SNEŽANA PAUNOVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođena je 1. januara 1975. godine u Peći.

Po zanimanju je diplomirani ekonomista. Bila je članica Nadzornog odbora Aerodroma “Nikola Tesla”. Članica je Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije i članica Predsedništva Foruma žena Socijalističke partije Srbije. Mandat narodne poslanice potvrđen joj je 29.oktobra 2013. Nakon što je u poslaničke klupe zamenila kolegu Neđu Jovanovića.

Ponovo je izabrana na mesto narodne poslanice nakon vanrednih parlamentarnih izbora 24. aprila 2016. godine.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:51

Osnovne informacije

Statistika

  • 53
  • 0
  • 5 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Otvoreno pismo Odboru za kulturu i informisanje Narodne skupštine Republike Srbije

čeka se odgovor 1 godina i 1 mesec i 25 dana

Imajući u vidu ogroman značaj koji Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao nezavisni državni organ, ima za pružanje pravne zaštite prilikom ostvarivanja ta dva ustavna prava građana, poučeni lošim iskustvima iz prošlosti i štetnim posledicama za ra...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 4 meseca i 14 dana

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 2 godine i 2 meseca i 22 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.12.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovane kolege narodni poslanici, građanke i građani Srbije, nadovezaću se na pitanje koje je u utorak u terminu za postavljanje pitanja Vladi postavio kolega Hasani, premijerki Srbije Ani Brnabić.

Bilo mi je toga dana moram priznati malo šokantno šta to slušamo, a slušala sam pitanje o tome kada će nacionalna manjina albanska dobiti prava u Srbiji. Ja danas pitam da li je kolega Hasani mislio na manjinu koja je proterala 250.000 nealbanskog stanovništva sa Kosova i Metohije i o tome može da svedoči bar 15 mojih kolega u ovoj sali u ovom trenutku?

Zašto se kasnije ispostavilo da pitanje kolege Hasanija nije ni malo slučajno, zato što je iz hola Narodne skupštine Republike Srbije najbrutalnije optužen predsednik Srbije, Vlada Republike Srbije i ministar spoljnih poslova. Najveće nacionalno pitanje je pitanje samoproglašene nezavisnosti Kosova i Metohije, ponovo su vratili na sto međunarodnih faktora, a onda su brutalno optuženi rečnikom Bedžeta Pacolija da su ta povlačenja priznanja plaćali nekim novcem.

Uvažene kolege, moje pitanje nije samo za Vladu Republike Srbije, moje pitanje je i za sve nas. Kada smo polagali zakletvu kao narodni poslanici, da li smo imali svest šta u toj zakletvi piše? Da li smo tada znali da smo u obavezi da štitimo, pre svega, nacionalni i državni interes? Šta je danas toliko važno i toliko važnije od državnog interesa da se na tako brutalan način iznesu laži u holu Skupštine Republike Srbije? Šta je povod da se ostavi prostor da se danas u dnevnim novinama citiraju kojekakvi savetnici nekakvog Bedžeta Pacolija u smislu - rekli smo vam da Srbija i Dačić plaćaju ta priznanja?

Šta je povod da zažmurimo nad činjenicom da je priznanje takozvane države Kosovo plaćeno novcem koji je napravljen isključivo trgovinom organima iz „žute kuće“? Šta je razlog da zažmurimo nad srpskim žrtvama i kažemo da je to tržište na zapadu bilo vrlo razrađeno, a da su žrtve bili i deca i starci i sve ono što nije albansko sa Kosova i Metohije? Kako niko nije doveo u pitanje novac koji smo platili lobiste, svejedno je da li je u američkom Kongresu ili u Briselu, da zastupaju tu secesiju koja se dogodila, nego smo smogli hrabrosti samo da pitamo i da optužimo ministra Ivicu Dačića za nešto za šta se zaista ne može optužiti?

Sve ono što stoji iza nas kada je u pitanju Kosovo i Metohija, nažalost, meri se nebrojenim grobljima koja su porušena, manastirima, crkvama, da ne govorim o kućama, da ne govorim o imovini ljudi koji su proterani ili su ostali da još uvek tamo žive i trpe torturu na dnevnom nivou.

Pravoslavno groblje u Lipljanu ponovo je srušeno 16. decembra, dakle, pre nepunih desetak dana. Ja pitam direktora Kancelarije za Kosovo, pošto sam sigurna da je Kancelarija za Kosovo intervenisala, da li je bilo kakav odgovor stigao od Kejfora u smislu da mi znamo ko uporno ponavlja ovaj vandalizam i ruši srpska groblja? Evo, kolega kaže Bedžet Pacoli, ja nemam dilemu da ste vi u pravu, mene plaši jedna druga stvar. Bila sam sigurna da se mi ovde moramo braniti od nekakvog rukovodstva takozvane države Kosovo. Od pre dva dana gotovo sam ubeđena da mi predstavnike te vlasti imamo i u Beogradu.

Šta znači da u Skupštini Srbije, evo kolega Rističević, hvala na sugestiji, kaže da su to ambasadori. Moglo bi to možda i tako da se zove, ja to jako teško prihvatam. Ali, ono što moram da tražim od Vlade Republike Srbije, to je da se na krivičnu odgovornost, pre svega pred organima koje ova država ima i u punom su kapacitetu, pozovu svi oni koji iznošenjem ovakvih brutalnih laži, za bili čiji račun, urušavaju sistem i optužuju sam vrh Republike Srbije zato što brani svoj suverenitet. Obaveza je Vlade Republike Srbije i mi smo kao poslanici zato dali poverenje Vladi, da se sa ovakvim načinom funkcionisanja i rušenja države obračuna jednom za svagda. Hvala.

Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.12.2019.

Zahvaljujem predsedavajući.

Ja ću probati prvo da govorim o dnevnom redu.

Pred nama danas izbor nedostajuća tri člana REM-a. Da, mogla bih da se složim da se možda okasnilo sa ovim izborom, ali nikada nije kasno za zaokružiti broj. Šest članova REM-a koji si do sada radili obavljali su svoj posao najbolje što su mogli, imali dvotrećinsku većinu koja im je bila neophodna za odlučivanje. Ne kažem da je to bilo idealno, ali kažem da je funkcionisalo.

Nedostajuća tri člana REM-a su izazvala ogromnu pažnju u srpskoj javnosti iz mnogo razloga, pa je čak i u samoj sali Skupštine Srbije, možda ta pažnja intenzivirana. Meni je žao što su kolege napustile ovaj prostor, htela sam i ja da podelim ove najlepše želje, pošto sam ukapirala da je ovo dan jedni drugima želimo sve najlepše.

Htela sam da kažem još nešto što nije želja nego konstatacija, a to je da zasigurno mogu da tvrdim da će u sledećem sastavu Skupštine Srbije biti poslanici SPS. Htela sam da kažem da je tačno da nismo imali svog kandidata i nismo predložili svog kandidata Odboru za kulturu, ne zato što nismo imali kandidata nego zato što smo kao i koalicioni partner shvatili da nam pravo većine stvara obavezu da damo šansu opozicionim kolegama da se izjasne i daju svoje kandidate. Neki od njih su tu šansu iskoristili, neki nisu. To je lično pravo. Onda su nama krenuli da spočitavaju naše pravo da na koncu ustupimo prostor, jer ni to nije valjalo, a danas nas optužuju najpre SPS i bezbroj puta je pomenut predsednik Slobodan Milošević, u različitim kontekstima.

Želim ovde da kažem dve vrlo važne stvari. Slobodan Milošević je osnivač SPS koja na političkoj sceni postoji 29 godina. Istina je da su nas mnogi rušili, smenjivali, probali da unište, čak tog čuvenog 5. oktobra probali da sasvim unište ideju socijalizma. Na njihovu žalost narod Srbije odlučio je drugačije. Socijalistička partija Srbije traje u kontinuitetu 29 godina.

Kako su se menjale situacije, ko je slavio dan smrti Slobodana Miloševića, ko je saosećao sa socijalistima i zdravorazumskom nacijom koja je znala da je to veliki gubitak, mogli bismo analitički danas da o tome razgovaramo, ali to nema ama baš nikakve veze sa predlogom kandidata za REM. Kako će ko od nas pojedinačno glasati, pretpostavljati, ima pravo svako, tvrditi ne može niko.

Na kraju, ono što moram da kažem, jeste da sam kao član Odbora za kulturu zaista ispred sebe imala kandidate koji su vredni toga da svaki ponaosob bude član REM. Dakle, ne može se osporiti nijedna biografija koja se našla pred Odborom, čak ni u onom širem kontekstu. Evo, tu su predstavnici Odbora, a vidim i da je predsednik u sali, i na onom širem spisku koji je značio da smo pred sobom, kao Odbor imali najpre četiri kandidata koje su predložile političke partije, niko od tih ljudi nije bio ne vredan pozicije za koju ga predlažu. Prosto je Odbor, svojom većinom odlučio da će se u plenumu naći Judita Popović i Nenad Zorić, kada je u pitanju kandidat Odbora za kulturu.

Kada su u pitanju ostali predlagači, opet na moje veliko zadovoljstvo ni tu nismo imali neku veliku polemiku, nego su se među sobom dogovorili i Odboru predložili onoliko koliko treba, a to je po dva kandidata. Mi smo obavili razgovor sa svim kandidatima i sigurna sam da koja god tri kandidata od ovih šest koji su predloženi plenum izabere u danu za glasanje, REM će dobiti tri kvalitetna člana.

To je jako važno, sve ostalo što bismo mogli da govorimo bi bilo politikanstvo, time ne želim da se bavim. Potpuno mi je jasno da predsednik Ivica Dačić, SPS od juče ili nekoliko dana unazad trpe neosnovane optužbe, optužbe koje su spinovane, optužbe koje su negde iz kuhinje nama poznatih i već deklarisanih neprijatelja u liku i delu Bedžeta Pacolija, Ramuša Haradinaja ili čega god. Optužuju se socijalisti i predsednik SPS za najneosnovanije stvari. Najveći nacionalni projekat, a to je povlačenje priznanja tzv. Kosovo se banalizuje samo zato da bi se došlo do malo prostora medijskog ili nekog političkog profita.

Suludo bi bilo braniti se od toga i to socijalisti i predsednik Dačić nikada neće raditi, ali ono što ćemo sigurno uvek raditi, to je, branićemo Srbiju od svih onih koji joj ne misle dobro. Zbog činjenice da ćemo Srbiju braniti od svih onih koji joj ne misle dobro, jesam siguran da ćemo u sledećem sazivu Skupštine Srbije i te kako biti poslanici SPS, jer narod čiju sudbinu delimo, to prepoznaje već 29 godina i sigurno će to činiti i narednih 29 ili 50.

U tom smislu, poslanička grupa SPS će dati svoj glas nekome od predloženih kandidata sa ove liste i omogućiti da REM od sada radi u svom punom sazivu, čvrsto verujući da će to umnogome doprineti da sve one nedostatke koje smo svi zajedno ovde kritikovali i čini mi se da su mišljenja bila nepodeljena oko toga šta ne valja kada je u pitanju rad medija, da će jedan kompletan tim Regulatornog tela za elektronske medije uspeti da to kanališe i tome stane na kraj. Hvala vam.

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 17.12.2019.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre Đorđeviću sa saradnicima, kao što ste i sami rekli, danas na dnevnom redu imamo set finansijskih sporazuma koje Vlada Republike Srbije zaključila sa više država i finansijskih institucija, a koje Narodna skupština treba da potvrdi.

Za početak ću reći par reči o Sporazumu između Vlade Republike Srbije i Vlade Slovačke Republike o regulisanju duga Republike Srbije prema Slovačkoj. Neregulisani dug naše države prema Slovačkoj je dugi niz godina stajao kao otvoreno pitanje i potiče još iz perioda kliričkog načina plaćanja u prometu robe i usluga između bivše SFRJ i bivše Čehoslovačke Federativne Republike.

Sporazumom između SFRJ i Čehoslovačke Federativne Republike, koji je potpisan 1991. godine, ukinut je klirinški, a potom uveden konvertibilni način plaćanja. Kao što ste i sami rekli u uvodnom izlaganju, nakon raspada obe države, pitanje regulisanja ovog duga nasledila je Srbija kao država sukcesor i ovaj dug naše države prema Češkoj Republici je regulisan sporazumom.

Druga država bivše Čehoslovačke Federativne Republike, Slovačka Republika je prihvatila da po istom modelu namiri i svoj deo potraživanja. Ovaj dug je više od 25 godina opterećivao odnose između ove dve zemlje, pa samim tim, ovaj sporazum predstavlja značajan korak za unapređenje odnosa i nove pravce bilateralne saradnje u svim oblastima koje su od zajedničkog interesa.

Drugi sporazum o kome ću danas takođe govoriti je Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade SAD. Sklopljen je u cilju poboljšanja usaglašenosti poreskih propisa na međunarodnom nivou i primene FAFT-a propisa koji su zapravo propisi SAD o usaglašenosti propisa na inostrane račune i odnosi se na američke građane koji imaju račune kod banaka u Srbiji.

Ovim propisima predviđa se da strane finansijske institucije učestvuju putem izveštavanja u sprečavanju izbegavanja poreza od strane američkih državljana ili rezidenata koji svoja finansijska sredstva drže u neameričkim finansijskim institucijama i na stranim računima.

Potpisivanje ovog sporazuma obezbediće efikasnu primenu poreskih propisa koji će biti usaglašeni sa međunarodnim, tako će Srbija zajedno sa SAD raditi na omogućavanju međunarodne usklađenosti poreskih zakona, što istovremeno dovodi do jačanja institucionalnih kapaciteta domaćih poreskih organa u cilju sveukupne finansijske stabilnosti Srbije.

Osvrnula bih se i na ne manje važan Sporazum između naše države i Vlade Ruske Federacije o odobrenju državnog izvoznog kredita. U pitanju je razvojni kredit kojim će se unaprediti železnička infrastruktura u Srbiji, a Ruska Federacija već tradicionalno pruža značajnu finansijsku podršku našoj zemlji na realizaciji projekta iz oblasti železničke infrastrukture.

Ovoga puta reč je o sporazumu koji se odnosi na finansiranje modernizacije železničkih deonica Stara Pazova-Novi Sad i Valjevo-Vrbnica, državna granica sa Crnom Gorom, kao i na izgradnji jedinstvenog železničkog dispečerskog centra železnica u Srbiji.

Sve ovo treba da doprinese daljem razvoju železničkog saobraćaja u Srbiji, koji je jedan od najjeftinijih načina prevoza putnika i robe, još uvek na nedovoljno razvijenom nivou jer, složićemo se da u dužem periodu nije bilo mnogo ulaganja u železnicu u unutrašnjosti Srbije.

Ovoga puta Srbija uzima petogodišnji kredit koji će se otplaćivati u 20 jednakih rata. Ovim kreditom finansiraće se 75% vrednosti ovog ugovora o isporuci robe, obavljanju radova i pružanju usluga za projektovanje i izgradnju elektrotehničke infrastrukture za deonice na koje se ovaj sporazum odnosi.

Takođe, Republika Srbija, odnosno Vlada Republike Srbije zaključila je finansijski ugovor i sa Evropskom investicionom bankom, kojim će se finansirati izgradnja auto-puta E80, deonica Niš-Merdare. U pitanju je faza jedan. Izgradnja ovog auto-puta je važna ne samo za razvoj privrede i povezivanje okruga na jugu Srbije sa Kosovom i Metohijom, već je značajna i zbog činjenice da se izgradnjom ove deonice Srbiji obezbeđuje i brži izlaz na more.

Dakle, ovaj auto-put je važan za povezivanje različitih tačaka našeg regiona i biće od ogromnog značaja za unapređenje transportnih veza u železničkom, drumskom i vodnom saobraćaju. Na ovaj način i ovom izgradnjom povezivaće se pola miliona građana koji žive u Pirotskom, Nišavskom i Topličkom okrugu i kod Niša će se povezati na Koridor 10, koji dalje infrastrukturalno i ekonomski povezuje ovaj deo Srbije sa južnijim okruzima, Jablaničkim i Pčinjskim i dalje sa Severnom Makedonijom i Grčkom.

Time realizacija ovog infrastrukturalnog projekta u ekonomskom, ali i političkom smislu na konkretan način treba da doprinese ukupnom privrednom i socijalnom napretku naše zemlje.

S prethodnim infrastrukturalnim projektom u vezi je na određen način i sledeći sporazum, a to je sporazum zaključen između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije o uzajamnom priznanju odobrenja ovlašćenih privrednih subjekata za sigurnost i bezbednost, kojim će se stvoriti nedvosmisleno bolje poslovne mogućnosti za promet roba u obe države. Pre svega, unapređenjem bezbednosti u prometu robe koja ulazi i izlazi sa teritorije država strana potpisnica, bez ometanja trgovinskih tokova. Takođe, sporazumom će se doprineti i otklanjanju prepreka u međusobnoj trgovini.

Inače, naše dve zemlje i narode povezuje duga istorijska tradicija. Delimo i viziju o zajedničkoj budućnosti u evropskoj porodici, tako da ovaj sporazum predstavlja još jedan korak dobre saradnje dve države, što se vidi i na osnovu „malog Šengena“, kojim su se države potpisnice obavezale da će raditi na unapređenju regionalne saradnje, u cilju većeg privrednog rasta, privlačenja investicija i podizanja kvaliteta života građana.

Posebnu pažnju bih skrenula na značaj potvrđivanja Sporazuma o izmenama i dopunama Sporazuma o finansiranju između Republike Srbije i Nemačke razvojne banke KFW iz Frankfurta na Majni. Znamo da je Evropa, samim tim i naša država, se već par godina, tačnije od 2014. godine, suočava sa migrantskom krizom i prilivom sve većeg broja migranata. U odnosu na druge države na tranzitnoj ruti, Srbija je, iako pogođena velikim migrantskim talasima, odlično odreagovala, uspela da u kratkom roku prihvati veliki broj migranata i organizovala prihvatne centre i zdravstvenu zaštitu kako bi, pre svega, zbrinula decu i porodice.

Napominjem da su najugroženije kategorije žene i deca, a među migrantima bilo je i dece bez pratnje roditelja, koja su posebno zbrinuta. Ova veoma osetljiva grupa ljudi, koji su fizički iscrpljeni, psihološki traumatizovani ili bolesni, imali su potrebu, pre svega, za zdravstvenom negom i zaštitom. U ovom trenutku postoji 19 prihvatnih centara u našoj zemlji, od kojih je 17 aktivno.

Da podsetim da je još 2015. godine, u cilju pomoći Republici Srbiji u zbrinjavanju migranata, zaključen međunarodni protokol između Vlade Savezne Republike Nemačke i Vlade Republike Srbije o finansijskoj saradnji i unapređenju socijalne infrastrukture u jedinicama lokalne samouprave, gradovima i opštinama koji su pogođeni migrantskom krizom.

U međuvremenu je uočena potreba za izmenama Ugovora o finansiranju Republike Srbije i Nemačke razvojne banke i taj ugovor se danas nalazi na dnevnom redu.

Kada je u pitanju Predlog zakona o davanju državnih garancija za zaduženje javnog preduzeća „Srbijagas“, po osnovu ugovora o kreditu za izgradnju razvodnog gasovoda Aleksandrovac-Brus-Kopaonik-Raška i Novi Pazar-Tutin, u pitanju je treća faza. Treba reći da je to infrastrukturni projekat od nacionalnog značaja kao deo realizacije projekta gasifikacije Srbije Turski tok, koji, duboko verujem, svi podržavamo.

O svim projektima o kojima sam govorila, ali i o ovom, govoriće i moje kolege u nastavku sednice.

Ja ću na kraju, ceneći da su u pitanju sporazumi kojima će se finansirati važni infrastrukturalni projekti, a time i jačati razvojna i privredna pozicija Srbije u regionu, reći da će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati predložene sporazume. Hvala.

Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.12.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovane kolege narodni poslanici, građanke i građani Srbije, nadovezaću se na pitanje koje je u utorak u terminu za postavljanje pitanja Vladi postavio kolega Hasani, premijerki Srbije Ani Brnabić.

Bilo mi je toga dana moram priznati malo šokantno šta to slušamo, a slušala sam pitanje o tome kada će nacionalna manjina albanska dobiti prava u Srbiji. Ja danas pitam da li je kolega Hasani mislio na manjinu koja je proterala 250.000 nealbanskog stanovništva sa Kosova i Metohije i o tome može da svedoči bar 15 mojih kolega u ovoj sali u ovom trenutku?

Zašto se kasnije ispostavilo da pitanje kolege Hasanija nije ni malo slučajno, zato što je iz hola Narodne skupštine Republike Srbije najbrutalnije optužen predsednik Srbije, Vlada Republike Srbije i ministar spoljnih poslova. Najveće nacionalno pitanje je pitanje samoproglašene nezavisnosti Kosova i Metohije, ponovo su vratili na sto međunarodnih faktora, a onda su brutalno optuženi rečnikom Bedžeta Pacolija da su ta povlačenja priznanja plaćali nekim novcem.

Uvažene kolege, moje pitanje nije samo za Vladu Republike Srbije, moje pitanje je i za sve nas. Kada smo polagali zakletvu kao narodni poslanici, da li smo imali svest šta u toj zakletvi piše? Da li smo tada znali da smo u obavezi da štitimo, pre svega, nacionalni i državni interes? Šta je danas toliko važno i toliko važnije od državnog interesa da se na tako brutalan način iznesu laži u holu Skupštine Republike Srbije? Šta je povod da se ostavi prostor da se danas u dnevnim novinama citiraju kojekakvi savetnici nekakvog Bedžeta Pacolija u smislu - rekli smo vam da Srbija i Dačić plaćaju ta priznanja?

Šta je povod da zažmurimo nad činjenicom da je priznanje takozvane države Kosovo plaćeno novcem koji je napravljen isključivo trgovinom organima iz „žute kuće“? Šta je razlog da zažmurimo nad srpskim žrtvama i kažemo da je to tržište na zapadu bilo vrlo razrađeno, a da su žrtve bili i deca i starci i sve ono što nije albansko sa Kosova i Metohije? Kako niko nije doveo u pitanje novac koji smo platili lobiste, svejedno je da li je u američkom Kongresu ili u Briselu, da zastupaju tu secesiju koja se dogodila, nego smo smogli hrabrosti samo da pitamo i da optužimo ministra Ivicu Dačića za nešto za šta se zaista ne može optužiti?

Sve ono što stoji iza nas kada je u pitanju Kosovo i Metohija, nažalost, meri se nebrojenim grobljima koja su porušena, manastirima, crkvama, da ne govorim o kućama, da ne govorim o imovini ljudi koji su proterani ili su ostali da još uvek tamo žive i trpe torturu na dnevnom nivou.

Pravoslavno groblje u Lipljanu ponovo je srušeno 16. decembra, dakle, pre nepunih desetak dana. Ja pitam direktora Kancelarije za Kosovo, pošto sam sigurna da je Kancelarija za Kosovo intervenisala, da li je bilo kakav odgovor stigao od Kejfora u smislu da mi znamo ko uporno ponavlja ovaj vandalizam i ruši srpska groblja? Evo, kolega kaže Bedžet Pacoli, ja nemam dilemu da ste vi u pravu, mene plaši jedna druga stvar. Bila sam sigurna da se mi ovde moramo braniti od nekakvog rukovodstva takozvane države Kosovo. Od pre dva dana gotovo sam ubeđena da mi predstavnike te vlasti imamo i u Beogradu.

Šta znači da u Skupštini Srbije, evo kolega Rističević, hvala na sugestiji, kaže da su to ambasadori. Moglo bi to možda i tako da se zove, ja to jako teško prihvatam. Ali, ono što moram da tražim od Vlade Republike Srbije, to je da se na krivičnu odgovornost, pre svega pred organima koje ova država ima i u punom su kapacitetu, pozovu svi oni koji iznošenjem ovakvih brutalnih laži, za bili čiji račun, urušavaju sistem i optužuju sam vrh Republike Srbije zato što brani svoj suverenitet. Obaveza je Vlade Republike Srbije i mi smo kao poslanici zato dali poverenje Vladi, da se sa ovakvim načinom funkcionisanja i rušenja države obračuna jednom za svagda. Hvala.

Šesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 23.05.2019.

Hvala, predsedavajući.

Danas bih postavila pitanje ministru za rad, boračka i socijalna pitanja, a ono se odnosi na jedan ozbiljan društveni, odnosno socijalni program pre svega.

U pitanju su deca i lica sa posebnim potrebama, kojih u Srbiji ima nekoliko hiljada, koja zahtevaju celodnevni nadzor i negu. O većini ove dece brinu njihove biološke porodice, a jedan broj je smešten u ustanove socijalne zaštite.

Nekoliko puta je pokretana inicijativa da se reši status roditelja dece sa invaliditetom koji se sami staraju o svojoj deci i brinu o njihovom zdravstvenom stanju, odnosno neguju ih 24 časa.

Prilikom donošenja Zakona o socijalnoj zaštiti 2011. godine, poslanička grupa SPS, u saradnji sa jednim brojem udruženja roditelja dece sa posebnim potrebama, uspela je da izdejstvuje zakonsko rešenje po kojem pravo na stalnu novčanu socijalnu pomoć ima roditelj koji sam stara o svom detetu sa smetnjama u razvoju zbog čega ne može da bude radno angažovan opravdano. Dakle, takav roditelj ne može da zarađuje za svoju porodicu.

Takođe, postoji građanska inicijativa sa preko 150 hiljada potpisa sa zahtevom da se sa hraniteljima izjednači status roditelja dece sa invaliditetom od 100%, odnosno da se usvoji zakon roditelj-hranitelj.

Za usvajanje jednog ovakvog zakona ili za unošenje odredbi koje se odnose na status roditelj – hranitelj u postojeće zakonodavstvo, pre svega Zakon o radu i Zakon o socijalnoj zaštiti, postoji niz opravdanih razloga, od psiholoških, socijalnih do ekonomskih, jer život dece sa posebnim potrebama u biološkoj porodici jeste najadekvatnije rešenje. Samo porodica pruža sve oblike podrške i zaštite svom detetu u ovakvim slučajevima.

Kada je u pitanju ekonomski razlog, za državu je takođe adekvatnije rešenje da se ova deca zadrže u svojim porodicama, a ne da se smeštaju u ustanove socijalne zaštite, koje su i skupe, a i nema ih dovoljno.

Da napomenem, to je praksa u najvećem broju razvijenih zemalja i praksa mnogih zemalja članica EU.

S tim u vezi, želim da pitam ministra Đorđevića da li postoji razmišljanje o prihvatanju građanske inicijative o donošenju zakona roditelj-hranitelj, kojim bi se izjednačio status i položaj bioloških roditelja koji sami brinu o svojoj deci sa posebnim potrebama sa statusom hranitelja koji za staranje o ovoj deci dobija materijalnu naknadu od države.

Smatramo da država treba ovo važno socijalno pitanje da reši upravo na način kako se predlaže inicijativom roditelja. Hvala.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 09.10.2018.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažene kolege narodni poslanici, na jednoj od sednica Narodne skupštine na prolećnom zasedanju, preciznije u maju mesecu ove godine usvojene su izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima kojim su pored ostalog tretirana i pitanja rada auto-škola i uslova za polaganje vozačkih ispita. Na osnovu zakona sačinjen je i podzakonski akt, Pravilnik za auto-škole kojim se od ovih organizacija traži ispunjenje dodatnih uslova u pogledu kvaliteta vozila za obuku vozača i jedna od važnijih izmena je da vozilo za obuku vozača mora imati ABS kočioni sistem ali i da se poligoni za obuku moraju prilagoditi što je veliki problem za auto-škole koje se nalaze na teritoriji grada Beograda iz prostog razloga jer se radi o poligonima, odnosno o prostorima koji su uglavnom parkinzi prilagođeni za obuku vozača.

Prema naknadno izvršenim anketama smatra se da čak 37,8% auto-škola ne može da ispuni ove uslove u roku utvrđenim zakonom i Pravilnikom i samim tim se dovodi u pitanje rad i opstanak ovih auto-škola čime veći broj zaposlenih može ostati bez posla. Kako bi se predupredio ovaj problem moje pitanje za ministra MUP nadležnog za sprovođenje ovog zakona, a to je da li se eventualno razmatra mogućnost produženja rokova za prilagođavanje auto-škola novim standardima kako bi se izbeglo zatvaranje više od trećine auto-škola, jer samo prilagođavanje kočionih sistema predstavlja značajne investicije za auto-škole, a da ne govorim o ostalim prilagođavanjima i adaptacijama koje moraju biti sprovedene? Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 30.01.2014.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 81300.00 RSD 29.10.2013 -
Predsednik nadzornog odbora Aerodrom Nikola Tesla a.d. Beograd Javni Mesečno 64299.00 RSD 17.07.2013 -