Poštovani predsedniče, poštovana gospodo iz Ministarstva i gospodine ministre, poštovani narodni poslanici, pred nama su važni zakoni za naše društvo u celini, za naše stanovnike, pa prema tome moramo da obratimo dužnu pažnju da zakoni budu korektni i da odgovaraju nama i našim stanovnicima – zakon o zaštiti konkurencije, zakon o oglašavanju, zakon o zaštiti potrošača i zakon o cenama.
Budući da ne postoji zemlja u kojoj nema zloupotreba konkurencije, praksa je da se u uređenim zemljama ova oblast uređuje zakonom. Ovo je počelo upravo u razvijenim zemljama, gde je princip konkurencije jedan od najvažnijih principa poslovanja.
Dakle, glavni razlog da se danas jedan od takvih zakona nađe pred nama je orijentacija ove zemlje na izgradnji tržišne privrede po principu razvijenih zemalja, sa dugom tradicijom u negovanju prava i pravde u oblasti konkurencije.
Ovaj zakon utvrđuje pravila ponašanja učesnika na tržištu i za njihovo nepoštovanje propisuje sankcije. Danas u svetu ima preko 80 zemalja koje imaju pozitivne i razvijene sisteme prava konkurencije, dok se u zemljama Evropske unije tradicija prava konkurencije gradi više od 60 godina, a smatra se jednom od prioritetnih politika svake zemlje.
Zbog toga je opredeljenje Srbije da ostvari članstvo u Evropskoj uniji dodatni motiv da se u ovoj oblasti primene evropski standardi.
Ideja zakonodavca je da, ako se određeni učesnici nepošteno ponašaju, takvim ponašanjem sebe stavljaju u povoljniji položaj u odnosu na druge učesnike na tržištu, to onemogući, i tako obezbedi da konkurentnost privrede u celini bude bolja. To bi ubrzalo ekonomski i tehnološki razvoj, a potrošače zaštitilo od neopravdanog povećanja cena.
Jedan od najvažnijih članova zakona vezan je za dominantni položaj. Naime, učesnik na tržištu, ako ima udeo veći od 40% mora da snosi teret dokazivanja da nema dominantni položaj. Ovako postavljena politika mogla bi da se pretvori u kontrolu cena, slično kao što se desilo u nekim socijalističkim zemljama u tranziciji. To je mala zamka iz koje, nadam se, naša zemlja hoće da izvuče.
Zakonom je formirana Komisija za zaštitu konkurencije i ona će biti nezavisna u odnosu na državne organe, privredne subjekte i druga nezavisna lica.
Predlog zakona o zaštiti potrošača predstavlja nekoliko značajnih novina, među kojima je najvažnija obaveza za obaveštavanjem potrošača o prisustvu genetski modifikovanih organizama, stepenu zagađenosti vode, stepenu zagađenosti vazduha, a pojačana je i inspekcijska kontrola kataloške prodaje na daljinu.
Nekoliko odredbi se odnosi na novorođenčad i decu, kao i druga maloletna lica. Zabranjena je prodaja igračaka i drugih proizvoda, ako su napravljene od materijala koji može štetno delovati na zdravlje dece. Zabranjena je prodaja i služenje alkohola maloletnim licima, kao i prodaja duvanskih proizvoda.
Proizvodi namenjeni prometu moraće da imaju deklaraciju sa podacima o proizvođaču, zemlji porekla, uvozniku, dobavljaču, o sastavu, datumu proizvodnje i roku trajanja ili datumu upotrebe, kao i načinu upotrebe, čuvanja i održavanja proizvoda.
Interes potrošača u Srbiji mogao bi biti ozbiljno ugrožen u uslovima liberalizacije trgovine, kad je tržište preplavljeno robama sumnjivog porekla, falsifikatima, neispravnim proizvodima, pa je stoga bilo neophodno odrediti kazne za one koji ne poštuju zakonske odredbe.
Visoke cene kazne sledeće trgovcima koji diskriminišu potrošača, kada je reč o ceni, kvalitetu proizvoda i usluga, a posebno ako prodaju proizvod namenjen deci, ako su od materijala koji mogu štetno delovati na zdravlje.
Što se tiče Zakona o oglašavanju, osnovni cilj oglašavanja, kao što znate, jeste podsticanje tržišne utakmice i tržišnog ponašanja privrednih subjekata, obezbeđenje pravne sigurnosti na tržištu povodom oglašavanja i obezbeđenje zaštite potrošača. Ovaj zakon sintetizuje ove prethodne zakone i on je izuzetno važan za naše područje, s obzirom da smo preplavljeni raznoraznim televizijama na teritoriji Srbije.
Zakonom o oglašavanju pooštravaju se uslovi oglašavanja, čak i za štampane medije, skuplje i kraće vreme za oglašavanje i na TV stanicama i velikim oglašivačima. Zakon stvara novo i efikasnije ubiranje prihoda kroz porez, suzbijanje sive ekonomije kroz sprečavanje neodgovornog oglašavanja.
Zakonom je predviđena zaštita javnih interesa, obezbeđuje se zaštita i sigurnost ugroženih potrošača.
Članovima od 14. do 29. propisani su načini oglašavanja i to: TV oglašavanje i TV prodaja, oglašavanje na radiju i oglašavanje na otvorenom prostoru.
EU je određenim brojem direktiva uspostavila pravni okvir za slobodni protok usluga televizijskog prikazivanja u EU, u cilju promovisanja razvoja evropskog tržišta u oblasti reklamiranja i proizvodnje audio-vizuelnih programa. Direktiva je zasnovana na Evropskoj konvenciji o tzv. televiziji bez granica, koja uređuje zakonski okvir za slobodni protok preko graničnih televizijskih programa u Evropi, preko minimalnih zajedničkih pravila.
Usvajanjem direktive formirano je osnovno pravilo koje predviđa da, ukoliko je TV stanica osnovana u jednoj državi članici i poštuje propise te države, može slobodno da prikazuje i emituje svoj program na području čitave EU.
Direktiva usklađuje sledeća pravila: svaka država članica mora da obezbedi da sve televizijske emisije koje emituju transmitere pod njenom jurisdikcijom budu u saglasnosti sa pravilima pravnog sistema primenjenog na emisije namenjene publici u državi. Prilagođavanje zakonodavstva podrazumeva postojanje nacionalne regulative na području televizijskog prikazivanja tela i organa koji imaju kontrolu ili nadzornu funkciju. Obično je to specijalno telo pri ministarstvu, a pravni okvir je uključen u međunarodne konvencije.
Direktive određuju sledeća pravila za oglašavanje: opšte pravilo za oglašavanje mora biti identifikovano, kao takvo, pravila vezana za pauze, pravila vezana za etičke standarde kod zaštite maloletnika, reklamiranje duvana, reklamiranje medicinskih proizvoda i reklamiranje alkohola.
Sponzorstvo mora biti identifikovano, kao takvo, i ne sme imati nikakav uticaj na programsku publiku.
Marketing i TV kupovine ne smeju da ugrožavaju poštovanje ljudskog dostojanstva, da vrše bilo kakvu diskriminaciju po osnovi rase, pola, nacionalnosti; ne smeju da vređaju verska i politička uverenja, da ohrabruju ponašanje štetno po zdravlje ili bezbednost, po zaštitu okoline.
TV marketing ne sme da nanosi moralnu ili fizičku štetu maloletnicima i zato mora da bude u skladu sa sledećim kriterijumima njihove zaštite: ne sme direktno da navodi maloletnike da kupuju proizvode i usluge, zloupotrebljavajući njihovo neiskustvo i lakovernost; ne sme neposredno da ohrabruje maloletnike da ubeđuju roditelje ili druga lica da im kupuju proizvode i usluge koji se reklamiraju; ne sme da se koristi poverenje koje maloletnici imaju u roditelje, nastavnike ili druga lica.
Sponzorisani programi moraju da ispune sledeće uslove: sponzor ne sme da utiče na sadržinu i vreme emitovanja sponzorisanih programa tako što bi to uticalo na odgovornost i uređivačku nezavisnost. Moraju jasno da budu označeni, kao takvi, i imenovani, ili logom sponzora na početku ili na kraju programa; ne smeju da ohrabruju kupovinu ili iznajmljivanje proizvoda ili usluga sponzora ili trećeg lica, posebno vršenjem promocija ovih proizvoda ili usluga. TV programi ne mogu da sponzorišu preduzeća čija je pretežna delatnost proizvodnja ili prodaja cigareta ili drugih proizvoda od duvana.
Sponzorstvo TV programa od strane preduzeća, čija delatnost uključuje proizvodnju ili prodaju lekova ili lečenje, što je vrlo česta pojava kod nas, lekovi se reklamiraju, mogu da promovišu svoje ime ili znak, ali ne smeju da promovišu konkretne medicinske proizvode ili lečenja, dostupna samo putem recepata u državi u čiju jurisdikciju subjekt, koji vrši televizijsko prikazivanje, potpada.
Vesti i programi o tekućim događajima ne mogu se sponzorisati. Određeno je vreme koliko marketing i TV kupovina mogu da zauzimaju program.
Zaštita maloletnika je posebno predviđena direktivom, a i zakonom, koji propisuje opštu zabranu programa koji ozbiljno mogu da štete maloletnim licima, kao i vremenska i tehnička ograničenja.
Zakonom su predviđene mere kako bi se sprečilo emitovanje programa koji bi mogli ozbiljno da ugroze fizičko, duševno ili moralno zdravlje maloletnika, posebno programa sa pornografijom ili bezrazložnim nasiljem. Takođe, treba da se obezbedi da emisije ne sadrže bilo kakve podsticaje na mržnju, po osnovu pola, vere ili nacionalnosti.
Pravo na odgovor, u skladu sa građanskim, upravnim ili krivičnim pravom, mora da ima svako lice, bez obzira na državljanstvo, čiji su legitimni interesi, posebno njegov ugled, povređeni pogrešnim navođenjem činjenica u TV programu i mora da ima na raspolaganju pravo na odgovor ili druga odgovarajuća sredstva.
Odgovor mora da se obavi u razumnom roku i u vreme i na način koji odgovara emisiji za koju se zahteva odgovor. Pravo na odgovor postoji i u odnosu na sve subjekte koji se bave televizijskim prikazivanjem i koji potpadaju pod jurisdikciju države članice.
Jedna od važnih novina, koju će doneti zakon u ovoj oblasti, je obavezno sastavljanje deklaracije oglasne poruke, oglašavanje u samoj oglasnoj poruci. Neki od podataka, koji su korisni sa stanovišta zaštite autorskih prava, kao na primer podaci o korišćenoj muzici, koja je na ovim prostorima obično kradena, što je posebno teška pojava.
Što se tiče područja oglašavanja alkohola, izražavam nezadovoljstvo što je član 68. zabranio oglašavanje vina. Rečena je samo jedna reč – vino. Kod nas je vino alkohol, a ne hrana, a u nekim zemljama je hrana. Onda je morala da bude izbačena mogućnost njegovog oglašavanja, zajedno sa ostalim alkoholnim pićima.
Razumem da se pri izradi zakona polazilo od postojećih propisa koji bi morali da se menjaju da bi tretman vina dobio mesto koje mu pripada, kao u svim zemljama Evrope. Mi imamo dobra vina, takvu mogućnost moramo da potenciramo. Tu moraju da se naprave izmene.
Svetska asocijacija oglašavača medija i agencija se zalažu da sve što sme da bude proizvedeno, sme i da se oglašava, uz određene ograde. To je sloboda komercijalnog govora. Pitanje je samo gde, kada i koliko sme da se uputi oglasna poruka. Hvala.

Poštovani gospodine predsedniče, gospođo iz Ministarstva, poštovane kolege poslanici, posle ovako iscrpnog i lepog izlaganja gospođe Donke, gospodina Obradovića i gospodina Gačevića, zaista sam morala da revidiram svoje izlaganje. Želim da dam jedan drugi aspekt ovoj mojoj priči za govornicom.
Naše školstvo je stalno potenciralo loše đake, počev od osnovne škole brinuli smo uvek o lošim đacima. Brinuli smo u osnovnoj školi, u srednjoj školi, na fakultetima, a to je bila velika greška. Apsolutno je velika stvar da se intelektualni potencijali jedne zemlje neguju. Ovako nešto će omogućiti ovaj zakon. Zašto i kako?
Umrežavanjem u evropsku mrežu univerziteta omogućujemo vrhunskim, najboljim đacima da biraju kurseve, one koje hoće da čuju u Londonu, Parizu, Berlinu, a isto tako i njima iz Londona da čuju naše stručnjake u Srbiji. Vi znate da su pedesetih godina nemački stručnjaci iz oblasti atomske fizike bili kod nas u Institutu Vinča, jer je tada Jugoslavija bila na tom teorijskom nivou razvoja.
Takva razmena omogućuje stvaranje vrhunske grupe stručnjaka koja može da povede zemlju u bolje sutra, može mali broj ljudi da učini da zemlja doživi preporod. Mi smo svedoci takvih slučajeva u Evropi. Pogledajte "Nokiu", šta je ona napravila sa malom zemljom Litvanijom, šta je Indija napravila od svojih stručnjaka iz računarske tehnike. Stručnjaci iz informacionih tehnologija Indije su vrhunski stručnjaci u svetu, najplaćeniji, ne idu u svet nego donose pare Indiji i povećavaju nacionalni dohodak.
Znači, perspektiva ovakvog umrežavanja je stvarno dobra i potenciranje pametnih ljudi u zemlji doneće dobro ovoj zemlji, a G17 plus radi na tome što se brinemo o stipendijama vrhunskih đaka, vrhunskih stručnjaka i taj plan smo hteli da potenciramo.
Bilo je puno reči o tome da je potrebna akreditacija fakulteta, da se formira sistem obrazovanja za studente.
Prema novim rešenjima vodeću ulogu u kreiranju politike i utvrđivanja kvaliteta studiranja imaće Nacionalni savet, koji će biti formiran kao takvo telo da apsolutno ima intelektualni prioritet u odnosu na one ljude koje treba na neki način da kontroliše i formira se iz reda istaknutih naučnika. Meni ne smeta ono "istaknuti naučnik", jer mi i treba da potenciramo u ovom društvu ono što je super dobro. Apsolutno će to biti uslov za napredak Srbije.
Nacionalni savet treba da formira Komisiju za akreditive i proveru kvaliteta rada. Nama sada niču fakulteti kao pečurke posle kiše. To nije dobro. Pravi se kvantitet, a iz kvantiteta treba da iznikne kvalitet. Ovo će biti prilika da se stvarno napravi kvalitet.
(Vjerica Radeta, sa mesta: Baš suprotno.)
Biće. Mi taj proces ne možemo da zaustavimo nekim dekretom. Naći će se način da se pravi selekcija. Apsolutno ne sumnjam u tendenciju i svrhu ovog zakona da tako nešto uradi.
Diplome koje će studenti dobijati usklađene su sa evropskim sistemom. Naš sistem školovanja do sada je bio takav, nešto između nemačkog i neke naše modifikacije. Nemački diplomirani inženjer je imao status našeg master of sajens, a naš master of sajens pored pet godina studiranja, recimo na tehnici, bila sam u prilici da upoznam taj sistem školovanja, morao je još dve godine da radi za master of sajens posle diplomiranja, a nemački je posle tri godine studija i dve naknadno postajao master of sajens.
Ono što je karakteristično za Evropu, što i oni svoje školstvo kritikuju. Po nekoj analizi, najbolje, najefikasnije školstvo ima Engleska, za razliku od Nemaca koji su bili tromi u tome i nisu uspeli da svoje školstvo prilagode evropskom.
Radujem se što je ovde ipak neka pozitivna energija prevladala da je ovaj zakon potreban i da će najverovatnije biti usvojen, i G17 plus, zajedno sa svima vama, pridružuje se tome. Hvala.

Poštovani gospodine predsedniče, poštovana gospođo iz Ministarstva, dame i gospodo poslanici, strategija razvoja energetike je u ovom domu usvojena pre par meseci. Postojao je i postoji deo koji se odnosi na naftnu industriju. Osnovne tendencije razvoja naftne industrije trebalo je da budu obuhvaćene ovom strategijom.  
Da bi mogla da se transformiše Naftna industrija Srbije potrebno je da se ukine Zakon iz 1991. godine po kome je NIS organizovan kao vertikalno organizovano preduzeće. Probleme sa transformacijom naftne privrede imale su i ostale zemlje u okruženju. Ovde su se čule dosta pesimističke prognoze ovih zakona, pa da vidimo da li su i ostale zemlje imale slične probleme. Ja ću se osvrnuti na ovu oblast.
U rešavanju problema najdalje je otišla Mađarska, čija se naftna kompanija MOL nalazi gotovo na kraju procesa, već više godina, pošto je završila taj svoj proces restrukturiranja, iskazuje i profit. MOL je većinski vlasnik "Silno nafta", slovačke naftne kompanije, koja je imala dosta problema u privatizaciji, a delimično je privatizovana u procesu masovne vaučerske privatizacije. MOL je vlasnik 25% hrvatske kompanije INA, a nedavno je najavljeno pripajanje poljske naftne kompanije MOL-u. Najkraćim putem upravo su krenuli Poljaci koji su kontrolni paket akcija naftnog kompleksa "PLOK" prodali inostranim partnerima, uglavnom američkim firmama.
"Gasprom" je jedini veliki naftni sistem u Rusiji koji je preživeo raspad zemlje. Ostatak naftne privrede preživeo je neuspelu masovnu privatizaciju, koja je drastično smanjila vrednosti velikih kompanija od kojih su se odvajali manji delovi i propadali. Tek 1994. godine Vlada Rusije, po američkom modelu, vrši vertikalnu integraciju kompanija i tako nastaju "Lukoil", "Jukos", "Slavneft" i druge. Na listi sto najvećih kompanija u Rusiji je 27 iz oblasti naftne privrede.
Naftna industrija Srbije u drugoj polovini godine trebalo bi da bude podeljena na dva javna preduzeća, po ovom zakonu, i jedno akcionarsko društvo. U akcionarsko društvo će ući dosadašnji delovi NIS-a, Naftagas, rafinerije nafte u Pančevu i Novom Sadu, Jugopetrol, Naftagas - Promet i sve sporedne delatnosti osim rafinerija ulja u Kruševcu i Beogradu.
U okviru akcionarskog društva postojaće tri zavisna preduzeća. U jednom će biti proizvodnja i istraživanje sirove nafte, a u drugom rafinerija nafte i protočnici derivata, a u trećem sporedne delatnosti.
Rafinerije u Kruševcu i Beogradu, rafinerije ulja, najvećim delom su izdvojene iz NIS-a i prešle su u nadležnost Republičke agencije za privatizaciju. Oko uljanih rafinerija NIS je završio najveći deo posla, tako da je sada na potezu Agencija za privatizaciju.
Jedno javno preduzeće baviće se upravljanjem transportnim sistemima za prirodni gas, skladištenjem prirodnog gasa, upravljanjem distributivnim sistemom i snabdevanjem tarifnih kupaca. U javno preduzeće za gas, kako se očekuje, ući će "NIS-Gas" i "NIS-Energogas" koji će u novoformirano preduzeće uneti svu imovinu, dok će svi zaposleni i dalje zadržati radna mesta.
Drugo javno preduzeće za transport naftnih derivata upravljaće transportom sirove nafte, naftovodima i transportom derivata produktovodima. Ovo preduzeće preneće imovinu, deo jadranskog naftovoda koji prolazi kroz Srbiju, a predviđeno je da svaki budući naftovod ili produktovod koji prolazi kroz teritoriju Srbije bude njegov deo. Bilansom, javno preduzeće će gas preuzeti dugove prema "Gaspromu".
Ove delatnosti su od opšteg zanačaja za državu, pa zato moraju da budu organizovane kao javna preduzeća do kraja juna meseca. NIS će, uz otplatu stimulativnom otpremninom, napustiti 1.630 zaposlenih, što je oko 10% ukupnog broja radnika.
U NIS-u se privodi kraju i procena vrednosti kompanije. Vlada će morati i trebalo bi da raspiše tender za izbor privatizacionog savetnika za NIS. Savetnik bi trebalo da predloži kako i šta privatizovati, ali konačnu odluku donosi Vlada. Nezavisno se saznaje da velike svetske kompanije, kao što su "Lukoil", "Britiš petroleum", "Šel" i "Helenik petroleum", razmišljaju o zajedničkom konzorcijumu za kupovinu NIS-a.
Sličan poslovni poduhvat načinjen je pre sedam godina, kada je privatizovana češka naftna industrija. Ništa novo na ovom Balkanu nije, što nije već viđeno u našem okruženju. Strani partneri su zajednički podelili rizik u ovom slučaju i pokazalo se da su napravili dobar posao. U srpskom slučaju, nosilac tog konzorcijuma mogla bi da bude, raznorazne su pretpostavke, grčka firma u kojoj veliki udeo imaju "Britiš petroleum" i "Šel", a u ruskom "Lukoilu" udeo "Šela" ima i "Britiš petroleum" i taj udeo nije mali, pa je ovo sve dodatni motiv da zajednički uđu u kupovinu NIS-a, kada se za to steknu uslovi.
Preduslov za tako nešto jeste i usvajanje ovih zakona kojim bi se definisale celine. Mi podržavamo ove napore koji se čine na području reorganizacije za koje je potrebno doneti ovakav zakon. Kada se radi o socijalnom programu, u NIS-u je opredeljenje za stvaranje fonda za dobrovoljni stimulativni odlazak u penziju i da se tako smanji tehnološki višak.
Ovako su to putevi naftnih kompanija u našem okruženju. Mi ništa nismo različiti od njih. Putevi moraju da su slični i verovatno će tako i biti. Hvala.

Gospodo poslanici, ovo što se događa je strašno. Svi uzajamno treba da se stidimo pred našim građanima koji su za nas glasali. Mi smo trošak za ovu državu. Kako se ponašamo? Umesto da svakog dana donosimo sve više zakona kao zemlje iz našeg okruženja, mi jednostavno energiju trošimo u međusobnim sukobima. To nije u redu. Hvala na komplimentu i na primedbama. Hoću, smiriću se, u pravu ste.
Gospodo, ogromna Bugarska, Rumunija, idu na reorganizaciju i rekonstrukciju svojih javnih preduzeća. Mi smo tek na početku. Ogromni poslovi nas čekaju. Šta mi radimo? Mi amandmane razvlačimo užasno mnogo, vreme trošimo, a ono ide kao pesak kroz ruku. Nije to dobro. Koliko smo vremena proveli na Zakonu o semenu, a koliko provodimo sada? To nije u redu. Zadnja reč o nama i o našem radu biće reč naroda, a vreme je i istorija, pa će sigurno da kažu. Ovo je strašno da nama tabloidi nameću teme. Nama "Kurir" nameće temu, a oni pišu da bi se izdržavali. Zar mi nemamo nivo selekcije? Zar ne umemo da odvojimo šta je dobro za našu diskusiju, šta može da nas vodi napred. Izgleda da ne umemo i to je strašno. Normalno je onda da u takvim uslovima svi mladi počinju da mrze ovu zemlju i svi hoće da idu iz ove zemlje, i treba ih razumeti, kada ne umemo da napravimo zemlju u kojoj bi mogli lepo da žive. Ovo je prelepa zemlja, ali nemamo snage da napravimo da bude još lepša.
Mogu da vam kažem da je i moja ćerka otišla i koristila stipendiju. Imala je prosek 9,6 i nije mogla da se zaposli u ovoj zemlji, završila elektrotehnički fakultet. Nije našla posao u ovoj zemlji i šta je mogla da radi? Jednostavno je preko Interneta našla stipendiju.
Evropa vapi za pametnom decom. Stvara im uslove da tu studiraju. Tada nisam bila na vlasti i nije mogla da dobije posao, iako je bila super student. To je žalosno. Ima mnogo pametne dece. Mi jesmo narod koji ima izrazite individualističke osobine, ali nažalost nemamo smisao za organizaciju države i to je strašno. Moramo da se opametimo, ovo ovako više ne može. Čeka nas ogroman broj zakona. Kuda nas to vodi? Bugari rade, njihov parlament radi i vikendom, i bezbroj zakona prave, a mi jedan zakon rastežemo strašno mnogo. Neefikasni smo, nije to dobro. Molim vas, uzimimo se u pamet i da budemo efikasni za dobrobit Srbije, ove prelepe zemlje.

Poštovano predsedništvo, poštovani gospodine ministre, poštovane dame i gospodo poslanici, davno ili malo ranije vršena su ispitivanja - resursi zemlje Srbije i rečeno je da Srbija ima položaj, ima zemlju i ljude. Što se tiče energije, ne samo da imamo iluziju da smo bogati, štednja je ono na čemu se apsolutno mora potencirati, država mora da ima program štednje. Ne sme da u svaki proizvod sa 30% cene učestvuje energija. Za evropske zemlje je to daleko manje, orijentaciono 10%. Prema tome, neophodna je velika reorganizacija sistema i psihološki prilaz našeg naroda da je potrebno štedeti energiju. Sada bih prešla na strategiju, iz koje proizilazi i reorganizacija sistema, i stvaranje Agencije i donošenje zakona o prestanku važenja prethodnog zakona. Pozicija javnog sektora energetike i rudarstva u Srbiji je jedna od težišnih tačaka naredne faze ekonomskih reformi u Srbiji.
Dalji razvoj održivog ekonomskog sektora mora se tražiti u merama decentralizacije, demonopolizacije i racionalizacije, na bazi evropske konkurentnosti i restruktuiranja, koja leži u osnovi svih međunarodnih i evropskih zakona, prema nosiocima reformi u Srbiji. Na ekonomični izvor finansiranja i funkcionisanja energetike nakon demokratskih promena u 2000. godini do sada, normalno, uticale su donacije i neki krediti, ali oni su već presahli.
Društvo je suočeno sa obavezom da se energetski izvor osposobi i podigne na viši tehnološki nivo i organizaciono unapredi i postavi na samostalnu osnovu, u skladu sa principima regionalnog, balkanskog, evropskog tržišta, a u interesu građana i društvo u celini. Restrukturiranje energetskog sektora je sastavni deo ekonomskih reformi i kod svih zemalja u tranziciji predstavlja pripremu za tržišno osamostaljivanje i privatizaciju dela energetskog sektora, a u cilju veće efikasnosti i tržišne transformacije sistema.
Do sada su sve vlade, a naročito posle demokratskih promena, naglašavale promenu, ekonomske transformacije i restrukturiranja ovog sektora, ali nijedna nije bila spremna da zagrize tu kiselu jabuku.
Politička demagogija i populizam udaljavali su nas sve više od glavnih problema reforme energetike, uporedo sa političkim krizama i predizbornim kampanjama. Međutim, trebalo bi da je tome došao kraj.
Neophodan uslov za reformu energetskog sektora je finansijska podrška međunarodne zajednice. Promene koje predstoje u reformi energetike biće bolne, a takve su bile u čitavom svetu. Primer za to je engleski neoliberalni pristup, sa urgentnim gašenjem rudnika, koji je napravila gospođa Tačer.
Naš pristup treba da bude postepen i postepeno izdvajanje sporednih delatnosti, zatim dekomponovanje velikih sistema, kao što su EPS i NIS. Na taj način smanjuju se troškovi poslovanja i broj zaposlenih normalno, a to u saradnji sa sindikatima koji treba da podrže reformu, tako da bi došla do izražaja kooperacija, partnerstvo, a ne konfrontacija.
U svetu su na delu procesi globalizacije tržišta, decentralizacije i privatizacije energetskog sektora. Taj proces treba da počne i kod nas i tu je nacionalna strategija o dugoročnom razvoju energetike Republike Srbije vrlo važna.
Energetika ne sme da uđe u privatizaciju kao puki predmet trgovine najmoćnijih međunarodnih lobija ili multinacionalnih kompanija, sa ciljem da se kupi tržište, a na štetu zaposlenih građana Srbije, kao i društva u celini.
Uvažavajući tekuće i moguće privredno-ekonomske okolnosti u zemlji i u okruženju, dokumentom strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine definišu se dokumenti za utvrđivanje strategije razvoja, pa su predloženi sledeći ekonomski mogući i energetski opravdani prioriteti za usklađivanje rada energetskih sektora Srbije. I to, potreban je kontinuitet u tome, u kome predviđene mere i aktivnosti za značajno poboljšanje treba da postoje, i to tehnoloških i operativnih performansi i postojećih energetskih izvora putem detaljnih remonta, modernizacije i revitalizacije termoelektrana, hidroelektrana, rudnika uglja i sistema prenosa i distribucije rafinerije, gradskih toplana, industrijskih energana.
Neophodna je racionalna upotreba energije i povećanjem energetske efikasnosti. Tu su predviđene mere i aktivnosti za značajnu supstituciju električne energije, za zadovoljavanje toplotnih energetskih usluga u sektorima domaćinstva i javne komercijalne delatnosti, zatim za smanjivanje sopstvene potrošnje pri proizvodnji i gubitaka pri distribuciji električne i toplotne energije, i za povećanje efikasnosti korišćenja energije.
Selektivno korišćenje novih i obnovljivih izvora energije i energetski efikasnije tehnologija uređaja, u okviru kojih su predviđene mere i aktivnosti za intenzivnije korišćenje biomase i iskorišćenje preostalog hidro potencijala, a posebno za gradnju malih hidroelektrana. U zemlji je bilo mnogo inicijativa za pravljenje vršnih elektrana na rekama, ali država to nije dozvoljavala, što je bila šteta, i to sada mora da se ponovo koristi.
Istovremeno sa organizovanjem, istraživanjem i korišćenjem geotermalnih izvora, ima mnogo primera u Srbiji gde se topla voda ne koristi, a to je žalosno, pa moraćemo više da štedimo i da to bude iskorišćeno, kao i da organizujemo masovno korišćenje sunčeve energije za decentralizovanu proizvodnju toplotne energije.
Dalje, racionalna upotreba kvalitetnih energenata, povećanje efikasnosti u proizvodnji, transportu i distribuciji električne energije, a posebno toplotne energije, gde su nam gubici po običaju veliki, i to posebno toplotne energije na mestima obavljanja toplotnih energetskih usluga u sektorima industrije, domaćinstva i javne i komercijalne delatnosti.
Neophodna je diverzifikacija izvora i pravaca snabdevanja naftom, prirodnim gasom, intenziviranje istraživanja nafte i gasa u zemlji i inostranstvu, i za to naše firme poseduju veliko iskustvo u tom pravcu i to treba i dalje intenzivirati, u skladu sa ekonomskim mogućnostima energetske privrede i ekonomski opravdanim uvozom kvalitetnih energenata.
Zatim, postepeno uvođenje tehnološki pouzdane, energetski efikasne i ekonomski izvesne i ekološki prihvatljive tehnologije, uključujući povećano korišćenje obnovljivih resursa i tehnologije sa prirodnim gasom za spregnutu proizvodnju električne i toplotne energije. Selektivno korišćenje novih obnovljivih izvora energije, sa ciljem usporavanja stope rasta uvoza energenata, smanjivanja negativnog uticaja na okolinu, a o čemu je bilo reči kod prethodnih govornika.
Takođe, otvaranje jedne dodatne aktivnosti za domaću industriju i zapošljavanje lokalnog stanovništva, uključujući i prilagođavanje praksi i regulativi EU u ovoj oblasti. Strukturno reorganizovanje vertikalno organizovanih i integrisanih javnih energetskih preduzeća i stvaranje ambijenta za tržišno poslovanje energetskih subjekata, sa tako regulisanim cenama energenata za normalno prirodne monopole, koji uvažavaju opravdane proizvodne troškove i omogućuju ulaganja u razvoj i stvaranje fonda za zaštitu najsiromašnije grupe građana.
Stimulisanje naučno-istraživačkog rada, usmerenog obrazovanja i usavršavanja kadrova, zasnivanje tehnološko-razvojnih programa za potrebe energetske privrede, uključujući i domaću mašino i elektro gradnju, kao i potrebe obavljanja specijalizovanih hidroenergetskih delatnosti usluga.
Osnovni mehanizmi državnog uticaja na tržišno poslovanje i povećanje finansijske stabilnosti energetskih subjekata i iskorišćenje razvojnih potencijala energetske privrede za dostizanje održivog socio-ekonomskog razvoja zemlje treba da se sprovodi kroz: uspostavljanje racionalnog tržišnog ambijenta, usklađivanje tarifne i cenovne, poreske, carinske i antimonopolske regulative, kao i merama za strukturno reorganizovanje energetskih preduzeća i efektivniji nadzor i upravljanje nad društvenom imovinom u energetskoj privredi; uspostavljanje nove - savremene tehničke regulative, propisa i standarda za energetske i tehnološke delatnosti i uspostavljanje posebnih instrumenata za stimulisanje aktivnosti za racionalnu upotrebu i efikasnije korišćenje energije, uključujući i formiranje tela za praćenje i upravljanje reformama u energetici i realizaciju strategije razvoja energetike.
Postizanje dogovora za pristup Srbije u celini svoje teritorije u energetsku Zajednicu zemalja jugoistočne Evrope, čije se osnivanje očekuje u 2005. godini i na kome se intenzivno radi, čak je i jedna delegacija poslanika odavde, a bila sam u toj delegaciji, bila u Bukureštu na maloj obuci poslanika zemalja jugoistočne Evrope o značaju formiranja takve jedne zajednice.
Dalje, utvrđivanje podloga za ratifikaciju Kjoto Protokola i naših obaveza koje proističu iz njegove implementacije u našu regulativu i praksu, uključujući i institucionalno organizovanje za naše učešće u korišćenju olakšica koje omogućuje primena Kjoto Protokola.
Stimulisanje i podržavanje strateških inicijativa u domenu investicija u nove energetske izvore, odnosno tehnologije i energetski efikasne uređaje i opremu za korišćenje energije.
Mere finansijskog podsticaja za privatna ulaganja u ekonomski-efektivne programe energetske efikasnosti i selektivno korišćenje novih obnovljivih izvora energije, uključujući i mere za osnivanje nacionalnog fonda za navedene projekte.
Sprovođenje politike socijalne zaštite najsiromašnije kategorije stanovništva mora da bude obaveza ove države i čitavog sistema. Normalno je da se o tome mora voditi računa.
Potpuno sprovođenje odgovarajućih reformi u energetskom sektoru Srbije nameće obavezu resornom ministarstvu i relevantnim ministarstvima Vlade da, osim navedenih mera, utvrde i odgovarajući programski instrument, a pre svega: Program za racionalnu upotrebu energije i povećanje energetske efikasnosti; Program za korišćenje novih i obnovljivih izvora energije, zatim Program za zaštitu životne sredine i Program naučnog i tehnološkog razvoja u energetskim delatnostima Srbije, uključujući i sistem energetske statistike.
Statistika je nama strahovito bolna tačka, celoj zemlji. Nijedan relevantni dokument niste u stanju da donesete ako nemamo dobru statistiku, a Srbija je po tome poznata. Nešto mora u tom procesu da se menja. Statistika mora da bude dobra i da se vodi korektno, jer se na bazi statistike prave trendovi, a na bazi trendova prave se planovi.
Pri tom program za zaštitu životne sredine i program naučnog i tehnološkog razvoja u energetskim delatnostima moraju biti u programu usklađivanja Srbije sa EUROSTAT sistemom.
Dakle, u skladu sa društveno-ekonomskim reformama u Srbiji i pozitivnim efektima reforme energetskog sektora Srbije, očekuje se stvaranje povoljnog ambijenta za doslednu realizaciju navedenih prioriteta, uključujući i dva dodatna prioriteta. To su vanredno-opcioni prioritet, u okviru kojeg su obrazložene mere za urgentnu gradnju novog energetskog izvora, sa gasno-parnim ciklusom za spregnutu proizvodnju električne i toplotne energije, kako bi i energetski sektor podržao scenario intenziviranja proizvodnih i uslužnih delatnosti i aktivnosti, jer je perspektiva Srbije u uslugama; ne u velikoj proizvodnji, nego u uslugama.
Na taj način bi se povećao rast standarda građana i tako stvorili preduslovi za dostizanje prosperitetnog ekonomskog razvoja zemlje i našeg pridruživanja Evropskoj uniji.
Za ovakav scenario ekonomskog razvoja predviđeni su prioriteti kapitalnih ulaganja u objekte za proizvodnju električne i toplotne energije, delimično novih i zamenskih izvora, zatim ulaganje u sektore gasa, nafte i uglja, nove transportne pravce i izvore snabdevanja, u razvoj mreže za distribuciju i povećanje broja individualnih potrošača gasa.
U okviru ovog prioriteta predviđena su ulaganja u izgradnju manjeg broja gradskih toplana srednje snage, na gradski otpad, odnosno toplana u gradovima, koji gravitiraju rudnicima uglja sa podzemnom eksploatacijom, uključujući ulaganja u nove termoelektrane na bazi lignita.
U tako stvorenim uslovima ekonomskog prosperiteta, osim sopstvenog ulaganja domaćih finansijski ojačanih energetskih subjekata, očekuju se i privatna i strana i mešovita ulaganja u navedene objekte.
Dakle, strategija razvoja do 2015. godine predstavlja viziju puta naše energetike. Njome je predviđeno da se u narednih desetak i više godina uspostavi kvalitativno potpuno novo stanje za obavljanje energetskih delatnosti, uz istovremeni razvoj energetskih subjekata. Predviđen je i novi zakonodavni, institucionalni, strukturno-organizacioni i ekonomski poslovni okvir.
Ništa manje značajno nije ni vizija o uključenju naše energetike u regionalne i panevropske integracije. Osnovne premise ovog dokumenta su izvedene na bazi procene trenda privredno-ekonomskog razvoja Srbije do predviđenog perioda 2015. godine. Potenciram da su uzeti egzaktni pokazatelji, koji su uvažavali naše trenutne privredne mogućnosti i trendove privrednog razvoja zemlje.
Uvažavajući realnost, a posebno tehnološko stanje celog energetskog sistema zemlje, strategija sagledava usklađeni razvoj proizvodnog sistema sa energetskim potrebama sektora potrošnje, i to sa maksimalnim troškovima koje naše društvo treba da plati da bi imalo normalno snabdevanje energentima.
Osim toga, strategija predviđa reorganizovanje vertikalno integrisanih javnih energetskih preduzeća i stvaranje ambijenta za njihovo tržišno poslovanje. Njome su sagledane i cene energenata, koje su regulisane tako da uvažavaju opravdane troškove proizvodnje, omogućavaju ulaganja u razvoj, ali isto tako i stvaranje fonda za zaštitu najsiromašnije grupe građana.
Restrukturiranje velikih energetskih sistema predstavlja prioritet u daljem sprovođenju strukturnih promena srpske privrede i države. Taj proces treba da se obavlja pred očima javnosti, a u skladu sa prihvatljivim principima, kako za Vladu, tako za stručno rukovodstvo kompanije, kao i za sindikate. Samo takav tripartitni sporazumni koncept restrukturiranja može biti održiv i dati odgovarajuće razvojne rezultate.
G17 će podržati strategiju, kao i prethodna dva zakona, a nadam se da je shvaćena svrha i cilj i strategije i ova dva zakona, da je to neophodno za Srbiju, da je potreba da se na ovom području Balkana ta oblast reguliše u skladu sa svim ostalim balkanskim zemljama, i normalno to je jedan vid pridruživanja Evropi. Hvala.

Poštovano predsedništvo, poštovani gospodine ministre, poštovane dame i gospodo poslanici, teško je naći primer zakona koji je tako teško osporavan kao postojeći Zakon o privatizaciji. Skoro da nema političke stranke, ni opozicione ni pozicione, koja nije javno izrazila sumnju u njegov kvalitet. Posebno su sporni rezultati privatizacije ostvareni njegovom primenom u praksi.
Otuda i silna lutanja koja su kulminirala značajnim usporavanjem procesa i još većim socijalnim tenzijama. Trenutno se nalazimo u nekoj čudnoj kombinaciji nezadovoljstva, lažnog optimizma i bezvoljnosti. Dospeli smo na najnižu tačku, na kojoj su se svojevremeno našli i zagovornici prethodnog Zakona o privatizaciji kada su ovaj zakon branili jedino tezom da je bolja ikakva privatizacija nego nikakva.
Da li zaista može bolje? Može li se do kvalitetne privatizacije doći izmenom postojećeg zakona? Svakako da je glavni problem u privatizacionom procesu sadržan u pitanju šta sa preduzećima za koja po propisanim uslovima ipak nema kupaca. Do sada je taj problem rešavan metodom slobodne nagodbe, popularno nazvanom – kupovina za jedan dinar. Ma koliko se pojedinci trudili da ovakav metod proglase jedino mogućim, činjenica je da postoje druga rešenja.
Tako, prema Predlogu izmena Zakona o privatizaciji, a koji je Vlada usvojila krajem decembra, postojeći tekst zakona je bukvalno preoran. Od 84 sadašnja člana, menja se 18 i dodaju čak 24 potpuno nova. Promene bi mogle da se grupišu kao zaoštravanje odgovornosti učesnika na tenderima i kupaca preduzeća i detaljno zakonsko uređenje novih ovlašćenja i procedura koje u tom procesu sprovodi Agencija, kao i uvođenje novih instituta: zastupnika kapitala i ustupanje ugovora o prodaji.
U pogledu odgovornosti učesnika i kupaca predviđena je naplata štete. Tako, na primer, ako učesnik na javnoj aukciji koji je proglašen kupcem ili koji stekne najvišu drugu ponudu ne potpiše zapisnik ili ne plati u predviđenom roku, gubi svojstvo kupca i pravo da učestvuje na budućim aukcijama za to preduzeće, kao i pravo na vraćanje depozita. Zabrana važi i za članove njegove porodice. Pored toga, uplaćuje na ime štete koja je nastala za subjekt privatizacije i za Agenciju novčani iznos u visini od 30 posto prodajne cene na račun Agencije, od čega 15 posto pripada subjektu privatizacije.
Suštinski je promenjen i član 41. Zakona. Ugovor o prodaji kapitala smatra se raskinutim ako ni u naknadno ustanovljenom roku za ispunjenje ugovora kupac ne ispuni odredbe predviđene zakonom.
Restrukturiranje u postupku privatizacije se definiše kao znatna promena u preduzeću, uključujući i njegova zavisna preduzeća, koja omogućava prodaju njegovog kapitala ili imovine i organizacione promene; otpis glavnog duga, kamate ili drugih potraživanja, u celini ili delimično; otpisivanje duga u celini ili delimično radi namirivanja poverilaca iz sredstava ostvarenih od prodaje kapitala ili imovine tog preduzeća, i druge promene. Izričito se kaže da će ubuduće odluku o restrukturiranju donositi Agencija za privatizaciju.
Novim odredbama uvodi se obaveza da javna preduzeća, poreske uprave i drugi republički organi i organizacije praštaju dug preduzeća u restrukturiranju, s tim da se namiruju iz prihoda od prodaje kapitala.
Ako se subjekt privatizacije ne saglasi sa visinom prijavljenog potraživanja državnog poverioca može da podnese prigovor arbitražnom veću u roku od osam dana od dana dostavljanja prijave.
Subjekt privatizacije je dužan da program restrukturiranja dostavi Agenciji u roku od 90 dana od dana kada Agencija odobri sveobuhvatnu analizu poslovanja subjekta privatizacije, a ovaj rok Agencija može produžiti za 90 dana. Na zahtev subjekta ili poverioca, Agencija je dužna da u roku od najduže 30 dana od dana prijema programa restrukturiranja donese odluku o njegovom prihvatanju, odbijanju, vraćanju na ispravku ili o izmeni programa, a subjekt privatizacije je dužan da ispravku ili izmenu programa izvrši u roku koji odredi Agencija, u skladu sa zakonom.
Dakle, gospodo, srpska vlada se suočila sa problemom kako da proda društvena preduzeća koja su preostala nakon što su kroz dva prethodna talasa privatizacije besplatnom podelom akcija zaposlenima do 2000. godine i po Zakonu iz 2001. godine prodate najbolje firme. Prezaduženost preduzeća je glavni razlog neaktivnosti tih preduzeća. Naravno, manjak zainteresovanih kupaca za te firme uslovljen je i njihovom tehnološkom zaostalošću, ali i ogromnim gubicima.
Predlagač zakona je u predlogu izmena privatizacionih propisa predvideo tzv. uslovni otpis dugova državnih poverilaca – za banke u stečaju, Fond za razvoj, upravu javnih prihoda, Direkciju za robne rezerve, javna preduzeća, PIO fond, koji u proseku čine tri četvrtine ukupnih poverilaca svih preduzeća. Država treba da se odrekne prihoda i da da prednost privatizaciji i razvoju preduzeća nad punjenjem budžeta. Prema tom modelu, državni poverioci bi otpisali dug preduzeća pre nego što se on ponudi kupcima, a svoja dugovanja bi kasnije namirili od privatizacionog prihoda.
Što se tiče komercijalnih poverilaca, novi propisi, ukoliko se usvoje, dozvoljavaće i njima da svoje potraživanje privremeno otpišu, te da ga nakon prodaje naplate od privatizacionog prihoda, naravno proporcionalno njihovom učešću u ukupnom dugu preduzeća. Sa druge strane, ukoliko to ne budu želeli, komercijalni poverioci moći će sa novim vlasnikom da pregovaraju o načinu otplate njihovog duga. Na takav model predlagač se odlučio u uverenju da će uz čiste bilanse naći kupce za najveći broj preduzeća.
Osim te izmene, izmenjeni procesi u privatizaciji mogli bi da donesu drastičnije kazne za kupce koji ne izvršavaju ugovorene obaveze. Ubuduće će u slučaju raskida ugovora kupcu koji nije ispunio ugovorene obaveze biti zabranjeno da učestvuje u privatizaciji. Ta zabrana odnosiće se i na članove njegove porodice.
Značajnu novinu trebalo bi da predstavlja propis kod tzv. ustupljenog ugovora. To znači da će kupac koji iz bilo kog razloga ne želi ili nije u mogućnosti da ispuni ugovorne obaveze moći da nađe nekog drugog zainteresovanog za preduzeće da bi preuzeo firmu. Novi gazda bi uz firmu morao da preuzme i unapred ugovorene obaveze, ili da, u slučaju preuzimanja firme koja je privatizovana, na tenderu ispunjava sve uslove koje je u tenderskoj proceduri morao da ispuni prvobitni pobednik tendera.
Izmene predviđaju i da u slučaju raskida kapital bude prenet Akcijskom fondu, kao i da se od trenutka raskida do konačnog rešenja suda uvede privremeni zastupnik radi zaštite društvenog kapitala.
Novine u privatizacionom procesu su pozitivne, jer legalizuju to što je bila praksa Agencije za privatizaciju, kao i propise koji su bili donošeni uredbama.
Tehničke inovacije su u zakonu, jer je namera ovih rešenja da ubrzaju privatizaciju. Međutim, zameram zakonodavcu što se nije ozbiljno pozabavio denacionalizacijom, problemom koji će i dalje sprečavati da se privatizacija privede kraju. Jer, sve veći problem se javlja oko izbora finansijskog savetnika, i njegovog finansiranja, čija angažovanost ponekad gubi smisao.
Smatram da bi preduzeća koja su interesantna kupcima samo zbog njihove imovine trebalo likvidirati, a imovinu prodati. Tako bi se izbegli slučajevi kao što je privatizacija "Putnika" u Nišu.
Hitno je potreban, isto tako, i zakon o zemljištu, kako bi se angažovali i strani investitori kojima je ovo velika prepreka u dolaženju na ovo tržište.
U članu 24. predloženom dopunom doprinosi se efikasnosti u postupku prenosa dela kapitala zaposlenima, bez naknade, u akcijama, budući da je odluku o izdavanju akcija bez naknade subjekt privatizacije dužan da donese u propisanom roku.
Takođe, imajući u vidu da je vreme upisa akcija bez naknade bitan element javnog poziva, bliže je opredeljen momenat u odnosu na koji rok za upis akcija počinje da teče.
Gospodo, G17 plus će svakako podržati ovaj zakon, koji je za oporavak privrede vrlo važan, i nadam se da će i ostali imati takvo mišljenje. Hvala.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo poslanici, poštovani ministre, kao što je poznato, u Evropi je došlo do velikih promena što se tiče velikih sistema. Evropska unija je tražila da dođe do deregulacije i liberalizacije velikih sistema. To je normalno moralo da obuhvati i oblasti poštanskog saobraćaja. To se nametnulo kao neophodnost.
Jedan kuriozitet je bio prisutan u Evropskoj uniji, da se nemačka pošta dugo opirala liberalizaciji i čak je Nemačka morala da plati kaznu Evropskoj uniji zato što to nije uradila na vreme.
Kao što znate, transformacija poštanskih uprava u nezavisne subjekte, sa precizno definisanim pravnim statusom, finansijskom samostalnošću, a sve sa ciljem da se i u uslovima narastajuće konkurencije prilagode tržištu i potrebama korisnika. Tako je pravo monopola u telekomunikacijama ukinuto 1998. godine, a pravo monopola u poštanskom saobraćaju biće zadržano do 2009. godine.
To je pravo koje će iskoristiti zemlje u tranziciji da se prilagode ovom procesu, koji nimalo nije lak i koji će biti bolan za radnike svih velikih sistema, ali na svu sreću zna se procedura kako će se rešavati ti problemi, time što će se praviti socijalni programi za radnike i tako rešavati njihovi problemi.
Dakle, u ovom periodu treba ukinuti monopol na poštanski saobraćaj, sprovesti strukturnu reformu čitavog PTT sistema. Ono što je simptomatično za nas kao zemlju, nismo postupili kao zemlje iz okruženja. Zemlje iz okruženja su 90-tih godina donele zakon o izdvajanju pošte od telekomunikacija. Mi to nismo učinili.
Godine 2002. je donesen Zakon o telekomunikacijama, donosimo sada zakon o pošti, sigurna sam da ćemo ga doneti, međutim nije donesen zakon o razdvajanju jednog od drugog i u ovom periodu su i dalje vladali zakoni iz prošlog perioda. To je Zakon o sistemu veza i tu nisu definisane i strogo opredeljene delatnosti, tako da je to stvaralo dosta problema.
Kako je pošta međunarodno homogeni deo integrisane svetske poštanske mreže normalno da je potrebno usvojiti zakon o pošti. Razlog za usvajanje ovog zakona je taj što je postojeći Zakon o sistemima veza, koji obuhvata oblast i pošte i telekomunikacija, koncepcijski napušten kao neodrživ, a sa usvajanjem Zakona o telekomunikacijama normalno da je postao neophodan.
Strategija razvoja poštanskog saobraćaja, nadam se da će vrlo brzo biti donesena, mora biti usmerena ka zahtevima tržišta, a isto tako i ka rešavanju statusa poštanskih uprava. Imamo Zajednicu jugoslovenskih pošta i njen status mora biti rešen.
Devedesetih godina u Vašingtonu je održan svetski poštanski savet i zaključeno je da pošta mora da se razvija kao samostalna i komercijalna delatnost. Godine 1994. u Seulu doneta je direktiva koja je posebno bila posvećena uvođenju konkurencije na tržištu poštanskih usluga. Pošta i telekomunikacije moraju biti oslobođene državnog uticaja.
Ako se žele strukturne promene, koje će dovesti do rezultata da pošta bude sposobna za konkurenciju, potrebno je izvršiti precizno planiranje sistema za promene, kao i pripreme zaposlenih da prihvate te promene.
Stiče se utisak da smo mi zaspali u socijalizmu, a nikako da se probudimo u kapitalizmu. On je tu usvajanjem zakona koji na neki način tretiraju konkurenciju, to je kapitalizam. On je surov, a mi moramo da se pripremimo da ne bude tako surov, da radnici budu zaštićeni. To mora da bude apsolutno apostrofirana humana nota ovog sistema.
Ovim zakonom se, već je bilo reči, uvodi konkurencija u poštanski saobraćaj kroz postepenu liberalizaciju tržišta poštanskog saobraćaja, na kome će svi učesnici, javni poštanski operatori i drugi poštanski operatori, pod uslovima određenim zakonom, obavljati poštanske usluge, a cilj je da operatori maksimalno razvijaju poštanske usluge, uvode nove usluge i prate tehnološki razvoj prisutan u svetu.
Osnovnim odredbama ovog zakona uređuje se obavljanje poštanskih usluga, obezbeđuje se dostupnost univerzalne usluge pod jednakim uslovima. Ono što je karakteristično jeste da je iz univerzalnih usluga izvedena posebna usluga, a to su garantovane usluge koje su monopolske, to su tzv. rezervisane usluge. U mnogim zemljama, a sada sam imala priliku da vidim Kanadu, tamo gde je ogromno prostranstvo država vodi računa o tome i garantuje isporuku i najudaljenijem delu zemlje, da stanovništvo ima komunikaciju sa svetom. Taj deo i dalje je pod kontrolom države.
Tamo sam videla Canadian post, taj deo je državni. To je ono što je karakteristično za zemlje sa velikim rastojanjima, ali i za zemlje kao što je naša, gde je raslojavanje stanovništva ogromno, gde ima mnogo siromašnog sloja koji neće moći da plati pošiljku po tržišnoj vrednosti.
Osnovnim odredbama ovog zakona uređuje se obavljanje poštanskih usluga i obezbeđuje dostupnost univerzalne usluge, koja je tačno definisana.
Zakon je bio dobar. Dijapazon te univerzalne usluge je dosta širok, tako da obezbeđuje da pošta može da izdržava sebe samu i da bude rentabilna. Sve ostale usluge, kao što su kurirske usluge, hibridne pošte, jesu komercijalni servis.
Za obavljanje univerzalnog servisa javni operator je dužan da obezbedi dovoljnu gustinu pristupnih tačaka za korisnike, a to su tzv. naše pošte. Tu je pošta spremna da napravi racionalizaciju tzv. franšizama. Opet sam bila u prilici da vidim da u samousluzi imate poštu, odnosno deo samousluge obavlja poštansku delatnost, kao i knjižara. To je jedna mogućnost za radnike, onda kada se pošta stvarno transformiše i kada mnogi ljudi budu napuštali poštu, da otvaraju svoj biznis, mali biznis, da to bude porodični biznis, kako bi se prevazišli socijalni problemi.
Ostale usluge, kao što je npr. univerzalni servis, moraju da se obavljaju na osnovu licence. Sada je to preduzeće PTT saobraćaja Srbije u okviru univerzalne usluge; normalno, definiše se šta je rezervisana usluga, a da bi se pokrio deficit oko obavljanja univerzalne usluge, odnosno univerzalnog servisa, rezolucijom iz Seula je rečeno šta svaka zemlja može da definiše šta je to usluga. Zakonom je to tačno definisano i to je dobro urađeno.
Zakon daje ovakva rešenja da PTT Srbije ima pravo prijema, prenosa i uručenja pismonosnih pošiljaka mase ne veće od 350 grama, to je širok dijapazon. Evropske zemlje idu na 50 grama. To, kao i prijem i prenos isplate uputnica u klasičnoj i elektronskoj formi. Zakon o poštanskim uslugama određuje gornji limit na bazi mase i po ceni na osnovu direktive Evropske unije, i to je tačno definisano. U domenu van rezervisane usluge javni poštanski operatori i drugi operatori, privatne kompanije, konkurišu jedni drugima po ceni, kvalitetu na slobodnom tržištu. To je za korisnike dobro.
Javni operator mora da se ponaša po pravilima koja zabranjuju zloupotrebu dominantnog položaja na tržištu. Na iznos poštarine rezervisanih usluga saglasnost daje Republika Srbija i nadoknađuje ako se desi gubitak. Bila sam u prilici da dam jedan amandman, ali se desilo da sam ga povukla.
Mišljenja sam da će Vlada razmisliti o tome, bez obzira na događanja. U slučaju da prihodi od rezervisanih usluga budu manji od troškova, država treba da nadoknađuje gubitak javnom operatoru. Troškovi su osnov za određivanje poštarine. To će regulisati agencija. Javni poštanski operator mora da odvoji posebne račune za rezervisane i nerezervisane poštanske usluge.
Novina u ovom zakonu je agencija. To je poznato. Bilo je dosta reči o tome. Ona mora da bude samostalni subjekt. Dozvole i licence će morati da izdaje.
Posebno je pitanje što mi u Srbiji ne primenjujemo Zakon o koncesijama. Imamo ga, nažalost, ne primenjujemo ga.
Koristiću vreme da pričam o tome, pogotovu što će sada biti, bilo je najave od gospodina ministra, formirana agencija za telekomunikacije.
Zakon o koncesijama definiše državna dobra i mnoga državna dobra država daje na raspolaganje besplatno. Nismo toliko bogati da možemo tako da radimo. Država mora da bude bogata da bi pojedinci bili bogati, da ne bude suprotno, pa da nam se događaju ovakve stvari kakve se događaju.
Na neki način sam inicirala, a to ću raditi i dalje, da se konačno počne sa primenom Zakona o koncesijama, jer je korišćenje jedne trase za obavljanje poštanskog saobraćaja državno dobro. Državno dobro su radiofrekvencije, i "Knjaz Miloš", "Voda" itd.
Agencija vodi računa o sprovođenje lojalne konkurencije, štiti korisnika i nacionalnu ekonomiju u celini. Ona izdaje dozvole na period od deset godina.
Poštanski operator plaća agenciji troškove za izdavanje dozvola i nadoknadu za obavljanje poštanskih usluga. Rečeno je kako se agencija finansira. Postojeće stanje je takvo da je neuređeno tržište u oblasti poštanskog saobraćaja zastarelo. Organizovano je tako da imamo za posledicu one koji divlje daju usluge, da nisu registrovani, što nije dobro.
Ovaj predlog zakona je dobar. G17 će ga podržati. I ranije se sećam, na internetu sam puno nailazila na informacije da je na dnevnom redu zakon o poštanskom saobraćaju, ali normalno, Vlada ga je prilagodila novim odredbama, novim direktivama Evropske unije, što je normalno.
Još nešto bih htela da kažem. Prošli put kada sam diskutovala o zakonu o železnici, kazala sam - naši zakoni su preobimni. Apelujem na predstavnike Vlade da zakoni budu kratki, precizni, a sve tehnološke stvari moraju biti regulisane pravilnicima, odlukama Vlade ili odgovarajućih organa. Zašto to kažem? Zato što je lakše menjati pravilnike nego zakone i članove zakona. Procedure su komplikovane.
Kazala sam, Zakon o telekomunikacijama Slovenije ima 25 pravilnika i kraći je od našeg. Nadam se da će i ovaj Zakon o telekomunikacijama, ma kako bio dobar, normalno se prilagođavati u skladu sa promenama, tehnološkim i tehničkim.
Posebno bih htela da ukažem na to da su najomiljenije ličnosti u selu: poštar, učitelj; pop više nije, nekada je bio. Poštari su ljudi koji nose informacije i ljudi nekada stoje na stanicama i čekaju da dođe pošta, jer je to veza sa svetom. To su stvarno mučeni ljudi, rade po kiši i snegu. To su naši mali heroji. Ja sam poštanski radnik.
Mi smo te ljude uvek poštovali, kao i šalterske radnike, koji su u stalnom kontaktu sa korisnicima usluga. To je vrlo naporan posao.
Nadam se da će pošta, odnosno preduzeća i Vlada napraviti takav zakon i socijalni program da to bude za dobrobit naših radnika. Hvala.

Poštovano predsedništvo, poštovana gospodo iz Ministarstva, dame i gospodo poslanici, govorila bih o ulozi parlamenta u procesu integracije neke zemlje u Evropsku uniju, koja je vrlo značajna. Parlament je ključno mesto za političke dogovore o članstvu u Evropskoj uniji kao opšteprihvaćenom dugoročnom cilju, ali o koracima koje na kratak i srednji rok treba preduzeti da bi se do tog cilja stiglo.
Parlament, kao zakonodavno telo, usvaja zakone koji zemlju približavaju Evropskoj uniji, tako što njen pravni poredak usklađuju sa postojećim u Uniji. Naša država je u sporazumu sa MMF-om dobila zadatak da sprovode određene strukturne reforme, u okviru kojih je i restrukturiranje javnih preduzeća.
Republički zavod za razvoj je uradio analizu javnih preduzeća za 2003. godinu i došlo se do interesantnih podataka. Analiza je pokazala da javna preduzeća raspolažu sa 36,7% osnovnih sredstava ukupne privrede, 11,8% ukupno zaposlenih, 19,7% prihoda, 20,8% neto dobiti, a 13,4% gubitaka, 45,2% je kumulativni gubitak ukupne privrede, a to su EPS, NIS, ŽTP, JAT, Aerodrom, "Srbijašume" i "Srbijavode".
Preporuke Zavoda su da se nastavi sa strukturnim reformama, da se obezbedi ekonomska, politička i pravna stabilnost, a sve to radi povećanja stranih ulaganja; da se donesu ključni zakoni, kao što su zakon o železnici i pošti, koji su sada nama na dnevnom redu, a sve radi restrukturiranja i ubrzavanja finansijske konsolidacije i reorganizacije javnih preduzeća, kao strateški planovi razvoja i programi poslovanja koje je potrebno da usvoji Vlada; da se nastavi razdvajanje dopunskih od osnovnih delatnosti, što su neka preduzeća već i učinila; da se donesu socijalni programi radi rešenja viška zaposlenih, o kojima je malopre bilo dosta reči i da se reši program restrukturiranja dugova; da se poboljša nivo tehničko-tehnološke opremljenosti tako što će se doneti investicioni programi koji će definisati prioritetna ulaganja, obim i izvore finansiranja.
Zemlje iz našeg okruženja su davno donele zakone o železnici. Mi smo među zadnjima. Postojeće stanje u železnici je poznato: nizak kvalitet prevoza, visoki troškovi poslovanja, ogromni gubici, neadekvatan organizacioni sistem. Danas postoji samo jedan prevoznik, ŽTP, koji istovremeno upravlja železničkom infrastrukturom.
Svrha zakona je otklanjanje ovih nedostataka.: uvođenje konkurencije, uvođenje više prevoznika u javnu železničku infrastrukturu, kako bi u međusobnoj konkurenciji povećale kvalitet usluga i smanjile troškove poslovanja. Zna se da je konkurencija uvek ta koja goni ljude da nešto rešavaju bolje i pametnije.
Razdvajanjem železničkog sistema na deo koji upravlja železničkom infrastrukturom, organizovanjem i regulisanjem saobraćaja, i na deo koji je odgovoran za prevoz putnika u putničkom i teretnom saobraćaju, Vlada određuje upravljača železničkom infrastrukturom. To je posebna organizaciona celina, čiji je zadatak da pravi i izrađuje propise iz železničkog saobraćaja, priprema dokumenta iz oblasti regulatornih poslova i pravi propise za prijem u Evropsku uniju, u nadi da će se izdvojiti u nezavisno regulatorno telo i da bude, normalno, logistička podrška Vladi u odlučivanju iz oblasti železničkog sistema i vrši inspekcijski nadzor.
Nedostajuća sredstva za poslove železničke infrastrukture obezbeđuju se iz budžeta Republike Srbije, a pravo na korišćenje i poslove upravljanja u delu železničke infrastrukture, za koja preduzeće nema ekonomski interes, mogu dati jedinicama lokalne samouprave. Bila sam u prilici, skidala sam sa interneta zakone i o železničkom saobraćaju i o poštanskom saobraćaju, susednih zemalja, i ono što sam zapazila, po meni, bilo je malo razočaravajuće.
Znate, neko je nekada pisao pismo prijatelju, pa je rekao "nisam imao vremena da napišem kraće pismo". Naši zakoni su predugački. Mogu da vam kažem da, recimo, hrvatski zakon ima 44 člana, a naš 96. Hrvatski zakon o koncesijama ima samo 7 članova, a naš 45. Šta hoću da kažem? Hoću da kažem to da se mnogi problemi u zakonima mogu rešavati pravilnicima.
Slovenački zakon o telekomunikacijama je daleko kraći, a ima 25 pravilnika. Zašto to kažem? Pravilnike donosi Vlada, lakše se menjaju, lakše se prilagođava sistem, nego što to može da se uradi zakonom, jer izmena svakog člana je veliki problem, jer treba organizovati skupštinu, treba sve to odraditi, a pravilnicima se lakše sistem prilagođava novim tehnologijama, novim kretanjima u Evropi i u društvu uopšte.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo, poštovani gospodine ministre, danas je pred nama zakon dugo očekivan od stručne javnosti iz ove oblasti.
Skoro je bio jedan skup u Sava centru i prilog je bio u časopisu "Ekonomist", koga ste mogli da pročitate, to je poslednji broj od ponedeljka, u kome je izražena velika žalost što je na prošloj sednici odloženo njegovo usvajanje. Rečeno je i zna se da bezbednost jedne zemlje zavisi od informacione strukture koju ima ta država. To je prejaka rečenica, ali je istina.
(Predsednik: Izvinite, gospođo Silajev, spustite malo mikrofone, ne čuju vas poslanici.)
Ovaj zakon je malo zrno u realizaciji informacionih tehnologija naše zemlje. Ovim zakonom se, rečeno je od prethodnih govornika, uređuje pravo fizičkih i pravnih lica na upotrebu elektronskog potpisa u upravnim, sudskim i drugim postupcima, poslovnim i drugim radnjama, kao i prava i obaveze odgovarajućih fizičkih i pravnih lica u vezi sa elektronskim sertifikatima, ako posebnim zakonom to nije drukčije određeno.
Elektronski potpis u smislu ovog zakona je skup podataka koji u elektronskom obliku služi za identifikaciju potpisnika i potvrdu verodostojnosti potpisanog elektronskog zapisa. Ovde je malopre bilo pitanja zašto su određena dokumenta izuzeta iz elektronskog potpisa. Znate, tehnologija ide korak po korak.
Za sada je za Srbiju u ovim uslovima i ovo dovoljan korak što usvajamo ovaj zakon. Međutim, sva dokumenta koja se beleže i gde je potrebna sudsko obeležavanje u sudskim knjigama uz pečat, a to su uglavnom imovinsko-pravni odnosi, izuzeti su od ovog zakona.
Verovatno će u kasnijoj fazi, kako tehnologija napreduje, naša zemlja prihvatiti da se i ovi problemi reše.
Kao što znate, izuzetak iz ovog zakona će se rešiti, a od kolikog je značaja ovakav jedan dokument, pogledaćemo šta se, odnosno, daću informaciju šta se događa u zemljama u našem okruženju.
Od prethodnih govornika čuli smo gde smo mi u odnosu na svet, a da čujemo sada podatak gde smo mi u odnosu na naše bivše republike.
Slovenija je zemlja koja je najbrže shvatila značaj elektronskog rada, odnosno uticaja informacione tehnologije na rad državnih organa, na rad privrednih društava i tu je učinila najveći napredak, čak je postigla da je naprednija od ostalih zemalja Evrope.
U Hrvatskoj kompanija Erikson, zajedno sa hrvatskim državnim organima, razvija projekat elektronske uprave nacionalne strategije za razvoj informatičkog društva i taj projekat je iniciran pre četiri godine, a donet je i usvojen početkom 2002. godine.
Posle izbora 2003. godine uspostavljeno je posebno telo pri Vladi za razvoj elektronske uprave, sa ciljem da do 2007. godine realizuje zadatke u ovoj oblasti elektronskog obrazovanja, zdravstva, za koje članice Evropske unije imaju rok do 2005. godine.
Potrebno je da se učine veliki pomaci u izgradnji komunikacione infrastrukturne mreže i isto tako na planu regulative.
U Hrvatskoj je pre dve godine usvojen Zakon o elektronskom potpisu i osnovana je nadležna agencija za ovu oblast, a u pripremi je usvajanje zakona o zaštiti podataka u skladu sa standardima Evropske unije i formirana je posebna radna grupa, čiji je jedan od primarnih zadataka osnivanje instituta za informacionu tehnologiju i za sigurnost i bezbednost podataka. U pripremi je zakon o zaštiti privatnosti, kako bi se obezbedile osnove za dalji razvoj i bezbednost i pouzdanost javnih servisa.
Prema preporukama Evropske unije, u planu je 20, 12 za građane, a osam za poslovne subjekte. Vrlo je važna sposobnost nosilaca državne vlasti da prepozna važnost ove oblasti za razvoj države i da ne dozvoli da se ona razvija stihijski. Koliko sam zapazila, dakle, na nivou pojedinih ministarstava i lokalnih uprava, realizuju se samostalni informacioni projekti. To nije loše, ali ima i svoju lošu stranu.
Problem je u tome što je potreban jedinstveni plan, međusobna koordinacija, pa se osim rasipanja energije i neekonomičnog korišćenja ionako skromnih resursa postavlja pitanje buduće kompatibilnosti započetih projekata. Novčana sredstva ovoj državi ne pretiču, ali je u ovoj zemlji od finansijske, veći problem nedostatak političke volje da se ozbiljno uđe u realizaciju projekata za brži razvoj elektronske uprave. U Makedoniji su se udružili predstavnici informacionih tehnologija i biznisa u tzv. grupu za pritisak, kako bi projekat elektronske uprave mogao da se promoviše u Vladi.
Crnogorci su dugo čekali, ali su odlučili da ubrzano nadoknade propušteno.
U junu je usvojena strategija informacionog društva i akcioni plan za razvoj elektronske uprave i to do 2007. godine. U ovom planu, planirana su 104 projekta, i to devet u oblasti da bi se realizovao dugoročni plan koji obuhvata 17 servisa za građane, 12 za poslovne subjekte, prioritet je uspostavljanje širokopojasne mreže između same Vlade i lokalne samouprave i, normalno, centralnog registra građana, gde bi se nadgradio i registar preduzeća.
U realizaciji elektronske uprave nedostatak političke volje je veći problem od novca. Da bi ovaj zakon mogao da zaživi, potrebna je odgovarajuća komunikaciona infrastruktura i to širokopojasna. Uloga telekomunikacionih preduzeća u ovoj zemlji za ovaj posao je od ogromnog značaja.
Normalno da je za realizaciju ovog posla potrebna sprega rada više ministarstava, ne samo Ministarstva za nauku i tehnologiju, nego i Ministarstva za finansije, Ministarstva za privredu, da bi se mogli realizovati projekti.
Bezbednost jedne zemlje zavisi od informacione strukture koju ima ta država. Uloga države u razvoju informacionog društva je ogromna. Iskustva razvijenih zemalja govore da pri razvoju informacionog društva država mora da igra aktivnu ulogu i mora da ima posebnu inicijativu, i to na konkurentnom i liberalizovanom tržištu.
Dakle, treba da omogući dostupnost informacionih usluga svim građanima podjednako, da obezbedi pravno okruženje za uspešno i sigurno elektronsko poslovanje, što ovim zakonom čini, da stimuliše digitalizaciju zajedno sa organizacijama koje su usmerene na osetljivu populaciju, mladi i stari, određena ruralna i slabo razvijena područja, jer je internet za mnoga udaljena područja, ako se mrežno osposobi Srbija, a može, jedini prozor u svet za daljinsko učenje, kao što se čini u zemljama gde su razvijene, a to su Australija i Kanada.
Dajem primer u vođenju elektronskog poslovanja u državnoj i javnoj upravi, odnosno da daje, a posebno da omogući pristup interneta upravnim i drugim državnim organima, da obezbedi ažurnost i dostupnost pod jednakim uslovima do javnih podataka i da razvije partnerski odnos prema pojedinim akterima na području razvoja informacione strukture i usluga, a posebno u lokalnim okvirima, tako da ti odnosi budu transparentni.
G17 plus će glasati za ovakav zakon koji je dugo očekivan u stručnim krugovima koji su zainteresovani za ovu oblasti i nadam se da će ostale parlamentarne stranke dati saglasnost i glasati za ovaj zakon. Hvala.

Hvala. Poštovani narodni poslanici, poštovano predsedništvo, poštovani gospodine ministre, mogu da vam kažem da sam izuzetno srećna danas što stojim sada ispod ovog grba, staro-novog grba, i što smo juče imali snage da većinom donesemo ovaj zakon koji smo doneli.

(Predsednik: Oprostite, jednoglasno. Zahvaljujem.)

Uvek se radujem kada se radi nešto što je dobro za ovu državu, radujem se i što je ovaj zakon, što su primedbe, odnosno ovi amandmani napravljeni, i što se nastojalo da se napravi popravka ovog zakona, da bi na kraju bilo bolje i da nešto u Srbiji bolje funkcioniše.

Sada bih govorila o tehničkim resursima koji će podržati ovaj zakon. Oni, nažalost, nisu sjajni, ali to je naša stvarnost. Aktuelno stanje sistema, tehničkih sistema radio-difuzije, zvuka i slike, u Srbiji je izuzetno nepovoljno. U frekventnim opsezima namenjenim za radio-difuziju osim srednjotalasnog i kratkotalasnog područja, ultrakratki talasi su apsolutno nesređeni i tu je haos.

Postupak međunarodne koordinacije frekvencija je utvrđen i dugi niz godina u Srbiji nije sprovođen. Veliki broj radiodifuznih stanica radi potpuno ilegalno i na neadekvatan način. Više stotina radiodifuznih stanica, vi ste svedoci toga, radi bez dozvola i nema predviđenu dokumentaciju, a tehnički uslovi, onako kako rade, čak su nekad i nezdravi za stanovništvo.

Juče smo govorili o tome da se radio predajnici i TV predajnici postavljaju na mestima koja su i po zdravlje ljudi štetna. Verovatno će ova skupština imati pred sobom, vrlo brzo, i zakon o zaštiti od elektromagnetnog zračenja.

Nesređeno stanje u radio spektru je posledica lošeg upravljanja frekventnim spektrom kao prirodnim resursom jedne zemlje. Značajan doprinos tome je dalo baš ovo neprimenjivanje zakona i ostale regulative i podzakonskih akata, koje treba da rezultira kao rad Agencije za telekomunikacije, koja još uvek nije proradila. Nacionalni radiodifuzni sistem je za vreme bombardovanja, kao što znate, mnogo oštećen. U tehničko-tehnološkom smislu on je poprimio katastrofalne razmere. Posebno su razoreni kapaciteti širom Srbije na istaknutim radio relejnim sistemima, a posebno i televizijski studio kapaciteti. Situacija je dodatno pogoršana zato što je nemoguće koristiti kapacitete na Kosovu i Metohiji.

Emisiona tehnika vezuje radio-televizije Srbije sa vrlo redukovanim emisionim kapacitetima i pod vrlo improvizovanim rešenjima, pa ovakvo stanje rezultira nepovoljnim efektima na polju pokrivanja područja Republike TV i radio talasima. Trenutno u smislu radiofrekvancija zemaljsku radio-televiziju regulišu međunarodni propisi, koji su doneseni 1961. godine u Štokholmu, 1975. u Ženevi, 1984. ponovo u Ženevi i one su teritorijalno usklađene sa svim zemljama u Evropi, sa zemljama u okruženju i sa bivšim jugoslovenskim republikama.

Kako bi se uredilo stanje u korišćenju navedenih radio opsega potrebno je imati međunarodno usaglašen frekventni plan raspodele za te opsege, uzimajući u obzir i nove korisnike koji, a kako smo svedoci svakog dana, niču sve više, ali bez dozvola, i neopravdano i neregularno. Dakle, radio frekvencija i njihovo korišćenje treba u potpunosti da bude realizovano prema zakonskoj regulativi.

Potrebna je obnova i izgradnja radio-frekventnog telekomunikacionog sistema i u tu svrhu je ITU – international telecommunication union donelo deklaraciju, to telo broji 126 članova, u Marakešu 2002. godine. Da li je rađeno po tome nešto ili ne, to ne znam, nemam tu informaciju, ali to je bila šansa da naša zemlja obnovi svoje resurse.

Za pripremnu fazu, kako tehnologija ide strašno brzo napred u ovoj oblasti, naša zemlja će morati da se spremi za tzv. digitalni plan radiofrekvencija. Isto tako, da uskladi analogne postojeće veze sa digitalnim planom. Ako ne postoji zakonska regulativa, ako ne postoji telo koje o tome vodi računa, mi to nećemo moći dobro da uradimo. Naša zemlja je dužna da do 2006. usvoji ovaj digitalni plan, mora prethodno da ga spremi i da ga normalno usvoji resorno ministarstvo, a na predlog Agencije za telekomunikacije.

Postojeći Zakon o radio-difuziji i o telekomunikacijama, ma kako mi sada ovo predstavljali lepo, ipak ima potrebe da se dalje usaglašava sa ostalim evropskim zakonodavstvom i tu sam optimista da će se to tako dogoditi, a sprovođenja, planiranje i usklađivanje sa tehničkim uslovima isto tako mora da bude vrlo brzo regulisano.

Agencija za telekomunikacije mora pod hitno da bude oformljena, jer uređivački odbori, savet, sve je to dobro, ali ako ne postoje fizički resursi, čitav sistem neće moći da radi dobro. Ako ne postoji regulativa da se tačno zna koja radio-stanica ima dozvolu za upotrebu frekvence, koja radio-stanica i televizija ima kapacitete koji su po propisima montirani, jer za čitavu ovu oblast, znači, postoje strogo definisani tehnički uslovi koji moraju da se poštuju.

Svaka stanica mora da zadovolji uslove da ne smeta drugima. Njeno područje mora da je definisano, a što sad nije slučaj. Imamo ogromna preslušavanja i probleme u prijemu.

Optimista sam i nadam se da će naša vredna ministarstva da vrlo brzo na tome rade. Hvala.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo, G17 plus se zalaže za nastavak reformi u ovoj državi, zato što je to jedini način da ova naša zemlja izađe iz krize, da se ova zemlja približi Evropi, da ovaj mlad narod ima nova radna mesta, da mladi ljudi ne idu napolje, da se oni koji su otišli vrate. G17 plus će podržati ovaj zakon.
Predlog zakona o stečajnom postupku i Predlog zakona o osnivanju agencije za licenciranje stečajnih upravnika nisu dobili ni blizu onu količinu publiciteta kao što je dobilo saslušanje u Upravi za borbu protiv organizovanog kriminala učesnika u procesu stečaja "Sartida". To je žalosno. Mi nekako kao nacija želimo uvek afere, a ne želimo i ne podržavamo pozitivnu energiju koja iz bilo kog izvora dođe. Pozitivna energija je bila i u prethodnom sastavu ove vlade. Ovaj zakon je bio na Skupštini. Nažalost, nije doživeo da bude usvojen.
Da postojeći zakon reguliše stečajni postupak u Srbiji, da je bio dobar ili da se bar dosledno sprovodio, možda bi bilo manje sumnji u zakonitost tokova i ishoda dosadašnjih stečajnih postupaka. Neizvesnosti oko sudbine nekoliko hiljada firmi koje dugo grcaju u dugovima i praznim računima ili stečajnih upravnika koji već godinama "uzimaju meru" svakako bi bilo nešto manje.
Ovaj zakon o stečaju je, rekla sam, praktično po drugi put u Skupštini i gotovo je identičan sa predlogom koji je izradilo prethodno ministarstvo; razlika je u tome što novi zakon reguliše takozvani stečaj sa elementima inostranosti, koji domaći sudovi i nadležne institucije sprovode u saradnji sa institucijama druge države koje učestvuju u stečajnom postupku, a radi ostvarivanja veće pravne sigurnosti u trgovini, investiranju i zaštite interesa svih pravnih lica.
Ključna novina koju propisuje predloženi zakon je, u najkraćem, da postupak stečaja može da se sprovodi kao reorganizacija preduzeća, u slučaju kada je oporavak stečajnog dužnika moguć, i bankrotstvo, odnosno prodaja imovine, kada se proceni da je preduzeće preopterećeno i prezaduženo.
Stečaj se sprovodi nad nesolventnim pravnim licem i preduzećima u slučaju kada ne mogu da ispune obavezu u roku od 45 dana od dospelosti; kada su obustavljena sva plaćanja u roku od mesec dana; kada se učini verovatnim da dužnik u budućnosti neće moći da izvršava svoje obaveze. Konačno, na predlog poverioca, dužnika, a izuzetno i nadležnog javnog pravobranilaštva.
Pokretanjem stečajnog postupka prestaje da važi ugovor o radu.
Zakon zadržava dva sudska organa, a to su stečajno veće i stečajni sudija, s tim da će prvi donositi ključne odluke u postupku, dok će sudija imati aktivniju dnevnu ulogu u upravljanju stečajnim postupkom.
Radi boljeg namirivanja biće obavezno formiranje skupštine i odbora poverioca, koji će odlučivati o reorganizaciji ili bankrotstvu, usvojiti plan organizacije i kontrolisati značajne radnje koje utiču na stečajnu masu. Konačno, operativne odluke u nadležnosti su stečajnog upravnika, čiji će rad nadzirati sud.
Znači, čitav postupak nije ad hok, čitav postupak je uvezan, zna se u svakom trenutku šta ko treba da radi. Jedna procedura koja na izvestan način poštuje i ISO 9.000. Stečajni upravnik mora da ima licencu za bavljenje ovim poslom, a bitna je novina da će za većinska društvena i državna preduzeća ulogu stečajnog upravnika imati Agencija za privatizaciju.
Stečajni postupak se prema odredbama predloženog zakona smatra hitnim, zbog čega su predloženi precizni rokovi za sve učesnike u postupku. Ukoliko se proglasi bankrotstvo, unovčavanje stečajne mase biće moguće izvršiti: prodajom imovine javnim nadmetanjem, javnim prikupljanjem ponuda, prodajom imovine neposrednom pogodbom ali uz saglasnost odbora poverilaca, prodajom na berzi. Na kupca se, nakon isplate kupovne cene, prenosi imovina oslobođena tereta.
Kada je reč o redosledu isplate, država se obezbedila. Ovde je bilo reči o tome da država nije brinula o radnicima. Nije tačno. U prvi red spadaju potraživanja na osnovu troškova stečajnog postupka. Zatim, neisplaćene neto zarade za poslednjih godinu dana pre pokretanja stečajnog postupka, kao i obaveze za PIO u periodu od dve godine. U trećem redu su potraživanja po osnovu javnih prihoda dospelih u poslednja tri meseca pre pokretanja postupka, a u četvrtom potraživanja, odnosno namirivanje svih ostalih poverilaca.
Drugi pravac stečaja, reorganizaciju, biće moguće sprovoditi različitim metodama, od zatvaranja neprofitabilnih preduzeća, promene delatnosti, raskida opterećujućih ugovora, do odlaganja, oprosta ili konverzije dugova i sl.
Novi zakon, ukoliko ga poslanici usvoje, nadam se da hoće, konačno će se primenjivati i primenjivao bi se na ranije pokrenute stečajeve u kojima sud nije doneo odluku o unovčavanju imovine ili nije zaključeno prinudno poravnanje. Bez takvog zakona ne može se obezbediti finansijska disciplina privrednih subjekata. Imamo dugu tradiciju u ovoj državi da se uvek poštovao dužnik a ne poverilac. To je stvaralo jedan strašan osećaj nepoverenja u našu državu.
U svakom slučaju, novi zakon, prema tvrdnjama autora ovog zakona, trebalo bi da omogući efikasan stečajni postupak, da ne traje godinama, oporavak preduzeća sa finansijskim poteškoćama i izvesnu "reciklažu" sredstava u privredi, usklađenost ovdašnjeg zakonodavstva sa međunarodnim standardima. Što je najvažnije, treba da osigura prava poverilaca, za razliku od dosadašnje prakse i njihovog izigravanja i zaštite dužnika.
Trebalo bi da se promeni uloga i umešnost stečajnih upravnika, možda i najvažnija karika u ovom lancu i u celokupnom postupku, koji su do sada često bili nestručni za tako važan posao, pa su najčešće oni bili ti koji su ovaj zakon kompromitovali. Hvala.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo, naša zemlja je u okviru Pakta za stabilnost zemalja jugoistočne Evrope preuzela određene obaveze, a to je da ima plan za informatičko društvo, u okviru koga su i verifikovani elektronski projekti pojedinih organa uprave. Ovaj zakon je jedan od takvih projekata.
Po dogovoru sa MMF-om, trebalo bi da se postave infrmacioni sistemi tako da se prvo reorganizuju sve baze podataka. Naše baze podataka nisu identične, jeste da postoje baze podataka, a to su prethodni govornici istakli, ali nisu na identičan način postavljene. Znači, da se propiše nova metodologija, koja bi bila jasna i jedinstvena za praćenje i kompatibilna sa onim koje se u svetu koriste, kao i da se obezbedi elektronska razmena podataka među nadležnim institucijama.
Do tada, potreban je pouzdan informacioni sistem i stalno statističko praćenje. Na to ukazuje zdrava logika. Nije moguće bez toga ni ozbiljna analitika, ni praćenje efekata primene vladinih politika, ni normalna identifikacija odgovora investitora na preduzete mere, ni uvid u realizaciju ugovorenih sektorskih politika, ni temeljitije kreiranje tih sektorskih politika. Potrebno je vođenje registra baze podataka privrednih subjekata u okviru te uprave, odnosno elektronske Vlade Srbije. Srbija treba da realizuje 30 ovakvih projekata da bi se normalno ispoštovale deklaracije i da bi se na neki način približili Evropskoj uniji.
Primera radi, navodim samo nekoliko, čije će zaokružavanje imati direktne pozitivne efekte na privredu i na stimulaciju investicija. Neophodno je potreban elektronski registar privrednih subjekata, elektronski katastar nepokretnosti, statistički informacioni sistem, informacioni sistem privrednih organa i centralni registrar sertifikovanih tela za izdavanje elektronskih potpisa.
Na sajtu Vlade sam videla da je taj zakon čučao negde, ali da stoji, a neophodan je da se donese. Nadam se da će ova vlada vrlo brzo taj zakon staviti nama na uvid. Jedinstveni informacioni sistem baze podataka u oblasti državne uprave čine rad državne uprave efikasnijim, jer svaka baza podataka u određenim delovima mora da bude dostupna za druge korisnike.
Za sada, svaka pojedinačna baza, a ne uniformna, tako je vođena da svako vodi bazu podataka iz početka. To nije dobro. To je trošenje rada i sredstava.
U Srbiji postoji niz različitih podataka i registre o privrednim subjektima, malopre je bilo reči o tome, vode trgovački sudovi, opštine, statistika, uprave prihoda, carina itd. One nisu povezane. Isto preduzeće u svakoj bazi, odnosno registru dobije različiti broj.
Jedinstvena baza podataka o registraciji privrednih subjekata je preduslov za stvaranje ažurne baze koja će olakšati posao svim državnim organima. Takav registar sa preglednim bazama podataka biće od koristi državnim organima, statistici, a samim tim i privrednim subjektima.
Pojednostavljen sistem podnošenja prijave omogućuje da svako zainteresovano lice bez stručne pomoći popuni prijave i pošalje agenciji koja će na identičan način podnosiocu prijave proslediti rešenju o registraciji.
Navodim primer za Kanadu. Potrebno je samo otkucati na internetu www.canadaontario.com registar, i vi za par dana dobijete sve potrebne papire o registrovanom preduzeću po ceni od 100 kanadskih dolara, odnosno 4.200 naših dinara.
Članovima od 10. do 13. ovog zakona uređuje se način komuniciranja sa drugim registrima i državnim organima i organizacijama, a u cilju izdavanja jedinstvenog identifikacionog broja. Preporuke elektornske vlade, odnosno Evropske unije za elektronsku vladu, jesu da se registracija privrednih subjekata radi tako da je to administrativna funkcija, a ne način pravne i privredne kontrole privrednih subjekata. Kontrola poslovanja treba da se vrši drugim instrumentima. Eto prilike da se usvajanjem ovog zakona približimo zemljama Evrpe.
Česi su shvatili da je uvođenje informacionog sistema jedan od načina da zadrže svoju visokokvalifikovanu radnu snagu. Oni su svoje haj-teh inženjere zadržali tako što su ogroman broj informacionih sistema i baza podataka pravili i povezali, i Česi su sada u Evropskoj uniji, ali su mladi ljudi ostali tu, nisu otišli van zemlje, a to je velika stvar.
Ako se ove instrukcije Evropske unije prihvate, nećemo dozvoliti da veliki broj mladih ljudi ide van zemlje, a infromatičare imamo i pametne i dobre, i oni su visoko plaćeni na Zapadu.
Ovo je početak elektronske vlade, a kao večiti optimista, eto, sanjam o tome da ovde na našim klupama imamo portabl računare, tako da imamo elektronsku vladu, odnosno Skupštinu, da ne moramo da imamo brdo papira, nego da preko naših imejlova dobijemo kod kuće sve zakone, da na vreme možemo da ih pročitamo i da spremni dođemo na ova mesta.
U to ime se zahvaljujem i nadam se da ćemo sve to ostvariti. Hvala.