Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Gospodine predsedavajući, kolege poslanici, evo, ceo dan slušamo ono što je, pre svega, impresija za većinu građana Srbije, možda ne toliko budžet i rebalans budžeta, koliko ovaj nacionalni investicioni plan.
Mogu odgovorno da kažem da ima izuzetno mnogo pozitivnih reakcija građana na celu priču o Nacionalnom investicionom planu.
Zašto to kažem?
Kao član Gradskog veća Skupštine grada Beograda, zadužena sam, ispred grada Beograda, za primenu Nacionalnog investicionog plana na teritoriji Beograda.
Grad Beograd ima razumevanja za sveobuhvatnost ovog problema i formirao bi nešto što se zove koordinaciono telo, koje treba da pomogne da se projekti iz Nacionalnog investicionog plana na teritoriji Beograda, bez obzira na sektorsku pripadnost, bez obzira na investitora, odnosno nadležnosti, brže i kvalitetnije primene.
Slušali smo ovde danas razne primedbe. Najčešće su se ticale investicionog održavanja. Teško da ćete u Srbiji naći građanina koji će da prihvati da nije stvar povećanja životnog standarda način kako mu se deca i na čemu mu se deca obrazuju.
Teško da ćete moći da ubedite bilo kog građanina Srbije da budućnost dece, kroz ulaganje u obrazovanje, nije nešto što je ozbiljan i veliki interes. Teško da ćete građane koji treba da se leče ubediti da način kako konzumiraju zdravstvene ustanove nije značajan.
Nismo ništa važno pominjali od stvari koje su obuhvaćene Nacionalnim investicionim planom. Pominjali smo samo neke stvari koje nisu dobre.
Nismo pomenuli to da je, recimo, grad Beograd centar nekih zdravstvenih usluga, da se mnogo građana Srbije leči u Beogradu.
Nismo napomenuli, na primer, koliko je važno to što će Beograd dobiti jedan izuzetno moderan dijagnostički centar koji će omogućiti otkrivanje malignih oboljenja u najranijoj fazi, u fazi kad je izlečenje vrlo izvesno i moguće. Nismo o svemu tome pričali.
O značaju putne infrastrukture, o tome reče kolega primer iz Trudelja, koliko ima ljudi i koliko mleka isporučuju, radi se o malom lokalnom putu.
Teško da možete mene i bilo koga da ubedite da to nema uticaja na povećanje zaposlenosti i uopšte na to kako ljudi u tom kraju žive.
Nacionalni investicioni plan je instrument ekonomske politike Vlade kojim ona podstiče zapošljavanje, stabilan regionalan razvoj, odnosno uravnotežen regionalan razvoj, rast izvoza i nije, naravno, moguće u jednom zasedanju, čak ni u nekoliko rasprava oceniti značaj Nacionalnog investicionog plana.
Preko 3000 projekata je bilo stiglo u projektni centar Ministarstva finansija, jer je tako bilo određeno, da bi projekti u toku juna, tj. do kraja juna mogli da se apliciraju, odnosno da se podnesu prijave.
Šta znači podneti prijavu? Podneti prijavu, između ostalog, znači odgovornost svih učesnika u društveno-političkom životu, a imenovani su oni koji mogu prijave da podnose, da prepoznaju potrebe svog kraja i svog okruženja.
Ne može država da zna šta se u svakom njenom deliću dešava, gde fali put, gde fali fabrika. Neko iz lokalne vlasti mora na to da je podseti. Otuda odgovornost svih onih koji su morali i mogli da podnesu ovakve projektne planove.
Naravno da postoje planovi sa visokim stepenom projektne spremnosti, planovi na kojima su ljudi i stručnjaci mnogo radili. Postoje i oni koji su samo dobra želja i ideja, a zaista su realan zahtev lokalne sredine i u tom slučaju će se pomoći da ti planovi vrlo brzo dođu u ozbiljan stepen projektne spremnosti.
Zbog toga imamo u okviru Ministarstva finansija, u okviru projektnog centra, više faza, zato su formirani saveti o kojima se ovde danas govorilo.
Zato su formirani projektni timovi, da se od prispelih projekata koji su na Vladi prošli, od projekata koji su dobili zeleno svetlo i usvojeni su prvo sektorski, a zatim i kao ceo Nacionalni investicioni plan, u ovom trenutku, određuje projektna spremnost svih projekata.
Znači, popisuje se dokumentacija koja već postoji, a odnosi se na sve projekte, a ona koja ne postoji, treba da se pribavi.
Posle toga, projektni centar, odnosno projektni timovi koji postoje po sektorima i resorima, prave plan trošenja sredstava, plan povlačenja sredstava, plan javnih nabavki, i sve to prosleđuju projektnim savetima, koji u tom trenutku donose konačnu odluku o tome kojim redosledom će se projekti primenjivati.
Verujte, u ovom trenutku je mnogo veće umeće imati stručnjake koji onako kako to ozbiljno investiranje i projektovanje nalažu – transparentno, troše novac.
Radi se o tome da ima zaista nedovoljno projekata u visokom stepenu spremnosti i otuda mi je bilo veoma interesantno izlaganje vezano za ovaj sistem Rzav, jer verujem da ono što je možda propušteno, a ne tražimo greške - ko je propustio, nego tražimo ozbiljne projekte za koje postoji javni interes, može da se ispravi.
Ovo je nešto od izuzetnog značaja i verujem da će u sledećem krugu, a govori se i o sledećem krugu, pričali smo o programskom budžetu danas, dakle, ovaj projekat, a vezano za nacionalno investiciono planiranje za 2008. i 2009. godinu, sigurno proći.
Zbog izuzetnog značaja investiranja u Srbiji, zbog izuzetnog značaja koji Nacionalni investicioni plan ima za sve građane, pozivam sve poslanike da podrže Predlog rebalansa budžeta. Poslanička grupa G17 plus će glasati za.
Možda par reči vezano za uvoznički i izvoznički lobi. Mi ovde govorimo o rokovima za unos deviza po ostvarenom spoljnotrgovinskom poslu, odnosno po ostvarenom izvozu. Izvoznici nisu samo tretirani rokom za unos deviza.
Prethodni rok za unos deviza je bio 90 dana. Sada je taj rok 180 dana, naravno, upravo zbog toga što se brinulo o tome da komercijalni uslovi na tržištu sa kojim naša zemlja najviše radi, govorim o evropskom tržištu, jesu takvi da je moguće da se u roku od 90 dana ne naplati, zato što partneri u poslu to onemogućavaju.
Taj rok je produžen na 180 dana i naravno da je u tom roku moguće da se ne dogodi naplata, ali onda to prelazi crtu koja se zove ozbiljno poslovanje. Onda se to zove ozbiljan poslovni problem i on se ne rešava zakonom o deviznom poslovanju, nego se rešava nekom drugom procedurom i razgovorima sa partnerom koji nemaju veze sa zakonom o deviznom poslovanju.
Ukoliko neko plati avansno robu devizama koje je otkupio od poslovne banke, on je takođe dužan da izvrši uvoz po tom izvršenom avansnom plaćanju u istom roku, u roku od 180 dana.
Znači, Narodna banka kontroliše ove rokove. Potpuno identično, ako neko ne naplati izvezenu robu ili ukoliko robu koju je unapred platio ne uveze u tom roku, očigledno je da onda ima neki problem. Taj problem izlazi iz okvira deviznog zakona i zove se poslovni problem onoga ko radi.
Kada su u pitanju izvoznici i njihova stimulacija da više izvoze, osim produženja roka koji je potpuno racionalan, izvoznici su dobili mogućnost drugim članom zakona koji se zove otkup potraživanja da svoja potraživanja preko poslovnih banaka od stranih partnera tako realizuju i da imaju veći obrt sredstava.
Ovi rokovi o kojima mi govorimo naravno izlaze iz svakog komercijalnog roka obrta. Ako nekome treba šest meseci... Ne govorimo o intenzivnim granama gde su rokovi proizvodnje dugi, gde su ulaganja velika i kapitalna, govorimo o granama gde je potreban ozbiljniji obrt. Šest meseci je dovoljno da neko svoju robu naplati, a premalo je da samo dva puta u toku godine ima takvu vrstu posla.
Znači, izvoznici su stimulisani ovim produženjem roka da imaju ozbiljnije, operativnije komercijalno pregovaranje sa svojim partnerima i da poslove ugovaraju kvalitetno, na jednoj strani, a na drugoj strani imamo ovaj deo koji se odnosi na faktoring koji im omogućava da imaju brži obrt i država će otkupljivati njihova potraživanja, odnosno poslovne banke i drugi privrednici. Poslanička grupa G17 plus će podržati ovakav predlog zakona.
Samo sam htela par reči razjašnjenja, vezano za uvozničke, odnosno izvozničke lobije. Dakle, uvozi se najčešće ono što je zemlji potrebno. Lepo je što smo ovde govorili o uvozu repromaterijala i o tome da uvoz repromaterijala treba dodatno stimulisati i da treba izvoznici da imaju dodatne stimulacije. Međutim, ne može sve da stane u jedan zakon. Ne može da stane u ovaj zakon i ove amandmane ni sve ono što se odnosi na druge oblasti koje reguliše Zakon o bankama. Tu smo svi potpuno saglasni.
Kada su u pitanju izvoznici, oni ovim zakonom dobijaju ozbiljnije mogućnosti. Pomenuli smo produženje roka za unos deviza, pa kada kažemo 180 dana ne kažemo mora 180. dana, nego do 180 dana. Kada su u pitanju uvoznici, oni ostalim članovima ovog zakona dobijaju ozbiljnu mogućnost i dobijaju stimulacije za izvoz. One su jasno naglašene ostalim članovima ovog zakona i nisu sve rokovima za unos deviza definisane.
Naravno, stranka G17 plus će podržati ovaj zakon onako kako ga je predložila Vlada.