SNEŽANA PAUNOVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođena je 1. januara 1975. godine u Peći.

Po zanimanju je diplomirani ekonomista. Bila je članica Nadzornog odbora Aerodroma “Nikola Tesla”. Članica je Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije i članica Predsedništva Foruma žena Socijalističke partije Srbije. Mandat narodne poslanice potvrđen joj je 29.oktobra 2013. Nakon što je u poslaničke klupe zamenila kolegu Neđu Jovanovića.

Ponovo je izabrana na mesto narodne poslanice nakon vanrednih parlamentarnih izbora 24. aprila 2016. godine.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:51

Osnovne informacije

Statistika

  • 43
  • 0
  • 5 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Otvoreno pismo Odboru za kulturu i informisanje Narodne skupštine Republike Srbije

čeka se odgovor 10 meseci i 21 dan i 21 sat

Imajući u vidu ogroman značaj koji Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao nezavisni državni organ, ima za pružanje pravne zaštite prilikom ostvarivanja ta dva ustavna prava građana, poučeni lošim iskustvima iz prošlosti i štetnim posledicama za ra...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 1 mesec i 11 dana

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 1 godina i 11 meseci i 19 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 04.10.2019.

Zahvaljujem, potpredsedniče.

Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, građanke i građani Srbije, na ovoj sednici Skušine Srbije raspravljamo o više zakona iz oblasti ekonomije i finansija, a današnji paket zakona odnosi se na izmene Zakona o osiguranju depozita i nove zakone o investicionim fondovima, odnosno uvođenje novih formi investicionih fondova kao institucionalnih investitora na tržištu kapitala u Republici Srbiji.

Najpre ću se osvrnuti na zakon o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita. Osiguranje depozita fizičkih lica, preduzetnika, mikro, marko, malih i srednjih pravnih lica kod banaka i isplata osiguranih iznosa depozita u slučaju stečaja ili likvidacije banke predstavljaju osnovnu delatnost Agencije za osiguranje depozita.

Pored poslova obaveznog osiguranja depozita i isplate osiguranih iznosa, Agencija može upravljati i imovinom prenetom u postupku restrukturiranja banaka i obavljati druge poslove u vezi sa postupkom restrukturiranja banaka.

Sistem osiguranja depozita pozitivno utiče na jačanje poverenja javnosti, pre svega u bankarski sektor, na sprečavanje i ublažavanje efekata nastupanja kriznih situacija, kako na nivou pojedinačne banke, tako i bankarskog sistema u celini.

Predloženim izmenama i dopunama nastoji se da se u uslovima stabilnosti finansijskog sistema, sistem osiguranja depozita dodatno uskladi sa međunarodnom praskom i standardima, kao i pravnim tekovinama pre svega EU kojoj Srbija teži.

U proteklom periodu Agencija je aktivno sarađivala sa Svetskom bankom i MMF-om u cilju unapređenja sistema osiguranja depozita. Važeći zakon donet je 2015. godine, a 2017. godine dopunjen u delu koji se odnosio na investiranje sredstava fonda. Da podsetimo, javnosti radi, osnovni ciljevi sistema osiguranja depozita su zaštita depozita fizičkih lica, preduzetnika, mikro, malih i srednjih pravnih lica i doprinos finansijskoj stabilnosti u Republici Srbiji. Zato ove izmene doprinose daljem ostvarivanju svih navedenih ciljeva.

Izmenom osnovice za obračun premije, redovna premija bi se umesto na ukupne depozite fizičkih lica preduzetnika, mikro, malih i srednjih pravnih lica, obračunavala na osigurane iznose depozita banaka do 50 hiljada evra.

Predložene izmene zakona će pre svega imati uticaj na banke i to u delu u kom će izmenom osnovice za obračun premije u smislu da se umesto na ukupne depozite fizičkih lica i ostalih korisnika, redovne i vanredne premije obračunavaju na osigurane iznose depozita banaka do 50 hiljada evra, odnosno osiguranjem pokrivene iznose depozita navedenih osiguranih kategorija. Smanjiće se obaveze banka po osnovu plaćanja premije osiguranja depozita u proseku.

Druga stvar je definisanje i propisivanje novog ciljnog iznosa Fonda za osiguranje depozita i produženje roka za dostizanje ciljnog iznosa, umesto postojećeg ciljnog iznosa od 5% osiguranih depozita u bankarskom sektoru, koji je potrebno dostići do 1. januara 2025. godine, ciljni iznos je predlogom definisan na nivou od 7,5% osiguranih iznosa depozita u bankarskom sektoru koji treba da se dostigne do 1. januara 2030. godine.

Dakle, predložene izmene zakona unaprediće sistem i od velike su koristi za sveukupno funkcionisanje.

Kada je u pitanju novi zakonodavni okvir za investicione fondove, htela sam da skrenem pažnju da je Srbija prepoznala značaj ovog pitanja, ne samo za razvoj finansijskog tržišta, već i za ukupan ekonomski razvoj. Prvi Zakon o investicionim fondovima donet je 2006. godine, a menjali smo ga i dograđivali više puta kako bi pre svega investitorima omogućili što sigurnije i jednostavnije uslove da kao članovi Fonda učestvuju na našem tržištu kapitala i ostvaruju određenu dobit na uložena sredstva.

Dosadašnja primena Zakona o investicionim fondovima pokazala je pozitivan efekat na razvoj tržišta kapitala, a u krajnjoj liniji i na efikasnije finansiranje realnog sektora iz ovakvih finansijskih izvora. Nakon usvajanja zakona pojavili su se prvi investicioni fondovi, kao i društva za upravljanje ovim fondovima, koji su najpre bili zainteresovani za ulaganje u vlasničke hartije od vrednosti, kako domaćih, tako i regionalnih kompanija. Nažalost, kod ovih prvih fondova je zbog globalne ekonomske krize 2008. godine došlo do drastičnog pada akcija na tržištu kapitala, što je za posledicu imalo poljuljan ugled investicionih fondova i dovelo do drastičnog pada uticaja svih fondova na tržište kapitala.

Prema podacima za period od 2015. do 2018. godine, u Srbiji je registrovan ukupno 21 investicioni fond i šest društava za upravljanje investicionim fondovima. Trebalo bi napomenuti takođe da se čak 89% ukupne vrednosti neto imovine fondova odnosilo na novčane fondove. Ovo govori da je ipak domaće tržište kapitala još uvek nedovoljno razvijeno, sa konstantnim nedostatkom kvalitetnog tržišnog materijala, odnosno finansijskih instrumenata u koje bi investitori mogli da ulažu, a da to ne budu samo depoziti kod banaka, što nije ni cilj, ni svrha investicionih fondova.

Da bi se situacija popravila i stabilizovala, položaj investicionih fondova nakon globalne ekonomske krize koja je zadesila čitav svet 2008. godine, što je na našem tržištu destabilizovalo investicione fondove, vršene su izmene zakonodavstva, njegovo prilagođavanje novonastalim uslovima, kao i njegovo usklađivanje sa pravom EU. Tim ranijim izmenama stvoreni su nešto povoljniji uslovi za formiranje društva za upravljanje fondovima, ali je ipak stav EU bio da se materija o investicionim fondovima u našem zakonodavstvu razdvoji u dva zakona. Tako je harmonizacija propisa iz ovog sektora postala naša obaveza u okviru procesa pristupanja Republike Srbije EU i pregovaračke pozicije za Poglavlje 9 – Finansijske usluge.

Izvinjavam se, predsedavajući, ne čujem sebe, žagor je u sali.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 04.10.2019.

Iz svega navedenog, pred nama se danas nalaze dva predloga zakona – Predlog zakona o otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom i Predlog zakona o alternativnim investicionim fondovima kojim su obuhvaćeni ostali fondovi koji tretiraju i zatvorene i privatne.
Vi ste kao predlagač uporedo radili na ova dva zakona koji uređuju subjekte za zajednička ulaganja, čija je jedina svrha i namena prikupljanje novčanih sredstava i ulaganje tih sredstava u skladu sa unapred određenom strategijom isključivo u korist investitora.
Da podsetimo, prema odredbama ovog zakona, otvoreni investicioni fond ima za isključivi cilj kolektivno ulaganje imovine prikupljene javnom ponudom investicionih jedinica u fondu u prenosive hartije od vrednosti ili u drugu likvidnu finansijsku imovinu koja je definisana članom 42. ovog zakona. Za ove fondove zakon predviđa dobijanje dozvola za rad. Alternativni investicioni fond jeste investicioni fond koji prikuplja sredstva od investitora sa namerom da ih investira u skladu sa utvrđenom politikom ulaganja u korist tih investitora, a za koje se ne zahteva dozvola za rad.
Polazeći od navedenog, donošenjem ovih zakona obezbediće se ujednačenost domaćih propisa sa propisima EU i veći stepen poverenja domaćih i stranih potencijalnih investitora, a samim tim će domaće tržište učiniti atraktivnijim i stimulisati veći broj lica da ulažu svoja finansijska sredstva u fondove organizovane u Republici Srbiji.
Cilj ovih zakona jeste da se obezbedi veći stepen zaštite od rizika osnivača i povrati poverenje investitora, što je učinjeno dodatnim preciziranjem uslova, pre svega osnivanja, poslovanja i izveštavanja društava za upravljanje fondovima, preciziranje imovine u koju je dozvoljeno ulagati, uključujući ograničenja i izuzetke od ograničenja. Detaljnije su uređeni politika upravljanja rizicima i investicionog fonda, politika nagrađivanja, usluge i odgovornost depozitara i nadzorna ovlašćenja Komisije za hartije od vrednosti. Veći stepen sigurnosti, zajedno sa uvođenjem novih formi i struktura organizovanja ovih fondova posledično bi mogao privući veći broj domaći i stranih investitora i doprineti razvoju tržišta kapitala.
Ova dva zakona posmatram kao pravne okvire koji treba da doprinesu razvoju finansijskog tržišta i tržišta kapitala, a time i da doprinesu privlačenju kako domaćih tako i stranih investicija koje Srbiju mogu da podignu na nivo razvijenih evropskih ekonomija. Takvi preduslovi de fakto postoje, jer je Vlada u prethodnom periodu intenzivno radila na stvaranju i poboljšanju privrednog i društvenog ambijenta. To potvrđuju postignuti rezultati.
Moje kolege su o tome govorile prilikom rasprave o rebalansu državnog budžeta koji ovom prilikom nije posledica deficita, već naprotiv, posledica većeg rasta BDP-a koji nam je omogućio povećanje plata i penzija, ali i veći obim kapitalnih investicija. Verujem da će povoljan privredni ambijent, fiskalna i makroekonomska stabilnost doprineti i motivisanju zainteresovanih za osnivanje i rad investicionih fondova, bilo otvorenih, bilo alternativnih.
Sve što sam rekla govori u prilog tome da su dva predložena zakona od krucijalnog značaja za unapređenje našeg privrednog sistema. Iz tog razloga će, poštovani ministre, poslanička grupa SPS podržati predložene zakone. Hvala vam.

Sedamnaesto vanredno zasedanje , 04.09.2019.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, građanke i građani Srbije, čuli smo do sada da je pred nama Predlog Zakona o potvrđivanju sporazuma sa četiri države o ukidanju vizne obaveze za nosioce običnih i diplomatskih pasoša.

Ovi sporazumi su od izuzetnog značaja i to smo čuli u diskusijama svih mojih kolega koji su govorili pre mene, zato što raspravljamo o činjenici koja potvrđuje da Srbija vodi kvalitetnu spoljnu politiku koja je zasnovana na osnovnim principima i utvrđenim spoljnopolitičkim ciljevima, a to su ulazak u EU, saradnja sa Kinom, Rusijom i SAD, ali i sa svim ostalim zemljama sveta, posebno kada je u pitanju najveće nacionalno pitanje, KiM.

Za svaku ozbiljnu državu važno je da spoljna politika ima kontinuitet. I spoljnopolitički rad u proteklih pet godina je zaista takav. Ministre Dačiću nasledili ste teren na kome to baš nije bilo lako postići. Imali smo ministre spoljnih poslova koji se u prethodnom periodu nisu bavili svojim poslom i u tom trenutku imamo i to neslavno i za nas bolno proglašenje nezavisne države Kosovo od strane ja ću reći, jer na to imam pravo, albanskih terorista.

U tom trenutku propustili smo kao država da diplomatski odreagujemo i možda zaustavimo taj proces koji je bio čini mi se posledica euforije, ali evo praksa pokazuje i ozbiljne neobaveštenosti jednog velikog broja zemalja o tome šta se zapravo događa u južnoj srpskoj pokrajini.

Da je naša spoljna politika izbalansirana potvrđuje činjenica da je danas Srbija i uvažen i prihvaćen i poželjan spoljnopolitički partner. Uspeli ste čini mi se da malo i pomerite granice tih diplomatskih odnosa, jer ste svojim šarmom neretko na jedan vrlo simpatičan način objasnili u čemu su grešili.

Kada je u pitanju KiM, dozvoljavam sebi luksuz da sa punim pravom pre svega kažem hvala u ime građana Kosmeta, što onih koji su raseljeni, kojih nije malo, kojih je 250 hiljada, tako i onih koji na Kosmetu žive. Mi smo žrtve svega onoga što je neko sebi dozvolio da jednostrano proglasi, da jednostrano otme, da nas protera sa vekovnih ognjišta, da nas ostavi i nametne nam osećaj stranca u sopstvenoj državi, kršeći pri tom sva dokumenta, pre svega Rezoluciju UN 1244, Kumanovski sporazum. Da ne govorim o tome da Briselski sporazum i briselska dokumenta, apsolutno ne poštuju ni jednog trenutka.

Takav pristup prema KiM, bojim se otvara vrata i drugim separatističkim težnjama sa kojima se svet tek može suočiti i to je jedna ozbiljna pretnja. Slažem se da rešenje za pitanjem Kosova mora biti i obostrano prihvaćeno i optimalno, pre svega za Srbiju i srpski narod koji je državotvoran narod. Zašto ovo naglašavam? Zato, što su Albanci, nacionalna manjina, a ne državotvoran narod kao što su to bili Srbi u BiH i Srbi u Hrvatskoj.

Kada su u pitanju vaše aktivnosti i otpriznanje ne malog broja, 15 zemalja sveta, napominjem da je jako važno reći da to možda jesu male države, ali da svaka od njih ima svoj glas u Ujedinjenim nacijama. Srbija, na ovaj način čuva i koristi ugled i bivše SFRJ, kao nesvrstane zemlje i baštini jednu politiku nesvrstanosti kao temelj saradnje, pre svega sa azijskim i afričkim, ali i ostalim zemljama sveta koje cene suverenost i slobodu.

Ja sam sigurna da srpska javnost zna kojih 15 zemalja je povuklo svoje priznanje, međutim, jedna od četiri države koja je danas predviđena Sporazumom o ukidanju viza je i Surinam, za koju se čuju pošalice i stalno se spočitava da su to tamo neke male zemlje za koje samo zna Ivica Dačić, za Surinam smo čuli i pre. Oni su imali neke čuvene fudbalere, možda nije prirodno da ja to kao žensko kažem, ali kažu da je taj čuveni Rud Bulid bio baš otuda. Lepo je što ćemo se po tome sećati da postoji Surinam, ali je još bolje što danas imamo razloga da kažemo hvala Surinamu za otpriznanje Kosova. Hvala što ste vratili veru da u svetu postoje ljudi koji su spremni da preispitaju svoju odluku i promene je kada shvate da su nekome učinili nepravde. Hvala u ime sve one dece koja žive na KiM, okruženi žicom, okruženi nestabilnošću, okruženi strahom, pod strahom zaspe i pod strahom se probude.

Imamo i dve države koje nikada nisu ni priznale Kosovo i zaista im takođe dugujemo veliku zahvalnost. Međutim, ono što je važno i što želim da naglasim jeste da neke opozicione političke opcije pokušavaju da uporno umanje značaj procesa povlačenja priznanja samoproglašene države Kosovo. Ne zato što nemaju svest koliko je taj proces važan, sigurna sam da znaju da jeste, nego zato što bi da umanje učinak ove Vlade i učinak njenih ministara i sveukupnog državnog rukovodstva.

Važno je da se broj država koje povlače priznanje uvećava, važno je onako kako ste i rekli, da se na svetsku politički scenu ponovo pitanje Kosova vrati ne kao završeno, jer su ga do sada tako tretirali.

Na kraju, napraviću jednu istorijsku paralelu, a povod mi je obeležavanje pre svega 180 godina srpske diplomatije, ali i obeležavanje 800 godina autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve, koju je obezbedio naš prvi prosvetitelj i duhovnik, ali i diplomata Sv. Sava. Državna misao Sv. Save i njegova izreka jeste – Srbija je istok na zapadu i zapad na istoku. Ona je i danas putokaz kada je u pitanju politika ove Vlade.

Danas kada vodimo borbu za očuvanje državnog jedinstva i srce naše Srbije, KiM, ne možemo da se ne podsetimo Sv. Save. On je tada doneo Srbiji samostalnost crkve, ali i međunarodno priznanje Srbije kao samostalne države. Tim pre ste, ministre Dačiću dobili najteži zadatak, da kao neko ko je rođen u Prizrenu, jednom diplomatskom borbom proba da sačuva i odbrani ono što je, sigurna sam i pouzdano znam, najveća svetinja i za vas i za mene, ali i za većinski srpski narod.

Svesni istorijske odgovornosti koju danas nosimo, da sačuvamo ono što su naši preci ostavili, a to je bila jaka i međunarodno ugledna Srbija. Slobodna sam da kažem da ste gospodine ministre vi, kao i celo rukovodstvo države zaista preuzeli ovu istorijsku ulogu i odgovornost da sačuvate Srbiju i njenu južnu pokrajinu u njenom sastavu.

Da li će to biti lako, sigurna sam da ne. Da li vam je lako da slušate pretnje, koliko god ih paušalno shvatali, prihvatali. Gospodin Palma je rekao jednu lepu rečenicu, a to je da Ramuš Haradinaj nije uhapšen zbog krađe bicikle, uhapšen je zato što je bio na vrhu lanca trgovine ljudskim organima i to srpskim ljudskim organima. Kada iz tog tabora kome pripadaj i Bedžat Pacoli, krenu pretnje ka vama, moram priznati da osetim onaj strah koji vi evidentno nemate.

Međutim, verujem u pravdu. Ako ni u jednu drugu, onu Božiju. Verujem u upornost i u doslednost srpskog rukovodstva kada je u pitanju nedvosmisleni cilj da se sačuva celovitost države Srbije.

Socijalistička partija Srbije i njeni poslanici će svakako podržati predložena zakonska rešenja, a ja vam se još jednom, pre svega u ime građana KiM bez razlike da li danas žive na toj teritoriji ili su u raseljenju, zahvaljujem na trudu koji ste uložili i želim mnogo uspeha u daljem radu, jer sam sigurna da će se ovaj broj zemalja koje su otpriznale Kosovo uvećavati iz dana u dan. Hvala.

Šesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 23.05.2019.

Hvala, predsedavajući.

Danas bih postavila pitanje ministru za rad, boračka i socijalna pitanja, a ono se odnosi na jedan ozbiljan društveni, odnosno socijalni program pre svega.

U pitanju su deca i lica sa posebnim potrebama, kojih u Srbiji ima nekoliko hiljada, koja zahtevaju celodnevni nadzor i negu. O većini ove dece brinu njihove biološke porodice, a jedan broj je smešten u ustanove socijalne zaštite.

Nekoliko puta je pokretana inicijativa da se reši status roditelja dece sa invaliditetom koji se sami staraju o svojoj deci i brinu o njihovom zdravstvenom stanju, odnosno neguju ih 24 časa.

Prilikom donošenja Zakona o socijalnoj zaštiti 2011. godine, poslanička grupa SPS, u saradnji sa jednim brojem udruženja roditelja dece sa posebnim potrebama, uspela je da izdejstvuje zakonsko rešenje po kojem pravo na stalnu novčanu socijalnu pomoć ima roditelj koji sam stara o svom detetu sa smetnjama u razvoju zbog čega ne može da bude radno angažovan opravdano. Dakle, takav roditelj ne može da zarađuje za svoju porodicu.

Takođe, postoji građanska inicijativa sa preko 150 hiljada potpisa sa zahtevom da se sa hraniteljima izjednači status roditelja dece sa invaliditetom od 100%, odnosno da se usvoji zakon roditelj-hranitelj.

Za usvajanje jednog ovakvog zakona ili za unošenje odredbi koje se odnose na status roditelj – hranitelj u postojeće zakonodavstvo, pre svega Zakon o radu i Zakon o socijalnoj zaštiti, postoji niz opravdanih razloga, od psiholoških, socijalnih do ekonomskih, jer život dece sa posebnim potrebama u biološkoj porodici jeste najadekvatnije rešenje. Samo porodica pruža sve oblike podrške i zaštite svom detetu u ovakvim slučajevima.

Kada je u pitanju ekonomski razlog, za državu je takođe adekvatnije rešenje da se ova deca zadrže u svojim porodicama, a ne da se smeštaju u ustanove socijalne zaštite, koje su i skupe, a i nema ih dovoljno.

Da napomenem, to je praksa u najvećem broju razvijenih zemalja i praksa mnogih zemalja članica EU.

S tim u vezi, želim da pitam ministra Đorđevića da li postoji razmišljanje o prihvatanju građanske inicijative o donošenju zakona roditelj-hranitelj, kojim bi se izjednačio status i položaj bioloških roditelja koji sami brinu o svojoj deci sa posebnim potrebama sa statusom hranitelja koji za staranje o ovoj deci dobija materijalnu naknadu od države.

Smatramo da država treba ovo važno socijalno pitanje da reši upravo na način kako se predlaže inicijativom roditelja. Hvala.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 09.10.2018.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažene kolege narodni poslanici, na jednoj od sednica Narodne skupštine na prolećnom zasedanju, preciznije u maju mesecu ove godine usvojene su izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima kojim su pored ostalog tretirana i pitanja rada auto-škola i uslova za polaganje vozačkih ispita. Na osnovu zakona sačinjen je i podzakonski akt, Pravilnik za auto-škole kojim se od ovih organizacija traži ispunjenje dodatnih uslova u pogledu kvaliteta vozila za obuku vozača i jedna od važnijih izmena je da vozilo za obuku vozača mora imati ABS kočioni sistem ali i da se poligoni za obuku moraju prilagoditi što je veliki problem za auto-škole koje se nalaze na teritoriji grada Beograda iz prostog razloga jer se radi o poligonima, odnosno o prostorima koji su uglavnom parkinzi prilagođeni za obuku vozača.

Prema naknadno izvršenim anketama smatra se da čak 37,8% auto-škola ne može da ispuni ove uslove u roku utvrđenim zakonom i Pravilnikom i samim tim se dovodi u pitanje rad i opstanak ovih auto-škola čime veći broj zaposlenih može ostati bez posla. Kako bi se predupredio ovaj problem moje pitanje za ministra MUP nadležnog za sprovođenje ovog zakona, a to je da li se eventualno razmatra mogućnost produženja rokova za prilagođavanje auto-škola novim standardima kako bi se izbeglo zatvaranje više od trećine auto-škola, jer samo prilagođavanje kočionih sistema predstavlja značajne investicije za auto-škole, a da ne govorim o ostalim prilagođavanjima i adaptacijama koje moraju biti sprovedene? Hvala.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 05.04.2018.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, htela bih, koristeći svoje poslaničko pravo danas da zatražim obaveštenje od ministarke zadužene za populacionu politiku i demografiju, u vezi sa predlaganjem i sprovođenjem novih stimulativnih mera populacione politike, Strategijom populacione politike.

Naime, demografska situacija nas godinama unazad upozorava da probleme populacione politike treba pre svega posmatrati kao nacionalno a ne političko pitanje i da bi za najavljenu populacionu politiku trebala da postoji široka društvena saglasnost, uzimajući u obzir činjenicu da su predložene mere izraz krajnjeg napora Vlade Republike Srbije, da i u, ne tako povoljnoj ekonomskoj situaciji, pruži maksimalnu podršku porodicama sa decom.

Znamo da je jedno od strateških opredeljenja Vlade, borba protiv bele kuge. Ova Vlada kao i prethodne dve ozbiljno shvata problem depopulacije Srbije i činjenicu da se, ukoliko ne preduzmemo hitne mere, za 50 godina može se prepoloviti srpsko stanovništvo.

U tom smeru su preduzimane različite mere Vlade, jer populaciona politika, zauzima strateško mesto u aktivnostima Vlade. Iako smo krajem prošle godine usvojili set populacionih mera prilikom izmena i dopuna Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, Vlada, a posebno Kabinet za populacionu politiku, ministarke prof. dr Slavice Đukić Dejanović, u čijem je delokrugu rada, pre svega populaciona politika, predlaže i nove, još stimulativnije mere koje bi trebalo da podstaknu rađanje.

Ove mere usvojio je i Savet za populacionu politiku Vlade, a podržao predsednik Republike Srbije i Nacionalni savet za populacionu politiku. Nove mere podrazumevaju još veću podršku u državi, i to za prvo dete 100.000 dinara u vidu jednokratne pomoći, za drugo dete 10.000 dinara mesečno tokom dve godine od rođenja deteta i za treće dete 12.000 dinara tokom 10 godina, a za četvrto dete 18.000 takođe tokom 10 godina od rođenja deteta.

Verujem da se svi slažemo da su ove populacione mere izuzetno stimulativne i beskrajno značajne za opstanak i države i nacije, ali i da će uz aktivne mere u sferi politike zapošljavanja mladih, da na taj način možemo postići pun efekat.

Pored ovih mera u skladu sa Strategijom o podsticanju rađanja, Vlada najavljuje i niz drugih mera. U vezi sa tim želim da zatražim obaveštenje od ministarke Đukić Dejanović, koje normativne izmene će Kabinet za populacionu politiku i Vlada, u celini predložiti, kako bi se ove obimne mere primenile, imajući u vidu da se radi o više zakonskih propisa koje treba izmeniti. Hvala lepo.

Imovinska karta

(Beograd, 30.01.2014.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 81300.00 RSD 29.10.2013 -
Predsednik nadzornog odbora Aerodrom Nikola Tesla a.d. Beograd Javni Mesečno 64299.00 RSD 17.07.2013 -