Gospodine predsedniče, uvaženi članovi Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, nakon sat i po vremena bespotrebne rasprave opet je pred nama Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji. Osnovni zakon donet je u proleće 2003. godine, a pre toga istovetan zakon je bio donesen u ovoj skupštini 1996. godine.
To samo govori da je ova oblast koju hoćemo ponovo da regulišemo vrlo bitna društvena oblast i da je, kako je neki nazivaju, zamajac privrede Srbije. Zamajac privrede Srbije, ne bez osnova zato što je, setimo se, pred raspad nekadašnje SFRJ 900.000 ljudi živelo na račun građevinarstva i oblasti koje prate građevinarstvo, kao što su proizvodnja građevinskih materijala i druge uslužne delatnosti. Njih ima čak stotinak.
Samo da pomenem da je krajem 80-tih i početkom 90-tih obim sredstava koji se ostvarivao od ove delatnosti bio ravan obimu sredstava koje je ondašnja Jugoslavija ostvarivala od turizma, a to nisu bila mala sredstva.
Pad aktivnosti u građevinarstvu beleži se tokom 90-tih godina i da ne poredimo ratne godine početkom 90-tih godina. Druga polovina 90-tih godina, statistika kaže, bar u stanogradnji, da se gradilo oko 5.000-7.000 stambenih jedinica u Srbiji, da je gradnja objekata javne namene skroz stala, tako da se građevinarstvo našlo u dosta nepovoljnom položaju.
Nakon 90-tih godina, donošenjem zakona, u poslednje dve-tri godine... Samo ću radi usporedbe dati podatak da je danas i u poslednje dve-tri godine nivo izgrađenih stambenih jedinica u Srbiji između 14.000 i 16.000.
Nažalost, polovina od toga jeste u Beogradu i to je ono što su danas pomenuli mnogi narodni poslanici pre mene, da se borimo za to da bude bolje dispergovano, da se boljitak od građevinarstva i urbanizma oseti i u ostalim delovima Srbije.
U poslednje dve-tri godine počeo je intenzivni razvoj drumskog saobraćaja, telekomunikacija, a svi vi primećujete ulepšavanje i uređenje naročito centralnih gradskih ulica, trgova, i to je zaista veliki pomak u odnosu na poslednjih deset godina.
Ovaj zakon je poboljšao tu investicionu klimu, dao sigurnost u oblasti građevinarstva, međutim problem koji svakako postoji jeste imovinsko-pravni status gradskog građevinskog zemljišta i neuređen registar, odnosno katastar nepokretnosti.
U razgovoru sa kolegama i predstavnicima ministarstva te oblasti ćemo rešiti zajedničkim snagama, kroz zakon koji će vrlo uskoro biti pred ovom skupštinom, a to je zakon o gradskom građevinskom zemljištu. Normalno, za uređenje katastra treba mnogo ljudi iz struke, a i novi fondovi za te namene.
Zakon iz 2003. godine je možda zakasnio sa donošenjem, kao što su možda zakasnele izmene i dopune Zakona koje dolaze na dnevni red tek 2006. godine. Samo ću vam reći da je zakon iz 2003. godine predvideo 19 podzakonskih akata. Od tih 19 podzakonskih akata samo je pet doneto, i to jeste jedna od manjkavosti tog osnovnog zakona.
Međutim, taj osnovni zakon je doneo dosta dobroga, inovacija u osnivanju strukovne organizacije - Inženjerske komore, u uspostavljanju Agencije za prostorno planiranje. Doneo je novine da planske i urbanističke planove mogu raditi privatna ovlašćena lica i agencije; određeni su rokovi za pokrivanje planskom dokumentacijom određenih područja i regiona, međutim i sami znamo da su ti rokovi propisani kao nerealni i to je loša osobina tog zakona.
Zakon iz 2003. godine uveo je praksu prava prometa, odnosno prometa pravom nad korišćenjem gradskog građevinskog zemljišta. To je uveliko u funkciji u celoj Srbiji. Pokrenuta je procedura za legalizaciju, jer toliko bespravno izgrađenih objekata u Srbiji postoji i našao se modus za adekvatno rešenje tog problema i, ono što nije nebitno, tu su krivične sankcije za izvršioce, odnosno za graditelje bespravnih objekata u Srbiji.
Ono što je loše u zakonu iz 2003. godine, a svakako ima dosta loših efekata tog zakona, to je da se prvobitno nije napravio registar tih nelegalno izgrađenih objekata, pa je prethodni ministar licitirao sa cifrom između 700.000 do milion takvih objekata, da bi zahtev podnelo samo 400.000 investitora.
Ono što je mnogo bitno, Agencija za prostorno planiranje nije dala toliko efekta, pošto ni sama nije dobro zaživela, došlo je do začepljenja rada te agencije, a ona je dosta bitna i nadam se da će ovim izmenama i dopunama ona profunkcionisati u pravom smislu.
Kao što sam naveo, podzakonska akta nisu doneta i to je zbunjivalo ne samo ljude iz struke, građevinare, nego je to zbunjivalo i one kojima je životno bitan bio naročito segment Zakona o legalizaciji. Oživljavanje planskih dokumenata nije adekvatno kako je planirano zakonom. Stostruka nadoknada za korišćenje gradskog građevinskog zemljišta za ljude koji su podneli zahtev gotovo nigde nije naplaćena, ni u lokalnoj samoupravi, mada se to kosi sa Ustavom i zakonom, jer je izvorna nadležnost lokalne samouprave gazdovanje gradskim građevinskim zemljištem.
Ono što je mnogo bitno i boli većinu građana koji imaju bespravno izgrađene objekte jeste status tih objekata u smislu komunalnih priključaka. Tu su javna preduzeća koja vrše isporuku sanitarne vode, električne energije, na svoju ruku i svoju odgovornost ocenjivala, pošto je isto predviđena kaznena odredba ukoliko to rade; kao što smo čuli malopre, u Smederevu se takvi objekti nisu priključivali na struju, vodu i ostale komunalne pravce, a u većini slučajeva jesu. To je neko rešenje koje je bilo ad hok i koje se ne može prepustiti takvom slučaju.
Ono što 52 intervencije izmena i dopuna donose u osnovnom zakonu iz 2003. godine: zasnivaju se na boljoj organizaciji i efikasnijem radu Agencije za prostorno planiranje, odnose se na sam sadržaj urbanističkih planova i projekata, zatim na veću mogućnost učestvovanja kako šire javnosti, tako i stručne javnosti, kroz uvid u plansku dokumentaciju. Te primedbe koje građani daju kroz uvid u plansku dokumentaciju idu pred odbornike lokalne samouprave i to se dalje razmatra.
Normalno, proširena je strukovna mogućnost da i ljudi sa višom stručnom spremom učestvuju u rukovođenju i da budu neposredni šefovi na gradilištu, što je svakako novina i to im je bilo uskraćeno za poslednje tri godine.
(Predsednik: Molim vas, molim poslanike malo tiše, ako postoje neophodni razgovori, ne moraju da se obave u sali. Molim vas omogućite govorniku da se čuje.)
Znači, nastavak procesa legalizacije bespravno podignutih objekata. Da budem tu i deskriptivan pa da kažem da ovakav vid legalizacije bespravno podignutih objekata postoji u Evropi samo kod nas i u Turskoj, da nekako sve ostale zemlje u regionu, pa čak i Bugarska i Rumunija, nisu dopustile toliki obim bespravno izgrađenih objekata. Trenutno samo mi i Turci imamo ovaj problem koji treba da rešavamo na ovakav način i pred nama je velika dilema kako ovaj veliki životni problem, koji muči blizu milion stanovnika Srbije, da se reši.
Mislim da se ovim izmenama dopušta jedan prihvatljiv modalitet i za struku i za građane.
Sada bih govorio o efektima koje bi trebalo da donesu ove izmene i dopune, a to je svakako da se pojednostave procedure i da su one određenije, u smislu toga da građani znaju kako da postupaju pred organima pred kojima podnose zahteve. To je jedan od efekata zakona, da građani mogu intervenisati i u otklanjanju nedostataka planske dokumentacije.
To je jedna sigurnost, naročito kada se radi o prostornim planovima, gde država vrši kontrolu i nadzor tih dokumenata, a to se posebno odnosi... Prostorni planovi pokrivaju, opet da se vratim na velike komunalne infrastrukturne objekte, a to je drumski saobraćaj, a to je svakako bilo do sada kamen spoticanja. Samo ću vam reći da izgradnja mnogih putnih pravaca nije početa, iako su i budžetski pokriveni i pokriveni su tehničkom dokumentacijom, baš iz ovih razloga.
Bolja klima za investitore i sigurnost u građenju jeste srž ovih izmena i dopuna. Na nama je da pratimo efekte ovog zakona na terenu i da uveliko učestvujemo, i kao poslanici i kao struka, u kreiranju novog zakona, jer moramo na vreme reagovati ukoliko se jave nepravilnosti i ako efekti ovog zakona ne daju željene rezultate.