Gospodine Rističeviću … (Isključen mikrofon.)

 Hvala poštovani predsedavajući.
Pre svega, želeo bih da se izvinim svim narodnim poslanicima i svim građanima Srbije, što sam jutros bio previše temperamentan, što poslanik sebi to ne sme da dozvoli i kada je ljut. Bio sam ljut, jer danas na dnevnom redu ovaj režim uzima dve milijarde evra od građana Beograda. To je istina i nikakve opomene me neće sprečiti da o tome pričam u ovoj Skupštini.
Gospodine Iliću, niste mi odgovorili na moje pitanje, sada ću ponovo da vam ga postavim. Koja strana kompanija čeka konverziju u gradu Beogradu? Samo mi jednu dajte, a da to nisu neke kompanije sa Kipra ili Holandskih antila, ako na njih mislite, ja na njih ne mislim. Mislim na pravu stranu investiciju, bez posrednika. Samo mi recite jednu.
Opet pričate o Zakonu o podsticanju građevinske industrije. Molim vas samo jednu stvar, recite, koliko se duguje tim građevinskim firmama? Kažite koliko je plaćeno i koliko se duguje? To je bitno da bi znali koliko tim ljudima dugujemo još para, i kada ćemo dobiti te pare?
Ali opet, ja moram da se vratim na Luku Beograd. Za 50 miliona evra, Milan Beko je kupio Luku Beograd. Nije kupio 180 hektara zemljišta za te pare, 180 hektara je dobio besplatno i to smo mi pokušali konverzijom da naplatimo od Milana Beka, 120 miliona evra. Vi danas to ukidate. Zašto?
Jasno je da ova vlada duguje nešto tajkunima, to je jasno. Nemojte molim vas da vraćate dugove preko građana Beograda i građana Srbije. To se bi dogovorite sa njima, ali nemojte preko grbače građana Beograda.
Moram da se vratim na Olivera Dulića. Tog čoveka ste razapinjali po medijima mesec dana. Na kraju ste napravili optužnicu, oko 20 hiljada evra protivpravno, trećem licu. Ljudi, 100 hiljada puta više vi danas dajete trećem licu, čitajte – petorici tajkuna, i nikom ništa. Sto hiljada puta više. Naravno, mediji o tome ne pričaju.
Da se ne vraćam na Insajder, na kome su učestvovali Milan Beko i Oliver Dulić, pozvao bi građane da pogledaju taj Insajder, videće mnoge zanimljive stvari tad, i šta je Milan Beko rekao, kada ga je pitao Oliver Dulić, zašto ne plati 120 miliona? Da čeka bolje uslove? Dočekao ih je.
Znam da vama nije prijatno ovo da slušate, ali, nažalost, ja pričam istinu. Ovo je borba protiv korupcije, za koju se zalaže ova vladajuća većina, borba protiv korupcije da se omogući petorici ljudi da uzmu nešto od građana Srbije.
Nije borba protiv korupcije hapšenje Miškovića, sa jedne strane, a onda puštanje da napravi besplatni tržni centar na Autokomandi, ljudi to se zove licemerje. To je prava istina. Neću više da vas zadržavam, samo tražim odgovore od gospodina Ilića. Hvala.

Pomenuo me je gospodin Ilić.

Poštovani gospodine Iliću, opet niste odgovorili na pitanje, koja strana investicija je zaustavljena u gradu Beogradu? Samo jedna, ako nije platila konverzije, a koja je vlasnik zemljišta? Samo mi to odgovorite.
Što se tiče nas, pustite vi nas da radimo ono što mi hoćemo u našoj stranci. Vi ste ovde ministar, vi ovde brinete o građanima Srbije, kojima danas uzimate dve milijarde evra. Ja ne pričam o Milanu Beku, ja samo pričam o vašem principu, o vašoj borbi protiv korupcije. Vi ovde pričate kako mi vodimo grad Beograd.
Građani Beograda su rekli kako vodimo Grad Beograd. Pogledajte rezultate. Imali ste 50% manje glasova u Beogradu u odnosu na nas. To je istina.
Pričate o kanalizaciji. Mi ćemo raditi tu kanalizaciju, ali dajte nam naše pare, naše dve milijarde evra. Da li znate koliko kanalizacije može da se uradi sa tim? Vi ste čovek građevinac, vi to znate jako dobro. Sedamdeset posto kanalizacije koja nije urađena može da se uradi, ali dajte nam naše pare. Mi ovde ne tražimo tuđe pare, samo naše. Da li je to nešto sporno?
Molim vas, odgovorite mi na pitanje koja strana kompanija nije platila konverziju, a htela je da plati? Navedite samo jednu. Hvala.

Hvala.
Poštovani gospodine ministre, opet sam pitanje postavio a vi odgovor niste dali. Pošto niste dali neke odgovore, moram da vam kažem, pošto je to istina, istina postoji i istina je samo jedna - izveštaj i stanje na dan 1. 08. 2012. godine odobrenih projekata po Zakonu o podsticaju građevinske industrije. Koliko se duguje tim građevinskim firmama, to piše u tabeli. Ukupna sredstva obaveza po komisionu su 18 milijardi. Plaćeno je 12,5 milijardi. Dug je 5,6 milijardi. Od toga, Fond za razvoj, čitajte – Ministarstvo za ekologiju, tri milijarde, a lokalne samouprave 1,7 milijarde. Ovo je istina.
Gospodine ministre, 20% nije plaćeno građevinskoj industriji a 80% je plaćeno. Ovo niste rekli. Niste rekli dalje, da su sa ovih 180 miliona evra napravljena 250 projekata širom Srbije koji su završeni, pa i u Čačku stadion, pa i bazen u Kragujevcu, pa i Pirot, Novi Pazar i cela Srbija, nije samo Beograd. Najmanje je u Beogradu, a u Beogradu je urađen obrenovački most, Obrenovac-Surčin. To je jedna istina.
Druga istina, o tome ne govorite, koja strana kompanija ima vlasništvo bilo koje zemlje na teritoriji grada Beograda a da treba da plati konverziju, neće da je plati. Sada vam odgovaram na ono što ste vi meni rekli – zašto oni neće da plate. Neće da plate zato što su se nadali i sve vreme su mislili da ćete vi doći na vlast. Vi ste došli na vlast i omogućili ste im da dobiju besplatno. Sve je besplatno.
Kada o ovome pričam, ne pričam samo o Milanu Beku, pričam ovde o petorici tajkuna. Pričam i o Bogoljubu Kariću, članu vladajuće koalicije, koji ima poternicu u istoj ovoj državi. Pričam o Vojinu Lazareviću, "Kombinat sport" na Karaburmi. Ja pričam o tim stvarima. Ko su ti ljudi?
Molim samo jedan odgovor. Dajte spisak ljudi koji su isplatili konverziju. Da li smo mi za konverziju? Jesmo. Time se ponosimo i nismo kao SNS, koja kaže – ni za, ni protiv, pa onda kažu – glasamo za konverziju.

Gospodine predsedavajući, narodni poslanici ovde služe da bi pitali nešto ministre, a ministri da bi podnosili račune parlamentu. To je valjda pravilo.

Vratiću se na ono što me je pitao gospodin Ilić – koje preduzeće radi u Beogradu? Navešću vam samo jedno, gospodine Iliću, PKB Beograd. Tim preduzećem upravlja grad Beograd. Pogledajte današnje rezultate, pitajte ljude koji rade u PKB kako danas rade, a kako je radilo kada je bila republička firma.        

Hvala.
Možemo ovde da pričamo i o 2002. godini i o Zakonu o privatizaciji. Znam kada su se privatizovala preduzeća, a to je bilo u vreme Vlade Vojislava Koštunice. To nije sporno. Koliko vidim, to kod vas ne treba da bude sporno. Tada je ministar za infrastrukturu bio Velimir Ilić, kao što je i danas.
Po pitanju Bogoljuba Karića, nemam ništa protiv tog čoveka. Ako mu brat sedi u Skupštini, onda on treba da dođe i da kaže – prihvatam nadležne organe Republike Srbije. Neka ga oslobodi Tomislav Nikolić, neka ga abolira. Nemam problem sa tim. Samo neka se pojavi u zemlji. Nismo mi raspisali poternicu. Njega su proterali iz zemlje ljudi kada je bila druga vlast, a ne DS.
Molim vas, vi pričate o 2002. godini, a ja pričam danas. Hajde da zaboravimo samo malo prošlost. Vi ne znate šta da pričate o današnjosti, pa pričate o prošlosti. Danas vi ukidate zakon kojim omogućavate petorici tajkuna da uzmu dve milijarde evra. Opet tražim od gospodina Ilića da mi odgovori na moje pitanje. Znam da je teško, ali neka mi odgovori.

Pozivam se na čl. 27. i 107. Imam pravo da kada sam pomenut da obrazložim to. Neću više da pričam o Poslovniku. Samo bih dve rečenice gospodinu Arsiću.
Sada smo raskrinkali činjenice. Mi hoćemo pare u budžet grada, a vi ga ne date, jer ga dajete tajkunima u džep. Mi hoćemo da kupimo skupe autobuse, hoćemo da platimo most na Adi pet milijardi evra, nije sporno, ali vi hoćete te pare da stavite u džep.

Hvala predsedavajuća.
Imam pitanje za prvog potpredsednika Vlade zaduženog za odbranu i bezbednost, borbu protiv korupcije i kriminala, ministra odbrane, generalnog sekretara Nacionalnog saveta za bezbednost i predsednika SNS.
Poštovani gospodine Vučiću, u medijima svaki dan slušamo kako se borite protiv korupcije. Moje pitanje za vas je već postavila gospođica Jerkov ovde pre dve nedelje i nije još dobila odgovor ni ona, kao ni ostali poslanici. Pitanje je, da li vi odobravate kupovinu odbornika, koja se dešava, koja se već desila u Zrenjaninu, Kikindi, a koja je pokušana da se desi na Zvezdari, gde je vaš kandidat za predsednika i prvi na listi SNS-a, Novak Nedić, pokušao da kupi odbornike, tako što im nudi pare i presreće ih na ulici, i to kako on kaže…
(Predsedavajuća: Izvinjavam se, poslaničko pitanje treba da postavite u skladu sa Poslovnikom. Dakle, ako postavite pitanje potpredsedniku Vlade, molimo vas da ga postavite u vezi sa nadležnošću. Ovo prvo pitanje vam nije bilo u skladu sa tim.)
Naravno. Čovek je i zadužen za borbu protiv korupcije. I to, kako kaže pod vašom zaštitom i vašim blagoslovom. Pošto i vi kažete, imate većinu za grad Beograd, da li je to takva većina kao što hoćete da napravite na Zvezdari, da li takvu većinu hoćete da napravite u Beogradu? Hvala.

Hvala. Odgovaram gospodinu Vučiću.
Gospodine Vučiću, ja sam ozbiljan čovek…
(Predsedavajuća: Gospodine Radakoviću, ja se nadam da sam bila vrlo jasna. Vi nemate pravo da odgovarate gospodinu Vučiću. Vi možete gospodinu Vučiću da postavite dopunsko pitanje.)
Mogu da repliciram, mogu da postavim dodatno pitanje gospodinu Vučiću.
Gospodine Vučiću, ja sam ozbiljan čovek i nemam uopšte nameru da stvari koje su se desile, da dam medijima kao što to rade vaši ljudi, ljudi oko vas.
Ovo je disk sa snimkom Novaka Nedića, kandidata za predsednika opštine iz SNS-a. Ovo je transkript razgovora …
(Predsedavajuća: Gospodine Radakoviću, oduzimam vam reč zato što niste, izvinite molim vas, ovde sam ja odgovorna za vođenje sednice i za to da se ovaj poslovnik Narodne skupštine, možete da budete zadovoljni ili ne, prelazimo dalje na poslanička pitanja.)
Svaka čast na tome.

Poštovani predsedavajući, javio sam se po povredi Poslovnika, član 207. koji se tiče postavljanja poslaničkih pitanja. Čitam – posle datog odgovora na poslaničko pitanje, narodni poslanik koji je postavio pitanje ima pravo da u trajanju najviše od tri minuta komentariše odgovor na svoje pitanje, ili da postavi dopunsko pitanje. Po dobijanju odgovora na dopunsko pitanje, narodni poslanik ima pravo da se izjasni o odgovoru u trajanju najviše od dva minuta.
Mene je vaša koleginica, predsedavajuća, gospođa Kovač, prekinula u roku od 30 sekundi. Nije mi dala da kažem ono što sam imao nameru da kažem, pa da mi ponovo odgovori gospodin Vučić, pa onda ponovo mogu ja njemu u trajanju od dva minuta. Najgrublje je prekršen Poslovnik i tražim da se u danu za glasanje izjasni o ovome, pošto mi je, kako kaže gospođa Kovač, oduzela reč. Hvala.

Tako je.

Hvala. Poštovani predsedniče, poštovani narodni poslanici, vi ste prekršili član 72. i pozivam se na član 72. zato što ste sad obmanuli javnost, jer ste rekli da su članovi Administrativnog odbora pozvani na sednicu. Član 72. kaže: "Saziv sednice odbora sadrži: dan, čas, mesto održavanja sednice i predlog dnevnog reda. Saziv za sednicu dostavlja se u pisanom obliku članovima odbora, poslaničkim grupama i Vladi i ističe se na oglasnoj tabli Narodne skupštine".
Mene interesuje, kao člana tog administrativnog odbora, kada ste me pozvali, odnosno kada me je predsednik pozvao na Administrativni odbor. Nije me pozvao on, niti sekretar tog odbora. Ovo je bila 21. sednica tog odbora. Na sve ostale sam bio pozvan što pismeno, što telefonom. Danas me je ponovo zvala gospođa sekretarka i rekla da se održava 22. sednica u 11,00 časova. Pitao sam je zašto me nije zvala u subotu, a rekla mi je šta da vam kažem po tom pitanju.
Najgrublje kršenje ovog poslovnika, ali i Zakona o Narodnoj skupštini, gde piše u članu 41. da narodni poslanik ima pravo da bude potpuno obavešten o svim pitanjima iz nadležnosti Narodne skupštine, kao i pravo da traži obaveštenje koja su mu potrebna za obavljanje poslova. Ja ne mogu da obavljam svoj posao zato što ste se vi vratili u politiku devedesetih, gde ćete sve da radite tajno, mimo članova koji imaju pravo da budu na sastanku Administrativnog odbora. Pre svega, ne mogu da dobijem zapisnik tog odbora pošto ste i to zatvorili za javnost. Mogu samo da dobijem na uvid i to pred licima kao što je sekretar Odbora.

Poštovani predsedniče, prekršili ste član 103. stav 5. gde ste morali da mi date...
(Predsednik: Ne možete da se pozovete na član 103. jer je već bila povreda Poslovnika.)
Uredu, pozivam se na član 105.
Poštovani predsedniče, morate da mi odgovorite i da mi date objašnjenje na moje kršenje Poslovnika, odnosno na moj zahtev da se javim po Poslovniku, morate da mi date reč i morate da mi date objašnjenje toga što ste rekli. Ne možete ovde da mi se izvinjavate, jer ja od toga nemam ništa. Ne možete da kažete da niste imali lošu nameru ni vi niti predsednik Administrativnog odbora, nego ste morali da me pozovete jer sam ja član tog odbora, sa jedne strane, a sa druge strane znam da ste čovek koji voli da presuđuje u ovoj Skupštini ljudima koji još nisu ni došli do suda.
Molim vas, pošto vidim da ne možete da vodite sednicu, da napravite pauzu, da zovete gospodina Vučića da vam kaže šta treba da radite i da nastavimo posle toga. Hvala vam.