouprave gde je obuhvaćeno 46.000 učenika, iznos cifre je, odnosno novac koji je potreban 667 miliona dinara. O ovome ću da razgovaram sa predsednicom Vlade, sa ministrom finansija, jer ja o ovome ne mogu da odlučim kao ministar. Ako ima mogućnost Vlada Srbije bilo bi dobro i korisno da i učenici koji uče škole u manje razvijenim opštinama takođe budu sagledani. Hvala lepo.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 25.05.2023.

Poštovani predsedniče Skupštine, poštovana predsednice Vlade, kolege ministri, narodni poslanici, hoću da kažem prethodnom poslaniku koji je postavio pitanje, gospodinu Bulatoviću, sve je u redu što je rekao ali nije u redu što je nosio lutku Slobodana Miloševića kao socijalista. To sam mu sigurno zamerio.
Što se tiče pitanja koje je postavio kolega iz Svrljiga, kao što znate, kolega, vi ste bili predsednik jedne nerazvijene opštine. Ovde ima još poslanika koji su bili predsednici, kao što je Nenad Mitrović, koji je sada u opoziciji, Miki Aleksić je takođe vodio jednu malu opštinu, a i ja sam bio predsednik opštine, tako da su ti problemi oduvek bili najviše u manje razvijenim opštinama.
Ali, formiranjem ovog ministra, Vlada Srbije a i predsednik Vučić sigurno razmišljaju o razvoju ovih nerazvijenih opština. Ja sam obišao skoro sve te opštine i u razgovoru sam evidentirao nekoliko problema koje sam izneo i na sastancima Vlade Srbije i razgovarao sa ministrom finansija.
Najveći problem u ovim opštinama nam je to što nam ljudi odlaze i što nemamo kadrove.
Jedan od uzroka su i nenamenski transferi ovim opštinama. Kao što svi znamo, od 2014. godine transferi lokalnim samoupravama nisu povećavani, a od toga znamo koliki su troškovi za uličnu rasvetu, za grejanje škola, plate koliko su otišle, a mahom, kao što svi znate, i ovde poslanici i Vlada Srbije, da se lokalni budžeti pune od nenamenskog transfera, od poreza na zarade i od poreza na imovinu. Ove male opštine nemaju neku veliku imovinu, a oko poreza na zarade imamo problem to što velike kompanije koje otvaraju pogone u malim opštinama, njihove uprave su mahom u Beogradu i onda u tim opštinama rade samo radnici sa malim platama, dok su im direktori, komercijalisti, pravnici i njihova uprava u Beogradu i time pune budžet grada Beograda. Moja ideja je da zajedno sa Vladom Srbije razgovaramo da i te kompanije koje dolaze, da njihove uprave budu smeštene baš u ovim malim lokalnim samoupravama.
Takođe sam na jednoj sednici Vlade rekao i o tome moramo da razgovaramo, da vidimo šta ćemo sa dnevnicama. Dnevnice vozača i činovnika su 150 dinara, što je stvarno malo i mi na tome moramo da radimo sa Vladom Srbije. Takođe su i niske plate u lokalnim samoupravama. Mi ne možemo dobrog inženjera, dobrog ekonomistu ili dobrog pravnika sa ovom platom da zadržimo u maloj sredini.
Najveći problem imamo oko troškova putovanja zaposlenih. Treba tu doneti nova zakonska rešenja gde će troškove putovanja snositi poslodavac a ne lokalna samouprava. Zakonom trebamo urediti kriterijume, tj. razdaljinu do koje zaposleni imaju pravo na nadoknadu i da sprečimo zloupotrebu da se ljudi prijavljuju u druga mesta a da naplaćuju putne troškove.
Imam razgovor sa predsednicom Vlade i sa predsednikom da se uradi decentralizacija, odnosno ukidanje katastra, sudova, poreskih uprava, ambulanti, seoskih škola, što je poseban problem za ove opštine, ali će sigurno Vlada Srbije i na ovome raditi.
Ne znam da li u vašoj opštini, ali puno opština ima problem sa tužbama za zauzeće fizičkih lica prilikom izgradnje lokalnih puteva. Naime, lokalni putevi koji su rađeni 50-ih i 60-ih godina, nije završena eksproprijacija i sad tzv. neki advokati su našli način da se bogate na osnovu budžeta lokalnih samouprava tako što uzmu ovlašćenja od tih ljudi i podnose tužbe, a to su veliki troškovi za te male lokalne samouprave.
Sve ove probleme na koje sam vam sad ukazao radiće Vlada Srbije i naći će rešenja za ovo. Hvala lepo.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 07.12.2022.

Poštovani predsedniče Skupštine, poštovani članovi Vlade, poštovani narodni poslanici, građani Srbije, kolega Mitroviću sa vama sam bio kolega i dok sam bio predsednik opštine, tako da poznajem sve probleme tih malih opština. Da ova Vlada misli o nedovoljno razvijenim opštinama je sama pomisao da je formirala pre dve godine jedno ministarstvo posebno koje će da vodi računa o manje razvijenim opštinama u Srbiji, kojih ima 44.
Što se tiče amandmana, i moja partija je podnela amandman, ali smo ga kao odgovorna partija povukli da ne bi ugrozili velike projekte.
Slažem se za sve projekte koje ste nabrojali vi i ministar i premijerka i treba svi ti projekti da se realizuju. To ne mora da ide preko mog ministarstva, ali je bitno da ova Vlada realizuje te projekte.
Mi imamo obećanje iz razgovora sa ministrom finansija i sa predsednicom Vlade da će u toku iduće godine iz rezerve da se povećaju sredstva za nerazvijene opštine, i to zavisi od projekata koje predsednici opština imaju u tim opštinama.
Retko kad ja imam priliku da u javnosti govorim o radu ovog ministarstva, ali ću sada, zbog građana Srbije i zbog vas narodnih poslanika iz pozicije i iz opozicije, da pročitam svaka opština za ove dve godine koliko je dobila para i šta je izgradila.
Evo opština Aleksinac – izrada plana detaljne regulacije, 2,5 miliona; sanacija stolarije u zgradi opštinske uprave, sedam miliona; izvođenje radova na fazi sanacije oštećenih saobraćajnica ulice Južnomoravskih brigada, osam miliona.
Babušnica – izrada kanalizacione mreže u ulici Ivice Miladinovića, 6,5 miliona; završetak rekonstrukcije i izgradnje objekta „Pijaca“ u Babušnici, osam miliona.
Bela Palanka – izrada projektno-tehnike dokumentacije dva miliona; adaptacija i zamena kotla u srednjoj školi sedam miliona; izgradnja sistema za vodosnabdevanje mesne zajednice Novo selo sedam miliona i 700.
Blace – izrada tehničke dokumentacije i izrada za izgradnju zgrade socijalnog stanovanja milion i po; završetak radova na izgradnji zgrade uprave i tehničkih prostorija u sklopu prve faze izgradnje kompleksa otvorenih bazena sedam miliona; radovi za izgradnji zgrade i garderobe u fitnes centru osam miliona.
Bojnik – izgrada urbanističkog projekta 600 hiljada; rekonstrukcija saobraćajnice sedam miliona; rekonstrukcija nekategorisanog puta i ulica u selu Mrveš osam miliona.
Bosilegrad – izgradnja gradskog bazena u okviru akva parka milion i 200; za čistiji i zdraviji Bosilegrad sedam miliona; uređenje centralnog dela Bosilegrada sedam miliona i 600.
Brus – izrada projektno tehničke dokumentacije tri miliona; povećanje mobilnosti stanovništva na teritoriji opštine Brus pet miliona.
Bujanovac – izgrada projektno-tehničke dokumentacije milion i 200; napredovanje sa stvaranjem kapaciteta za upravljanjem otpadom sedam miliona; izgradnja transfer stanice osam miliona.
Varvarin – izrada plana razvoja opštine Varvarin milion i 800; nastavak izgradnje sistema za vodosnabdevanje, naselje Bačina sedam miliona; nastavak izgradnje kanalizacione mreže u naselju Maskare osam miliona.
Gospodine Mitroviću, slušajte Vladičin Han – izrada projektno-tehničke dokumentacije idejnog rešenja za potrebe izgradnje kotlarnice na biomasu i distributivnog toplovoda milion i 100; izgradnja ulice Veljka Vlahovića u Vladičinom Hanu sedam miliona i rekonstrukcija putne infrastrukture na teritoriji opštine Vladičin Han osam miliona.
Vlasotince – izrada urbanističkog projekta opštine Vlasotince tri miliona; poboljšanje sanitarnih uslova vodozahvata sedam miliona; za bolji život Vlasotinčana osam miliona.
Gadžin Han – studije izrade referentnog sistema mreže optšinskih uprava dva miliona; nabavka autocisterne sedam i po miliona. Imamo ovde i narodnog poslanika iz Gadžinog Hana koji može da potvrdi da je ovo i urađeno.
Golubac - izrada projektno-tehničke dokumentacije milion i 400, parterno uređenje površine javne namene rekonstrukcija trga šest miliona i 900, osvetljenje ulica u vikend naselju Vinci osam miliona.
Dimitrovgrad - projektno-tehnička dokumentacija za izgradnju plaže milion, rekonstrukcija instalacija zgrade centra kulture sedam miliona, unapređenje tehničkih kapaciteta osam miliona.
Opština Doljevac - izrada projektne dokumentacije dva miliona, rekonstrukcija armirano-betonskog drumskog mosta sedam miliona, nabavka specijalnog vozila sedam i po miliona.
Žabare - izvođenje radova na izgradnji javne površine lokalnog opštinskog javnog puta četiri miliona i 700, izgradnja pomoćnog objekta fudbalskog terena, svlačionice šest miliona.
Žagubica - izrada projektno-tehničke dokumentacije milion i po, izgradnja sportskog terena u naselju Krupaja šest miliona, rekonstrukcija Svetoilijske ulice osam miliona.
Žitorađa – nabavka opreme za izgradnju i održavanje puteva i kanala osam miliona.
Knjaževac – izrada tehničke dokumentacije dva miliona i 600, izgradnja sekundarne mreže fekalne kanalizacije pet miliona i 800, izgradnja svlačionice šest i po miliona.
Krupanj – izrada plana detaljne regulacije tri miliona, nabavka aparata za higijenizaciju tri miliona i 800, nabavka kombinovane mašine šest miliona.
Kuršumlija – izgradnja vodovoda za vodosnabdevanje sedam miliona, izgradnja krupnog priključka fekalne kanalizacije osam miliona.
Kučevo – izgradnja tehničke dokumentacije za asfaltiranje putnih pravaca milion i po, očuvanje i podizanje kvaliteta vazduha kroz izradu kotlarnice sedam miliona.
Lebane – izrada projekta za izvođenje za elektrifikaciju polja devet milion i 300, priroda i turizam sedam miliona, izgradnja i povezivanje bunara osam miliona.
Opština Ljig – projekat rekonstrukcije kotlarnice dva i po miliona, nabavka kombinovane mašine osam miliona.
Mali Zvornik – projekat za uređenje delova rečnih korita dva miliona, nabavka kamiona za prikupljanje otpada sedam miliona, nabavka kombinovane cisterne osam miliona.
Malo Crniće – izrada radova na pojačanom održavanju nekategorisanih lokalnih puteva sedam i po miliona.
Opština Medveđa – projektna dokumentacija milion i 200, nabavka radne mašine sedam miliona, nabavka priključnih delova za radnu mašinu sedam miliona i 900.
Opština Merošina – program energetske efikasnosti dva miliona, rešavanje problema otpada sedam miliona.
Mionica – izrada projektne dokumentacije dva miliona, rehabilitacija postojećih trotoara sedam miliona i legat Slobodana Jevtića Pulike osam miliona.
Nova Varoš – izrada tehničke dokumentacije milion i 700, unapređenje kapaciteta zdravstva šest i po miliona, unapređenje kapaciteta za obavljanje komunalne delatnosti osam miliona.
Opština Opovo – izrada projektno-tehničke dokumentacije milion i po, rekonstrukcija vodovodne mreže pet i po miliona, rekonstrukcija termičkog omotača osam miliona.
Petrovac na Mlavi – izrada projektne dokumentacije tri miliona, unapređenje uslova za efikasno funkcionisanje objekta sedam miliona, unapređenje infrastrukturnih kapaciteta osam miliona.
Preševo – izrada prve faze dnevne zgrade u Preševu šest miliona, nabavka kvalitetne mehaničke čistilice osam miliona.
Molim vas da saslušate, tražili ste da čujete.
Priboj – rekonstrukcija dela ulice „12. januar“ sam miliona, nabavka građevinske mašine osam miliona.
Prijepolje – projekat investicionog održavanja postojećeg objekta sedam miliona, izrada sekundarne vodovodne mreže osam miliona.
Ražanj – rekonstrukcija dela opštinskog puta sedam miliona, rekonstrukcija drugog opštinskog puta sedam miliona i 900.
Raška – izgradnja lifta u Domu zdravlja Raška sedam miliona, unapređenje zdravstvene zaštite stanovnika osam miliona.
Rekovac – izgradnja tehničke dokumentacije milion dinara, rekonstrukcija puta u Kavadaru četiri i 700, rekonstrukcija puta u Beliću pet miliona i 800.
Gde je Milija? Opština Svrljig - izgradnja projektne dokumentacije dva miliona i 600, izgradnja teniskog terena pet miliona i 700 i nabavka vozila za smeće sedam miliona i 700.
Sjenica – projekat završetka etno turističkog kompleksa sedam miliona, rekonstrukcija dela lokalnog puta pet miliona i 400.
Surdulica – izgradnja pešačkog mosta preko reke Vrle sedam miliona, nabavka specijalnog kombinovanog cisternog vozila osam miliona.
Trgovište – regulacija rečenog korita u zoni mosta sedam miliona, energetska sanacija Doma kulture u Trgovištu.
Kolega Mitroviću, u opštini Trgovište, ovde pred vas poslanike mogu da kažem da je i moja privatna firma, koju znate svi „Tončev gradnja“, izgradila jedan most u Trgovištu besplatno i poklonila ga građanima Trgovišta. To znaju građani Trgovišta koji čuju.
Opština Tutin – nabavka specijalnog vozila sedam miliona, nabavka vozila i opreme osam miliona.
Sad ću da vam kažem za jednu najmanju opštinu u Srbiji, to je opština Crna Trava koja je dobila za izradu projektne dokumentacije milion i 200, izgradnju kanalizacione mreže četiri miliona i 200 i nabavka komunalne opreme osam miliona.
Kao što vidite iz ove tabele i iz ovoga što sam sve rekao, mi iz Socijalističke partije i Vlada Srbije nije gledala u ovim opštinama ko je na vlasti, koja partija, koje su nacionalnosti, već su sve podjednako dobili sredstava iz ovog ministarstva.
Mogu ovom prilikom da zahvalim i predsednicima ovih opština koji su uspešno realizovali ove projekte, bez obzira što imaju probleme i sa kadrovima i sa tehničkom dokumentacijom
Na kraju još da kažem, kolega Mitroviću, vi bar mene dobro znate, da sam borac, ostavku neću da dajem, ali ću da se borim za razvoj i našeg kraja i svih ovih opština u našoj Republici. Hvala vam što ste me saslušali.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 14.05.2019.

Poštovane kolege.

Želim da iskoristim ovu priliku, da po treći put postavim isto pitanje i pokušam da ubedim nadležne organe da mi, kao narodnom poslaniku, dostave tačan i potpun odgovor, u vezi sa štetom koju trpi budžet države zbog lošeg rada sadašnje više

i javne tužiteljke, u Vranju, Danijele Trajković.

Do sada sam dva puta postavljao pitanje Republičkom javnom tužilaštvu i Državnom veću tužilaca i poslednji odgovor koji sam dobio od republičkog tužioca, glasi ovako, obaveštavamo vas da je Republičko javno tužilaštvo već dostavilo odgovor na postavljen zahtev za obaveštenje broj taj i taj.

Ovo, prosto, nije tačno. Moje konkretno pitanje je glasilo i danas glasi, koliko ljudi je pravosnažno oslobođeno krivice, koliko postupaka je zastarelo, koliko je iznos sudskih troškova pao na teret budžeta države, sve vreme od kako je Danijela Trajković obavljala funkciju osnovnog javnog tužioca i od kako je viši javni tužilac u Vranju?

Dobio sam podatke koji se odnose na statistiku, statistika mene ne interesuje i dobio sam podatke da se to isplaćuje po nekom zakonu, dva, šest, pet zakona o krivičnom postupku. Prema tome, ja nisam dobio odgovor koliki su troškovi angažovanja advokata, veštaka i sudski paušal na ime 147 predmeta u kojima su ljudi oslobođeni optužbe, kojim je na teret stavila Danijela Trajković, kao osnovni javni tužilac?

Ovo pitam jer je ovo novac svih poreskih obveznika, ovo je novac od poreza koji se odbijao od plate poslanika, od računa koji plaćaju svi građani Srbije i pravo mene, kao narodnog poslanika je da mi se saopšti podatak koliko nestručan rad jednog javnog tužioca, kao što je u ovom slučaju Danijela Trajković, košta budžet ove države, ako je tačan podatak da je 147 ljudi, koje je optužila oslobođeno?

Ne mogu Republičko tužilaštvo i Državno veće tužioca da ignorišu svoje dužnosti prema Narodnoj skupštini i da se ovako namerno odnose prema konkretnom poslaničkom pitanju.

Koliko je ovo moje pitanje ozbiljno i važno, pokazuje slučaj profesora Ace Milanova, iz Surdulice. Da Milanov ne bi mogao da bude protiv kandidat, tadašnjem odborniku DS, kandidatu za direktora Tehničke škole, u Surdulici, Nebojši Dojčinoviću, inače potpredsedniku DS u Surdulici, uhapšen je po nalogu Danijele Trajković, zbog neosnovanog progona i optužnice, oslobađajućom presudom Aci Milanovu je dosuđena šteta po osnovu sudskih troškova i izgubljene zarade oko sedam i po miliona dinara. Zbog naplate štete po toj presudi, bio je blokiran račun Tehničke škole, a sudski troškovi po krivičnom predmetu Višeg suda, u Vranju, broj 72/13, iznosili su 639 hiljada dinara i isplaćeni su takođe na teret budžeta.

Zato postavljam pitanje nadležnim organima, da li su i ovi podaci tačni i koliko je ukupno budžet po svim sudskim presudama isplatio zbog progona i terora koji je Danijela Trajković vodila protiv profesora Ace Milanova?

Proganjala je Danijela Trajković i druge ljude, ja ću da napomenem sada njih desetak, ali imam spisak od najmanje njih 50.

Proganjala je Danijela Trajković i druge ljude, ja ću sada da napomenem njih desetak, ali imam spisak od najmanje 50, to je Ađemović Dragiša, bivši predsednik suda sada pokojni Janković Stamenko, Milan Veličković, Miroslav Stojiljković, Snežana Vrbanac, Stanislav Jović, Natalija Radovanović, Slobodan Stojanović, Goran Vukašinović, Dragan Micić, Stojanović Vladimir, Mile Sinadinović i još neki i zbog toga tražimo državno veće tužilaca i Javnog tužilaštva da nam da svako ime i svaki iznos štete koja je napravila Danijela Trajković.

Moje poslaničko pitanje je veoma ozbiljno i zato još jedanput zahtevam da mi se dostavi spisak ljudi sa imenima i prezimenima, brojevima predmeta, klasifikacijom krivičnog dela i iznos troškova koji su im iz budžeta ispaćeni pred tužilaštvom i sudovima, a za period kad je Danijela Trajković bila na čelu Osnovnog tužilaštva u Surdulici, osnovnog tužilaštva u Vladičinom hanu, kasnije Višeg tužilaštva u Vranju, i ovo ću zahtevati sve, dok ne dobijem kompletan odgovor.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 23.04.2019.

Poštovane kolege, nedavno sam ovde ukazao na ozbiljan problem u funkcionisanju pravosuđa u Pčinjskom regionu i postavio sam nekoliko konkretnih poslaničkih pitanja koja se odnose na rad Višeg javnog tužioca u Vranju Danijelu Trajković.

Svi mi znamo da po Ustavu Srbije i svim zakonima koje regulišu rada pravosudnih institucija tužioci i sudije u svom radu ne smeju da imaju nikakve veze sa politikom i političkim strankama.

Međutim, u slučaju tužiteljke Danijele Trajković to pravilo ne važi, jer ona je pre 2000. godine karijeru počela kao kadar JUL-a tako što je ažurno vodila zapisnike na sastanku Opštinskog odbora JUL-a u Surdulici, ali je stalni radni odnos u tužilaštvu u Surdulici zasnovala kao radikal, da bi posle 5. oktobra utočište pronašla u stranci Vladana Batića, a potom je bila bliska DS, da bi danas promenila političku opciju zbog izbora na višu tužilačku funkciju.

Davne, 1996. godine Danijela Trajković je kršila zakon punih pet godina, tako što se kao radnik tužilaštva bespravno uselila u stan Fonda solidarnosti u Surdulici. Nije plaćala troškove kirije i fond PIO Vranje je podneo zahtev za prinudno iseljenje koje je tada i sprovedeno. Nakon toga se bespravno uselila i u vojni stan i odatle je izbačena, a sudski spor koji je vodila je pravosnažno izgubila. Gospođa Trajković je 2010. godine rešava stambeno pitanje tako što kupuje stan u Beogradu, koji nije želela da uknjiži na svoje ime, već je kao kupac i vlasnik formalno u ugovoru o kupoprodaji naveden njen svekar. Ovo pouzdano znam jer je stan kupila od mog preduzeća, i procedura kupoprodaje prolongirana po njenom zahtevu dok ne smisli na koga će formalno stan da uknjiži. Samo mogu da pretpostavim da je želela da prikrije poreklo novca, jer stan od plate zamenika javnog tužioca sigurno nije mogla da kupi.

O tome kako je urađena fasada na njenoj porodičnoj kući u Surdulici, koji radnici su radili i da li je nešto platila najbolje da ona sama to objasni javnosti. U periodu od 2009 – 2013. godine obavljala je dužnost člana Crkvenog odbora, crkvene opštine Surdulica i sa te pozicije aktivno je učestvovala u usvajanju finansijskih planova i završnih računa crkvene opštine Surdulica, što uključuje i praćenje i verifikaciju sredstava dobijenih od donatora, a donatori su bili stanke u predmetima koje ona zastupala kao javni tužilac.

U februaru 2011. godine Danijela Trajković je registrovala i osnovala kao član Nadzornog odbora Udruženje građana koje se zvalo "Sigurna kuća" u Surdulici, koje je osnovala zajedno sa prijateljicama. Ona je 14. septembra 2011. godine u predmetu KT 25/11 Višeg tužilaštva u Vranju, donela rešenje koje se jednom osumnjičenom građaninu naložila da po osnovu oportuniteta uplati 100.000 dinara na račun "Sigurne kuće". Osumnjičeni je postupio po nalogu tužiteljke, uplatio je novac, doneo uplatnicu tužilaštvu, pa je gospođa Trajković donela rešenje kojim je odbacila krivičnu prijavu MUP Vranje.

Ovo su samo neki pokazatelji iz biografije Danijele Trajković koja je kao osnovni javni tužilac u Vladičinom Hanu neosnovano proganjala ljude po političkoj osnovi.

Zbog svega ovoga, postavio sam određena poslanička pitanja, ali od Državnog veća tužilaca nisam dobio kompletne odgovore. Dobio sam neke statističke podatke koji pokazuju da je Danijela Trajković 2016. godine optužila 55 lica, da je oslobođeno 18. Zatim, 2017. godine 41 lice, oslobođeno 11 i da ne navodim i ne zamaram ovaj dom. Dakle, ovo je izuzetno loša statistika rezultata rada Danijele Trajković kao tužioca. I to sa punim pravom mogu da vam kažem jer sam ja ovde glasao kao poslanik da ona bude izabrana za višeg javnog tužioca u Vranju. Iako sam tadašnjem ministru Selakoviću rekao da ću glasati sa velikom rezervom, evo, pokazalo se da sam bio u pravu.

Takođe postavio sam pitanje koliko je novca iz budžeta Srbije isplaćeno ljudima koji su oslobođeni od optužnica koje je podizala Danijela Trajković i dobio sam od Državnog veća tužioca odgovor da se troškovi isplaćuju u skladu sa članom 265. Zakona o krivičnom postupku. Umem da čitam zakon i meni je poznato kako je ta stvar zakonom regulisana, ali je moje poslaničko pitanje, koliko je bilo precizno i jasno, i ponoviću ga još jedanput, koliko budžet Srbije godišnje koštaju sve oslobađajuće presude i neosnovane optužnice pravosnažno donete za vreme mandata Trajkovićeve u Hanu i Vranju pojedinačno za svaki predmet je ukupno godišnje.

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 05.03.2019.

Poštovana predsednice, poštovane kolege, želim ovu priliku da iskoristim i da na konkretnim primerima ukažem na teško stanje u pravosuđu Pčinjskog regiona, koje tišti sve građane i da sa tim u vezi postavim nekoliko konkretnih pitanja nadležnom Ministarstvu pravde.

Opština Surdulica je kao tužena strana prošle godine, dobila izvršnu presudu Osnovnog suda u Surdulici, koji se opštini nalaže da u radni odnos vrati jednog građanina, neću mu sada navoditi ime, a kome je radni odnos prestao još 2011. godine. Ništa ovde ne bi bilo sporno i čudno da taj isti građanin, u međuvremenu, nije stekao pravo na invalidsku penziju jer mu je u februaru 2017. godine utvrđen potpuni gubitak radne sposobnosti, kao posledica bolesti.

Zbog čega je stekao pravo na invalidsku penziju? Opština je od fonda PIO pribavila dokaz o penzionisanju i dokument dostavila Izvršnom sudu, ali taj dokument nije uvažen, zbog čega smo izjavili žalbu Višem sudu u Vranju. Drugostepeni sud je žalbu odbio i lokalna samouprava je dužna da postupi po rešenju o izvršenju i izvršnoj presudi i da to lice se vrati u radni odnos. Ukoliko to ne uradimo i ne izvršimo presudu, mi smo u krivičnom delu, a logički se postavlja pitanje – kako to da sprovedemo?

Zato ovom prilikom hoću da postavim pitanje Ministarstvu pravde, da posavetuje opštinu Surdulica na koji način da vrati u radni odnos čoveka kome je lekarska komisija utvrdila gubitak radne sposobnosti, sto posto, i koji je trenutno invalidski penzioner, čak i da nije penzioner, ovaj građanin je prema lekarskom izveštaju sto posto invalid, pa se postavlja pitanje – koji on posao može da radi?

Nijedan zakon nije regulisao ovakav slučaj. Mislim da je ovo jedinstvena presuda u Srbiji koja je doneta na štetu opštine Surdulica.

Isto pitanje postavljam i svim kolegama narodnim poslanicima koji su pravnici, a broj pravnika u ovoj sali ima puno i to u svim poslaničkim grupama - da li su kolege poslanici ikada čuli za ovakav slučaj?

Želim ovom prilikom da objasnim kakva je opština Surdulica uopšte došla u ovakvu apsurdnu situaciju da treba da izvrši jednu sudsku presudu, koja se ne može izvršiti i koja se kosi i sa pravom i sa zdravim razumom.

Ministarka pravde, gospođa Kuburović, i prethodni ministar Selaković su upoznati koliko sam puta ukazivao na slučaj tužiteljke Danijele Trajković, koja je sa funkcije Osnovnog javnog tužioca u Vladičinom hanu i zabrana funkcije višeg javnog tužioca u Vranju.

Javnost je upoznata da je gospođa Trajković vrhunac svoje tužilačke karijere u Osnovnom javnom tužilaštvu u hanu doživela kada je bez provođenja istrage i bez mog saslušanja protiv mene podigla optužnicu zbog navodnog nanošenja telesne povrede jednog građanina. Moje pitanje je – iz kojih razloga ja kao građanin, nisam imao pravo na tužilačku istragu i šta je sa mojoj krivičnom prijavom o vređanju na nacionalnoj osnovi tog istog građanina, ovo je isto pitanje za Državno veće tužioca.

Na ovakvu presudu sam se žalio ja, žalio se oštećeni, žalio se javni tužilac, ali je Drugostepeni sud sve žalbe odbio i presudu potvrdio, iako građani čekaju duge presude, ja sam presudu Kasacionog suda dobio za petnaest dana.

Svi pravnici i profesori prava, kao i moje kolege ovde u skupštini, kojima sam dao predmet da se upoznaju, u šali kažu da je jedino falilo još da se svedoci žale na presudu da bi je sud ukinuo i vratio na ponovno suđenje.

Nemam vremena da čitam sve grehe i sve nezakonite radnje naše tužiteljke, ali bih hteo da postavim konkretno pitanje – koliko je ljudi pravosnažno oslobođeno krivice, koliko postupaka je zastarelo i koliki je iznos sudskih troškova pao na teret budžeta države za sve vreme od kako je Danijela Trajković obavljala funkciju osnovnog javnog tužioca i od kako je viši javni tužilac u Vranju? Da li troškove oslobađajućih optužnica snosi Danijela Trajković ili to plaćaju građani Srbije preko budžeta? Da li će biti pokrenut postupak da se država regresira od tužiteljke, s obzirom da je to šteta što ona pravi nezakonitim radom?

Imao bih još dosta pitanja i dosta pritužbi građana koji me kontaktiraju, ali biće vremena u narednom periodu da nastavim da ukazujem na probleme.

Imovinska karta

(Surdulica, 06.05.2022.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Predsednik Skupštine opštine Skupština opštine Surdulica Opština Godišnje 0.00 RSD 25.05.2016 - 10.08.2020.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Paušal 0.00 RSD 03.06.2016 - 28.10.2020.
Potpredsednik Fudbalski savez Srbije Republika Naknada putnih troškova 16000.00 RSD 20.05.2016 -
Predsednik Fudbalski savez Srbije - Regioni Istočne Srbije Republika Godišnje 999999.99 RSD 26.04.2016 -
Odbornik Skupština opštine Surdulica Opština Naknada za rad na sednicama odborničke grupe i Skupštine 0.00 RSD 08.07.2020 - 18.11.2020.
Ministar bez portfelja Vlada Republike Srbije Republika Godišnje 999999.99 RSD 28.10.2020 -