SNEŽANA PAUNOVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođena je 1. januara 1975. godine u Peći.

Po zanimanju je diplomirani ekonomista. Bila je članica Nadzornog odbora Aerodroma “Nikola Tesla”. Članica je Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije i članica Predsedništva Foruma žena Socijalističke partije Srbije. Mandat narodne poslanice potvrđen joj je 29.oktobra 2013. Nakon što je u poslaničke klupe zamenila kolegu Neđu Jovanovića.

Ponovo je izabrana na mesto narodne poslanice nakon vanrednih parlamentarnih izbora 24. aprila 2016. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 35
  • 0
  • 7
  • 1
  • 5 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Otvoreno pismo Odboru za kulturu i informisanje Narodne skupštine Republike Srbije

čeka se odgovor 5 meseci i 1 dan i 18 sati

Imajući u vidu ogroman značaj koji Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao nezavisni državni organ, ima za pružanje pravne zaštite prilikom ostvarivanja ta dva ustavna prava građana, poučeni lošim iskustvima iz prošlosti i štetnim posledicama za ra...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 7 meseci i 21 dan i 14 sata

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 1 godina i 5 meseci i 29 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 19.04.2019.

Zahvaljujem se.

Poštovana predsedavajuća, uvažene kolege, poštovani ministre sa saradnicima, građanke i građani Srbije, u načelnoj raspravi kao ovlašćeni o setu zakona koji je pred nama u ime Socijalističke partije Srbije govorio je kolega Neđo Jovanović, a ja ću se osvrnuti na Predlog zakona o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima, pre svega.

Pred nama je zakon kao predlog Vlade koji pokušava da pomogne građanima oštećenim i zaduženim u švajcarskim francima. Šta to zaista znači? Čuli smo diskusije koje su bile različite na temu. Postoje različiti stavovi, postoje različita tumačenja. Međutim, jedno je sigurno. Problem je veliki, veliki broj građana je zadužen u švajcarskim francima. Ono što je sigurno i što možemo da tvrdimo, to je da je svaki od tih slučajeva pojedinačan i da se oni zaista razlikuju, tako da nije bilo realno očekivati da će jedan akt, jedan dokument u vidu zakona rešiti sve probleme. On je za sada najbolje rešenje koje je država mogla i prvi put, moram naglasiti, ponudila ljudima koji su zaduženi u ovoj valuti.

U članu 3. ovog zakona kaže se da odredbe ovog zakona se primenjuju na Ugovor o kreditu kod kojih je na dan stupanja na snagu ovog zakona otplata kredita u toku, osim ugovora kod kojih je do tog dana izvršena konverzija stambenih kredita u stambene kredite indeksirane u evrima. Odredbe ovog zakona primenjuju se i na ugovore o kreditu, odnosno na stambene kredite kod kojih je do dana stupanja na snagu ovog zakona dug po kreditu dospeo u celosti, a nije pokrenut postupak prinudnog izvršenja ili vansudskog namirenja, odnosno kod kojih je do tog dana pokrenut ili je u toku postupak prinudnog izvršenja ili vansudskog namirenja, uključujući i stambene kredite kod kojih je izvršena prodaja stambene nepokretnosti koja je bila sredstvo obezbeđenja, a dug nije izmiren u celosti.

Akcenat ću apsolutno staviti na poslednju kategoriju ljudi, ne zato što mislim da su sve navedene kategorije ljudi manje važne, nego zato što je ovo možda najveća potvrda onoga šta je u tom periodu od 2005. do 2008. i 2009. godine u stvari najviše oštetilo građane, a na šta je ostala nema i NBS i u to vreme država kao takva.

Istina je, juče smo ovde imali priliku da čujemo da su određene kolege reagovale i na možda jedan pristup koji sada govori da su građani zaduženi u evrima u nekom nepovoljnijem položaju u odnosu na građane zadužene u švajcarcima kojima Vlada Republike Srbije i država u ovom trenutku pokušava da pomogne.

Međutim, sa druge, svesni momenta da se radi o poslovnim bankama, moramo da naglasimo i da su banke ipak imale više svesti o tome šta će se dogoditi nego što su to u trenutku imali građani Republike Srbije.

Činjenično je stanje i da kada su u pitanju banke koje su davale kredite u švajcarskim francima, i one se među sobom razlikuju. Postojala je mogućnost izbora da li ćete se zadužiti u švajcarskim francima ili u evrima kod određenog broja banaka, ali je bilo i banaka za koje niste imali alternativu, kao što je npr. bila „Hipo Alpe Adrija banka“ koja je danas prodata i danas je „Adiko banka“ u Srbiji, koja je u ponudi imala samo kredite u švajcarskim francima. Dakle, svaki građanin koji je bio klijent ove banke, a opredelio se za zaduženje na taj način da bi rešio svoje stambeno pitanje, nije imao alternativu osim za zadužiti se u švajcarskim francima.

Druga mnogo važna stvar koja nas vraća na odluku Kasacionog suda, za koju mislim da je vrlo dobra i da je šteta što nije sadržana u leks specijalisu, mada pretpostavljam da to možda nije ni bilo moguće kroz ovaj tekst i verujem da samo ministar zna koliko je teško bilo razgovarati sa ove dve strane koje imaju potpuno različite probleme i različite interese, tako da vam čestitam na tome da ste ipak došli do nekog rešenja koje, složiću se sa svima koji kritikuju, nije idealno, ali je neko rešenje.

Šta se tada dešavalo? Sve ove banke nisu davale kredite u švajcarskim francima zato što su kod poverenika zadužile sebe u švajcarskim francima. Definicija toga je u stvari u činjenici da su svi klijenti isplaćeni u dinarskoj protivvrednosti, znači, njihov odobreni kredit u švajcarskim francima konvertovan je pre isplate u dinare, a onda, da bi bio isplaćen prodavac, pošto su ugovori mahom sklapani u evrima, onda je po srednjem kursu ne NBS, nego banke koja daje kredit, konvertovan u evre. Prva zarada poslovne banke dogodila se upravo na konverziji između valute u kojoj je kredit odobren, preko dinara kao domaće valute, do evra u kojoj je kredit isplaćen.

Obezbeđenja za to su bila hipotekarna i obaveza je bila takva da svaki klijent na bazi procene veštaka banke mora da donese u prilog procenu da nekretnina kojom se garantuje vraćanje kredita ima vrednost od 1,2 do 1,5 na prema jedan. Dakle, sve nekretnine koje su opterećene hipotekom pokrivale su vrednost kredita, čak u masi bile veće od onoga što je bio kredit banke koji se dobija.

Šta se onda dogodilo? Po kartici o anuitetima, ta je rata rasla i za 2,5 puta. U momentu kada klijenti više nisu bili u prilici da plaćaju anuitete koji su nametnuti, došlo se do toga da se proglase krediti i da se hipotekarno banka naplati. Sve nekretnine koje su prodate, prodate su opet tako što su oglašene od strane banke po ceni koja stoji u ugovoru sa bankom kao minimalna cena, a onda su eventualno umanjene za određeni procenat, u zavisnosti od toga da li su prodate u prvoj ponudi, drugoj ili se čekala treća kao takva.

Klijenti su ostali zaduženi uprkos činjenici da su izgubili nekretninu na bazi toga što je banka ostala dosledna sebi da uprkos da se naplatila kroz prodaju nekretnine na koju je stavljena hipoteka, ona i dalje tereti klijente za preostali dug koji je u većini slučajeva maltene iznos glavnice.

Dakle, leks specijalis danas pomaže i kaže da ste vi u mogućnosti da izaberete dogovor sa bankom koji će značiti dug u švajcarcima konvertovan u evrima pa umanjen za 38%. Ali, ostaje otvoreno pitanje građana, a to je – šta će nadalje plaćati pod okolnostima da su izgubili nekretninu zbog koje su se kreditno zadužili?

S druge strane, ono što je važno, to je da postoji i ono na kraju ustavno pravo i ne bih se usudila da o tome govorim, pre svega zašto što nisam pravnik, ali da svako svoju pravdu potraži na sudu, zbog jednog, po meni, apsolutno neosnovanog bogaćenja banke u konkretnom slučaju na štetu građana koji su bili izloženi ovakvim kreditima.

Ja ne mislim da je čak i za ove ljude loše da sa bankom razgovaraju i znam da ovaj zakon nije mogao ove ljude da tretira na način da kaže da oni više nisu u obavezi prema bankama, iako bi bilo prirodno da se to očekuje pod okolnostima kada vi imate hipotekarnu zalogu kao obezbeđenje kredita. Onog trenutka kada se kroz prodaju hipotekarnog zaloga obeštetite, tu se negde zatvara priča između klijenta i vas. Ne, oni su ostali dosledni sebi, ostali su dosledni tim kamatama koje su podigle vrednost kredita dva i po puta i sada od ljudi potražuj taj ostatak duga uprkos činjenici da su se naplatili i da su ljudi ostali bez nekretnine za koju su se zadužili. Pravdu za ovu situaciju mislim da građani moraju potražiti na sudu i verujem da poslovne banke nisu ni jednog trena bile spremne da u tom smislu iskorače ili objasne, jer je nedvosmisleno svaka banka apsolutno naplatila svoj kredit, validno, onoliko koliko je isplatila u tom momentu.

Zaista mislim da bi odluka Kasacionog suda morala da bude osnov za sve buduće radnje koje će se dešavati, kao što mislim da ništa manje od ove kategorije o kojoj govorim nisu oštećeni ljudi koji su svoj kredit isplatili u celosti i koji su sada u jednoj, kako bih rekla, nezavidnoj situaciji u odnosu na činjenicu da će ipak sve njihove kolege, sa danom donošenja ovog zakona, imati umanjenje za 38% u odnosu na ono što je preostali dug.

Dakle, ovaj zakon nije teško kritikovati i svi oni koji su se bavili kritikom u poslednje vreme, ne može se reći da nisu imali osnov, ali se mora reći jedna druga stvar i to je, bez obzira što spadam u kategoriju ljudi koji su korisnici kredita u švajcarskim francima, moram da kažem da ću glasati za ovaj zakon iz dva prosta razloga. Prvi put Vlada Republike Srbije reaguje na temu ovog problema. Meni je žao što ne vidim predstavnike NB za koje apsolutno mislim da su u prethodnom periodu … Tu je kolega Arsić bio u pravu. Država i NBS su ostali nemi na jednu činjenicu koja je vratolomno krenula 2009. godine i tada se moglo reagovati leks specijalisom, pa taman, to su sve kritičari ovog zakona koji su mogli ovako loš zakon, kako ga danas kritikuju, primene tada, npr, i to bi onda bilo i te kako povoljnije za sve korisnike kredita. U tom smislu kritika danas gubi smisao.

Ne mislim da smo rešili ovaj problem. Mislim da smo ga ublažili. Mislim da će on, uprkos činjenici da prihvatam da je važnost rada poslovnih inostranih banaka u Srbiji velika, ipak dovesti do toga da će ljudi pravdu potražiti na sudu, da će se bankama ipak oko obeštećenja, jer objektivno banke su se u većini slučajeva neosnovano obogatile. Opet naglašavam, razlika je u tome o kojoj se poslovnoj banci, koja je radila u Srbiji, radi, jer je razlika između banaka apsolutno velika. Nisu sve banke profitirale na isti način, ali se bojim da je najveći broj klijenata, baš kod onih koje jesu, koje su vrlo svesno ušle u ovaj projekat, koji im je obezbeđivao, kako bih rekla, ne može se to kritikovati, to je posao, banka je tu da zaradi, ali ipak mislim da je ova zarada bila daleko iznad onoga što bi u civilizovanom svetu smelo da bude dozvoljeno. No, to je momenat koji mi možemo da kritikujemo, ali ne i da promenimo retroaktivno. Danas smo tu gde jesmo.

Kao i moje kolege iz SPS, ja ću podržati zakon koji ste predložili uz zahvalnost da ste krenuli da se bavite ovim problemom, a čvrsto verujem, ako praksa pokaže da ovo rešenje možda ima svoj nastavak, da će se Vlada Republike Srbije oglasiti i sa neko ispravkom ili dopunom ovog zakona. Hvala najlepše.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 19.04.2019.

Poštovani ministre, potpuno se slažem i drago mi je da ste me vrlo precizno razumeli.

Ono što je jako važno jeste jedan momenat, koji ću reći radi građana Srbije, a to je da čak kada govorimo o kategoriji o kojoj sam primarno govorila i oni ljudi koji naprave dogovor sa bankom, bojim se imaju mogućnost da ga tumače, jer ostatak duga koji im se stavlja na teret nikada nije ponuđen tim građanima kao mogućnost na rate ili je to bar iskustvo sa bankama, već su sebi dozvolili da za ovaj period od proglašenja, svejedno je da li su ga proglasili 2015, 2016, 2017. ili 2018. godine, naplate kamatu na preostali dug, iako vi kao klijent niste imali mogućnost da možda od toga pobegnete. U tom smislu mislim da oni građani koji prihvate dogovor sa bankom, na bazi zakona koji ste predložili, imaju prostor za tužbu prema banci u smislu neosnovanog bogaćenja, ako ni po čemu drugom, onda po ovom osnovu, da ne govorimo o onom prethodnom periodu kada zaista nije posao Vlade, niti ministarstva, niti ste time mogli da se bavite, jer to već ulazi u onu pravnu zaštitu svakog građanina Republike Srbije.

Jedanaesto vanredno zasedanje , 11.02.2019.

Zahvaljujem, predsednice.

Poštovani ministri, uvažene koleginice i kolege, ja ću se osvrnuti na dve tačke današnjeg dnevnog reda, i to je Zakon o Srpskoj književnoj zadruzi i Nacionalni savet za kulturi, kao ne tačke o kojima moje kolege nisu govorile, nego možda samo da detaljnije ukažem na važnost ove dve odluke koje Skupština Srbije ima pred sobom.

Srpska književna zadruga, koja je osnovana 1892. godine, nesumnjivo ima neprocenjivu vrednost. Kao što je i rečeno u obrazloženju zakona, uz citat Vladimira Ćorovića, nije Srpska književna zadruga zadruga u klasičnom smislu, već je uzimajući to ime, htela da unese u svoj krug čestiti moral naše stare kućevne zadruge, da ljude čvršće poveže i da im lični element podvrgne duhu i koristi celine.

Ovde je u citatu rečeno sve ono što Srpska književna zadruga predstavlja.

Prvi zakon koji je regulisao funkcionisanje Srpske književne zadruge donet je 1997. godine. Hvala Ministarstvu za kulturu, koje je u skladu sa svim promenama zakonskim, a i vremenskim, koje su se dogodile od tada, donelo odluku da predloži izmenu ovog zakona i na taj način preciznije definiše Srpsku književnu zadrugu.

Ono što hoću da podsetim zarad javnosti jeste da je značaj Srpske književne zadruge za srpsku književnost i kulturu prosto neprocenjiv, posebno ako imamo u vidu činjenicu da su od njenog osnivanja na čelu bili naši eminentni književnici, pesnici, akademici, počev od akademika Stojana Novakovića, državnika, naučnika, književnika. On je bio prvi predsednik Srpske književne zadruge, a u vreme kada je pesnik i lekar Jovan Jovanović Zmaj bio prvi potpredsednika, a istoričar Ljubomir Jovanović prvi sekretar Srpske književne zadruge.

Smatram da ovaj predlog zakona kojim se Srpska književna zadruga definiše kao jedinstvena organizacija od nacionalnog značaja za kulturu sa statusom udruženja građana, ali i sa posebnom ulogom, zadacima i vrstom svojine predstavlja idealno rešenje koje će omogućiti dalji nesmetan rad SKZ, ali i obezbediti siguran izvor finansiranja svih izdavačkih poduhvata od nacionalnog značaja.

Još jednom, hvala Ministarstvu kulture što je prepoznalo momenat i u tom smislu zaista podržavamo donošenje ovog zakona kojim se trajno rešava status SKZ, a koja je skoro 130 godina čuvar naše kulture i istorije.

Druga, ne manje važna tačka je izbor Nacionalnog saveta za kulturu. On ima 19 članova i oni su uglavnom iz reda uglednih i afirmisanih umetnika i stručnjaka u kulturi i biraju se na period od pet godina. Ovo govorim zbog javnosti.

Zbog čega je važno da imamo Nacionalni savet za kulturu? U momentu kada smo zapljusnuti svakodnevnim, na žalost, sadržajima koji se ne mogu nazvati kulturom, niti kulturnim dešavanjima, često se glorifikuju sadržaji koji se ni po čemu ne bi mogli nazvati kulturnim i u tom smislu svi skupa, državne institucije, institucije kulture, a posebno Nacionalni savet za kulturu mora da učini još veće napore na polju promocije, pre svega, kulture i stvaranja sistema kulturnih vrednosti. Iz tog razloga podržavam izbor članova Nacionalnog saveta za kulturu, a upravo sa uverenjem da ćemo u narednom periodu davati sve više medijskog, ali i finansijskog prostora u kreiranju strategije kulture Srbije, sprovođenju kulturne politike i razvoju svih delatnosti u oblasti kulture. Srbija ima ogromno kulturno nasleđe i baštinu koju treba sačuvati i unaprediti, a sve počinje pozitivnim odnosom društva, ali i državnim institucijama prema kulturi kao takvoj.

Dakle, u danu za glasanje poslanici SPS podržaće set predloženih zakona, uključujući i ova dva o kojima sam govorila. Hvala vam.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 09.10.2018.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažene kolege narodni poslanici, na jednoj od sednica Narodne skupštine na prolećnom zasedanju, preciznije u maju mesecu ove godine usvojene su izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima kojim su pored ostalog tretirana i pitanja rada auto-škola i uslova za polaganje vozačkih ispita. Na osnovu zakona sačinjen je i podzakonski akt, Pravilnik za auto-škole kojim se od ovih organizacija traži ispunjenje dodatnih uslova u pogledu kvaliteta vozila za obuku vozača i jedna od važnijih izmena je da vozilo za obuku vozača mora imati ABS kočioni sistem ali i da se poligoni za obuku moraju prilagoditi što je veliki problem za auto-škole koje se nalaze na teritoriji grada Beograda iz prostog razloga jer se radi o poligonima, odnosno o prostorima koji su uglavnom parkinzi prilagođeni za obuku vozača.

Prema naknadno izvršenim anketama smatra se da čak 37,8% auto-škola ne može da ispuni ove uslove u roku utvrđenim zakonom i Pravilnikom i samim tim se dovodi u pitanje rad i opstanak ovih auto-škola čime veći broj zaposlenih može ostati bez posla. Kako bi se predupredio ovaj problem moje pitanje za ministra MUP nadležnog za sprovođenje ovog zakona, a to je da li se eventualno razmatra mogućnost produženja rokova za prilagođavanje auto-škola novim standardima kako bi se izbeglo zatvaranje više od trećine auto-škola, jer samo prilagođavanje kočionih sistema predstavlja značajne investicije za auto-škole, a da ne govorim o ostalim prilagođavanjima i adaptacijama koje moraju biti sprovedene? Hvala.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 05.04.2018.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, htela bih, koristeći svoje poslaničko pravo danas da zatražim obaveštenje od ministarke zadužene za populacionu politiku i demografiju, u vezi sa predlaganjem i sprovođenjem novih stimulativnih mera populacione politike, Strategijom populacione politike.

Naime, demografska situacija nas godinama unazad upozorava da probleme populacione politike treba pre svega posmatrati kao nacionalno a ne političko pitanje i da bi za najavljenu populacionu politiku trebala da postoji široka društvena saglasnost, uzimajući u obzir činjenicu da su predložene mere izraz krajnjeg napora Vlade Republike Srbije, da i u, ne tako povoljnoj ekonomskoj situaciji, pruži maksimalnu podršku porodicama sa decom.

Znamo da je jedno od strateških opredeljenja Vlade, borba protiv bele kuge. Ova Vlada kao i prethodne dve ozbiljno shvata problem depopulacije Srbije i činjenicu da se, ukoliko ne preduzmemo hitne mere, za 50 godina može se prepoloviti srpsko stanovništvo.

U tom smeru su preduzimane različite mere Vlade, jer populaciona politika, zauzima strateško mesto u aktivnostima Vlade. Iako smo krajem prošle godine usvojili set populacionih mera prilikom izmena i dopuna Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, Vlada, a posebno Kabinet za populacionu politiku, ministarke prof. dr Slavice Đukić Dejanović, u čijem je delokrugu rada, pre svega populaciona politika, predlaže i nove, još stimulativnije mere koje bi trebalo da podstaknu rađanje.

Ove mere usvojio je i Savet za populacionu politiku Vlade, a podržao predsednik Republike Srbije i Nacionalni savet za populacionu politiku. Nove mere podrazumevaju još veću podršku u državi, i to za prvo dete 100.000 dinara u vidu jednokratne pomoći, za drugo dete 10.000 dinara mesečno tokom dve godine od rođenja deteta i za treće dete 12.000 dinara tokom 10 godina, a za četvrto dete 18.000 takođe tokom 10 godina od rođenja deteta.

Verujem da se svi slažemo da su ove populacione mere izuzetno stimulativne i beskrajno značajne za opstanak i države i nacije, ali i da će uz aktivne mere u sferi politike zapošljavanja mladih, da na taj način možemo postići pun efekat.

Pored ovih mera u skladu sa Strategijom o podsticanju rađanja, Vlada najavljuje i niz drugih mera. U vezi sa tim želim da zatražim obaveštenje od ministarke Đukić Dejanović, koje normativne izmene će Kabinet za populacionu politiku i Vlada, u celini predložiti, kako bi se ove obimne mere primenile, imajući u vidu da se radi o više zakonskih propisa koje treba izmeniti. Hvala lepo.

Imovinska karta

(Beograd, 30.01.2014.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 81300.00 RSD 29.10.2013 -
Predsednik nadzornog odbora Aerodrom Nikola Tesla a.d. Beograd Javni Mesečno 64299.00 RSD 17.07.2013 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 16:02