SNEŽANA PAUNOVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođena je 1. januara 1975. godine u Peći.

Po zanimanju je diplomirani ekonomista. Bila je članica Nadzornog odbora Aerodroma “Nikola Tesla”. Članica je Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije i članica Predsedništva Foruma žena Socijalističke partije Srbije. Mandat narodne poslanice potvrđen joj je 29.oktobra 2013. Nakon što je u poslaničke klupe zamenila kolegu Neđu Jovanovića.

Ponovo je izabrana na mesto narodne poslanice nakon vanrednih parlamentarnih izbora 24. aprila 2016. godine.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:51

Osnovne informacije

Statistika

  • 46
  • 0
  • 5 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Otvoreno pismo Odboru za kulturu i informisanje Narodne skupštine Republike Srbije

čeka se odgovor 11 meseci i 29 dana i 23 sata

Imajući u vidu ogroman značaj koji Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao nezavisni državni organ, ima za pružanje pravne zaštite prilikom ostvarivanja ta dva ustavna prava građana, poučeni lošim iskustvima iz prošlosti i štetnim posledicama za ra...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 2 meseca i 18 dana

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 2 godine i 27 dana i 2 sata

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 20.11.2019.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege, dragi građani i građanke Srbije, raspravljamo o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu i slobodno mogu reći o još jednom kvalitetno balansiranom prihodu i rashodu za narednu godinu.

Srbija, odnosno koalicija koja je na vlasti u poslednjih sedam godina vodi politiku ekonomskog prosperiteta Srbije, ali i jačanje međunarodnog ugleda Srbije i njene pozicije u svetu, što rezultira podrškom velikog broja država, kako naših tradicionalnih prijatelja, tako i onih koji to do sada nisu bili. Ovde bih naročito istakla podršku većeg dela sveta našoj politici koja se, pre svega, tiče Kosova i Metohije, baš u onom trenutku kada su mnogi mislili da je ta tema zatvorena.

U tom smislu, podržavam dalje opredeljenje Vlade Republike Srbije da se za jačanje spoljno-političkog položaja Srbije odvoje veća sredstva, jer znamo da su u pitanju ozbiljne spoljno-političke aktivnosti državnog vrha i ministra spoljnih poslova, pre svega, kada je u pitanju povlačenje priznanja i o tome je govorio prof. Žarko Obradović, ali nikada nije višak reći da u ovom trenutku lažnu državu Kosovo priznaje manje od 2/3 stanovništva planete.

Ovaj budžet je, kao i nekoliko prethodnih, rezultat postignute makroekonomske stabilnosti i rasta BDP koji omogućava i veće prihode, ali i ostavlja mogućnost za veća ukupna ulaganja države po svim budžetskim sektorima. Dakle, planirani budžetski deficit od 20 milijardi dinara je 0,3% BDP, što potvrđuje dostignuti nivo makroekonomske stabilnosti, a značajno će to uticati na smanjenje javnog duga države koji će se spustiti na ispod 50% BDP.

Finansijska projekcija povećanja budžetskih prihoda, pre svega, od akciza i poreza na dobit je realna, kao što je i povećanje plata u javnom sektoru kodifikovano rebalansom budžeta za ovu godinu, takođe, rezultat pozitivnog bilansa u budžetu.

Ono što bih pohvalila jeste rasterećenje poslodavaca smanjenjem poreza i doprinosa koje plaćaju za PIO i zdravstveno osiguranje zaposlenom, kao i olakšice koje država nudi za nova zapošljavanja. To bi trebalo da bude stimulativno za novo zapošljavanje, ali i za smanjenje rada na crno ili probnog rada koji, nažalost, praktikuje sve veći broj poslodavaca kako bi izbegli plaćanje poreskih obaveza.

Ova Vlada je višegodišnjom politikom podsticaja privrednog rasta, bilo direktnim investicijama, bilo podsticajima u privredi, putem subvencija premostila zatečeni deficit u budžetu Republike i krenula najpre u konsolidaciju, a potom i u razvoj. Dakle, ovaj budžet jeste i razvojni, a predstavljaće trasu za naredni fiskalni budžetski period kada se planira još veći rast BDP.

U svom izlaganju ću se osvrnuti na sektor privrede, energetike, trgovine i turizma, imajući u vidu da sam član resornog odbora koji se bavi ovim pitanjima. Razdeo Ministarstva privrede u 2020. godini dobija značajno manji iznos sredstava, ali to ne znači da su sredstva neopravdano smanjena. To potvrđuje činjenicu da će u narednoj godini privreda morati više i samostalnije da se bori za konkurentnu poziciju na tržištu. Sa druge strane, u narednoj godini država se opredelila da uloži više sredstava, gotovo duplo više u podršku razvoju preduzetništva, što znači podrška malim i srednjim proizvođačima koji treba da postanu noseći sektor domaće privrede i podrška velikim razvojnim, infrastrukturnim projektima koji upravo mobilišu male proizvođače.

Činjenica je da u Srbiji još uvek nije završen postupak privatizacije, da se odužio. U ovom trenutku su to još 83 preduzeća u raznim fazama privatizacije, ali je dobro da država prepoznaje činjenicu da imovinu i brendove tih preduzeća ne treba tek tako rasprodati, već naći strateške partnere i tamo gde je to moguće nastaviti proizvodnju. U budžetu su izdvojena sredstva i za kreditnu podršku ovim preduzećima, kao i za upravljanje postupkom privatizacije, kada su ona u pitanju.

Ono što je važno jeste da se u sektoru privrede brine o regionalnom razvoju, o ujednačavanju regionalnog razvoja, gde god je to moguće, otvaranje više fabrika uz domaći kapital ili direktne strane investicije treba da imaju za cilj demetropolizaciju i razvoj nedovoljno razvijenih područja, kako bi se zaustavilo pražnjenje manjih sredina i seoskih područja. Jedino ujednačenim privrednim razvojem Srbija može postati ekonomski snažnija i razvijenija, jer bi u protivnom dalji pritisak na velike gradove, u smislu migracije, bi kontraproduktivan. Veliki je pritisak na infrastrukturu. Širenje gradova uz pretvaranje poljoprivrednog zemljišta u građevinsko, sigurna sam, u dužem periodu ne bi imao dobar efekat.

Uz privredu i poljoprivredu značajan resurs je i turizam koji postaje noseći sektor u obezbeđenju čistog deviznog priliva. Zato ću se osvrnuti na turizam kao razvojni potencijal Srbije i sredstva koja se u budžetu izdvajaju za razvoj turizma, na razvoj turističke ponude, odnosno turističkog proizvoda.

Srbija ima puno potencijala, praktično sve osim mora, postala je veoma tražena i atraktivna destinacija i, kada to kažem, pre svega mislim na Beograd, ali i na planine, tipa Kopaonik i Zlatibor, banje i ostala istorijska i kulturna baština koji privlače sve više turista, posebno inostranih.

Zato se mora sa još više pažnje ali i sredstava posvetiti kvalitetu i raznovrsnosti te turističke ponude, jer je to jedini način da pored drugih evropskih destinacija mi postanemo atraktivni i konkurentni.

U odnosu na period pre nekoliko godina Srbija je napredovala, a i finansijski efekat je nedvosmisleno bolji, ali to je još veća obaveza i to zahteva još posvećeniji odnos države kako bi se iskoristili potencijali kojih ima puno širom Srbije.

Turizam jeste jedna od privrednih grana koja bi značajno doprinelo ujednačavanje razvoja, jer po prirodi stvari najatraktivnije destinacije su u nedovoljno razvijenim područjima, odnosno u netaknutoj prirodi.

Činjenica je da je Srbija istinski doživela turistički bum, jer je 2018. godine posetilo oko 3,4 miliona turista i ostvaren je prihod od blizu 1,5 milijarde dolara. U ovoj godini je projektovani cilj da se ostvari 10 miliona noćenja i ja čvrsto verujem da će to tako biti.

Moje kolege će u daljem toku sednice govoriti i o ostalim delovima kada je u pitanju budžet Republike Srbije.

Ono što želim da kažem i da sa tim zaključim, kada je u pitanju turizam jeste da u prilog turizmu i svemu onome što je planirano ide i činjenica da je Novi Sad kulturna predstonica 2020. godine kada je Evropa upitanju i da će to u mnogome doprineti. Narodni poslanici SPS će svakako podržati budžet za 2020. godinu. Hvala vam.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 13.11.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovane kolege narodni poslanici, uvaženi građani i građanke Srbije, danas je na dnevnom redu ovog skupštinskog zasedanja, između ostalog, izbor predsednika i članova Komisije za zaštitu konkurencije.

U svojstvu predlagača govorila je koleginica Petrović i malo šta se ima dodati na njenu diskusiju. Međutim, reći ću da kandidati koji ispunjavaju zakonom propisane uslove, Narodnoj skupštini, predložio je nadležni odbor, odnosno Odbor za privredu, regionalni razvoj, turizam, energetiku i trgovinu.

Najpre bih se kratko osvrnula na značaj Komisije za zaštitu konkurencije kao samostalnog i nezavisnog organa, koji je zakonom ovlašćen da se stara pre svega o zaštiti konkurencije na tržištu Republike Srbije, tako što prati i analizira uslove konkurencije na sektorskim tržištima, rešava o pravima i obavezama učesnika na tržištu, određuje upravne mere, donosi uputstva i smernice za sprovođenje krovnog zakona, predlaže Vladi donošenje propisa za sprovođenje zakona i učestvuje u njihovoj izradi.

Dakle, zakonska ovlašćenja, ali i odgovornost Komisije za zaštitu konkurencije su velika i ona govore upravo o značaju ovog organa za regulisanje i kontrolu tržišne konkurencije, o zakonskom postupanju učesnika i eventualnim povredama konkurencije od strane učesnika, kao što je na primer nezakonita koncentracija učesnika na tržištu.

Dakle, Komisija ima zadatak da svojom aktivnošću sprečava nelojalnu konkurenciju i svojim merama onemogući nezakonito privilegovane učesnike u tržišnoj utakmici da krše zakon.

Ovaj zakon koji je donet 2009. godine usklađen je sa pravom EU i u ovoj oblasti upravo ima za cilj da reguliše odnose na tržištu i ponašanju učesnika, pogotovo onih koji bi da na nelojalan način učestvuju, zauzimaju tržište i onemogućavaju manje i ekonomski slabije učesnike. To svakako ne bi doprinelo ovom cilju, a to je ekonomski prosperitetno društvo i tržišno uređena ekonomija.

Komisija za zaštitu konkurencije ima svoju misiju, a to je da se stara da uslovi na srpskom tržištu budu takvi da omogućavaju ravnopravno učešće svih privrednih subjekata i njihovih roba i usluga kako bi se omogućio privredni rast i razvoj naše zemlje, ali i zaštitili interesi i položaj naših potrošača od loših i štetnih ponuda na tržištu. U tom smislu, vidim ulogu i značaj Komisije za zaštitu konkurencije, kao regulatora koji štiti interese učesnika na tržištu, ali i potrošača.

Ono što smo čuli od predlagača jeste da je neophodno, kako bi Komisija obavljala svoje zakonske nadležnosti u punom kapacitetu, izabrati predsednika Komisije i još tri člana Saveta Komisije, koji se biraju iz reda uglednih stručnjaka iz oblasti prava i ekonomije.

Ja sam kao član Odbora učestvovala u radu i ono što jeste moje zadovoljstvo to je da je Odbor za privredu pred sobom imao 23 kvalitetna kandidata, najverovatnije da bi mogli da ponesemo i hipoteku i da smo se o neke kvalitetne ljude ogrešili, na žalost morali smo svesti na tri člana i predsednika. Čvrsto verujem da je izbor koji je Odbor za privredu napravio i predložio Skupštini Srbije, ono najbolje što je bilo predloženo.

Ono što me dodatno raduje jeste da, kao i svaka druga komisija, i ova ima svoj mandat. Bilo je mnogo mladih ljudi, znači da u perspektivi nećemo apsolutno imati problem sa ljudima koji će se ozbiljno baviti ovim poslom sa pozicije članova Komisije, jer imaju i dovoljno vremena i iskustva, a rekla bih i volje da unaprede svoje znanje i svoje kapacitete.

Podržavam predloge koje je nadležni Odbor uputio Narodnoj skupštini i naglašavam da će u danu za glasanje i moja poslanička grupa SPS podržati predloge koji se danas nalaze u plenumu. Hvala vam.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.10.2019.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, danas razgovaramo o dva veoma važna zakona iz oblasti prometa roba i usluga. To su Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda i Predlog zakona o izvozu i uvozu robe dvostruke namene.

Najpre, govoriću o prvom zakonu. Dakle, važeći Zakon o opštoj bezbednosti proizvoda donet je pre tačno deset godina, sa ciljem da obezbedi neophodnu zakonsku zaštitu zdravlja i bezbednosti potrošača i drugih korisnika proizvoda stavljenih na tržište.

Ovo se odnosi na proizvode koje se koriste za lične potrebe ili za obavljanje profesionalnih delatnosti.

Primena ovog zakona ima za cilj, takođe, i sprečavanje pojavljivanja nebezbedne po zdravlje potrošača opasne robe na našem tržištu.

Svedoci smo da su se uprkos svemu na svetskom, ali i na našem tržištu, pojavljivali i nebezbedni obmanjujući proizvodi, čije je stavljanje u promet ostavljalo negativne posledice po zdravlju potrošača.

Danas kada je i domaće i svetsko tržište preplovljeno ogromnim količinama robe širom potrošnje, kada se proizvođači često na nelojalan način takmiče za osvajanje tržišta, dešava se da oni svoju konkurentnost obezbeđuju lošim kvalitetom svojih proizvoda, ali što je možda i još opasnije, nebezbednim proizvodima po zdravlju.

Naročito se, pre svega radilo o proizvodima od plastičnih masa, koje sadrže i otrovne supstance.

Imali smo bezbroj situacija kada su se na tržištu pojavile dečije igračke koje su sadržale otrovne i po zdravlje vrlo opasne supstance.

Tada se radilo i o takozvanim obmanjujućim proizvodima, primamljivim naročito za decu. Tom prilikom su i sa tržišta EU povučeni nebezbedni proizvodi za najmlađe. Bila su u pitanju dečija kolica i auto-sedišta za bebe i to proizvedene u zemljama EU, ali i preko 700 igračaka kojima su se igrala deca u zemljama EU, ali ih je nažalost bilo i na našem tržištu.

Upravo pozitivna praksa prijavljivanja nebezbednih proizvoda dovodi do povlačenja ovih proizvoda u skladu sa direktivama EU o opštoj bezbednosti proizvoda. Istovremeno otkrivanje i izveštavanje o nebezbednim i obmanjujućim proizvodima treba da obezbedi odgovorniju proizvodnju i stavljanje na tržište, isključivo bezbednih proizvoda.

To upravo čini Evropska komisija putem sistema pod nazivom RAPEKS, preko koga se objavljuju sedmični izveštaji o prijavljenim proizvodima koji predstavljaju ozbiljan rizik po zdravlje potrošača.

Ovi izveštaji sadrže i podatke o vrsti rizika i merama koje se preduzimaju na nivou Evropske zajednice, odnosno, zemalja iz kojih su proizvođači kako bi se sprečili ti rizici.

Srbija nije u sistemu RAPEKS, jer nije članica EU, ali je kao kandidat za ulazak u EU, donoseći Zakon o opštoj bezbednosti proizvoda ugradila pravo u naše nacionalno zakonodavstvo, što omogućava bolju zaštitu, kontrolu i transparentan odnos prema opštoj bezbednosti proizvoda na našem tržištu, bilo da su domaći ili uvezeni.

Kada je u pitanju Zakon o izmenama i dopunama Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda, o kome danas raspravljamo, možemo reći da su u pitanju izmene koje su proistekle iz obaveze dalje harmonizacija sa propisima EU u oblasti bezbednosti proizvoda, za ličnu potrošnju ili obavljanje profesionalnih delatnosti, ali i iz uočenih nedostataka u dosadašnjoj primeni zakona.

Naime, izmenama i dopunama ovog zakona o kojima danas raspravljamo, se još preciznije definišu pojmovi opasnih i obmanjujućih proizvoda i propisuje zakonska obaveza proizvođačima, ali i ostalim učesnicima na tržištu da na tržište mogu stavljati isključivo proizvode bezbedne po zdravlju potrošača.

Takođe, ovim izmenama zakona se decidno zabranjuje proizvodnja, izvoz, uvoz i promet obmanjujućih proizvoda.

Na kraju, bili mi članica EU ili ne, mi imamo obavezu prema svojim građanima da sprečimo proizvodnju i promet opasnih i obmanjujućih proizvoda kojima se ugrožava zdravlje ili bezbednost naših građana kao potrošača.

Posebno moramo biti senzibilni jada su u pitanju naša deca, kojima kupljene igračke umesto zadovoljstva mogu postati opasnost po zdravlje i bezbednost.

Ovo je primarni razlog ili jedan od razloga zbog kog podržavamo izmene i dopune Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda.

Kada je u pitanju drugi zakon, koji je predložen u današnjem pretresu, Zakon o izvozu i uvozu robe dvostruke namene, kao što su kolege već govorile, Srbija je ovaj zakon donela 2013. godine, kako bi propisala uslove prometa ove vrlo osetljive robe i kako bi ovu vrstu prometa uskladila sa pravnim sistem EU.

Robom dvostruke namene prema zakonu smatra se roba koja se može koristiti kako u civilne, tako i u vojne svrhe. Roba koja može biti upotrebljena u neeksplozivne svrhe, kao i roba koja se na bilo koji način može iskoristiti u cilju širenja ili proizvodnje oružja za masovno uništenje.

Dakle, u pitanju su veoma osetljivi proizvodi čiji je uvoz, odnosno izvoz veoma važno kontrolisati ali takođe i omogućiti.

Ono što je značajno, zakon je uspostavio jak sistem kontrole i nadzora u oblasti izvoza i uvoza robe dvostruke namene, radi ostvarivanja i zaštite odbrambenih, bezbednosnih i spoljnopolitičkih interesa Republike Srbije, njenog međunarodnog kredibiliteta, kao i obezbeđenja poštovanja međunarodnih obaveza koje je preuzela naša zemlja.

Važeći zakon usklađen je sa evropskim zakonodavstvom, kao i sa međunarodnim standardima, ali smo u trenutku zakona smatrali da ne treba da ukidamo kontrole uvoza ove robe.

Ono što su kolege već rekle, a ja ću ponoviti, kada je zakon bio u izradi učestvovali su i eksperti EU koji su i tada savetovali da se odmah uskladimo i u pogledu kontrole uvoza, što je bila obaveza iz evropskih pravnih akata, pod okolnostima da je u međuvremenu Republika Srbija praktično ostala jedina zemlja u Evropi koja kontroliše, odnosno izdaje dozvole za uvoz robe dvostruke namene. To je bilo neophodno pristupiti izmenama zakona upravo ovim o kojima mi danas diskutujemo.

U dosadašnjoj primeni zakona uočeno je da je postupak dobijanja dozvole za uvoz robe dvostruke namene dodatno opteretio privredne subjekte komplikovanim administrativnim procedurama i prikupljanjem velikog broja potrebnih dokumenata. To vreme koje iziskuje prikupljanje papira, kao i takse koje se plaćaju prilično su smanjile konkurentnost naših preduzeća.

Ne treba zanemariti ni poziciju stranih ulagača koji su investirali u proizvodne kapacitete kod nas, a bili su na ovaj način prilično destimulisani, jer dešavalo se da pošto dobiju dozvole za izvoz iz zemalja članica EU moraju da se izlažu dodatnim troškovima i čekaju na dozvolu nadležnih srpskih organa za uvoz te robe.

Mišljenja sam da su izmene i dopune Zakona u mnogome olakšale ovu situaciju i da će to poboljšati stanje na tržištu i iz tog razloga poslanici poslaničke grupe SPS će u danu za glasanje podržati oba zakona koja su predložena u današnjem pretresu. Hvala.

Šesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 23.05.2019.

Hvala, predsedavajući.

Danas bih postavila pitanje ministru za rad, boračka i socijalna pitanja, a ono se odnosi na jedan ozbiljan društveni, odnosno socijalni program pre svega.

U pitanju su deca i lica sa posebnim potrebama, kojih u Srbiji ima nekoliko hiljada, koja zahtevaju celodnevni nadzor i negu. O većini ove dece brinu njihove biološke porodice, a jedan broj je smešten u ustanove socijalne zaštite.

Nekoliko puta je pokretana inicijativa da se reši status roditelja dece sa invaliditetom koji se sami staraju o svojoj deci i brinu o njihovom zdravstvenom stanju, odnosno neguju ih 24 časa.

Prilikom donošenja Zakona o socijalnoj zaštiti 2011. godine, poslanička grupa SPS, u saradnji sa jednim brojem udruženja roditelja dece sa posebnim potrebama, uspela je da izdejstvuje zakonsko rešenje po kojem pravo na stalnu novčanu socijalnu pomoć ima roditelj koji sam stara o svom detetu sa smetnjama u razvoju zbog čega ne može da bude radno angažovan opravdano. Dakle, takav roditelj ne može da zarađuje za svoju porodicu.

Takođe, postoji građanska inicijativa sa preko 150 hiljada potpisa sa zahtevom da se sa hraniteljima izjednači status roditelja dece sa invaliditetom od 100%, odnosno da se usvoji zakon roditelj-hranitelj.

Za usvajanje jednog ovakvog zakona ili za unošenje odredbi koje se odnose na status roditelj – hranitelj u postojeće zakonodavstvo, pre svega Zakon o radu i Zakon o socijalnoj zaštiti, postoji niz opravdanih razloga, od psiholoških, socijalnih do ekonomskih, jer život dece sa posebnim potrebama u biološkoj porodici jeste najadekvatnije rešenje. Samo porodica pruža sve oblike podrške i zaštite svom detetu u ovakvim slučajevima.

Kada je u pitanju ekonomski razlog, za državu je takođe adekvatnije rešenje da se ova deca zadrže u svojim porodicama, a ne da se smeštaju u ustanove socijalne zaštite, koje su i skupe, a i nema ih dovoljno.

Da napomenem, to je praksa u najvećem broju razvijenih zemalja i praksa mnogih zemalja članica EU.

S tim u vezi, želim da pitam ministra Đorđevića da li postoji razmišljanje o prihvatanju građanske inicijative o donošenju zakona roditelj-hranitelj, kojim bi se izjednačio status i položaj bioloških roditelja koji sami brinu o svojoj deci sa posebnim potrebama sa statusom hranitelja koji za staranje o ovoj deci dobija materijalnu naknadu od države.

Smatramo da država treba ovo važno socijalno pitanje da reši upravo na način kako se predlaže inicijativom roditelja. Hvala.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 09.10.2018.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažene kolege narodni poslanici, na jednoj od sednica Narodne skupštine na prolećnom zasedanju, preciznije u maju mesecu ove godine usvojene su izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima kojim su pored ostalog tretirana i pitanja rada auto-škola i uslova za polaganje vozačkih ispita. Na osnovu zakona sačinjen je i podzakonski akt, Pravilnik za auto-škole kojim se od ovih organizacija traži ispunjenje dodatnih uslova u pogledu kvaliteta vozila za obuku vozača i jedna od važnijih izmena je da vozilo za obuku vozača mora imati ABS kočioni sistem ali i da se poligoni za obuku moraju prilagoditi što je veliki problem za auto-škole koje se nalaze na teritoriji grada Beograda iz prostog razloga jer se radi o poligonima, odnosno o prostorima koji su uglavnom parkinzi prilagođeni za obuku vozača.

Prema naknadno izvršenim anketama smatra se da čak 37,8% auto-škola ne može da ispuni ove uslove u roku utvrđenim zakonom i Pravilnikom i samim tim se dovodi u pitanje rad i opstanak ovih auto-škola čime veći broj zaposlenih može ostati bez posla. Kako bi se predupredio ovaj problem moje pitanje za ministra MUP nadležnog za sprovođenje ovog zakona, a to je da li se eventualno razmatra mogućnost produženja rokova za prilagođavanje auto-škola novim standardima kako bi se izbeglo zatvaranje više od trećine auto-škola, jer samo prilagođavanje kočionih sistema predstavlja značajne investicije za auto-škole, a da ne govorim o ostalim prilagođavanjima i adaptacijama koje moraju biti sprovedene? Hvala.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 05.04.2018.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, htela bih, koristeći svoje poslaničko pravo danas da zatražim obaveštenje od ministarke zadužene za populacionu politiku i demografiju, u vezi sa predlaganjem i sprovođenjem novih stimulativnih mera populacione politike, Strategijom populacione politike.

Naime, demografska situacija nas godinama unazad upozorava da probleme populacione politike treba pre svega posmatrati kao nacionalno a ne političko pitanje i da bi za najavljenu populacionu politiku trebala da postoji široka društvena saglasnost, uzimajući u obzir činjenicu da su predložene mere izraz krajnjeg napora Vlade Republike Srbije, da i u, ne tako povoljnoj ekonomskoj situaciji, pruži maksimalnu podršku porodicama sa decom.

Znamo da je jedno od strateških opredeljenja Vlade, borba protiv bele kuge. Ova Vlada kao i prethodne dve ozbiljno shvata problem depopulacije Srbije i činjenicu da se, ukoliko ne preduzmemo hitne mere, za 50 godina može se prepoloviti srpsko stanovništvo.

U tom smeru su preduzimane različite mere Vlade, jer populaciona politika, zauzima strateško mesto u aktivnostima Vlade. Iako smo krajem prošle godine usvojili set populacionih mera prilikom izmena i dopuna Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, Vlada, a posebno Kabinet za populacionu politiku, ministarke prof. dr Slavice Đukić Dejanović, u čijem je delokrugu rada, pre svega populaciona politika, predlaže i nove, još stimulativnije mere koje bi trebalo da podstaknu rađanje.

Ove mere usvojio je i Savet za populacionu politiku Vlade, a podržao predsednik Republike Srbije i Nacionalni savet za populacionu politiku. Nove mere podrazumevaju još veću podršku u državi, i to za prvo dete 100.000 dinara u vidu jednokratne pomoći, za drugo dete 10.000 dinara mesečno tokom dve godine od rođenja deteta i za treće dete 12.000 dinara tokom 10 godina, a za četvrto dete 18.000 takođe tokom 10 godina od rođenja deteta.

Verujem da se svi slažemo da su ove populacione mere izuzetno stimulativne i beskrajno značajne za opstanak i države i nacije, ali i da će uz aktivne mere u sferi politike zapošljavanja mladih, da na taj način možemo postići pun efekat.

Pored ovih mera u skladu sa Strategijom o podsticanju rađanja, Vlada najavljuje i niz drugih mera. U vezi sa tim želim da zatražim obaveštenje od ministarke Đukić Dejanović, koje normativne izmene će Kabinet za populacionu politiku i Vlada, u celini predložiti, kako bi se ove obimne mere primenile, imajući u vidu da se radi o više zakonskih propisa koje treba izmeniti. Hvala lepo.

Imovinska karta

(Beograd, 30.01.2014.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 81300.00 RSD 29.10.2013 -
Predsednik nadzornog odbora Aerodrom Nikola Tesla a.d. Beograd Javni Mesečno 64299.00 RSD 17.07.2013 -