Potpuno je tačno ovo što kaže gospodin poslanik, jedino nije tačno da se ne radi na putu od Sjenice ili hajde obrnuto od Novog Pazara do Sjenice. Koliko ja imam informaciju tada kada smo bili na otvaranju tog puta, to je bilo jesenas, dobro nije bitno u septembru, oktobru mesecu, tada su radovi počeli. Radove izvodi preduzeće za puteve Novi Pazar, ako je nešto promenjeno u međuvremenu ne znam. To priznajem.

Što se tiče put od Tutina do Pazara on je ušao u projekat za iduću godinu. Zašto? Zato što ima dosta problema sa obilaznicom oko Novog Pazara vi to dobro znate. Zato što lokalna samouprava nije u stanju u Novom Pazaru da reši pitanje eksproprijacije. To jeste deo problema vezanih za put od Novog Pazara ka Sjenici gore, tamo gde su one velike krivine. To pitanje mora da rešava ne samo lokalna samouprava nego moraju zajedno sa lokalnom samoupravom mi iz Vlade Republike Srbije da rešavamo.

Dakle, dosta su nas zavukli, da budem iskren, oko ulaganja turskog kapitala u taj deo puta. Dosta. Tada letos, to smo presekli i rekli koristićemo deo sredstava evropskog kredita negde oko 30 miliona dolara, čini mi se da ima, za one teške krivine na delu između Sjenice i Novog Pazara, a ove dve druge deonice ćemo raditi sopstvenim sredstvima. Moram da kažem da je onaj deo gore puta od Sjenice završen. Dakle, ipak taj put je relativno dobar. Još jedno pitanje o kome ja izbegavam da govorim, ne zbog toga što se plašim izbora, ne može tamo gde nema više od hiljadu vozila da idemo sa asfaltnim kolovozima. Ne možemo. Mi smo svuda gde zamislimo, po lokalnim samoupravama, stavljali asfalte. To nije rešenje. Dosta problema imamo tu sa lokalnim samoupravama, jer bi svi hteli da dobiju asfalt. Podsećam, u Finskoj, koja je najrazvijenija zemlja u tom delu Evrope, i ne samo u tom delu Evrope, nego i sveta, nema asfaltnih kolovoza toliko koliko ima kod nas. To je bilo pitanje o kome ste sada govorili. Prema tome, put Tutin – Novi Pazar krenuće sigurno s proleća, ali pre toga moramo završiti zaobilaznicu oko Novog Pazara. Hvala.

Potpuno ste u pravu što se tiče projekta. Šta je tu bilo sporno i oko čega smo se godili više od dve godine, i Ministarstvo NIP i infrastrukture zajedno, sa turskim predstavnicima tri turske firme oko toga koji nivo projekta treba da se radi. Da li će to biti magistralni put, da li će to biti polu autoput, pa je čak bilo reči da to bude autoput. Upravo zbog toga i projektanti nisu znali šta da rade. Sada smo to potpuno definisali. To će biti putevi prvog reda, i Novi Pazar – Tutin i Sjenica – Novi Pazar. To će biti putevi prvog reda sa proširenim kolovozom, gde je to moguće, sa serpentidama koje ćemo pokušati da rešimo sa tih 30 miliona dolara, a sve ostalo će dati budžetska sredstva. To je konačan dogovor. To je bilo letos, kao što kažete vi jesenas, kada smo mi bili tamo i dogovorili se sa gospodinom Ugljaninom i sa Rasimom Ljajićem. Hvala.

Poštovano predsedništvo, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, ukratko ću da referišem prva četiri zakona. Zakon o potvrđivanju Međunarodne konvencije o pomorskim privilegijama i hipotekama usvojen je 1993. godine. Usvajanje Međunarodne konvencije o pomorskim privilegijama i hipotekama rezultat je potrebe za ostvarivanjem unifikacije u materiji pomorskih hipoteka i privilegija na međunarodnom nivou.
Osnovni cilj konvencije je poboljšanje uslova pod kojima se odobravaju krediti za nabavku brodova, i to uvođenjem sistema koji će omogućiti najadekvatniju zaštitu hipotekarnih poverioca. Konvencija pravi razliku između dva režima pomorskih privilegija, i to: predhipotekarnih privilegija, koje se namiruju pre hipoteke i posthipotekarnih privilegija. U odnosu na posthipotekarne privilegije, konvencija usvaja opšteprihvaćeno načelo da one nastavljaju na osnovu zakona, u trenutku nastanka samog potraživanja. Takođe, konvencija usvaja načelo da privilegije prati brod, u bilo čije ruke da je brod prešao.
Zakon pod rednim brojem 11 o potvrđivanju Sporazuma o međunarodnom prevozu lako kvarljivih namirnica i specijalnih sredstava za njihov prevoz. Sporazumom o međunarodnom prevozu lako kvarljivih namirnica i specijalnim sredstvima za njihov prevoz sačinjen je 1. septembra 1970. godine u Ženevi, objavljen je u "Službenom glasniku SFRJ", broj 50/76. U okviru UNICEF-a postoji radna grupa za drumski transport Ekonomske komisije za Evropu čiji je zadatak da unapređuje i poboljšava međunarodni drumski transport putnika i tereta u smislu povećanja bezbednosti, odnosno formulisanja uredbi koje regulišu izvesno pitanje rada u međunarodnom drumskom transportu, kao i mere za njihovo poštovanje. Radna grupa za transport lako kvarljivih namirnica, Komiteta za unutrašnji transport Ekonomske komisije za Evropu UNEC izradila je izmene sporazuma i njegovih priloga, koje predlagač ovom prilikom u formi nacrta zakona predlaže, a čime se izjednačavaju uslovi koji moraju biti ispunjeni prilikom obavljanja međunarodnog prevoza lako kvarljivih namirnica.
Treći zakon, to je pod rednim brojem 12 – Sporazum o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Države Kuvajt, potpisali su prilikom posete predsednika Republike Srbije Državi Kuvajt, 10 aprila 2011. godine. Gospodin Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova u Vladi Republike Srbije, i Mohamed Albusari, ministar za komunikacije i državni ministar za pitanja nacionalne skupštine. Zaključivanje Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Države Kuvajt predstavlja korak napred u odnosima dve zemlje, obzirom da je u pitanju moderan sporazum usklađen sa savremenim tendencijama u međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu, kojim se u celini uređuju odnosi u oblasti vazdušnog saobraćaja između Republike Srbije i Države Kuvajt i promovišu i ispunjavaju visoki međunarodni standardi. Takođe, ovaj sporazum stvara šire mogućnosti i predstavlja čvrst temelj dugoročne uspešne saradnje, kako za prevoznike strane ugovornica, tako i za druge objekte i subjekte u ukupnim privrednim kretanjima između Republike Srbije i Države Kuvajt. Država Kuvajt spada u grupu država koje su usvojile politiku otvorenog neba u bilateralnim odnosima u oblasti vazdušnog saobraćaja.
Četvrti zakon – Sporazum o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Jermenije, potpisan u Beogradu 4. aprila 2011. godine. Zaključivanjem Sporazuma potvrđuje se dugoročni pravni osnov za obavljanje direktnog vazdušnog saobraćaja između dve države i povezivanje tog saobraćaja sa saobraćajem za druge destinacije. Sporazum je usklađen sa savremenim tendencijama u regulisanju odnosa u međunarodnom saobraćaju i pojedinačni elementi sporazuma su prava avio prevoznika u pogledu obavljanja vazdušnog saobraćaja, uslovi pod kojima se takva prava mogu koristiti, što uključuje i uslove za određivanje avio prevoznika i uslova za izdavanje odobrenja i njihovu obustavu ili povlačenje, standarda vazduhoplovne bezbednosti i obezbeđivanje u vazduhoplovstvu, obaveze primene zakona i propisa, uslova za međusobno priznanje dozvola i uverenja, osnovnih principa na kojima se zasniva obavljanje vazdušnog saobraćaja i uslova pod kojima avio prevoznici jedne strane obavljaju komercijalne aktivnosti na teritoriji druge strane, otvaranje predstavništva, prodaja dokumenata, konverzija, itd. Hvala najlepše.

 Hvala. Gospođo Čomić, samo prvo nekoliko reči o konkretnoj diskusiji gospodina Mirovića, koji me uvek ponovo iznenadi poznavanjem materije. Ali, još jedanput kažem, tačno je, ovaj zakon nastao je na Zakonu o pomorstvu. Isto tako tačno je da u Srbiji danas ima oko četiri, pet hiljada ljudi koji su pomorci, tačno je da ima naših preduzeća koja imaju svoje brodove i  upravo to je ono što nas  obavezuje, nikakva veza sa EU, nego to je ono što nas obavezuje da to prihvatimo. Većinu njegovih sugestija, prihvatam i slažem se sa njim.
Sad malo o kritici koja se odnosi na rad mog ministarstva. Pošto vidim da možemo da pričamo i o drugim stvarima, ajde da pričamo i o tome. Prošli put sam rekao, Ministarstvo za infrastrukturu i energetiku, ima 150 hiljada ljudi o kojima brine, na ovaj ili onaj način. Od toga, 25 hiljada ljudi koji grade i prave puteve, oni su na tim koridorima i održavaju puteve. Ima 25 hiljada ljudi koji transportuju, takozvanih kamiondžija – transportera, sa kojima se ja posebno ponosim, koji donose zemlji između 700 i milijardu evra godišnjeg prihoda. Oni su bilo srpske privrede. Oni pokazuju kako radi srpska privreda. Danas, radi dobro u odnosu na zemlje istočne Evrope, jer tamo najviše izvozimo.
Treća kategorija su železničari, njih ima 25 hiljada, takođe. I četvrta su ovi letači, o kojima, moj prijatelj, Moma Marković, često govori vrlo grubo i oštro, ali moram da ga demantujem.
Naravno, u energetici je ostalih 50 hiljada radnika, od toga 35 hiljada u EPS i 15 hiljada u drugim sektorima. Što se tiče sektora o kome se ovde najviše govori, kad su ovi vazdušni, zovem ih letači, u pitanju, moram da kažem da sam prijatno iznenađen kao ministar za ove tri i po godine, koliko je to sektor koji je dobar. I Agencija za letenje i Direktorat, i naravno i JAT, sa svojim preduzećima i JAT tehnika, koji imaju probleme, ali koje rešavamo, i čitav niz tih problema kaje su vezani za JAT i JAT tehniku, već je u fazi nekog rešavanja. I naravno Aerodrom Beograd.
Moram da podsetim poslanike, koji me kritikuju u tom delu, da sve što se odnosi na Agenciju za letenje, koja radi po evropskim standardima, bez obzira na naš put ka Evropi. Sve ima apsolutno kontrolu, takozvanog euro kontrola, što vi dobro znate Momo, i čak bolje od mene i apsolutno svakodnevno dolazi izveštaj o poslovanju agencije. U tom paketu su naravno i lični dohoci ili ti plate ljudi koji tamo rade. Uticaj naš na to je u toj meri da znamo da nema zloupotrebe i to je meni mnogo važno, a kolike plate primaju to je sve definisano u euro kontrolu, i vi to dobro znate.
Mada nisu budžetske institucije, mi smo uspostavili kontrolu i unutar naše vlade, i u Agenciji za letenje, i u Direktoratu nema malverzacija, što je za mene mnogo važno.
Što se tiče JAT, kritika je bila od nekoliko poslanika SRS i nije fer da danas govorimo o tome, jer kao što znate tender je u toku. Iz medija vidite da ima problema, mi sve te probleme sagledavamo i realizujemo kontakte sa tim ljudima, ali nije fer da pričamo o nekoj drugoj varijanti, dok se ovo što smo sada radili, dok se ovaj tender ne završi, a on će se završiti do 30. decembra. Dakle, znaćemo tačno da li imamo strateškog partnera, bez obzira što se tamo vrše neka hapšenja itd. Dačić je čak dao i neku izjavu, a ne možemo da ulazimo mi u to, to sad nije bitno, to je stvar organa te zemlje, ali naša radna grupa koja je sastavljena od ljudi iz pet ministarstva, vodi Želja Mitrović koji sedi sa moje desne strane, kao državni sekretar u mom ministarstvu, radi svoj posao korektno i siguran sam da će posao dovesti do kraja.
Što se tiče neke druge varijante, ako se ne desi da nađemo strateškog partnera, ponavljam, nije fer da danas o tome govorim, kada je tender u toku.
Još jedna vrlo interesantna i važna stvar za mene je JAT tehnika, onakva kakva jeste danas, već preko 50% svojih kapaciteta stavlja na raspolaganje drugim kompanijama iz Engleske, Rusije itd. Dakle, i to je ono što je povoljna vest u ovom trenutku za naša preduzeća.
I ono što je takođe vrlo važno Aerodrom "Beograd" danas spada u red opet najsigurnijih aerodroma u Evropi sa tehnologijom koju ima i koju, eventualno, dopunjujemo ako je potrebno, ali aerodrom je u stanju apsolutnog kvaliteta koji zahteva Evropa. Dakle, to su stvari koje se danas dešavaju u vazdušnom saobraćaju i ja kao ministar nemam razloga da s tim ne budem nezadovoljan.
Još jedanput ponavljam, kompletna kontrola svih tih institucija je dnevna, ne nedeljna i molim, ako ima nekih negativnosti koje vi sagledavate a da ja to ne znam, izvolite, slobodno, stojim na raspolaganju, kao i uvek svim poslanicima da dođu da pitaju, da mi kažu šta ne valja. Hvala najlepše.

Poštovano predsedništvo, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, najpre da vam se zahvalim na predlozima i diskusijama u vezi Predloga zakona o pomorskoj plovidbi. Većina diskusija koje su se vodile povodom ovog Predloga zakona imale su za cilj poboljšanje teksta zakona. Odmah da vam kažem, od 27 amandmana, 11 smo usvojili. To je nešto više što je uobičajeno. Možda ćemo usvojiti još neki posle ovoga što ste ovde izneli danas.
Razlozi za donošenje zakona o pomorskoj plovidbi ogledaju se, pre svega, u podizanju nivoa zaštite prava srpskih državljana koji rade u svojstvu pomoraca na pomorskim brodovima strane zemlje, zatim, zajedno sa planiranim zakonom o državnoj pripadnosti i upisu plovila, stvaranje zakonodavnog okvira koji će privući strane brodovlasnike da upisuju delove svoje flote u jedan od srpskih upisnika pomorskih brodova, kao i unošenje odgovarajućih izvora prava EU u domaće zakonodavstvo, čime se postiže puna usaglašenost zakonodavnog sistema Republike Srbije sa pravom EU u oblasti pomorskog saobraćaja.
S tim u vezi, u domaće zakonodavstvo implementira se 24 direktive i uredbe EU, kao i odredbe najznačajnijih međunarodnih konvencija usvojenih pod okriljem Međunarodne pomorske organizacije i Međunarodne organizacije rada.
Želim da istaknem da se interes Republike Srbije za učešće u pomorskom transportu najbolje može videti ako se imaju u vidu podaci da se 90% roba iz trgovinske razmene između EU i drugih zemalja prevozi pomorskim brodovima, kao i da se 3-5% BDP EU stvara u okviru pomorske privrede. Takođe, pomorsko brodarstvo ima posebno značajno mesto u privredi svake zemlje, pa i kontinentalne, naročito zbog svoje devizne rentabilnosti, imajući u vidu da pomorsko brodarstvo najveći deo svoje poslovne aktivnosti obavlja na svetskom pomorskom tržištu čime ostvaruje tzv. nevidljivi izvoz, koji nesumnjivo značajno doprinosi smanjenju deficita spoljno-trgovinskih bilansa.
To je jedan od razloga zašto su danas kontinentalne zemlje, kao npr. Republika Slovačka razvila pomorsku flotu od 16 pomorskih trgovačkih brodova, SR Austrija flotu od 17 prekookeanskih tankera i brodova, Češka Republika 15 pomorskih brodova za razne namene itd.
Nadalje, pomorsko brodarstvo doprinosi zapošljavanju radne snage što je posebno značajno za Republiku Srbiju, koja danas daje preko 5.000 pomoraca. Usvajanjem ovog zakona Republika Srbija dobija veliku šansu za razvojem ove grane, saobraćaja naročito, imajući u vidu proizvodni potencijal fabrike automobila "Fijat" u Kragujevcu, koji će svoje proizvode plasirati i na udaljena tržišta, kao i kapacitete srpskih brodogradilišta, imajući u vidu da devet od deset srpskih brodogradilišta danas proizvodi izuzetno kvalitetne trupove, preko okeanskih i pomorskih brodova i da su im kapaciteti popunjeni za naredne dve do četiri godine, što predstavlja izuzetne komparativne prednosti i pogodnosti za privlačenje veliki svetskih brodovlasnika, da deo svoje flote upisuju u jedan od srpskih upisnika pomorskih brodova.
Još jednom se zahvaljujem na učešću u raspravi. Hvala najlepše.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani đaci škole, koja nosi ime jednog od najvećih srpskih graditelja "Milutin Ivanović", obligacioni odnosi i osnove svojinsko-pravnih odnosa u vazdušnom saobraćaju u Republici Srbiji, uređeni su Zakonom o vazdušnom saobraćaju iz 1998. godine. Međutim, od donošenja tog zakona, do danas, na evropskom tržištu vazduhoplovnih usluga, su se dogodile značajne promene u nekim institutima koje taj zakon uređuje.
Kada je Republika Srbija 2006. godine, zaključila sa Evropskom zajednicom sporazum o proširenju zajedničkog evropskog vazduhoplovnog područja, pristupilo se usklađivanju naših prava sa evropskim propisima, uredbama i uputstvima i obezbeđivanjem uslova za primenu jedinstvenih evropskih standarda u oblasti bezbednosti obezbeđivanja vazdušne plovidbe, ali i u drugim oblastima civilnog vazduhoplovstva.
Otvaranje domaćeg tržišta vazduhoplovnih usluga za prevoznike iz EU i stvaranje povoljnih tržišnih mogućnosti za domaće avio-prevoznike, u okviru zajedničkog evropskog vazduhoplovnog područja, takođe predstavljaju jednu od pogodnosti koja je puna primena ovog zakona, sporazuma, treba da donese.
U okviru zajedničkog evropskog tržišta, vazduhoplovnih usluga, treba da vladaju i zajednička pravila, kada je u pitanju zaštita prava putnika, zaštita korisnika, posebno zaštita prava lica sa invaliditetom i smanjenom pokretljivošću. To zahteva i povećanu odgovornost, kako avio-prevoznika, tako i organizatora prevoza i drugih učesnika u prevozu za punu primenu evropskih dostignuća.
S tim u vezi pristupilo se izradi novog zakona o obligacionim odnosima i osnovama svojinski pravnih odnosa u vazdušnom saobraćaju usklađenog sa Montrealskom konvencijom i sa relevantnim evropskim propisima iz te oblasti. Jedna od prvih zahteva koje je trebalo ispuniti kroz ovaj zakon koji predstavlja još jedan u nizu zakona iz evropske agende je faktička primena Konvencije o objedinjavanju izvesnih pravila za međunarodni prevoz vazdušnim putem, Montrealske konvencije koju je Narodna skupština Republike Srbije potvrdila 13. maja 2009. godine, kojom se obezbeđuje veća zaštita interesa korisnika prevoza i određuje novi viši limiti odgovornosti u slučaju smrti ili povrede putnika u slučaju kašnjenja prevoza, odnosno kašnjenja oštećenja i uništenja prtljaga i stvari i uspostavlja se osnov za pravičnu naknadu štete.
Ovim zakonom se upravnim, pored Republike Srbije preuzimaju i evropski propisi kojima se uređuje pravo putnika kod uskraćivanja, ukrcavanja, otkazivanja letova i kašnjenja letova. Odgovornost avio prevoznika u vazdušnom prevozu prema putnicima i njihovom prtljagu, prava lica sa invaliditetom i lica sa smanjenom pokretljivošću u avio prevozu, određuje se organ koji je nadležan za izvršenje tih propisa i predviđaju pravične, transparentne i odgovarajuće sankcije za kršenje njihovih odredaba.
Zakon sadrži i odredbe o obligacionim odnosima koji u vazdušnom saobraćaju nastaju, iz Ugovora o prevozu putnika i prtljaga, o prevozu stvari, o obavljanju drugih komercijalnih delatnosti, o zakupu vazduhoplova, o odgovornosti za štetu koja se vazduhoplovnom u letu pričini trećim licima na zemlji, o osiguranju i reosiguranju odredbe o svojinski pravnim odnosima na vazduhoplovu, svojina i založno pravo na vazduhoplovstvu, odredbe o postupku izvršenja i obezbeđenja na vazduhoplovu i merodavnom pravu, kao i nadležnosti sudova za sporove sa međunarodnim obeležjem.
Predloženim materijalnim rešenjima obezbediće se potpuna primena evropskih standarda u pogledu zaštite korisnika i obezbediti pozitivna ocena evropske komisije, i napretku u toj oblasti. Hvala najlepše.

Hvala. Kao i uvek, ovde obogatim svoje znanje iz oblasti kojom rukovodim sada u Vladi Republike Srbije. Zahvaljujem se, pre svega gospođi Vjerici Radeti, Nataši Jovanović, Milanu Avramoviću, Momiru Markoviću, gospodinu Janku Veselinoviću, Dušanu Mariću. Možda nekog preskočim, ali hoću da pomenem imena, to je uvek bila moja praksa. Više puta Momi i Avramoviću, Vjerici, Nikoli Saviću, Janku Veselinoviću, prof. dr Petru Jojiću i Srbi Živanoviću i Stefanoviću.
Biću vrlo kratak. Ovaj zakon, to sam rekao i u uvodnoj reči, samo je završavanje onoga koji je donet 1998. godine. To je gospodin Veselinović lepo objasnio i ponovio više puta. Radila ga je stručna ekipa ljudi sa moje leve strane, pre svega ova divna mlada žena koja godinama taj posao radi. Od onoga što ste vi dali, bilo je 57 amandmana, mi smo usvojili 11, a posle vaših diskusija ovde, već smo se i posvađali, usvojićemo još neki. Ona insistira da usvojimo još neki. Verujte da će to tako biti.
Moram sada da pročitam ovo, da ne bi bilo grešaka. Govoriću o tri segmenta. Pri je zakon, to je najvažnije. Onda ću govoriti malo o preduzećima koja ste kritikovali, što poštujem i uvek kada dođem ovde odgovaram na ta pitanja i na nekoliko ličnih pitanja koje ste mi postavili, na to ću odgovoriti vrlo kratko.
Dakle, ovim veoma važnim zakonom će se obezbediti uslovi za ostvarivanje ustavne nadležnosti Republike Srbije u oblasti svojinskih i obligacionih odnosa u vazdušnom saobraćaju i omogućiće se unapređenje i primena propisa u toj oblasti, dalje usklađivanje sa pravnim tekovinama EU, kao i primena međunarodnih standarda i preporučene prakse u toj oblasti.
Ovim zakonom se naročito pojačava sistem odgovornosti avio-prevozilaca, i to mi je koleginica savetovala, da nisu prevozi nego prevozioci, ali pošto su u mom resoru i kamiondžije onda su oni prevoznici, unaprediće se taj položaj putnika u svim kategorijama aviona, poboljšati, uz očuvanje bezbednosti vazdušnog saobraćaja na zahtevanom nivou, što je naš vrhunski prioritet.
Upravo specifičnost vazdušnog saobraćaja i činjenica da je bezbednost vazdušnog saobraćaja vrhunski prioritet nametnula je potrebu da se ovim zakonom urede na specifičan način obligacioni odnosi u vazdušnom saobraćaju, a posebno ugo-vori o zakupu vazduhoplova kao opasne stvari. Ovaj zakon će imati pozitivan uticaj na sve vazduhoplovne subjekte i omogućiće dalje podizanje odgovornosti avio-prevozilaca, operatera aerodroma, organizatora prevoza i doprineće poboljšanju kvaliteta usluga, smanjiti kašnjenja, poboljšati odgovornosti za štetu koju vazduhoplov kao opasna stvar pričini na zemlji, ali i za štetu koju pričini putnicima i njihovom prtljagu. Prvi put se uvode i sankcije za nepoštovanje tih odredaba.
Dakle, niz specifičnih rešenja koja su predložena upravo su proizašla iz činjenice da je vazduhoplov pokretna stvar, ali da u pravom pravnom prometu ima status nepokretnosti, naročito u pogledu pravne forme ugovora kojim se taj promet vrši, što je uslovilo niz predloženih materijalnih rešenja. Ponovo ističem da je niz materijalnih rešenja uslovljeno i međunarodnim ugovorima i uslovima koje je Republika Srbija preuzela zaključivanjem međunarodnih sporazuma, koje je ova skupština već verifikovala. To je prvi segment o kome smo trebali danas da govorimo.
Što se tiče preduzeća koja rade u sastavu Ministarstva saobraćaja odnosno koja su formalno tu, jer vi znate da Ministarstvo saobraćaja i svako ministarstvo, u prvoj rečenici tamo piše – ministarstvo vrši upravni nadzor, to su preduzeća sa kojima, moram da kažem, ja se ponosim. Ne prihvatam kritike upućene na rad rukovodioca tih preduzeća i mislim da su one danas neosnovane. Ako ih je bilo u prethodnom periodu, mislim na Aerodrom, ne želim o tome da govorim, ali, to su preduzeća koja trenutno u paketu svih preduzeća koja idu ka Evropi su jedan korak ispred svih. Zašto? Ne samo zbog toga što su oni mnogo vredni, nego i agencije i Direktorat su preduzeća koja već rade po evropskim standardima i moraju da rade. Sve ono što se kod njih dešava, više puta smo o tome ovde govorili, i oko ličnih dohodaka itd, sve su to rezultati evropskih dogovora i konvencija. I u jednoj i u drugoj agenciji, odnosno i u Agenciji i u Direktoratu, ja sam predsednik skupštine Direktorata. U toj skupštini su ministar Ivica Dačić, ministar Dragan Šutanovac, predsednik Vlade Mirko Cvetković, ministar Oliver Dulić i ja. Prema tome, verujte mi da jače kontrole njima ne treba.
Što se tiče nekih vaših ličnih opažanja iz ranijih vremena o rukovodiocima tih preduzeća, mislim da ona sada ne stoje i molim da se uglavnom usmeravate na kritiku mene kao ministra, jer ja odgovaram za njihov rad.
Aerodrom Beograd je danas jedan od modernijih aerodroma u Evropi. Lično sam se uverio, pošto sam i ja sada počeo malo više da putujem. Što se tiče zgrade i para, neko je postavio pitanje zašto je dat kredit za zgradu Agencije, pošto je to sve u mom mandatu, te pare su otišle za modernizaciju odnosno za izgradnju tog objekta koji je danas jedan od najsavremenijih u Evropi.
Treća grupa pitanja – Beška. Prioritetan zadatak mene kao ministra je bio da se uradi taj koridor. Sada smo uradili 180 km na severu, Beška je izgrađena u to vreme, nema Velje ovde jer se mi malo svađamo oko toga, ali, priprema je urađena za njihovih mandata ali je most počeo formalno da se gradi 8. avgusta 2008. godine i završen je za 1.100 dana. Cena Beške, znam šta vas interesuje, biće utvrđena do 25. decembra. Tada će javnost znati koliko je stvarno utrošeno na Bešku. Nije cifra koju ste vi rekli, gospodine Markoviću, ali, to je cena Beške i podrazumeva se da Vlada za svako vaše pitanje vezano za finansije mora da da konkretan odgovor. Još jednom podsećam, most Beška je rađen po tzv. "Žutom fidiku", na bazi idejnog projekta. Dakle, sigurno će cena Beške biti veća, jer je glavni projekat završen u toku gradnje.
Što se tiče mosta na Adi, to je lep objekat, Beograd treba da ima takav objekat. Ja to ne bih komentarisao.
U vezi ratnih šteta, mi smo još 2000. godine imali predlog kako da se reše ta pitanja ratnih šteta. Ja sada ne bih govorio cifre, jer se verovatno nešto promenilo, ali, bila je cifra negde oko 100 milijardi dolara. Za sada, status ratne štete i dalje nije dirnut, ali, videćemo da li ćemo nešto u tom pravcu preduzeti.
I da odgovorim za gospodina Žegarca. Dobio sam materijal za tog čoveka, lično ću ga pozvati već sutra ujutru i razgovarati sa njim.
Što se tiče Vlade Republike Srbije, ne delim vaše mišljenje da je to Vlada koja ne zna šta radi. Takođe ne delim vaše mišljenje da ta Vlada ovakvim zakonima potkrepljuje korupciju. Obrnuto je. Jedan od prioriteta te Vlade jeste put ka Evropi, ali, ja na najbolji način dokazujem, zajedno sa ljudima koji sa mnom rade, kako mi taj put shvatamo. Gradimo. Kao što vidite, gradimo i to je ono što u celoj Vladi preovladava.
Još nešto što je za mene važno - predsednik Tadić. Ne mogu da dozvolim da bilo ko vređa predsednika Tadića, barem ne u mom prisustvu, jer je dao ogromnu podršku afirmaciji upravo projekata saobraćajne infrastrukture. I ne samo to, ali ja sam dužan to da kažem – četiri pune godine kao predsednik Nacionalnog saveta za infrastrukturu učinio je mnogo više nego većina nas ostalih i zbog toga molim da ga poštujemo, jer je to čovek koji ima velike zasluge za sve ono što smo do sada uradili u infrastrukturi.
Hvala najlepše. Želim vam uspešan dan.

Slavica mi je dala pet minuta, ja sam malo produžio.

Uvek probijam rokove, šta da radim.

Zahvaljujem predsedavajući, kao i uvek čast mi je da učestvujem u raspravama u ovom parlamentu, to je moja obaveza i dužnost, naravno teško je odvojiti emociju od onoga što je posao, četiri tačke su na dnevnom redu, bilo je puno priča oko nekih drugih stvari, a dužnost mi je kao čoveka koji ovde nastupa u ime Vlade da kažem nekoliko stvari, da odgovorim na neka mišljenja uvaženih drugova i gospode, od gospodina Krasića, Roganovića, Ilića, Đurića, i na kraju Obradovića.
Naravno, neću komentarisati gospođu Nadu Kolundžiju, jer nije tu.
Dakle, pod jedan, Vlada je apsolutno jedinstvena gospodine Krasiću, vama da odgovorim na ovome o čemu se ovde sada razgovara. Probaću u dve rečenice da vas ubedim u to.
Dakle, jeste građevinska operativa u teškoj poziciji, jeste da su krediti relativno skupi, ali isto tako jeste, a u krajnjoj liniji tim koji je sada ovde došao da mi pomogne to bolje zna od mene iz Ministarstva finansija, on zna da mi još uvek nismo prezadužena zemlja i kao čovek ovde sam nadam se najstariji u sali, kao čovek koji godinama radi ove projekte za svaki dobar projekat kredit nije skup. U saobraćajnoj infrastrukturi i u građevinarstvu ni jedan kredit nije skup. I još jednom to bi trebalo da kaže moj kolega Vuk Jeremić, sa kojim sam noćas o tome razgovarao, naravno da ćemo ići i prema Kinezima, ali i vreme mora da prođe da se neke stvari i dogovorimo, vidim da više znate od mene o tome šta je u Kini razgovarano.
Naravno, uzimali bi i povoljnije kredite, ako je to moguće, ali izuzev Evropske banke za obnovu i razvoj, Evropske investicione banke i Svetske banke najpovoljnijih kredita nema, povoljnijih kredita od toga nema. Još jedanput tvrdim u građevinarstvu u infrastrukturi ti krediti su apsolutno isplativi, i opet na famozni Koridor 10 vratiće pare za 10 godina, uloženih milijardu i dvesta, vratiće za 10 godina iza toga stojim, nadam se, da ću poživeti dotle i videćete rezultate.
Dakle, slažem se da u svaki projekat u koji ulažemo, za svaki projekat moramo imati računicu šta taj projekat vraća i kad se vraća. Ovi koji su danas na dnevnom redu, svi se vraćaju. Neću da komentarišem pojedinačno, jer vi dobro znate isto kao i ja.
Što se tiče stambenih kredita, pa danas Srbiji nedostaje 150.000 stanova. Naravno, moramo cenu svesti na realnu cenu, koliko naši građani mogu da plaćaju, mi to dobro znamo. Beogradu fali 100 hiljada stanova. Stepa Stepanović, sam, apsolutno ne može da pokrije sve to.
Što se tiče niskogradnje, odmah da kažemo da više o tome nema dileme. Nema problema sa poslom za putere u građevinarstvu.
Neko je ovde rekao, mislim da je to bio gospodin Đurić, pošto njegovu diskusiju vrlo cenim, da ga podsetim, ni jedan dinar danas se putarima ne duguje. Ima drugih problema. Ima problema što smo divlju privatizaciju i sada koristim priliku da podsetim poslanike – mi smo danas u kapitalizmu, da dodaam, liberalnom. U socijalizmu smo bili sa Slobodanom Miloševićem, danas ga nema, e kapitalizam ima svoje zakone i mi smo pored toga zemlja u tranziciji. Dakle, nigde tranzicija i privatizacija nisu lake, svuda su bolne, manje ili više. Mi se borimo koliko možemo i ova vlada je apsolutno jedinstvena na tome.
Velja je pokušao da me svađa sa mojim kolegama, nema govora. Svaku reč pohvale prihvatam, ali svaku reč kritike još više prihvatam ako je argumentovana. Ne argumentovane kritike ne prihvatam. Dakle, Vlada apsolutno zna šta radi i ovi krediti apsolutno ne remete koncepciju da mi nismo prezadužena zemlja. Govorim o sva četiri kredita.
Što se tiče onoga o čemu je govorio gospodin Obradović, naravno da je osnovni imperativ Vlade da rade naša preduzeća i da se zapošljavaju naši ljudi. Podsećam po ko zna koji put, ne samo ovde u Skupštini, tu sam nekoliko puta o tome govorio, po mom mišljenju, samo razvojni projekti zapošljavaju nove ljude. One ljude koji rade u proizvodnji moramo, takođe, zaposliti, ne možemo ih otpuštati.
Dakle, razvojni projekti, to su koridori, to su građevinska industrija, to su izgradnja stanova itd. To su razvojni projekti, oni zapošljavaju nove. Niko ne može drukčije to da objasni ili neka objasni. Neka uradi drugojačije. Ne možemo mi sada otpuštati sto radnika, pa onda otvoriti neku fabriku pa tu zaposliti novih sto. Nije to rešenje. Mi moramo i često puta sam bio kritikovan, čak sam i kao ministar, mada ni jednog radnika nisam primio u mom ministarstvu, bio protiv otpuštanja radnika, otpuštanja ljudi koji rade. Svaki čovek u ovoj zemlji je za mene značajan. Prema tome, dužnost Vlade jeste da zaposli naše građane i mi to radimo.
Naravno da i naša preduzeća koja pokušavamo da osposobimo, pre svega u građevinarstvu, lakše je u visokogradnji, tu se slažem, samo im treba posao i u industriji građevinskih materijala, teže je u putogradnji. Pokušavamo da ih osposobimo da mogu da idu na tendere sa stranim preduzećima. To je muka. To je ono što sada radimo.
Dakle, mislim da sam u Vladi jedan od najredovnijih članova, ni jednu sednicu Vlade nisam propustio. Nikad se ne bih složio da je drugo od ovoga što sada govorim. Dakle, ova četiri kredita o kojima govorite, garancije ili ugovori, apsolutno su u duhu onoga što Vlada smatra da treba da uradi i ni jednog momenta ne postavljam pitanje kredibiliteta ovih projekata.
Još jedanput, što se tiče odnosa prema Kini, o tome ste skoro svi govorili, naravno da bismo uzeli sutra ako je to moguće, verovatno će prvi krediti biti dati, odnosno prvo učešće Kineza biti na energetskim postrojenjima, termoelektrani itd, da sada ne ulazim u to, već imamo Kostolac, ali za to je potrebno vreme. Neke stvari danas moramo da rešavamo i ako to hoćemo onda moramo dati podršku ovoj vladi da ovaj posao završi.
Nisam znao da su izbori u toku. Znam da se šalite, nikakva izborna kampanja, barem što se tiče mog ministarstva i Vlade Republike Srbije. Pre ovog sastanka sam sa gospodinom Ilićem na hodniku na tu temu razgovarao. Ne znam šta je izborna kampanja. Vlada Republike Srbije radi tako, ako grešim ispravite me, kao da će Vlada biti ponovo izabrana. Ni jedan projekat koji radimo ne radim zbog toga da bi sebi napravio imidž. Svi projekti koje sada radimo apsolutno mislim da će iduća vlada nastaviti. To je suština. U kontinuitetu radi Vlada, a Skupština, po mom mišljenju, to treba da verifikuje i da pozdravi. Naravno, može da bude promašenih projekata, ali to nije ništa strašno. Zahvaljujem.

Da ohrabrim gospodina Mirovića, shvatio sam da ćete vi da glasate za ovo. Bravo, to je prava stvar. To je prava stvar. Tačno, dao sam jedan mali intervju ruskoj televiziji i oni su to prepričavali. Odmah da vas ohrabrim, i dva projekta iz paketa projekata od 800 miliona dolara ili 650, koliko već, miliona evra su potpisana i poslovi će krenuti za neki dan. Prema tome, kao što vidite, Vlada Republike Srbije, to celo vreme ističem, apsolutno nema u tom pogledu nikakvih rezervi. Ruski kredit ide, a to je dokaz ovoga što gospodin Mirović tvrdi, da je to dobro tržište. Naravno da jeste dobro tržište i zbog toga apelujem na vas da imamo samo malo strpljenja.
Reći ću vam još jednu stvar, mada sam to malopre rekao, i to ne bih rekao da nisam ovde u Skupštini, gospodin Vuk Jeremić, moj mlađi kolega, je noćas, čim se vratio, tri sata proveo sa mnom, govoreći mi o zaključcima mešovitog komiteta u Pekingu, gde će dva velika projekta iz domena energetike, oni su nažalost u mom resoru, i još jedanput kažem – to mora da bude poseban resor za buduću vladu, ako je budete pravili dajem tu preporuku, dakle, još dva velika projekta iz tog resora sa Kinezima biće vrlo brzo dogovoreni. Možda već do kraja ovog meseca, ali pošto trpim stalne kritike oko rokova, koje dajem i sam sebi, a i vas obaveštavam o tome, da sačekamo. Sigurno da Vlada Republike Srbije apsolutno nema nikakvih rezervi ni prema kineskom ni prema ruskom tržištu. To mi verujte.
Što se tiče gospodina Rogovića, ovo je sporazum sa Francuzima koji, da ne čitam sad sve, sve ste pročitali, ima više segmenata. Jedan od njih je taj koji se odnosi na infrastrukturu. To je potpuno jasno. Nacionalni savet, kada se već govori o beogradskom metrou, za infrastrukturu, koji vodi gospodin Tadić, vrlo uspešno, kao četvrti projekat u redosledu naših prioriteta na početku rada ove vlade postavljen je metro. Dakle, lično mislim da se sa metroom, da mi ne zamere drugovi u Beogradu, sada ih podržavam, već kasni. Beograd je grad koji je sa milion i po ili dva miliona stanovnika već davno prešao crtu kada mora da se bavi podzemnim saobraćajem.
Kao što znate, ovo je strateško partnerstvo, ne garantuje nikome da će dobiti posao. Rekao sam malopre i molim vas da mi to verujete – Vlada Republike Srbije pre svega brine o našim preduzećima, o našim radnicima, ali nije loše da "Alstom", to je svetska firma, bude jedan od strateških partnera. Tako sam i shvatio taj sporazum i ne treba oko toga lomiti koplja, već dati podršku i vetar u leđa Beogradu da taj projekat krene.
Još jedanput podvlačim, samo razvojni projekti zapošljavaju nove ljude, a tekući projekti zapošljavaju tekuće radnike. Naša velika šansa je upravo u tim razvojnim projektima. Hvala najlepše.

Sada ste mi dali dobar šlagvort. Naime, u Ministarstvu za infrastrukturu radi negde oko 100 hiljada ljudi, 25 hiljada radi u putarskim firmama, to su ovi koji rade, grade i održavaju puteve, 25 hiljada radi u transportnom sektoru, što je negde oko osam hiljada preduzeća, sve privatna, sa negde oko 25 hiljada radnika, 25 hiljada radi na železnici i 25 hiljada radi u vodnom, vazdušnom i ostalim saobraćajima. Svi ti ljudi održavaju tekući život. Ja transportere svake nedelje primam. Oni su barometar rada naše privrede.
Nisam malo pre odgovarao gospodinu Miroviću, ali sada mu kažem – skoro 65 do 70% našeg izvoza u kamionskom saobraćaju ide u Rusiju danas. To je potvrda onoga što vi pričate. Dakle, to su sjajni ljudi koji se bore na tržištu i doprinose sa negde oko milijardi evra ukupnom prihodu naše zemlje, transporteri. "CEMT" dozvole, to su međunarodne dozvole, vi to dobro znate, mislim da je gospodin Avramović doktorirao na tome. To su dozvole kojih ima negde oko 1200, mi smo se izborili za toliko koje se daju na godinu dana i koje transporteri koriste za prevoz u toku godine. 800 i nešto transportera je dobila tih 1200 dozvola, dobilo. Nikakve korupcije tu nema i dinara nije bilo. Da li ima trgovine među njima, za to je nadležan gospodin Dačić, sa tim nemam veze.
Nije tačna priča na koju ste naseli, nažalost i vi, da se u ministarstvu trguje, te trgovine nema. Nije bilo ni prethodno jer je jedan od ljudi koji je bio, sve pomoćnike sam zadržao iz prethodne Vlade, dakle iz Vlade Velje Ilića, jedino je taj čovek dao ostavku, marta meseca 2009. godine, nema ni danas. Naravno, potrebe su veće. Pojedinačne dozvole, ako ste o njima govorili i danas smo od Rusa dobili 1000 pojedinačnih dozvola, 550 smo već podelili a ostalo se deli prema onom kako to ide u ministarstvu, kakvi su protokoli ministarstva. Apsolutno sve što se dešava u ministarstvu kontrolišu ljudi iz baze, dakle oni koji prevoze. Čak, i tri posto dozvola koje sam imao kao ministar za izuzetne situacije u vojsci, policiji itd. pustio sam njima da to oni dele.
Prema tome, nije tačna, još jedanput potvrđujem, informacija i dezinformacija da bilo ko od mojih saradnika zloupotrebljava tu funkciju i pravi na tome korupciju, ali naravno, odgovoran sam, niko drugi šta rade moji saradnici. To tvrdim i iza toga stojim. Dakle, što se tiče pojedinačnih dozvola njih i danas ima, koliko ih ima i uglavnom zadovoljavaju potrebe naših transportera. Što se tiče "CEMT", ima 400 u rezervi, stoje u fioci kod mene. Do sada smo ove godine dali samo dvadeset i nešto. Te dozvole se dele samo onda ako neko od transportera izgubi, ili ne daj Bože, ukradu kamion ili nešto drugo desi, ali oni tek uz zapisnike policije, tamo gde se to desilo mogu dobiti rezervnu dozvolu. Prema tome, nema apsolutno mogućnosti, ovo tvrdim i za sve ostale segmente u mom ministarstvu, da se ovakav vid korupcije javlja, ali naravno šta se dešava sa dozvolama kada odu, to je sada pitanje, ponavljam koje nije za mene. Hvala najlepše.

Hajde da obradujem i moju koleginicu Natašu. Idući petak, dakle, 21. u Moskvi se održava skup Crnomorske inicijative kada će Srbija preuzeti, dakle ja od gospodina Lebitina, ministra saobraćaja Rusije, predsedavanje narednih godinu dana tom institucijom.
Druga stvar, 14. novembra gospodin Vuk Jeremić i ja idemo u Kazahstan da uspostavimo potrebne odnose za transportnu inicijativu da naši transporteri voze robu iz Zapadne Evrope u Kazahstan. Hvala.

 Uvažavam gospodina Pastora. Tačno je da je naša saradnja uvek bila dobra, ali mi je dužnost da kažem, a to je i moje mišljenje i mišljenje komisije koja je radila amandmane, pa i Vlade, a pročitaću sve da ne bi bilo nesporazuma. Zahvaljujući gospodinu Zoranu, železnica je jedinstveni saobraćajni sistem.
Na žalost, podsetiću na neka davna vremena, kada su pojedine republike uvodile elektrifikaciju pruga po sistemu koji im je trenutno odgovarao. Onda nismo, kada smo elektrificirali sve pruge, mogli da vučemo sa istim lokomotivama do Ljubljane, nego smo menjali na granici lokomotive, u Jugoslaviji.
Da toga ne bi bilo tako je gospodine Zorane, gospodin Krasić je u pravu. Kažem, železnica je jedinstven sistem.
Vrlo rado bih ja to, u stvari mi ovim zakonom to i dajemo na korišćenje, apsolutno, i lokalnim samoupravama, pa i autonomnoj pokrajini. Ali, da budem precizan, da pročitam obrazloženje za ovo što ste vi rekli, za sve vaše amandmane koje nismo usvojili – Predlogom zakona utvrđeno je da je javna železnička infrastruktura u svojini Republike Srbije, što je u skladu sa zakonom kojim se uređuju sredstva u svojini Republike Srbije. Prema Ustavu Republike Srbije, javna svojina je državna svojina, svojina autonomne pokrajine i svojina jedinica lokalne samouprave. Svi oblici svojine imaju jednaku pravnu zaštitu. Prirodna bogatstva i dobra za koja je određeno da su od opšteg interesa i imovina koju koriste organi Republike Srbije u državnoj su imovini. U državnoj imovini mogu biti i druge stvari, u skladu sa zakonom. Imovina autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave, način njenog korišćenja i raspolaganja uređuje se zakonom. Dakle, drugi zakon koji će doći verovatno za mesec dana će regulisati pitanja svojine. Slažem se da idemo malo ispred, ali kada taj zakon bude donet odmah ćemo prilagoditi tom zakonu i ovo što mi sad ovde govorimo. Hvala najlepše.

 Zahvaljujem na lepim rečima mojim mladim prijateljima i podsećam da ova Vlada, naravno, poštujući sve ovo što ste rekli sada, pre svega tražeći pravni osnov za neke elemente ovog zakona, apsolutno vodi računa vodi računa o tome.
Podsećam vas još jednu stvar, često puta sam trpeo kritike za ove tri godine kao ministar što sam prvo počeo realizaciju Koridora deset u Vojvodini. Imao sam muke da objašnjavam da nisam separatista nego da je tehnološki, profesionalno, stručno to najbolje i najbrže rešenje za probleme koje imamo sa koridorima. Videli ste zadnje izveštaje ovih transparensa, da smo sa infrastrukturom najgori, naravno bili smo najgori sada više nismo. Istu stvar sada radimo u pripremi Koridora deset železničkog, opet idemo od Beograda- Novog Sada ka Subotici, zašto? Jer su tamo uslovi tehnički i tehnološki ne politički, najpovoljniji.
Verujte mi, ako verujete da sam dobar inženjer na poverenju, dajte mi poverenje, pa tehnološki kao što kaže gospodin Krasić, nemoguće da železnica ima pet gazda. To nas je dovelo u raznim vremenima, evo među vama sam najstariji, u raznim vremenima, raznim političkih opcija, u situaciju u kojoj se danas nalazimo, da smo najgori po infrastrukturi. Železnička je još relativno i dobra kakva je putna.
Dakle, želja nam je apsolutno da pratim postojeću normativu za koju priznajem da nisam stručnjak ali tehnološki, profesionalno gledano ova Vlada apsolutno vodi računa o interesima svih građana Republike Srbije i upravo zato insistiram da vi mene razumete. Hvala.