Gospodine predsedavajući, kolege poslanici, evo, ceo dan slušamo ono što je, pre svega, impresija za većinu građana Srbije, možda ne toliko budžet i rebalans budžeta, koliko ovaj nacionalni investicioni plan.
Mogu odgovorno da kažem da ima izuzetno mnogo pozitivnih reakcija građana na celu priču o Nacionalnom investicionom planu.
Zašto to kažem?
Kao član Gradskog veća Skupštine grada Beograda, zadužena sam, ispred grada Beograda, za primenu Nacionalnog investicionog plana na teritoriji Beograda.
Grad Beograd ima razumevanja za sveobuhvatnost ovog problema i formirao bi nešto što se zove koordinaciono telo, koje treba da pomogne da se projekti iz Nacionalnog investicionog plana na teritoriji Beograda, bez obzira na sektorsku pripadnost, bez obzira na investitora, odnosno nadležnosti, brže i kvalitetnije primene.
Slušali smo ovde danas razne primedbe. Najčešće su se ticale investicionog održavanja. Teško da ćete u Srbiji naći građanina koji će da prihvati da nije stvar povećanja životnog standarda način kako mu se deca i na čemu mu se deca obrazuju.
Teško da ćete moći da ubedite bilo kog građanina Srbije da budućnost dece, kroz ulaganje u obrazovanje, nije nešto što je ozbiljan i veliki interes. Teško da ćete građane koji treba da se leče ubediti da način kako konzumiraju zdravstvene ustanove nije značajan.
Nismo ništa važno pominjali od stvari koje su obuhvaćene Nacionalnim investicionim planom. Pominjali smo samo neke stvari koje nisu dobre.
Nismo pomenuli to da je, recimo, grad Beograd centar nekih zdravstvenih usluga, da se mnogo građana Srbije leči u Beogradu.
Nismo napomenuli, na primer, koliko je važno to što će Beograd dobiti jedan izuzetno moderan dijagnostički centar koji će omogućiti otkrivanje malignih oboljenja u najranijoj fazi, u fazi kad je izlečenje vrlo izvesno i moguće. Nismo o svemu tome pričali.
O značaju putne infrastrukture, o tome reče kolega primer iz Trudelja, koliko ima ljudi i koliko mleka isporučuju, radi se o malom lokalnom putu.
Teško da možete mene i bilo koga da ubedite da to nema uticaja na povećanje zaposlenosti i uopšte na to kako ljudi u tom kraju žive.
Nacionalni investicioni plan je instrument ekonomske politike Vlade kojim ona podstiče zapošljavanje, stabilan regionalan razvoj, odnosno uravnotežen regionalan razvoj, rast izvoza i nije, naravno, moguće u jednom zasedanju, čak ni u nekoliko rasprava oceniti značaj Nacionalnog investicionog plana.
Preko 3000 projekata je bilo stiglo u projektni centar Ministarstva finansija, jer je tako bilo određeno, da bi projekti u toku juna, tj. do kraja juna mogli da se apliciraju, odnosno da se podnesu prijave.
Šta znači podneti prijavu? Podneti prijavu, između ostalog, znači odgovornost svih učesnika u društveno-političkom životu, a imenovani su oni koji mogu prijave da podnose, da prepoznaju potrebe svog kraja i svog okruženja.
Ne može država da zna šta se u svakom njenom deliću dešava, gde fali put, gde fali fabrika. Neko iz lokalne vlasti mora na to da je podseti. Otuda odgovornost svih onih koji su morali i mogli da podnesu ovakve projektne planove.
Naravno da postoje planovi sa visokim stepenom projektne spremnosti, planovi na kojima su ljudi i stručnjaci mnogo radili. Postoje i oni koji su samo dobra želja i ideja, a zaista su realan zahtev lokalne sredine i u tom slučaju će se pomoći da ti planovi vrlo brzo dođu u ozbiljan stepen projektne spremnosti.
Zbog toga imamo u okviru Ministarstva finansija, u okviru projektnog centra, više faza, zato su formirani saveti o kojima se ovde danas govorilo.
Zato su formirani projektni timovi, da se od prispelih projekata koji su na Vladi prošli, od projekata koji su dobili zeleno svetlo i usvojeni su prvo sektorski, a zatim i kao ceo Nacionalni investicioni plan, u ovom trenutku, određuje projektna spremnost svih projekata.
Znači, popisuje se dokumentacija koja već postoji, a odnosi se na sve projekte, a ona koja ne postoji, treba da se pribavi.
Posle toga, projektni centar, odnosno projektni timovi koji postoje po sektorima i resorima, prave plan trošenja sredstava, plan povlačenja sredstava, plan javnih nabavki, i sve to prosleđuju projektnim savetima, koji u tom trenutku donose konačnu odluku o tome kojim redosledom će se projekti primenjivati.
Verujte, u ovom trenutku je mnogo veće umeće imati stručnjake koji onako kako to ozbiljno investiranje i projektovanje nalažu – transparentno, troše novac.
Radi se o tome da ima zaista nedovoljno projekata u visokom stepenu spremnosti i otuda mi je bilo veoma interesantno izlaganje vezano za ovaj sistem Rzav, jer verujem da ono što je možda propušteno, a ne tražimo greške - ko je propustio, nego tražimo ozbiljne projekte za koje postoji javni interes, može da se ispravi.
Ovo je nešto od izuzetnog značaja i verujem da će u sledećem krugu, a govori se i o sledećem krugu, pričali smo o programskom budžetu danas, dakle, ovaj projekat, a vezano za nacionalno investiciono planiranje za 2008. i 2009. godinu, sigurno proći.
Zbog izuzetnog značaja investiranja u Srbiji, zbog izuzetnog značaja koji Nacionalni investicioni plan ima za sve građane, pozivam sve poslanike da podrže Predlog rebalansa budžeta. Poslanička grupa G17 plus će glasati za.

Možda par reči vezano za uvoznički i izvoznički lobi. Mi ovde govorimo o rokovima za unos deviza po ostvarenom spoljnotrgovinskom poslu, odnosno po ostvarenom izvozu. Izvoznici nisu samo tretirani rokom za unos deviza.

Prethodni rok za unos deviza je bio 90 dana. Sada je taj rok 180 dana, naravno, upravo zbog toga što se brinulo o tome da komercijalni uslovi na tržištu sa kojim naša zemlja najviše radi, govorim o evropskom tržištu, jesu takvi da je moguće da se u roku od 90 dana ne naplati, zato što partneri u poslu to onemogućavaju.

Taj rok je produžen na 180 dana i naravno da je u tom roku moguće da se ne dogodi naplata, ali onda to prelazi crtu koja se zove ozbiljno poslovanje. Onda se to zove ozbiljan poslovni problem i on se ne rešava zakonom o deviznom poslovanju, nego se rešava nekom drugom procedurom i razgovorima sa partnerom koji nemaju veze sa zakonom o deviznom poslovanju.

Ukoliko neko plati avansno robu devizama koje je otkupio od poslovne banke, on je takođe dužan da izvrši uvoz po tom izvršenom avansnom plaćanju u istom roku, u roku od 180 dana.

Znači, Narodna banka kontroliše ove rokove. Potpuno identično, ako neko ne naplati izvezenu robu ili ukoliko robu koju je unapred platio ne uveze u tom roku, očigledno je da onda ima neki problem. Taj problem izlazi iz okvira deviznog zakona i zove se poslovni problem onoga ko radi.

Kada su u pitanju izvoznici i njihova stimulacija da više izvoze, osim produženja roka koji je potpuno racionalan, izvoznici su dobili mogućnost drugim članom zakona koji se zove otkup potraživanja da svoja potraživanja preko poslovnih banaka od stranih partnera tako realizuju i da imaju veći obrt sredstava.

Ovi rokovi o kojima mi govorimo naravno izlaze iz svakog komercijalnog roka obrta. Ako nekome treba šest meseci... Ne govorimo o intenzivnim granama gde su rokovi proizvodnje dugi, gde su ulaganja velika i kapitalna, govorimo o granama gde je potreban ozbiljniji obrt. Šest meseci je dovoljno da neko svoju robu naplati, a premalo je da samo dva puta u toku godine ima takvu vrstu posla.

Znači, izvoznici su stimulisani ovim produženjem roka da imaju ozbiljnije, operativnije komercijalno pregovaranje sa svojim partnerima i da poslove ugovaraju kvalitetno, na jednoj strani, a na drugoj strani imamo ovaj deo koji se odnosi na faktoring koji im omogućava da imaju brži obrt i država će otkupljivati njihova potraživanja, odnosno poslovne banke i drugi privrednici. Poslanička grupa G17 plus će podržati ovakav predlog zakona.

Samo sam htela par reči razjašnjenja, vezano za uvozničke, odnosno izvozničke lobije. Dakle, uvozi se najčešće ono što je zemlji potrebno. Lepo je što smo ovde govorili o uvozu repromaterijala i o tome da uvoz repromaterijala treba dodatno stimulisati i da treba izvoznici da imaju dodatne stimulacije. Međutim, ne može sve da stane u jedan zakon. Ne može da stane u ovaj zakon i ove amandmane ni sve ono što se odnosi na druge oblasti koje reguliše Zakon o bankama. Tu smo svi potpuno saglasni.
Kada su u pitanju izvoznici, oni ovim zakonom dobijaju ozbiljnije mogućnosti. Pomenuli smo produženje roka za unos deviza, pa kada kažemo 180 dana ne kažemo mora 180. dana, nego do 180 dana. Kada su u pitanju uvoznici, oni ostalim članovima ovog zakona dobijaju ozbiljnu mogućnost i dobijaju stimulacije za izvoz. One su jasno naglašene ostalim članovima ovog zakona i nisu sve rokovima za unos deviza definisane.
Naravno, stranka G17 plus će podržati ovaj zakon onako kako ga je predložila Vlada.

Rezident - pravno lice i preduzetnik drži devize na deviznom računu kod banke ili ih prodaje toj banci. Znači, to sigurno ne znači nikakvo ograničenje raspolaganja devizama. Devize koje se ostvare posle izvoza mogu se iskoristiti ako se drže na deviznom računu za plaćanje deviznih obaveza ili se raspoređuju na dinarski račun tako što se prodaju banci. Pošto preduzetnici imaju potpunu slobodu da svoja sredstva drže, imaju tekuće račune kod onoliko banaka za koliko procene da je neophodno, ovo nije nikakvo ograničenje u raspolaganju devizama, nego jednostavno poslovna odluka preduzetnika.
S obzirom da od momenta kada se da nalog za plaćanje inostranom partneru do momenta dok te pare dođu na devizni račun protekne najčešće oko 24 sata, ne postoji nijedan razlog da se u tom vremenu dogodi nešto tako spektakularno pa da preduzetnik mora da prodaje devize drugoj banci, a ne toj. Znači, ovim se definiše – on drži devize u toj banci ili ih toj banci prodaje.

Pošto smo svi mi ovde zbog građana Srbije i svi brinemo o njihovim interesima, pa je red da oni čuju da ne brinemo valjda o njihovim interesima stalno svađajući se, nego utvrđujući ono što zaista jeste i ono što zaista treba.
Podsetiću da je nekada za jednog penzionera radilo pet zaposlenih, devedesetih godina, a sada 1,12 i istinski duboko razumem sve što koleginica iz Kragujevca govori, zato što i ja dolazim iz Šumadije, zato što sam sa Kragujevcem povezana i rodbinskim i prijateljskim vezama, mnogo mojih prijatelja iz topolske gimnazije radi u Kragujevcu i znam kako je u Kragujevcu teško, ali nećemo mi pomoći Kragujevcu, niti bilo kojim penzionerima ako na ovakav način budemo rešavali sve ovo.
Dakle, visinu otpremnine utvrđuje Zakon koji uređuje rad i to je nesporno. Shvatila sam da je to ono što vama smeta, ali mi danas ovde pričamo o tome koji deo te otpremnine je neoporezovan.
Prethodni član Zakona, koji je ovde važio, govorio je da je to dvostruki iznos, a ovaj član sada govori da je to trostruki iznos i oko toga se sporimo.
Pošto, zaista, smatram da smo svi na zajedničkom ozbiljnom zadatku, da sledeći interese i programe svojih stranaka pomognemo građanima Srbije i ono što je po meni najbitnije ovde da penzioni fondovi zaista budu tako puni kao što su bili nekada, da dođemo u situaciju da ponovo pet zaposlenih radi za jednog penzionera i da, naravno, omogućimo svim penzionerima da na jedan dostojanstven način obeleže svoj odlazak u penziju, kako je o tome govorila koleginica. Ovde se radi o nesporazumu.
Nesporazum treba ispraviti tako da trostruki iznos bude neoporeziv, jer to je u interesu onih koji odlaze u penziju.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o deviznom poslovanju.
Prethodni zakon je doneo značajne promene i omogućio uvođenje konvertibilnosti nacionalne valute. Izmene koje ovaj zakon donosi su sledeće: ono što je značajno jeste da se kreditni poslovi sa inostranstvom koji do sada nisu bili tretirani tretiraju ovim zakonom, a pre svega zbog toga da se na jednom mestu, na jedan ozbiljan i sveobuhvatan način posmatraju svi poslovi koje imamo sa inostranstvom.
Šta je ono što će privredi biti izuzetno značajno i što će privredi izuzetno pomoći, to je ono što nas posebno zanima. Dakle, to je jedna ozbiljna liberalizacija spoljnotrgovinskih poslova i ozbiljno smanjeno administriranje. U čemu se to ogleda?
U tome što su sada rokovi za naplatu po izvršenom izvozu ili rokovi za uvoz po avansnim plaćanjima bili 90 dana. Ovi rokovi se produžavaju na 180 dana. Zašto je ovo važno?
Zato što je jedan ozbiljan skup administrativnih postupaka bio neophodan da se učini u odnosu na Narodnu banku, vezano za privredne subjekte, da se rokovi za naplatu ostvarenog izvoza ili za uvoz robe po plaćenim avansima za robu u inostranstvu produže. Svaki put su ti rokovi bili po 30 dana. Privredni subjekti koji imaju ozbiljne spoljnotrgovinske poslove na ovaj način dobijaju mogućnost da se bave onim što je suština njihovog posla, a to je komercijalno ugovaranje i tretiranje poslova, a ne administriranje.
Šta su, takođe, novosti, koje su izuzetno značajne zbog stalno prisutne težnje da se predstavnici stranih firmi, registrovani kao domaća pravna lica, kao rezidenti, da im se omogući jednak pravni status i jednako poslovanje? To su dva člana koja govore o mogućnostima prebijanja u odnosu 1:1. Postoji niz stranih kompanija koje ovde imaju svoje ogranke i imaju određena potraživanja po osnovu uvoza robe na ovo tržište upravo od svojih matičnih kompanija. Zbog toga je ovo prebijanje potraživanja izuzetno značajno i ono takođe smanjuje administriranje.
Ono što je takođe novina i što je dozvoljeno, to su asignacije u međunarodnom prometu. To je mogućnost da pravni subjekat može platiti, naravno na osnovu verodostojne dokumentacije, a zna se šta je verodostojna dokumentacija u prometu, i postojanja ugovora kojim se jasno definišu ti odnosi, nekom trećem licu. Dakle, ukoliko dugujete kompaniji iks ipsilon, a ona ima odnos sa nekom sledećom kompanijom, vi možete umesto toj kompaniji platiti onome kome ona duguje.
Naravno, sve ovo značajno utiče, kao i član zakona koji tretira moguće prebijanje, na visinu bankarskih troškova, jer se na sve takve transakcije plaćaju ozbiljni troškovi u platnom prometu sa inostranstvom.
Šta je ono što će verovatno domaće izvoznike, a uostalom i sve ostale privredne subjekte, obradovati? To je mogućnost ovog načina finansiranja putem otkupa potraživanja. Znači, to je ono što u ovom momentu donošenja ovog zakona daje ozbiljan zamajac izvoznicima, pre svega onima koje ovo tržište izuzetno forsira, a to su izvoznici smrznutog voća. Nadam se da nisu ovim vremenskim prilikama bili mnogo pogođeni i da će ovog ozbiljnog izvoza biti. To je nešto što će njima jako pomoći, jer se time omogućuje da od strane banaka sve ono što prodaju, a treba da naplate u rokovima koji su 90 i više dana, mogu u aranžmanu sa domaćom bankom da prodaju praktično svoje potraživanje od pravnih lica iz inostranstva, od njihovih komercijalnih partnera.
Znači, ovo su vrlo ozbiljne novine koje ovaj zakon donosi. One će dati jedan drugačiji ambijent u poslovanju sa pravnim licima, sa nerezidentima iz inostranstva. One će značajno doprineti stvaranju klime u kojoj će strani investitori drugačije i lakše investirati. Nadam se da ćete, kao i poslanička grupa G17 plus, podržati ovaj zakon.
Poslanička grupa G17 plus će glasati za Predlog ovog zakona i pozivam sve ostale da glasaju za ovaj zakon.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo poslanici, evo u ovakvom jednom danu, prvi put vezano za zakone, ono što bih htela da istaknem i što je jedna posebna impresija vezana za ovaj zakon, to su ova poreska oslobađanja koja se odnose na kategorije pripravnika, mladih ljudi kojima bi to bilo prvo zaposlenje, mlađih od 30 godina, na kategoriju mlađih od 30 godina kojima to nije prvo zaposlenje, na kategoriju invalida i na kategorije starijih od 45 godina, odnosno starijih od 50 godina, kada je u pitanju Zakon o obaveznim doprinosima.
Zašto je ovo važno? Zato što na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje ima 311.032 čoveka mlađa od 30 godina, od toga 55.091 kojima je to drugo zaposlenje, a 255.941 onih koji se mogu nazvati pripravnicima. Na evidenciji ove službe ima 298.214 lica starijih od 45 godina. Nemamo precizne podatke koliko njih je starije i od 50 godina. Sigurno je svako od vas bar nekada imao priliku da se nađe u frizerskom salonu, kozmetičarskom salonu, ili u prodavnici, kada se na vratima pojavi neko ko liči na inspektora, gde samo vidite kako ljudi beže i sklanjaju se, to su, dakle, mladi ljudi koji rade na crno.
Gde mi u ovom zakonu vidimo šansu za te mlade ljude? Kako to konkretno može da izgleda, jedna stimulacija koja bi bila na bruto zaradu od 20.000 dinara, kako će izgledati posle 1. septembra kad počne primena ovih zakona i kad budemo imali primenu svih ovih rasterećenja, šta ćemo imati? Imaćemo bruto osnovicu 20.000, imamo 5.000 neoporezovano, što ovaj zakon predviđa za sve ove kategorije. Znači, imamo potpuno izuzeće poreza kad su u pitanju ove kategorije i imamo, kada su u pitanju doprinosi koji se plaćaju na teret poslodavca, osim kod kategorije starijih od 45 godina gde je oslobođenje 80%, potpuno oslobađanje od ovih doprinosa.
Šta vi u stvari takvom jednom računicom vidite, oni koji su imali priliku da rade obračun plata ili da čuju kako se to radi, shvate da je skoro 5.000 dinara po jednom zaposlenom kada se radi obračun plate, ako je bruto plata 20.000, manje plaćanje za poslodavce.
Ako govorimo o kategoriji od 600.000 ljudi, oni treba da budu uvereni da će ove nove zakonske promene pomoći da oni dobiju to stalno zaposlenje na neodređeno vreme. Kako će biti uvereni? Zakonodavac je, dakle, predvideo i vreme trajanja ove povlastice. Za neke kategorije, da sada ne citiram, svi imamo zakon pred sobom, tri godine, a za neke kategorije dve godine.
Zakon je predvideo i to da broj zaposlenih, koji se nađu kod poslodavca 1. septembra, može samo da raste i da pravo na korišćenje ovih povlastica imaju samo poslodavci gde ukupan broj zaposlenih raste.
Još tri, odnosno dve godine traje kontrola, odnosno vreme za koje ne sme doći do ukupnog smanjenja obima zaposlenih.
Naravno, zakon takođe predviđa šta ukoliko se u određenim slučajevima voljom samog zaposlenog prekine radni odnosi. Dati su rokovi od 15 dana, gde se može zameniti iz iste grupe zaposleno lice, a da pri tom ta olakšica ostane, ali za ono preostalo vreme, dakle, od početka kada je počelo njeno korišćenje. Prema tome, sve ove kategorije su u prilici da sebi obezbede zaposlenje.
Naravno, moram da pomenem i one starije od 45 godina, zato što među tom kategorijom ljudi, a naročito među ovim starijima nalazi se mnogo onih kojima fali jedna do dve godine do penzije i gde će ovo potpuno oslobađanje, onima kojima fali neka godina do penzije, biti vrlo ozbiljno, jer će u tom slučaju poslodavci obračunavati samo doprinose na zdravstveno iz zarade, doprinose za PIO i doprinose za nezaposlene. Svih ostalih poreza i doprinosa koji se obračunavaju na zaradu su oslobođeni.
To predstavlja značajnu mogućnost da se pitanje tih nedostajućih godina do penzije ovim ljudima reši. Znamo da je mnogo takvih koji su pogođeni tranzicijom ostali bez posla. Ovaj zakon njima daje šansu da poslodavci obrate pažnju na to, na ta značajno smanjena davanja koja će imati da bi takve ljude zapošljavali.
Ostale kategorije zakona, naravno, mislim da su dovoljno precizne. Po meni, ove odredbe o kojima sam govorila su najznačajnije, jer povećavaju i daju mogućnost da se poveća zaposlenost.