SNEŽANA PAUNOVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođena je 1. januara 1975. godine u Peći.

Po zanimanju je diplomirani ekonomista. Bila je članica Nadzornog odbora Aerodroma “Nikola Tesla”. Članica je Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije i članica Predsedništva Foruma žena Socijalističke partije Srbije. Mandat narodne poslanice potvrđen joj je 29.oktobra 2013. Nakon što je u poslaničke klupe zamenila kolegu Neđu Jovanovića.

Ponovo je izabrana na mesto narodne poslanice nakon vanrednih parlamentarnih izbora 24. aprila 2016. godine.
Na redovnim parlamentarnim izborima 2020. godine ponovo je izabrana za narodnog poslanika na listi SPS-JS.
Poslednji put ažurirano: 14.01.2021, 15:14

Osnovne informacije

Statistika

  • 62
  • 0
  • 5 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Otvoreno pismo Odboru za kulturu i informisanje Narodne skupštine Republike Srbije

čeka se odgovor 2 godine i 3 meseca i 1 dan

Imajući u vidu ogroman značaj koji Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao nezavisni državni organ, ima za pružanje pravne zaštite prilikom ostvarivanja ta dva ustavna prava građana, poučeni lošim iskustvima iz prošlosti i štetnim posledicama za ra...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 2 godine i 5 meseci i 21 dan

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 3 godine i 3 meseca i 29 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Treće vanredno zasedanje , 23.02.2021.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvaženi ministri sa saradnicima, poštovane kolege, dragi građani Srbije.

Pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu, ali i još dva sporazuma po meni ne manje važna, oba sa Nemačkom razvojnom bankom.

Prvi se odnosi na regionalni problem za energetsku efikasnost, a drugi na energetsku efikasnost u zgradama javne namene i obnovljivim izvorima energije.

Počeću s kraja, potpuno svesno, ne zato što mislim da Predlog zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu nije važan, nego zato što se uglavnom o njemu govorimo u današnjem pretresu.

Vrednost ova dva sporazuma je ukupno 50 miliona. Prvi 40 miliona evra, sa rokom otplate od 15 godina, znači do 2035. godine, pod okolnostima da je potpisan u decembru 2020. godine i zbog javnosti i građana Srbije objasniću zašto je važan.

Značaj ovog projekta je u tome što povezuje Istok sa Zapadom od Ukrajine do Italije, i tako stvara mogućnost za dalji razvoj energetskih projekata i opcije trgovanja električnom energijom.

Otvara se mogućnost da Srbija iskoristi svoj potencijal i geografski položaj u tom smislu, jer će to imati pozitivan efekat i na privredni i na društveni razvoj zemlje u našoj budućnosti, tako da Srbija dobija šansu da se istakne kao regionalni lider u oblasti elektroenergetike, adekvatne investicije i pouzdana elektroeneregetska struktura vode ka ekonomkom boljitku svake zemlje, pa i nas. Ovakvi projekti uglavnom otvaraju mogućnost za nova radna mesta, samim tim i bolji kvalitet života svih naših građana.

Drugi sporazum, ne manje važan, čija je vrednost 50 miliona, već sam rekla, takođe sa rokom otplate do 2035. godine, potpisan takođe u decembru 2020. godine, mislim da su oba potpisana od strane ministra Malog, opet jako važan sporazum, ali sa ove distance možda još i više imamo svest zašto je važan.

Namenjen je unapređenju energetske efikasnosti u zgradama javne namene i obnovljivim izvorima energije. On, uglavnom, tretira Vojnomedicinsku akademiju, koja je, podsetiću, vrhunska medicinska obrazovna i naučno-istraživačka institucija, najveća bolnica u Srbiji, i jedna od najvećih u Evropi. Važno je reći da je osnovana 1844. godine, i da je prvobitno bila namenjena za lečenje isključivo oficira i vojnika, ali da je danas potpuno integrisana u zdravstveni sistem Republike Srbije, gde se sada leči veliki broj civilnih lica.

Izgradnja zgrade je završena 1981. godine, dakle, posle skoro 40 godina od završetka. Ona je i dalje u relativnom dobrom stanju, ali u velikoj meri odstupa od savremenih standarda energetske efikasnosti. Zato je ovaj projekat jako važan.

Ako se setimo da je prethodnu godinu, a i ova nosi hipoteku krize izazvanom pandemijom Korona virusa, mi moramo reći naglas da osim što se Srbija dobro borila i dalje se bori, nekako smo prvi put kroz ovu pandemiju shvatili koliko nam je važno da nam je uređen zdravstveni sistem, i koliko je potrebno da stalno ulažemo u bolnice i opremu, pa i u zdravstvene radnike i trudimo se da građani Srbije imaju najbolji mogući zdravstveni sistem i u nekim lakšim vremenima, a kamoli u vremenima koja su ovakva i koja su obeležena jednim ovakvim virusom sa kojim se bori celo čovečanstvo.

Kada je u pitanju Predlog zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu, on je nekako i kod svog donošenja izazvao jednu prilično šizofrenu reakciju jednog dela javnosti i nije da mi to nije razumljivo sa pozicije da neko ima strah od ovakvih akata koje donosi Skupština Srbije. Sve kolege koje su govorile pre mene rekle su šta je suština izmena o kojima danas govorimo i neću se ponavljati, ali je važno reći da čak mislim da smo možda mnogo vremena i potrošili na obrazlaganje jednog ovakvog zakona koji je za svako demokratsko društvo, prosto, neophodan. Moramo ga imati.

Borba protiv korupcije je nešto što koriste u dnevnom obraćanju širokoj javnosti svi oni koji bi da se domognu bilo kakve, makar i sitne vlasti, a onda kada dođemo do faze da treba razgovarati o zakonskim aktima koja će regulisati tu borbu protiv korupcije, onda mi imamo različite uglove iz kojih posmatramo takve zakona i uglavnom neke kritičke stavove koji su najpre motivisani nekim ličnim strahovima.

Zadovoljstvo mi je da će ovaj zakon posle, eto, skoro godinu dana od prvog donošenja, 12. marta stupiti na snagu i pokazati sve svoje dobre, pa i loše strane.

Nema zakona koji je doneo bilo koji parlament u svetu, pa i parlament Srbije, koji možda u svojoj primeni nije pokazao određene mane. Evo, ovde smo imali već u periodu od godinu dana do početka primene zakona neke nedostatke koji su se pokazali i parlament danas interveniše u tom smislu, što ne znači da će biti problem intervenisati i ubuduće, ukoliko se pojavi mana ovog zakona, anomalija koja je neprimenjiva u društvu.

Ono što će se sigurno pojaviti to je jedna… Čini mi se da je kolega iz SDPS-a rekao ključnu rečenicu – Poreska uprava će imati više posla, ima ozbiljan zadatak pred sobom, građani Srbije će imati možda više informacija o nečemu o čemu sada samo, reklo bi se, neosnovano spekuliše i znaćemo kako to izgleda kada napokon neko jeste legalno ili nije legalno stekao svoj kapitala.

Sedamdeset pet posto poreza, koliko je zakon predvideo poreske stope, i kada smo raspravljali o njemu bilo je inicijativa da to bude čak i 100%, pa je bilo inicijativa da to bude i manje, negde se odmerilo da je to 75% i dobro, možda bih ja sama bila rigoroznija u tom smislu, ali važno je pokazati da postoji nulti stepen tolerancije na korupciju, da je suzbijemo na najmanju moguću meru iako, i to moramo reći, nije korupcija ništa što baštini samo Srbija. To se javlja svuda u svetu, to svuda u svetu postoji.

Ono što je naša obaveza kao predstavnika naroda i ljudi koji sede u zakonodavnom organu jeste da upravo sprečimo jednu takvu mogućnost i, još bolje, da sprečimo sve ono što nam se dešavalo i čega smo decenijama unazad bili svedoci, a to je da neki ljudi koji na nama nerazumljiv način dođu do određenog kapitala, onda čak usled svoje bahatosti žele da postanu i model ponašanja.

Važno je da zakon tretira da se postupak pokreće po službenoj dužnosti i što se dozvoljava da postupak može biti pokrenut i na osnovu prijave bilo kog fizičkog lica koje ukazuje na to da postoji osnovana sumnja da drugo lice raspolaže viškom imovine, a da taj višak imovine nije stečen u skladu sa zakonom.

Pored toga što će se država svojim mehanizmima boriti protiv koruptivnog delovanja, svako od nas bi morao da ima svest o moralnoj građanskoj odgovornosti i ukaže na to da koruptivno delovanje postoji. Da li će i u ovom delu biti zloupotreba, verovatno, ali nema te optužbe koja ukoliko nema valjanih dokaza može biti validna.

Dakle, stav poslaničke grupe SPS je da nikada nećemo prestati da dajemo svoj doprinos smanjenju korupcije u pokušaju da je eliminišemo u celosti kako bi obezbedili, pre svega, pravnu sigurnost svim građanima i u našem programu primarni cilj je socijalna jednakost, tako da okupljeni smo oko ideje da niti podržavamo, niti razumemo koruptivni pristup.

Poslanička grupa SPS će svakako u Danu za glasanje podržati izmene i dopune i ovog zakona, ali i dva sporazuma koja su pred nama u nadi da je ovo prvi korak u finalnom zaista obračunu sa koruptivnim ponašanjem, a sve ono što se eventualno i kroz Predlog ovog zakona pojavi kao greška ili anomalija, spremni smo da unapredio u mandatu koji je pred nama. Hvala vam.

Drugo vanredno zasedanje , 10.02.2021.

Hvala najlepše.

Iskoristiću pravo na repliku, ne zato što mislim da kolega Torbica nije u pravu kada insistira na prevodu nečega što niko od nas, pa ni građani Srbije u većinskom delu nisu razumeli. Prevod još uvek nije stigao, da, upravo smo i mi proveravali da li imamo sve navode šta je tačno kolega Kamberi rekao, ali ono na šta moram da reagujem jeste činjenica da predsednik Skupštine Srbije nije mogao da predvidi način na koji će da govori kolega Kamberi i da će se obratiti na svom maternjem jeziku, te mu se ne može spočitati sada kao neodgovornost zapravo činjenica da nije bio vidovit u delu u kom je mogao da očekuje od Kamberija da se obrati na albanskom jeziku i dovede nas sve u situaciju da zaista budemo najpre zbunjeni jer ne razumemo, a prateći njegove diskusije koje su donedavno bile na sprskom jeziku znamo da uglavnom budu maliciozne.

Pridružujem se izvinjenju građanima Srbije, čak stanovnicima južne srpske pokrajine, kako je rekao moj kolega, meni samoj, na moju veliku nesreću jer nisam bila u sali, možda bih mogla da vam pomognem, pa da i razumem i objasnim kolike su bile te uvrede koje je izgovorio. Koliko će biti autentičan taj prevod, možemo i time da se bavimo jer sam imala sreću ili nesreću da albanski jezik učim u osnovnoj i srednjoj školi kada je on bio nematernji, do momenta dok sami nisu odlučili da sebe isključe iz funkcionisanja sistema Srbije.

Dakle, samo želim zaista da reagujem, da ne bismo Ivici Dačiću danas, kao nekome ko se iskonski bori za suverenitet ove države, spočitali nešto što zaista njemu ne pripada, ne pripada socijalistima, to moj kolega Torbica zna, pre svega zato što smo socijalisti, a nekada bili u istoj partiji, i nije bilo zle namere, samo nije bilo mogućnosti da vizionarski predvidimo u kom će se smeru i kako obratiti kolega Kamberi, kome ne možemo osporiti pravo da govori na svom maternjem jeziku, ali bi bilo civilizovano da nas o tome na vreme obavesti i dostavi prevod. Hvala.

Drugo vanredno zasedanje , 10.02.2021.

Zahvaljujem, predsedniče.

Iskoristiću vreme ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe SPS i neću otići mnogo od današnje teme.

Naime, dobili smo i zvaničan prevod pitanja koje je postavio kolega Kamberi o kome smo danas već razgovarali. On jeste autentično bezobrazan koliko i pitanje koje je uputio.

Međutim, ono što je jako važno reći jeste da je kolega Kamberi imao preciznu ambiciju da se iz srpskog parlamenta na albanskom jeziku obrati predstavnicima međunarodne zajednice, ukazujući pri tome na, iz njegovog ugla, neku neevropsku Srbiju.

Zaista ću iskoristiti ovo vreme da kažem da ministre Vulin jeste bili tema i jeste okarakterisani kao neko ko koristi govor mržnje, nazivajući ih „šiptarima“ s tim da ja moram da napomenem, koliko god im to danas ne prijalo, pre nego su dostigli ovaj evropski i međunarodni nivo, pre nego su počeli da sanjaju san o „velikoj Albaniji“, pre nego su shvatili da se na engleskom Albanija zove „Albania“, insistirali su na tome da ih zovemo „Šiptari“ zato što pripadaju „Šćipniji“, što je bukvalni prevod i bukvalni naziv države koja im je matična.

Dakle, nismo mi krivi što nismo pratili njihov nekakav razvoj kako god ga oni doživljavali, niti je danas govor mržnje zvati ih na taj način.

Ne znam da li su imali ambiciju da predsednika Vučića i vas pohvale ili uvrede. Upoređujući vas sa Aleksandrom Rankovićem iz mogu ugla to i nije uvreda, to bi mogla da bude i te kako pohvala.

Međutim, ono što je nedopustivo jeste rečenica koju je izgovorio, a to je: „Ovo se nije desilo ni u vreme režima Slobodana Miloševića koji je ubijao, silovao i deportovao, ali ih je nazivao Albancima“. Niti je ubijao, niti je silovao, niti je deportovao, niti su bilo šta od zločina koje su mu imputirali i zbog toga ga predali Hagu, zahvaljujući pre svega Srbima, dokazali pred tim lažnim tribunalom.

Znači, notorna je laž i ne sme da se dogodi u parlamentu Srbije sve ovo što je rečeno. Ova predstava koju je gospodin Kamberi imao juče u parlamentu Srbije, očigledno je dogovorena, jedan cirkus koji je osmislio vrlo kvalitetno, ne najavivši da će govoriti na svom maternjem jeziku i na taj način osakatio sve nas da ne možemo ad hok da reagujemo.

Ali, izrekao je i nekoliko brutalnih pretnji. Pre tih pretnji rekao je da ne zna šta bi se dogodilo kada bi se neki pandan Vulina, šta god to bilo, u Prištini probudio i Srbe nazivao „škijama“.

Kako god nas nazivali lakše bi nam bilo, kolega Kamberi, da ste nas i zvali pogrdnim imenima nego što ste nas klali, kidnapovali, vadili organe, ne znamo li danas gde su grobovi, rušili groblja, otimali imovinu, oteli zemlju i još od nas očekujete da pod pritiskom međunarodne zajednice priznamo sve to i legalizujemo sve što ste uradili. Pa ovo više nije uvreda za srpski narod. Ovo je atak na suverenitet ove države i to u sred parlamenta.

Na kraju kaže kolega Kamberi, za koga više ne znam da li je predsednik albanskog naroda, jer da je govorio kao predstavnik albanskog naroda imao je prostora da se juče u danu u kome se raspravlja o socijalnoj karti, osvrne na socijalne slučajeve albanske nacionalne manjine na jugu Srbije. Veliki je broj korisnika socijalne pomoći od strane ove države koju on zove i neevropskom i nedemokratskom, države koje on zove nekakvom državom koja ugnjetava nacionalne manjine, države u koje nacionalna manjina proganja srpski narod 30 godina unazad, države u koju nacionalna manjina od 1904. godine ima svoju terorističku organizaciju. Nekad su se zvali kačaci, pa su se zvali ovako, pa su se zvali onako, pa su na kraju ubijali UČK-a, pa su danas još i nekako legalni zaboga i sad je neko ko je ubijao Slobodan Milošević, a nevin je Ramuš Haradinaj koji preti iz Prištine u cilju da ostane na vlasti.

Više ne znam kako da ovo doživimo osim neki paralelni svet, kao da sam u sred nekog matriksa. Na kraju kaže - vama ministre Vulin i predsedniku Vučiću, podsećam vas da su Albance zvali i arnautima u vreme Čubrilovića, ali se nisu pokorili. Nećemo se ni mi pokoriti, džaba vam je - poručuje kolega Kamberi, Balkan mira i zajedništva i međusobnog poštovanja nema alternativu, zato ni vaš pad nema alternativu - izjavio je uvaženi kolega Kamberi i onda uputio pitanje premijerki Vlade Srbije da mu tačno odgovorila da li će termin - šiptari biti u nekoj zvaničnoj upotrebi jer to ga strašno potresa i ugrožava?

Više je ovo nego sramota, više je ovo nego pretnja, više je ovo nego govor predstavnika nacionalne manjine. Ovo je, bojim se, govor nekoga ko nam jasno šalje poruku da u sred srpskog parlamenta mi treba da budemo manjina u odnosu na Kamberijeve velike planove o velikoj Albaniji i težnji da ih zovemo Albancima da kad sutra budu na Zapadnom Balkanu budu imali sve ono što su davno osmislili da će da otmu mi naučimo taj termin i eventualno im se poklonimo.

Zato sam reagovala na diskusiju kada sam rekla da predsednik Skupštine nije nažalost mogao ni da pretpostavi šta je govorio, a da gospodin Kamberi nije namerno na vreme dostavio ovaj prevod jer mu predsednik Skupštine ne bi dozvolio da na ovaj način govori u parlamentu Srbije, ali mu jeste dozvolio da govori na svom maternjem jeziku, jer bi od strane svih onih evropskih zvaničnika kojima se i obratio Kamberi, smišljen je ovo cirkus, bilo i te kako loše pokazati sliku da u parlamentu neko ne može da govori na maternjem jeziku.

U kakvu smo zamku upali stoti put kao država pred spin majstorima koji su na bazi klasičnog spina, setite se Račka, napravili ovu veštačku tvorevinu koju bi danas da neko prihvati kao zvaničnu, pa nam sada i čestitke za Dan državnosti šalju tako što nam nameću kako ćemo i hoćemo li i treba li da priznamo ili ne priznamo nešto što se samoproglasilo, što se otcepilo, što su Srbi krvlju platili i da ne nabrajam dalje, jer zaista već više nemam ni snage sa pozicije žene da emotivno podnesem sve ovo što sam pročitala, čula i videla.

Opomena za sve nas, uvažene kolege poslanici u parlamentu u Srbiji, bez razlike da li smo Srbi ili pripadamo nacionalnim manjinama, ovakve zamke moramo da prepoznamo na vreme. Ne može da se desi Kamberiju i njegovoj družini. Ne razlikuje se od onih koji su nosili uniformu 1999. godine, snosim punu odgovornost za ovo što sam rekla, jer da se razlikuje ovo ne bi bio njegov govor. Jednom u životu moramo da prestanemo da kritikujemo jedni druge, naročito u momentu kada prekoputa nas sedi neko ko na bazi toga što se mi među sobom kritikujemo profitira decenijama unazad. Hvala vam.

Prvo vanredno zasedanje , 28.01.2021.

Zahvaljujem, predsedniče.

Poštovana predsednice Vlade, uvaženi članovi Vlade, elementarne nepogode koje su pogodile početkom januara mesece neke krajeve Srbije, izazvale su ogromne posledice i po infrastrukturne objekte, ali i po privatnu imovinu, stambene objekte i poljoprivredne kulture.

Žao mi je što je izašao ministar poljoprivrede, međutim sigurna sam da će neko moći da mi odgovori.

Moje prvo pitanje za ministarku energetike gospođu Zoranu Mihajlović tiče se pre svega šteta koje su nastale na elektroenergetskim objektima u ovim opštinama i u kom bi roku mogle da budu obnovljene pod okolnostima, mislim da smo i jutros kod postavljanja poslaničkih pitanja imali nekoliko pitanja koja su se ticala baš toga da je 1% sela bez struje i da ljudi jako se teško sa tim snalaze. Mislim da je koleginica Dijana jutros pominjala situaciju u Priboju gde je 1300 potrošača ostalo bez struje usled problema na dalekovodima u tim mestima.

Ono što me takođe zanima jeste na koji ćemo način, možda sam i propustila da su neke mere predviđene i ako jesam, neće mi biti problem da javno kažem izvinite, kako ćemo nadoknaditi štetu poljoprivrednim gazdinstvima u opštinama na jugu, kojima su dugogodišnji voćnjaci od kojih te porodice žive, apsolutno uništene usled nepogoda koje su ih zadesile i to da bi se saniralo mora proći dugi niz godina, ako sam dobro razumela, mada nisam stručna za tu oblast. Radi se o voćnjacima koji su stari nekoliko decenija.

Tako da mislim da ti ljudi koji su zapravo osuđeni na to i pretežno se bave voćarstvom i od toga žive u ovom trenutku prosto zaslužuju našu pažnju i na koji način da im pomognemo.

Moje treće pitanje je za ministarku Čomić. Najavili ste zakon o rodnoj ravnopravnosti, ali ste rekli jednu rečenicu koja je meni jako važna, a to je da ste najavili zakone koji će regulisati zabranu ponašanja zasnovanog na predrasudama. Mislim da bi bilo lepo da napravite jedan osvrt.

Mi smo na konferenciji Ženske parlamentarne mreže čuli jednu sjajnu analizu koju ste napravili o tome koliko je pandemija uticala pre svega i u ovom smislu kada govorimo o ravnopravnosti, koliko su žene bile aktivnije i koliko su muškarci bili nažalost po smrtnosti u većim brojkama od žena. Hvala.

Dvadeset šesto vanredno zasedanje , 27.02.2020.

To se zove kvalitetna koaliciona saradnja, kolega Marinkoviću.

Poštovanje za premijerku Srbije i ministre Vlade Republike Srbije.

Ovde smo čuli dosta kvalitetnih odgovora i zaista u samom finalu, moje prvo pitanje jeste bilo upućeno ministarki bez portfelja profesoru Slavici Đukić Dejanović, a ticalo se, pre svega, populacione politike kao najosetljivijeg pitanja i negde smo i kao Skupština Srbije i kao Vlada naglasili da to jeste najveći i najvažniji zadatak, pre svega, koji ste dobili od predsednika Republike.

Ja znam da ste u odgovorima i do sada kolegama mahom objasnili koliko je ministarstvo uspelo da uradi za ovaj kratak vremenski period, iako ovde govorimo zaista o rezultatima koji će se videti tek posle određene vremenske distance, jer prosto, povećanje nataliteta nije nešto što daje trenutno rezultate.

Drugo što želim da, pre svega, čujem od premijerke Vlade Republike Srbije, to je, zarad javnosti, ne zarad nas koji smo u ovoj sali, mi znamo šta je naš najveći nacionalni interes, a to je očuvanje Kosova i Metohije, ali želim da u ime Vlade kažete i odgovorite na sve one insinuacije koje stižu iz Prištine kao posledica nemoći, pre svega, novoformirane vlade Aljbina Kurtija, koje su bazirane na određenim pretnjama i tiču se nekakvih mera reciprociteta, o kojima, ja gotovo mogu da tvrdim, čak ni sam Aljbin Kurti ne zna kako bi izgledale, niti mogu da postoje, jer ono što je bio odnos Beograda prema Prištini i takozvanom rukovodstvu te tzv. samoproglašene republike Kosovo, bilo je više nego korektno, ako danas opravdanje traže za svoje takse koje nemaju osnova ni u čemu što je civilizovano, u nekakvim reciprocitetima. Onda vas molim da zarad naroda Srbije, a potpuno svesno u ovom tajmingu, kažete šta je to što će Vlada Srbije nedvosmisleno raditi svih narednih godina, bez obzira što smo pred izborima i pred formiranjem nove Vlade?

Dakle, želim da čujem ono što već znam, ali zbog javnosti Srbije, da Srbija nikad neće odustati od odbrane svog, pre svega, suvereniteta, kroz jednu akciju povlačenja priznanja. Žao mi je što ministar Dačić nije tu, ali znam da je to bio program cele Vlade i da ste sarađivali, pa vas molim da u njegovom odsustvu, eto, zarad javnosti, odgovorite na pitanje. Hvala vam.

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 29.12.2020.

Zahvaljujem predsedniče.

Uvaženo predsedništvo, kolege narodni poslanici, pitanje je upućeno Kancelariji za Kosovo i Metohiju, direktoru Kancelarije.

Naime, radi se o gospodinu Svetomiru Bačeviću koji je pre par dana uhapšen u Peći pod optužbom od strane privremenih vlasti u Prištini da je počinio ratni zločin protiv civilnog stanovništava.

Kancelarija za Kosovo angažovala je advokata u odbrani ovog nedužnog Srbina i ja postavljam pitanje, uz navođenje činjenica šta se tačno dogodilo. Milić – Bačević koji je bio toga dana zajedno sa svojim bratom u pokušaju da izvade dokumenta u Peći, a sve u cilju da 37 ari uzurpiranog zemljišta vrate u svoj posed i objasne se da nije prirodno da neko sagradi kući na nečemu što je vaše.

Dakle, gospodina Svetomira Bačevića koji je napominjem oslobođen obaveze služenja vojnog roka zbog svog zdravstvenog stanja, optužili su za težak ratni zločin protiv civilnog stanovništva bez dokaza, na bazi svedočenja Samija Čekua koji je rođeni brat Agima Čekua.

Optužen je da je maltretirao izvesnu Hatidžu Kadriraj, Hadrijaj u stvari, koja je ni manje ni više, sestra od tetke Ramuša Haradinaja. Optužbe su apsolutno netačne i sam rođeni brat Svetomira rekao mi je – ako bi 1% od onoga što stoji u toj optužnici bilo tačno ja bih insistirao da ga streljaju. Dakle, govorimo o čoveku koji pre svega nema mogućnosti zbog svog zdravstvenog stanja da u bilo čemu učestvuje, a pouzdano se zna i mislim da država ima podatke da nije bio angažovan za vreme NATO agresije kao pripadnik niti vojske, niti policije, niti rezervnog sastava u bilo kom smislu.

Dakle, imamo pred nama slučaj koji nije prvi, nažalost, ali se ja bojim da neće biti ni poslednji, jednog klasičnog zastrašivanja. Govorim o porodici koja je živela i još uvek ima kuću u selu Belo Polje nadomak Peći. Slučajno ili namerno, najzainteresovaniji za otkup zemljišta srpskog Belo Polje, ni manje ni više, nego Sami Čeku. Procena je da je do sada preko 20 miliona uložio u otkup zemljišta.

Dakle, bilo koji Srbin, kao što je porodica Bačević, koja ima potrebu da se vrati na svoje vekovno ognjište, kada shvate da zaista ozbiljno to žele onda jednog od njih uhapse pod lažnim optužbama.

Ja znam da je advokat bio na tom prvom ročištu koje je zakazano, da su gospodina Svetomira izveli okovanog kao najgoreg zločinca, ali ono što ne znam to je kako je moguće da jedna tako, uslovno, odgovorna vlast koja predstavlja privremene organe u Prištini od 1999. godine i teškog zločina nad Maricom Mirić. Svi se sećate tog slučaja devojke koja je bila ometena u razvoju, koja je silovana i zaklana pre majkom. Nikada nisu nađeni počinioci ovakvog zločina, ali na bazi tvrdnje Samija Čekua uhapšen je Svetomir Bačević za maltretiranje izvesne gospođe, čak tu nema navoda ni o kakvom se maltretiranju radi.

Medijski spin je širi od svega ovoga. Oni su prikazivali snimke za koje, na inostranim televizijama istina, niko ne može da ih prepozna. Porodica je šokirana. Znam da je Kancelarija za KiM uradila sve što može, ali molim za odgovor kako je prošlo to prvo ročište i kakve su procene advokata angažovanog od strane Kancelarije za KiM.

Ono što je nezvanično, ali bi možda moglo biti upućeno eventualno i na adresu ministra policije, jeste da li su tačni navodi da Sami Čeku ima neke poslove i nesmetano često iz Peći dođe do Novog Pazara. Govorim o čoveku koji sam priča o svojim ratnim zločinima kao poduhvatu.

Dakle, pitanje na ove dve adrese i nada da će porodica Bačević doći do pravde. Samo ću na kraju još reći da je do novembra meseca u 2020. godini 63 napada bilo na pripadnike Srba na teritoriji KiM. To govori o pravima koja se ne poštuju i koja se nemaju. Hvala vam.

Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.12.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovane kolege narodni poslanici, građanke i građani Srbije, nadovezaću se na pitanje koje je u utorak u terminu za postavljanje pitanja Vladi postavio kolega Hasani, premijerki Srbije Ani Brnabić.

Bilo mi je toga dana moram priznati malo šokantno šta to slušamo, a slušala sam pitanje o tome kada će nacionalna manjina albanska dobiti prava u Srbiji. Ja danas pitam da li je kolega Hasani mislio na manjinu koja je proterala 250.000 nealbanskog stanovništva sa Kosova i Metohije i o tome može da svedoči bar 15 mojih kolega u ovoj sali u ovom trenutku?

Zašto se kasnije ispostavilo da pitanje kolege Hasanija nije ni malo slučajno, zato što je iz hola Narodne skupštine Republike Srbije najbrutalnije optužen predsednik Srbije, Vlada Republike Srbije i ministar spoljnih poslova. Najveće nacionalno pitanje je pitanje samoproglašene nezavisnosti Kosova i Metohije, ponovo su vratili na sto međunarodnih faktora, a onda su brutalno optuženi rečnikom Bedžeta Pacolija da su ta povlačenja priznanja plaćali nekim novcem.

Uvažene kolege, moje pitanje nije samo za Vladu Republike Srbije, moje pitanje je i za sve nas. Kada smo polagali zakletvu kao narodni poslanici, da li smo imali svest šta u toj zakletvi piše? Da li smo tada znali da smo u obavezi da štitimo, pre svega, nacionalni i državni interes? Šta je danas toliko važno i toliko važnije od državnog interesa da se na tako brutalan način iznesu laži u holu Skupštine Republike Srbije? Šta je povod da se ostavi prostor da se danas u dnevnim novinama citiraju kojekakvi savetnici nekakvog Bedžeta Pacolija u smislu - rekli smo vam da Srbija i Dačić plaćaju ta priznanja?

Šta je povod da zažmurimo nad činjenicom da je priznanje takozvane države Kosovo plaćeno novcem koji je napravljen isključivo trgovinom organima iz „žute kuće“? Šta je razlog da zažmurimo nad srpskim žrtvama i kažemo da je to tržište na zapadu bilo vrlo razrađeno, a da su žrtve bili i deca i starci i sve ono što nije albansko sa Kosova i Metohije? Kako niko nije doveo u pitanje novac koji smo platili lobiste, svejedno je da li je u američkom Kongresu ili u Briselu, da zastupaju tu secesiju koja se dogodila, nego smo smogli hrabrosti samo da pitamo i da optužimo ministra Ivicu Dačića za nešto za šta se zaista ne može optužiti?

Sve ono što stoji iza nas kada je u pitanju Kosovo i Metohija, nažalost, meri se nebrojenim grobljima koja su porušena, manastirima, crkvama, da ne govorim o kućama, da ne govorim o imovini ljudi koji su proterani ili su ostali da još uvek tamo žive i trpe torturu na dnevnom nivou.

Pravoslavno groblje u Lipljanu ponovo je srušeno 16. decembra, dakle, pre nepunih desetak dana. Ja pitam direktora Kancelarije za Kosovo, pošto sam sigurna da je Kancelarija za Kosovo intervenisala, da li je bilo kakav odgovor stigao od Kejfora u smislu da mi znamo ko uporno ponavlja ovaj vandalizam i ruši srpska groblja? Evo, kolega kaže Bedžet Pacoli, ja nemam dilemu da ste vi u pravu, mene plaši jedna druga stvar. Bila sam sigurna da se mi ovde moramo braniti od nekakvog rukovodstva takozvane države Kosovo. Od pre dva dana gotovo sam ubeđena da mi predstavnike te vlasti imamo i u Beogradu.

Šta znači da u Skupštini Srbije, evo kolega Rističević, hvala na sugestiji, kaže da su to ambasadori. Moglo bi to možda i tako da se zove, ja to jako teško prihvatam. Ali, ono što moram da tražim od Vlade Republike Srbije, to je da se na krivičnu odgovornost, pre svega pred organima koje ova država ima i u punom su kapacitetu, pozovu svi oni koji iznošenjem ovakvih brutalnih laži, za bili čiji račun, urušavaju sistem i optužuju sam vrh Republike Srbije zato što brani svoj suverenitet. Obaveza je Vlade Republike Srbije i mi smo kao poslanici zato dali poverenje Vladi, da se sa ovakvim načinom funkcionisanja i rušenja države obračuna jednom za svagda. Hvala.

Šesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 23.05.2019.

Hvala, predsedavajući.

Danas bih postavila pitanje ministru za rad, boračka i socijalna pitanja, a ono se odnosi na jedan ozbiljan društveni, odnosno socijalni program pre svega.

U pitanju su deca i lica sa posebnim potrebama, kojih u Srbiji ima nekoliko hiljada, koja zahtevaju celodnevni nadzor i negu. O većini ove dece brinu njihove biološke porodice, a jedan broj je smešten u ustanove socijalne zaštite.

Nekoliko puta je pokretana inicijativa da se reši status roditelja dece sa invaliditetom koji se sami staraju o svojoj deci i brinu o njihovom zdravstvenom stanju, odnosno neguju ih 24 časa.

Prilikom donošenja Zakona o socijalnoj zaštiti 2011. godine, poslanička grupa SPS, u saradnji sa jednim brojem udruženja roditelja dece sa posebnim potrebama, uspela je da izdejstvuje zakonsko rešenje po kojem pravo na stalnu novčanu socijalnu pomoć ima roditelj koji sam stara o svom detetu sa smetnjama u razvoju zbog čega ne može da bude radno angažovan opravdano. Dakle, takav roditelj ne može da zarađuje za svoju porodicu.

Takođe, postoji građanska inicijativa sa preko 150 hiljada potpisa sa zahtevom da se sa hraniteljima izjednači status roditelja dece sa invaliditetom od 100%, odnosno da se usvoji zakon roditelj-hranitelj.

Za usvajanje jednog ovakvog zakona ili za unošenje odredbi koje se odnose na status roditelj – hranitelj u postojeće zakonodavstvo, pre svega Zakon o radu i Zakon o socijalnoj zaštiti, postoji niz opravdanih razloga, od psiholoških, socijalnih do ekonomskih, jer život dece sa posebnim potrebama u biološkoj porodici jeste najadekvatnije rešenje. Samo porodica pruža sve oblike podrške i zaštite svom detetu u ovakvim slučajevima.

Kada je u pitanju ekonomski razlog, za državu je takođe adekvatnije rešenje da se ova deca zadrže u svojim porodicama, a ne da se smeštaju u ustanove socijalne zaštite, koje su i skupe, a i nema ih dovoljno.

Da napomenem, to je praksa u najvećem broju razvijenih zemalja i praksa mnogih zemalja članica EU.

S tim u vezi, želim da pitam ministra Đorđevića da li postoji razmišljanje o prihvatanju građanske inicijative o donošenju zakona roditelj-hranitelj, kojim bi se izjednačio status i položaj bioloških roditelja koji sami brinu o svojoj deci sa posebnim potrebama sa statusom hranitelja koji za staranje o ovoj deci dobija materijalnu naknadu od države.

Smatramo da država treba ovo važno socijalno pitanje da reši upravo na način kako se predlaže inicijativom roditelja. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 30.01.2014.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 81300.00 RSD 29.10.2013 -
Predsednik nadzornog odbora Aerodrom Nikola Tesla a.d. Beograd Javni Mesečno 64299.00 RSD 17.07.2013 -