čeka se odgovor 4 godine i 9 meseci i 29 dana
Poštovani gospodine Tončev, koji je rezlog još uvek neusvajanja odluke u vezi sa imenovanjem ulica (ažuriranje Adresnog registra) u opštini Surdulica? Da li je novi predlog poslat nadležnom ministarstvu na saglasnost pošto je prethodni odbijen? Kada planirate da kao JLS taj posao obavite?
čeka se odgovor 6 godina i 2 meseca i 20 dana
Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...
čeka se odgovor 7 godina i 29 dana i 9 sati
Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.
S obzirom da sam dugo u fudbalu, da sam bio predsednik jednog fudbalskog kluba koji je igrao deset godina Superligu, da sam vodio region istočne Srbije u fudbalu, da sam bio potpredsednik Fudbalskog saveza, mogu da pozdravim svaku izgradnju sportske infrastrukture, a posebno Nacionalni stadion.
Slažem se sa kolegom Mitrovićem da nam je fudbal loše organizovan, da nemamo rezultate, ali zato ne treba kriviti Vladu Srbije, već treba kriviti za lošu organizaciju Fudbalski savez i za to sam da se to menja i da treba što više ulagati u sportsku infrastrukturu, a ne u plate pojedinih funkcionera. Ne slažem se sa selektorom koji kaže da je dovoljno da se samo plasiramo na neko evropsko ili svetsko takmičenje, već da treba i tamo da pravimo rezultate, a treba da vidimo kolike plate imaju ljudi, i tu se slažem sa vama, ali treba ulagati u infrastrukturu. S obzirom da dolazim i sa juga Srbije, mogu da vam kažem da se trenutno rade stadioni i u Surdulici, Nišu i Kruševcu i takođe i tamo se igra fudbal, ne igra se fudbal samo u Beogradu. I druga stvar, svuda gde su izgrađeni stadioni, već ima rezultata, ali treba tražiti i uprave u granskim savezima.
A što se tiče takođe juga Srbije, mogu da kažem da svi građani uvek glasaju većinom za vladajuću koaliciju. Tako su glasali, ja sam dugo godina u SPS-u, dok je SPS bio, većina je glasala 90-ih godina za SPS, kada je bio DOS, građani juga Srbije su takođe glasali za vladajuću koaliciju, sada isto glasaju za vladajuću koaliciju. I ja i u Vladi Srbije, evo, pred vama kažem, s obzirom da sam zadužen za razvoj nerazvijenih opština, takođe tražim, ako glasamo uvek i podržavamo državu, ako u ratovima najviše se zovu ljudi iz tih krajeva da treba i kada se deli budžet da se sagleda malo i jug Srbije više.
Što se tiče stadiona, pozdravljam i neka se gradi samo infrastruktura, a ne da se troše pare na besmislene plate i ljude koji ne znaju ništa o sportu. Hvala.
Evo, tu sam da odgovorim narodnoj poslanici sa juga Srbije.
Ja sam bio šest godina predsednik fudbalskog regiona istočne Srbije i za to vreme nijedan klub nije ugašen, ali mogu da vam kažem da smo nekoliko klubova novoformirali.
Slažem se sa vama da treba ulagati u bazični sport i da treba ulagati u školski sport, ali sam i srećan što imamo predsednika koji voli sport i koji ulaže u infrastrukturu. To se slažem sa tim.
Nije on kriv i treba napraviti novu organizaciju u svim sportovima, posebno u fudbalu. Kao što sam i malopre rekao, loša organizacija Fudbalskog saveza, u kojem sam bio već tri godine, isto sam ukazivao i na sednici Izvršnog odbora i na sednici Odbora za hitna pitanja da su tamo prevelike plate i sada kažem pred celom javnosti Srbije da nam je selektor, koji je iz Niša, moj zemljak i koga volim i poštujem kao fudbalera, preplaćen za svoj posao, a rezultate koje ima su nikakvi i da treba možda mi kao Vlada Srbije da se pobrinemo da se napravi bolja organizacija u Fudbalskom savezu Srbije, bez obzira na to što je udruženje i ne zavisi od Vlade Srbije.
Slažem se sa vama da je loša organizacija trenutno i u fudbalskom regionu istočne Srbije, da je tu čovek na čelu koji nikad se nije bavio fudbalom, da treba uključiti ljude koji su se bavili sportom i koji znaju nešto o sportu, ali podržavam svaku izradu infrastrukture.
Što se tiče kolege Mitrovića, mogu da vam kažem za moju firmu da je ona gradila jedan fudbalski stadion, a to je stadion TSC-a u Bačkoj Topoli. To je finansirala mađarska Vlada, a gde finansira srpska Vlada ja kao ministar ne učestvujem na te tendere.
Hvala.
Samo da odgovorim. Malopre sam pričao da sam bio u regionu fudbalskom regionu. Tako da sam vam rekao u fudbalskom regionu dok sam ja bio u toj organizaciji nijedan klub fudbalski nije ugašen. Čak i vašem „Mašincu“, sam pomagao, to zna vaš direktor dok sam bio predsednik, o tome znate i o tome sam govorio i uvek govorim o onome što znam.
Ali, hoću da odgovorim i koleginici u vezi sudijske organizacije. Kad sam bio član Odbora za hitna pitanja, član izvršnog odbora, na čelu su sudijske organizacije se nalazio gospodin Karadžić i gospodin Filipović. Posle toga ja više nisam u Fudbalskom savezu Srbije, baš iz toga što su doneli novi statut da političari ne mogu da budu članovi skupštine ili bilo kakvi funkcioneri u Fudbalskom savezu, što po meni nije dobro. Čak sam i dok sam ja bio tamo imao razne prijave, ali Upravni sud je potvrdio da s obzirom da je Fudbalski savez udruženje građana ne finansira iz budžeta da mogu da budu političari članovi skupštine Fudbalskog saveza, i imamo dosta primera u Evropi. Evo, pogledajte u Grčkoj u Mađarskoj, uzmite samo, svi znamo Italiju, Berluskonija koji je imao i svoj klub i koji je bio u fudbalu. Znači, što se tiče mene lično ja sam za da političari mogu da budu u fudbalu.
Što se tiče Santrača, znam ga kao dobrog sudiju i predsednika Sudijske organizacije biraju same sudije. To koje funkcije i kakve ima stvarno ne znam i ne mogu da komentarišem. Hvala.
Poštovane kolege.
Želim da iskoristim ovu priliku, da po treći put postavim isto pitanje i pokušam da ubedim nadležne organe da mi, kao narodnom poslaniku, dostave tačan i potpun odgovor, u vezi sa štetom koju trpi budžet države zbog lošeg rada sadašnje više
i javne tužiteljke, u Vranju, Danijele Trajković.
Do sada sam dva puta postavljao pitanje Republičkom javnom tužilaštvu i Državnom veću tužilaca i poslednji odgovor koji sam dobio od republičkog tužioca, glasi ovako, obaveštavamo vas da je Republičko javno tužilaštvo već dostavilo odgovor na postavljen zahtev za obaveštenje broj taj i taj.
Ovo, prosto, nije tačno. Moje konkretno pitanje je glasilo i danas glasi, koliko ljudi je pravosnažno oslobođeno krivice, koliko postupaka je zastarelo, koliko je iznos sudskih troškova pao na teret budžeta države, sve vreme od kako je Danijela Trajković obavljala funkciju osnovnog javnog tužioca i od kako je viši javni tužilac u Vranju?
Dobio sam podatke koji se odnose na statistiku, statistika mene ne interesuje i dobio sam podatke da se to isplaćuje po nekom zakonu, dva, šest, pet zakona o krivičnom postupku. Prema tome, ja nisam dobio odgovor koliki su troškovi angažovanja advokata, veštaka i sudski paušal na ime 147 predmeta u kojima su ljudi oslobođeni optužbe, kojim je na teret stavila Danijela Trajković, kao osnovni javni tužilac?
Ovo pitam jer je ovo novac svih poreskih obveznika, ovo je novac od poreza koji se odbijao od plate poslanika, od računa koji plaćaju svi građani Srbije i pravo mene, kao narodnog poslanika je da mi se saopšti podatak koliko nestručan rad jednog javnog tužioca, kao što je u ovom slučaju Danijela Trajković, košta budžet ove države, ako je tačan podatak da je 147 ljudi, koje je optužila oslobođeno?
Ne mogu Republičko tužilaštvo i Državno veće tužioca da ignorišu svoje dužnosti prema Narodnoj skupštini i da se ovako namerno odnose prema konkretnom poslaničkom pitanju.
Koliko je ovo moje pitanje ozbiljno i važno, pokazuje slučaj profesora Ace Milanova, iz Surdulice. Da Milanov ne bi mogao da bude protiv kandidat, tadašnjem odborniku DS, kandidatu za direktora Tehničke škole, u Surdulici, Nebojši Dojčinoviću, inače potpredsedniku DS u Surdulici, uhapšen je po nalogu Danijele Trajković, zbog neosnovanog progona i optužnice, oslobađajućom presudom Aci Milanovu je dosuđena šteta po osnovu sudskih troškova i izgubljene zarade oko sedam i po miliona dinara. Zbog naplate štete po toj presudi, bio je blokiran račun Tehničke škole, a sudski troškovi po krivičnom predmetu Višeg suda, u Vranju, broj 72/13, iznosili su 639 hiljada dinara i isplaćeni su takođe na teret budžeta.
Zato postavljam pitanje nadležnim organima, da li su i ovi podaci tačni i koliko je ukupno budžet po svim sudskim presudama isplatio zbog progona i terora koji je Danijela Trajković vodila protiv profesora Ace Milanova?
Proganjala je Danijela Trajković i druge ljude, ja ću da napomenem sada njih desetak, ali imam spisak od najmanje njih 50.
Proganjala je Danijela Trajković i druge ljude, ja ću sada da napomenem njih desetak, ali imam spisak od najmanje 50, to je Ađemović Dragiša, bivši predsednik suda sada pokojni Janković Stamenko, Milan Veličković, Miroslav Stojiljković, Snežana Vrbanac, Stanislav Jović, Natalija Radovanović, Slobodan Stojanović, Goran Vukašinović, Dragan Micić, Stojanović Vladimir, Mile Sinadinović i još neki i zbog toga tražimo državno veće tužilaca i Javnog tužilaštva da nam da svako ime i svaki iznos štete koja je napravila Danijela Trajković.
Moje poslaničko pitanje je veoma ozbiljno i zato još jedanput zahtevam da mi se dostavi spisak ljudi sa imenima i prezimenima, brojevima predmeta, klasifikacijom krivičnog dela i iznos troškova koji su im iz budžeta ispaćeni pred tužilaštvom i sudovima, a za period kad je Danijela Trajković bila na čelu Osnovnog tužilaštva u Surdulici, osnovnog tužilaštva u Vladičinom hanu, kasnije Višeg tužilaštva u Vranju, i ovo ću zahtevati sve, dok ne dobijem kompletan odgovor.
Poštovane kolege, nedavno sam ovde ukazao na ozbiljan problem u funkcionisanju pravosuđa u Pčinjskom regionu i postavio sam nekoliko konkretnih poslaničkih pitanja koja se odnose na rad Višeg javnog tužioca u Vranju Danijelu Trajković.
Svi mi znamo da po Ustavu Srbije i svim zakonima koje regulišu rada pravosudnih institucija tužioci i sudije u svom radu ne smeju da imaju nikakve veze sa politikom i političkim strankama.
Međutim, u slučaju tužiteljke Danijele Trajković to pravilo ne važi, jer ona je pre 2000. godine karijeru počela kao kadar JUL-a tako što je ažurno vodila zapisnike na sastanku Opštinskog odbora JUL-a u Surdulici, ali je stalni radni odnos u tužilaštvu u Surdulici zasnovala kao radikal, da bi posle 5. oktobra utočište pronašla u stranci Vladana Batića, a potom je bila bliska DS, da bi danas promenila političku opciju zbog izbora na višu tužilačku funkciju.
Davne, 1996. godine Danijela Trajković je kršila zakon punih pet godina, tako što se kao radnik tužilaštva bespravno uselila u stan Fonda solidarnosti u Surdulici. Nije plaćala troškove kirije i fond PIO Vranje je podneo zahtev za prinudno iseljenje koje je tada i sprovedeno. Nakon toga se bespravno uselila i u vojni stan i odatle je izbačena, a sudski spor koji je vodila je pravosnažno izgubila. Gospođa Trajković je 2010. godine rešava stambeno pitanje tako što kupuje stan u Beogradu, koji nije želela da uknjiži na svoje ime, već je kao kupac i vlasnik formalno u ugovoru o kupoprodaji naveden njen svekar. Ovo pouzdano znam jer je stan kupila od mog preduzeća, i procedura kupoprodaje prolongirana po njenom zahtevu dok ne smisli na koga će formalno stan da uknjiži. Samo mogu da pretpostavim da je želela da prikrije poreklo novca, jer stan od plate zamenika javnog tužioca sigurno nije mogla da kupi.
O tome kako je urađena fasada na njenoj porodičnoj kući u Surdulici, koji radnici su radili i da li je nešto platila najbolje da ona sama to objasni javnosti. U periodu od 2009 – 2013. godine obavljala je dužnost člana Crkvenog odbora, crkvene opštine Surdulica i sa te pozicije aktivno je učestvovala u usvajanju finansijskih planova i završnih računa crkvene opštine Surdulica, što uključuje i praćenje i verifikaciju sredstava dobijenih od donatora, a donatori su bili stanke u predmetima koje ona zastupala kao javni tužilac.
U februaru 2011. godine Danijela Trajković je registrovala i osnovala kao član Nadzornog odbora Udruženje građana koje se zvalo "Sigurna kuća" u Surdulici, koje je osnovala zajedno sa prijateljicama. Ona je 14. septembra 2011. godine u predmetu KT 25/11 Višeg tužilaštva u Vranju, donela rešenje koje se jednom osumnjičenom građaninu naložila da po osnovu oportuniteta uplati 100.000 dinara na račun "Sigurne kuće". Osumnjičeni je postupio po nalogu tužiteljke, uplatio je novac, doneo uplatnicu tužilaštvu, pa je gospođa Trajković donela rešenje kojim je odbacila krivičnu prijavu MUP Vranje.
Ovo su samo neki pokazatelji iz biografije Danijele Trajković koja je kao osnovni javni tužilac u Vladičinom Hanu neosnovano proganjala ljude po političkoj osnovi.
Zbog svega ovoga, postavio sam određena poslanička pitanja, ali od Državnog veća tužilaca nisam dobio kompletne odgovore. Dobio sam neke statističke podatke koji pokazuju da je Danijela Trajković 2016. godine optužila 55 lica, da je oslobođeno 18. Zatim, 2017. godine 41 lice, oslobođeno 11 i da ne navodim i ne zamaram ovaj dom. Dakle, ovo je izuzetno loša statistika rezultata rada Danijele Trajković kao tužioca. I to sa punim pravom mogu da vam kažem jer sam ja ovde glasao kao poslanik da ona bude izabrana za višeg javnog tužioca u Vranju. Iako sam tadašnjem ministru Selakoviću rekao da ću glasati sa velikom rezervom, evo, pokazalo se da sam bio u pravu.
Takođe postavio sam pitanje koliko je novca iz budžeta Srbije isplaćeno ljudima koji su oslobođeni od optužnica koje je podizala Danijela Trajković i dobio sam od Državnog veća tužioca odgovor da se troškovi isplaćuju u skladu sa članom 265. Zakona o krivičnom postupku. Umem da čitam zakon i meni je poznato kako je ta stvar zakonom regulisana, ali je moje poslaničko pitanje, koliko je bilo precizno i jasno, i ponoviću ga još jedanput, koliko budžet Srbije godišnje koštaju sve oslobađajuće presude i neosnovane optužnice pravosnažno donete za vreme mandata Trajkovićeve u Hanu i Vranju pojedinačno za svaki predmet je ukupno godišnje.
Poštovana predsednice, poštovane kolege, želim ovu priliku da iskoristim i da na konkretnim primerima ukažem na teško stanje u pravosuđu Pčinjskog regiona, koje tišti sve građane i da sa tim u vezi postavim nekoliko konkretnih pitanja nadležnom Ministarstvu pravde.
Opština Surdulica je kao tužena strana prošle godine, dobila izvršnu presudu Osnovnog suda u Surdulici, koji se opštini nalaže da u radni odnos vrati jednog građanina, neću mu sada navoditi ime, a kome je radni odnos prestao još 2011. godine. Ništa ovde ne bi bilo sporno i čudno da taj isti građanin, u međuvremenu, nije stekao pravo na invalidsku penziju jer mu je u februaru 2017. godine utvrđen potpuni gubitak radne sposobnosti, kao posledica bolesti.
Zbog čega je stekao pravo na invalidsku penziju? Opština je od fonda PIO pribavila dokaz o penzionisanju i dokument dostavila Izvršnom sudu, ali taj dokument nije uvažen, zbog čega smo izjavili žalbu Višem sudu u Vranju. Drugostepeni sud je žalbu odbio i lokalna samouprava je dužna da postupi po rešenju o izvršenju i izvršnoj presudi i da to lice se vrati u radni odnos. Ukoliko to ne uradimo i ne izvršimo presudu, mi smo u krivičnom delu, a logički se postavlja pitanje – kako to da sprovedemo?
Zato ovom prilikom hoću da postavim pitanje Ministarstvu pravde, da posavetuje opštinu Surdulica na koji način da vrati u radni odnos čoveka kome je lekarska komisija utvrdila gubitak radne sposobnosti, sto posto, i koji je trenutno invalidski penzioner, čak i da nije penzioner, ovaj građanin je prema lekarskom izveštaju sto posto invalid, pa se postavlja pitanje – koji on posao može da radi?
Nijedan zakon nije regulisao ovakav slučaj. Mislim da je ovo jedinstvena presuda u Srbiji koja je doneta na štetu opštine Surdulica.
Isto pitanje postavljam i svim kolegama narodnim poslanicima koji su pravnici, a broj pravnika u ovoj sali ima puno i to u svim poslaničkim grupama - da li su kolege poslanici ikada čuli za ovakav slučaj?
Želim ovom prilikom da objasnim kakva je opština Surdulica uopšte došla u ovakvu apsurdnu situaciju da treba da izvrši jednu sudsku presudu, koja se ne može izvršiti i koja se kosi i sa pravom i sa zdravim razumom.
Ministarka pravde, gospođa Kuburović, i prethodni ministar Selaković su upoznati koliko sam puta ukazivao na slučaj tužiteljke Danijele Trajković, koja je sa funkcije Osnovnog javnog tužioca u Vladičinom hanu i zabrana funkcije višeg javnog tužioca u Vranju.
Javnost je upoznata da je gospođa Trajković vrhunac svoje tužilačke karijere u Osnovnom javnom tužilaštvu u hanu doživela kada je bez provođenja istrage i bez mog saslušanja protiv mene podigla optužnicu zbog navodnog nanošenja telesne povrede jednog građanina. Moje pitanje je – iz kojih razloga ja kao građanin, nisam imao pravo na tužilačku istragu i šta je sa mojoj krivičnom prijavom o vređanju na nacionalnoj osnovi tog istog građanina, ovo je isto pitanje za Državno veće tužioca.
Na ovakvu presudu sam se žalio ja, žalio se oštećeni, žalio se javni tužilac, ali je Drugostepeni sud sve žalbe odbio i presudu potvrdio, iako građani čekaju duge presude, ja sam presudu Kasacionog suda dobio za petnaest dana.
Svi pravnici i profesori prava, kao i moje kolege ovde u skupštini, kojima sam dao predmet da se upoznaju, u šali kažu da je jedino falilo još da se svedoci žale na presudu da bi je sud ukinuo i vratio na ponovno suđenje.
Nemam vremena da čitam sve grehe i sve nezakonite radnje naše tužiteljke, ali bih hteo da postavim konkretno pitanje – koliko je ljudi pravosnažno oslobođeno krivice, koliko postupaka je zastarelo i koliki je iznos sudskih troškova pao na teret budžeta države za sve vreme od kako je Danijela Trajković obavljala funkciju osnovnog javnog tužioca i od kako je viši javni tužilac u Vranju? Da li troškove oslobađajućih optužnica snosi Danijela Trajković ili to plaćaju građani Srbije preko budžeta? Da li će biti pokrenut postupak da se država regresira od tužiteljke, s obzirom da je to šteta što ona pravi nezakonitim radom?
Imao bih još dosta pitanja i dosta pritužbi građana koji me kontaktiraju, ali biće vremena u narednom periodu da nastavim da ukazujem na probleme.
(Surdulica, 06.05.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Predsednik Skupštine opštine | Skupština opštine Surdulica | Opština | Godišnje | 0.00 | RSD | 25.05.2016 - 10.08.2020. |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Paušal | 0.00 | RSD | 03.06.2016 - 28.10.2020. |
| Potpredsednik | Fudbalski savez Srbije | Republika | Naknada putnih troškova | 16000.00 | RSD | 20.05.2016 - |
| Predsednik | Fudbalski savez Srbije - Regioni Istočne Srbije | Republika | Godišnje | 999999.99 | RSD | 26.04.2016 - |
| Odbornik | Skupština opštine Surdulica | Opština | Naknada za rad na sednicama odborničke grupe i Skupštine | 0.00 | RSD | 08.07.2020 - 18.11.2020. |
| Ministar bez portfelja | Vlada Republike Srbije | Republika | Godišnje | 999999.99 | RSD | 28.10.2020 - |