Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8243">Sredoje Mihajlov</a>

Govori

Znam ja da istina obično bude malo bolna, ali šta da radimo. Tako je kako sam rekao i smatram da ovaj reformski zakon jeste kratak. Stvarno mislim da treba ubrzano da donosimo ove reformske zakone.
Vi vidite da smo mi uporni, da nećemo odustati.
Ako smo dobronamerni, ako dobro mislimo ovoj zemlji Srbiji, ako smo stvarno iskreni u tome što pričamo, onda, počev od gospodina predsednika, kome G17 plus daje zadatak da objedini sve demokratske snage da ubrzano donosimo reformske zakone, treba da shvatimo da ne možemo sporim koracima u Evropu i jedan zakon, bez obzira što je mali, što je samo jedan dragulj u onoj kruni evropskih zakona, treba da donesemo.
I, da se ne bih javljao svaki put za reč, da ovo ponovim, mislim da ćemo se potruditi da ovih ostalih devet tačaka koje su nam ostale uradimo u rekordnom vremenu.
Član 100. Gospodo, bio bi možda i vama red da ste promenili stranku. Kamo sreće da su oni 1990. godine promenili stranku, da su napustili gospodina Miloševića, kamo sreće vaše da ste vi na vreme napustili gospodina Šešelja. Ali, imate jedan problem, što vas neće niko, nijedna stranka. Morate da se držite gospodina Šešelja, jer neće niko da vas primi, niste mu značajni.
Što se tiče Evrope i pšenice, mi smo zemljoradnicima, ratarima našim, paorima obećali tu cenu. Vi ste obećali hleb za tri dinara. Hajde vi umesite taj hleb pa nahranite, kao što je Hrist jednim hlebom nahranio sve narode Izrailja. Pokušajte i vi to da učinite, ako ste čudotvorci, pa da onda stvarno dođete na vlast, a nemojte prodavati maglu. Naš narod zna. Što se tiče bifea, vi ga više upotrebljavate od mene.
Poštovani poslanici, reklamiram povredu Poslovnika član 217. stav 1. Znam da je predsednik Skupštine dobrodušan čovek, ali ipak moram upoznati javnost sa tim šta piše u stavu 1. člana 217: "Narodni poslanik koji se nalazi na stalnom radu u Narodnoj skupštini Republike Srbije dužan je da prilikom utvrđivanja kvoruma, kao i u toku rada sednice, bude prisutan na sednici Narodne skupštine". Znači, to je obaveza svih onih poslanika koji su na stalnom radu.
Hoćete i stav 2. da vam pročitam iz istog člana? Ne želim da se primenjuje ovaj stav 2. i znam da je gospodin predsednik taj koji poštuje Poslovnik i ovde zna da ga malo krši, ali pošto je više osećajan čovek nego što se oseća kao predsednik, neće primeniti stav 2.
Inače, u stavu 2. piše: "Narodnom poslaniku iz stava 1. ovog člana, koji neopravdano odsustvuje prilikom utvrđivanja kvoruma ili u toku rada na sednici Narodne skupštine, oduzeće se status poslanika na stalnom radu u Narodnoj skupštini". Znači, treba da vam se oduzme status poslanika na stalnom radu.
Poštovana predsednice, poštovani poslanici, samo da kažem da ste vi nama ostavili haos, to smo mi nasledili od vas. Postoji jedna mera za merenje stabilnosti sistema, to je entropija. Kada je entropija jedan, onda je to haos.

Vi ste nama ostavili haos u svim institucijama. To je tema, jer ste vi pomenuli da su ljudi gladni u Srbiji. Jesu gladni zato što ste ih doveli tu gde su i sada pokušavamo nekako, ne bi li izvadili ta kola iz blata, da ih uredimo nekim pravedenim zakonima, pokušavamo da vas osvestimo, da vam pokažemo šta ste i dokle ste doveli ovu zemlju.

Jeste, gospodo, nama se žuri. To treba da čuju, da podsetimo narod. Svaki put kada budem izašao reći ću da ste vi doveli dotle, da smanjimo tu entropiju, da smanjimo na 0,5, da uvedemo malo reda, jer ste uneredili sve ovo što ste nam ostavili.

Ima nešto što se slažem sa vama, a to je da se nama žuri da donesemo ove zakone. Tačno je da se žuri, ali ne zbog nas, nego zbog Srbije, i zbog javnosti i zbog tog napaćenog naroda, da donesemo brzo reformske zakone. Vi insistirate na nečemu što je nebitno, vama su važni izbori, samo mislite o pobedi...

(Predsedavajuća: Molim vas, vratite se na temu.)

... kako da damo narodu ponovo vlast, da dovedete ponovo tu gde smo bili.

Vratiću se na temu, zbog teme sam i počeo. Ovo je bila jedna digresija. Neodoljivo je bilo da vam kažem.

Gospodin Dinkić je akcizirao, odredio trošarinu ili prirez, ne napamet, ne paušalno, ne ovako hajdučki, kako vi to radite, nego ekspertski, imajući viziju i znajući kako to treba da predloži.

Naravno da prethodni zakon nismo usvojili kompletan i naravno da tu nije bilo ni realnog ni poštenog odnosa, da oni koji treba da plate trošarinu, nisu bili podjednako oporezovani.

Vi se zalažete, gospodo, da oni koji voze automobile na dizel ne plaćaju trošarinu i još manje troše, nego da oni koji voze na benzin plaćaju više. To je vaše osećanje pravde i vi smatrate da to tako treba da ostane. Mi ne smatramo i sve nepravde, čak i da su male, hoćemo da otklonimo. Ono što možemo da uredimo u zakonima, da bi doveli na neku meru, gde će nas poštovati, da vide da vodimo računa o svemu, čak i o sitnim detaljima. Mogao je budžet i bez te 3,5 milijarde, ali eto, mi smo upravo hteli da pokažemo da smo dosledni, da poštujemo svaku sitnicu.

(Predsedavajuća: Molim vas da ne dobacujete narodnom poslaniku.)

Pokušavam da vas upristojim, ali ne pomaže. Nije bitno, dalje ćemo po svome.

Oni koji izlaze ovde i komentarišu, znam da je najbolje obećati narodu i najlakše bi bilo da kažem - neće biti poreza, svi ćete imati visoke plate, koji ste na budžetskim jaslama. Nema nikakvih problema. To su radili komunisti, to i vi hoćete. To su radili i pred Drugi svetski rat, obećavali su narodu da neće biti poreza, svi ćete uzimati koliko hoćete.

Mi to ne možemo da obećemo, mi smo ozbiljna stranka, mora biti poreza i akciza, i mora biti pravedno raspoređena i ta trošarina, oni koji se budu troškarili iz budžeta moraju imati mere, mora biti realno, mora biti moguće i mora biti pravedno. To je ono što mi predlažemo, a vi ste prodavači magle. Obećavate narodu da neće biti poreza, a da će biti plate.

Pazite, gospodo, šta vi radite, čak i za neke da kažem da ne poštuju zakone, ekonomske, kako bi bilo da sada počnete da objašanjavate narodu da možete izgraditi kuću krivo, da nećete poštovati silu zemljine teže, i da nećete poštovati neke mehaničke zakone i da će ta kuća stajati ili da će nešto funkcionisati bez zakona mehanike.

Gospodo, vi ste jednostavno prodavači magle, prodajete javnosti neistine i tvrdite da se može podeliti plata i napuniti budžet bez izbora. To nikad nije moglo i poštovao bih vas kad bi vi, gospodo, rekli - ukidaju se akcize, smanjićemo platu tim i tim budžetskim korisnicima, da se zna.

Normalno je, vi znate, bilansna i budžetska ravnoteža, tj. ne znate, ali da vas malo edukujem, mora postojati ravnoteža između onoga što je priliv, prihod i onoga što se ima namera potrošiti. To je i u kućnom budžetu, ko ne radi, tom kuća ode na doboš. To ste vi radili i mi smo otišli na doboš. Prodali ste sve, sve ste uništili i zbog toga je to razlog što smo mi ovde dogurali sa vama do toga.

Zato vas molim, ubuduće kada se javite, pokušajte to da obrazložite stručno, kada smatrate da treba ukinuti neki porez, kome treba ukinuti. To sam govorio i kod prethodne vlasti. Znači, kad neko ode u opoziciju, kada je na vlasti on zna da moraju važiti zakoni, a kad dođe u opoziciju, misli da ne važe ni prirodni zakoni inertnosti.

Znam pouzdano za jednog diskutanta koji zna da se zakoni moraju poštovati, pa i ekonomski, pa je ovde izašao i tvrdio da može i bez toga. Mislim da nije dovoljan odlazak u opoziciju da se kaže da nešto što je realno ne treba poštovati.

Da vam kažem gospodo, res non verba – dela, ne reči; znači, mi pokazujemo delima. Izašli smo ispred vas. G17 plus će podržati ovaj zakon i sve zakone koji ispravljaju nepravde, sve zakone koji rade za dobrobit Srbije. Vi jednostavno opstruirate i neću da upotrebim neke reči koje vi upotrebljavate, ali u svakom slučaju, imamo viziju, imamo znanje, znamo šta hoćemo i ovo smo predložili, podržaćemo ovaj zakon. Hvala.
Dame i gospodo, sve je relativno i ne tražim uopšte da opomenete gospodina Mirčića.
Kažu u Beogradu da će se pokvariti vreme, padaće kiša. Ako je to u julu, onda je to najlepše vreme koje može da zadesi nas Banaćane, da nam padne kiša. To je sve relativno. Tako i ovde oko ove diskusije. Mene kada bi uvredio visoki intelektualac, čovek koga mnogo uvažavam, mnogo cenim, jako bi me pogodilo i bilo bi mi žao. Ako me neko uvredi, odnosno ima nameru da me uvredi neko o kome nemam neko visoko mišljenje, uopšte nema potrebe da intervenišete, gospodine predsedniče, tako da sam potpuno miran.
Jeste, gospođica Jovanović i ja smo stvarno bili u Veću građana. I ona je tada bila u vlasti, jeste gospođice Jovanović, tada ste bili.
A gospodin Sredoje Mihajlov je jedini poslanik – a tu je i bivši predsednik gospodin Minić – koji je javno tražio ostavku gospodina Miloševića. Vi niste bili za tu ostavku. Vi ste to podržavali i vi ste Kosovo odgurali od nas.
Tada sam vas upozoravao da će doći do ovoga što je došlo, kao i svi poslanici koji su bili. I dužnost mi je da ponovo podsetim javnost na sve ovo, jeste da je za vas relativno, vi smatrate da ste ponovo vitezovi u izgubljenim srpskim prostorima Karlobag-Karlovac-Virovitica, to je vaša ideja, vaš program. Znam dobro vaš program, znam dokle ste dogurali sa tim vašim programom i zbog srpske javnosti, da se ne zaboravi, vi ste sve to proćerdali.
Član je 82. stav 4. Nažalost, ovog puta moram uputiti to predsedniku Skupštine, jer je on suviše tolerantan i suviše fin, a vi taj jezik ne razumete.
U članu 82. stav 4. piše – kvorum se utvrđuje primenom elektronskog sistema za glasanje na taj način što je svaki poslanik dužan da se identifikuje prilikom ulaska u salu ubacivanjem identifikacione kartice u poslaničku jedinicu.
Koliko vidim vi to ne radite, ali znam pouzdano da uvek činite kvorum kada dižete dnevnice i plate, i mogao bih da upozorim javnost da vas ne vidi tu dok ne ubacite kartice; pa izađite napolje, vaše je pravo da ne budete u sali, niko vam to i ne zabranjuje. Vi to znate, ja to dobro znam, i uopšte nam neće smetati, niti ćete nam nedostajati, ali ako već hoćete da učesvujete u diskusiji, u radu ovde, onda vas molim da se držite Poslovnika.
Gospodine predsedniče, zamolio bih vas da ubuduće zamolite gospodu da to urade.
Poštovani predsedniče, kolege i koleginice, takođe sam počeo pre 14 godina da se borim za demokratske promene u ovoj zemlji. Naravno, tada sam bio veliki romantičar, verovao sam da ćemo mi biti visokomoralni, upravo oni koje napadamo i ukazujemo na to što su radili, da nama neće biti potreban ovakav neki zakon, da ćemo mi to sami među sobom rešiti i da nama to neće biti potrebno.
Međutim, desilo se da kada smo mi došli, mi koji smo to zagovarali, pomalo smo to zaboravili, gledajući ove i one tamo koji su to radili sa mnogo znanja, sa mnogo umeća. Onda smo shvatili da i mi u našim redovima imamo takvih, tj. bar nekolicina nas je shvatila da je nama taj zakon neophodan i da smo mi Evropa i, ako hoćemo u tu Evropu, moramo doneti neki sličan evropski zakon.
Naravno, potpuno se slažem sa nekim govornicima koji su rekli da je bilo krađe i korupcije. Stvarno je bilo do sada i meni je drago da prvi zakon po kome nisu svi ravnopravni, zakon gde su neki malo više ravnopravniji od drugih, da će biti ograničeni u nekim svojim mogućnostima za zloupotrebu. Nažalost, on je morao da se donese.
Kao što neki ljudi smatraju da nije potreban Krivični zakon i da se neće nikada ogrešiti o zakon, a ako ne bi bilo zakona, mogli bismo da kažemo da smo svi lopovi. Ovako se zna ko se ogrešio i ko je kažnjen, taj bude žigosan. Tako je i ovde. Mislim da će ovaj zakon doprineti zaštiti onih koji su se držali visokomoralno, koji nisu bili članovi više upravnih odbora, koji nisu zloupotrebljavali taj svoj položaj, koji nisu dilovali sa nekima, koji nisu dolazili do nekih privilegija i koji su hteli da budu samo poslanici.
Naravno, gospodo, da su oni prethodnici najviše učinili zla ovoj zemlji, naravno da su obezvredili ovu instituciju, naravno da su obezvredili i poslaničku i funkcionersku instituciju i, uopšte, instituciju vlade. Niko u zemlji Srbiji nije verovao da postoji neko da je blizu neke vlasti ili da je u mogućnosti da bude vlast, a da nije nešto uzeo. To je bilo jako teško, sve su nas svrstali u isti koš i pričali su o nama kao da smo svi to radili. Ovaj zakon će, na neki način, zaštititi i one kojima to ne pada na pamet, i one koji imaju visok kriterijum o moralu i kojima nisu te vrste poslova bile bliske.
Svakako da on nije idealan. Mislim da ga treba popraviti ovim amandmanima. Govorim uopšteno o zakonu, neću da pričam pojedinačno. Možda imam neke primedbe, ali smatram da nisu suštinske, nisu bitne. Bitno je da taj zakon postoji, bitno je da naši mladi koji budu dolazili u ovaj parlament znaju da će biti sankcionisani, znaju da neće moći da se ponašaju kao bez kontrole, da će ipak postojati neke norme i da će to biti pod transparentnim ili, da kažem, budnim okom javnosti.
Smatram da svako ne treba da se stidi svoje imovine koju je stekao, ako je stekao legalno, bez obzira kolika je, da li je mala ili velika, nema razloga da ne kaže šta ima i ako treba da kaže na koji način je to stekao.
Znači da smo mi onaj mit srušili o nekim dobrim poslanicima, o nekim dobrim funkcionerima, o nekoj dobroj vlasti. Svi smo došli do toga da smo to ponizili, da smo to srozali, sada nam predstoji lečenje te bolesti i opšte svesti našeg naroda, do čega mi moramo doći.
Još nešto bih rekao, neki govornici su pominjali kontinuitet partije G17 plus sa prethodnicima. Prvo da vas podsetim, naši čelnici i dobar deo poslanika su prvi započeli i ukazali na te nepravilnosti, prvi su počeli da ukazuju srpskoj javnosti da to nije dobro. Oni koji su upravljali u ovom parlamentu su pokazali, bilo je dobrih zakona, ali bilo je i loših funkcionera, loših odnosa, puno poslanika koji su imali puno upravnih odbora. Na sve ono što je u ovom zakonu sada predviđeno, na sve smo to ukazali.
Upravo smo sa tim hteli da prekinemo, da ne imenujemo sad sve, jako dobro su vam poznati. Na kraju krajeva, do toga je i došlo, da mi sad sedimo ovde, da je tako radio prethodni saziv, jer da nije bilo nas, još bi se to valjalo Srbijom i ovog zakona još ne bismo videli.
Smatram da ovaj zakon, pored onoga što će sprečiti odliv nekog kapitala, nepravedno bogaćenje, treba da vrati dostojanstvo ovoj skuštini, novim poslanicima koji dolaze da omogući da ne razmišljaju, tj. da im unapred kaže da neće toga biti, da znaju šta ih čeka, i onima koji nikada nisu na to pomišljali, da će biti tamo svrstani gde to stoji. Hvala.
Povreda Poslovnika, član 82. stav 4. Svi poslanici koji uđu u salu obavezni su da ubace poslaničke kartice u svoje jedinice ili neka izađu napolje.
Poštovano predsedništvo, dame i gospodo poslanici, jednog trenutka hteo sam da odustanem od diskusije, ali ipak ću se obratiti vama da vas nešto podsetim.
Prvo ću kao dobar član partije podržati ovaj predlog zakona G17 plus, zato što smo ga mi predložili i zato što imamo viziju i što smatramo da ćemo pod takvim uslovima da formiramo vladu i moći da funkcionišemo.
Želeo bih da kažem još da mi je blisko ono što je predloženo u amandmanu da bude još jedno ministarstvo, tiče se informatike, nije srećno izabrano jer gospođa Leila čak nije ni shvatila samu reč informatika; mislim da na tome treba raditi i sigurno će Vlada imati ministarstvo koje će se baviti informacinom tehnologijom, internetom, prenosom podataka itd. Mislim da je to sad zbrzano i da nije trenutak, ne možemo sada na brzinu nedefinisano to unositi.
Međutim, samo bih vašu pažnju još jedan momenat zadržao, u početku ove sednice sam imao neku neku zebnju da će krenuti nekim lošim tokom, a onda sam se posle nekih 10 minuta osetio pobeđenim i konačno sam shvatio da se nalazim u pravom parlamentu gde se pozicija i opozicija uvažavaju, gde je pozicija spremna da čuje predloge opozicije, da o njima raspravlja, da ih uvažava i bilo mi je jako drago da su neki koje sam pokušavao godinama da urazumim odjednom shvatili da se mogu ponašati gospodski u parlamentu, da se ponosim i verovatno oni koji nas gledaju uživaju u svemu ovome kako ide.
Želeo bih da to tako ostane, da ne pokvarimo to što smo sada započeli. Čini mi se da smo posle dužeg vremena prvi put počeli da slušamo jedni druge.
Još samo nešto da kažem, pa da završim, neću više pričati o tome; neka se neki ne ljute, jer neke stvari koje su se desile mogu da se oproste ali ne mogu da se zaborave. Ako je neko nekoga podsetio na nešto što je bilo, ako je to tačno, argumentovano, ako su to činjenice, ne bi to trebalo da se uzme za zlo.
Samo da se pridružim diskusiji gospodina ministra Vlahovića, koji je rekao da ima 350 miliona, a nakon toga je bila replika da je tu 170 miliona sa dugovima - mislim da je to jako bitno i da to treba rasvetliti, da li je to stvarno samo marketing, da li je stvarno malo prodao kuću, fabrike duvana, pa napunio fond.
Mi smo spremni da se poslužimo jednom narodnom poslovicom "Gde ja stadoh ti produži, što zadužim ti oduži", tako da mi prihvatamo ono što je prethodna vlast uradila i kako je uradila, nastavićemo i učinićemo da sve bude transparentno i javno, da se ne manipuliše javnošću, ni ovom govornicom.
Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, poštovani poslanici, stvarno sam mislio da se odnosi na stranku, ali G17 je odlučila da upravo sve ono što smatra da nije bilo dobro, što je bilo negativno iznese, da kaže javnosti, da saopšti i ne amnestira nijednog njenog člana, ako je i on imao nešto, tako da upravo mislimo da sve ono što se guralo pod tepih i što nije htelo da se priča javno mi smo to učinili transparentnim. Spremni smo i dalje da po tom pitanju radimo tako; nemojte se brinuti, svi ćemo biti na istoj vagi, tako da verujem da nećemo nikoga zlonamerno oštetiti, a svi oni koji iza sebe imaju nešto čega se pribojavaju biće javno žigosani kada stignu na red. Počeli smo od glave, onako kako se riba čisti.
Gospodin ministar je pomenuo da eto nije dobio ono jaje pomenuto, da je jaje bilo upućeno stranci G17 plus. Mislim da će gospodin ministar dobiti mnogo više jaja ako se sada pojavi i zna se da jaje koje je upućeno upućuje se zna se kojima i u kom ste društvu, pa vam se desi neki put da poleti i neko jaje.
Sada bih hteo, pošto sam dobio priliku, i da repliciram gospodinu predsedniku, pošto je rekao da je Demokratska stranka postala član Socijaldemokratske internacionale, a da su neke druge stranke postale neke druge. Mogu samo da vam kažem, sada se vidi, sad se zna ko se kome dopada i gde je ko prišao.
Poštovano predsedništvo, poštovani poslanici, kažu kod nas u Banatu, kada počnu dvoje da se svađaju i nema kraja toj svađi, onda obično treći razuman kaže, hajde lepim, hajde da prestanemo sa tim. Upozorio bih sadašnju stranku koja je na vlasti da pokuša da se ponaša lepo, dosta je bilo bahato, jer očigledno je da putem kojim smo zajedno krenuli i kojim smo dve godine potpisivali zajedno, odjednom nam se putevi razilaze. Način na koji vi to sada radite nije onaj kako smo se dogovorili i nema tu izdajstva nikakvog, nego samo neke drugarske kritike, nekih primedbi.
Pa da čujemo, ovako. Vi kažete da ćemo mi dovesti socijaliste na vlast. A nećete ga vi dovesti svojim ponašanjem i svojim držanjem. Znači, niste spremni da se dogovorite, nego ste spremni da to bude baš tako kao što mislite. Zamislite da je to ispravno i da tako treba da se radi. Znači, jednostavno vi nećete, nego ćete ga dovesti tu svojim držanjem, a mogli smo se dogovoriti. Zašto se ne bi mogao izabrati novi predsednik Skupštine? Šta je tu sada sporno da se dogovorimo da to uradimo i da bude na opšte zadovoljstvo, zajedničko. Vi to radite.
Drugo, da vam kažem gospodo i da vas podsetim opet, vi ste nas izbacili iz stranke i iz Vlade, a primili ste neke koji nisu pripadali nama. Mi nismo te primali. Mi smo izbačeni iz stranaka DOS-a, isključeni iz DOS-a, znači gospodin Dinkić, gospodin Labus, Sredoje Mihajlov, DSS i da ne nabarajam sve ove koji su izašli itd. Znači, vi ste ih izopštili, smatrajući da možete kao jedna stranka da uradite sve.
Sada vidite da ne možete sami i sada vam to teško pada. Hajde mi lepo da se dogovorimo, smatram da je vreme i nadam se da će se raspisati vanredni izbori, i da se mi dogovorimo da to bude lepo i da bude na opšte zadovoljstvo. Jednostavno, više nemate tu moć. Imali ste dok smo bili zajedno, sada je više nemate. A to su činjenice, nema tu uvrede, to je tako. Hvala lepo.
Dužan sam da vas podsetim da su pobrkane neke stvari i da podsetim da je G17 plus  učestvovala na izborima, zajedno smo svi išli i zajedno smo usvojili tu vlast. G17 plus je bila u vlasti zajedno sa vama i do tada je to nekako išlo - funkcionisalo i držalo je neko bure vodu. Međutim, posle nesreće koja je zadesila, posle ubistva Đinđića, vi ste isključili i G17 plus iz vlasti, isključili ste neke poslanike iz svojih stranaka. Normalno je da G17 plus hoće da progovori i da kaže ono sa čim se ne slaže. Ne kažemo da ste vi sve radili najgore, ali ono šta nam se ne dopada, šta smatramo da treba da kritikujemo, reći ćemo gospodski i argumentovano. I nemojte molim vas da zloupotrebljavate i javnost da obmanjujete. Učestvovali smo, nisu to bili mangupi, niti se vraćaju kao takvi. Vraćaju se kao političari, zreli, čitav svet ih je priznao, pa bi trebalo malo uvažavanja i vi ovde da nađete za njih.
Poštovano predsedništvo, poštovani narodni poslanici, jeste da sam ja bio tri meseca nezavisan, što ste vi zaboravili, a sada vas podsećam. Pomenuto je G17 plus da je u koaliciji. G17 plus  je upravo osudila način izbora guvernera, jer znate i sami kako je to izgledalo. Smatram da je tu povređen i Poslovnik. Ja sam tada glasao za izbor guvernera jer sam smatrao da treba da bude izabran guverner i sada to smatram i veliku uvredu je upravo ova skupština nanela guverneru time što smo je na takav način izabrali. Mislim da je i tu pogrešila gospođa predsednik zato što nije ponovila izbore. Upravo zbog tog skandala, koji se desio tog dana, ja nisam znao za tu čitavu rašomonijadu. Kada sam saznao, video sam da se to nikada nije nazvalo pravim imenom.
Gospodo, znate šta se desilo, između ostalog, da vas podsetim, kada pominjete tu koaliciju. Gledajte kako je to izgledalo: oni koji su rekli da su videli ono što su videli, gospodin Rafailović koji je rekao da nije bio tu, ti su ispali loši momci, a dobri momci i one koje ste pohvalili, to su oni koji su bacali kartice, koji su glasali za druge koji nisu bili tu i to je ono što ja želim da skrenem narodu Srbije i biračima, da se vidi ko je osuđen kao loš u toj čitavoj raboti. Nismo mi ni sa kim u koaliciji, nego smo hteli da uvedemo reda, baš zbog toga da ne bude uneređena ova skupština, nego da bude reda u njoj, reagovali smo na to jer nam se nije svidelo. Smatramo da je to nešto što ne može da bude u liku ove skupštine.
Gospodo, samo da vas podsetim. Vi se ne pitate nimalo, nikome ne radi savest, da se zapitamo - zašto nema među nama gospođe Arnerić? Zar ne zaslužuje da joj se izvinemo, da joj kažemo da nismo svi bili za to ...
(Predsedavajuća: Molim narodne poslanike da ne dobacuju i da omoguće govorniku da završi izlaganje.)
Jedanaest godina sam poslanik, a osam godina sam bio opozicioni i da nije bilo ovakvih kao što je Sredoja, ne bi vas puno bilo u ovoj sali, ali nikada nisam od SPS-a doživeo ovo što sam doživeo od vas sada. Verujte, uvek su mi dozvolili da kažem i iznenađuje me da vi ovako reagujete. Ali opet da se vratimo na gospođu Nedu Arnerić i da se zapitamo zašto nije tu, zašto joj se nismo izvinili i šta je razlog što se ona osamila. Svima nam je mirna savest, kaže gospođa Mićić, ona mirno spava. Ja ne bih na njenom mestu mirno spavao, i želeo bih da ovde ima nekog reda i čojstva kako smo zamislili i to je razlog, a ne nikakve koalicije, nego to je ono što ne možemo da prihvatimo.