ŽARKO OBRADOVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođen je 1960. godine u Beranama. Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, gde je kasnije magistrirao i doktorirao.

Prvo zaposlenje našao je 1988. godine, kada je primljen u Gradski komitet Socijalističkog saveza. Od punoletstva je bio član Komunističke partije Jugoslavije, a od tridesete godine član je SPS-a. S početka je bio u Gradskom odboru stranke.

U periodu od 1998. do 2000. godine bio je na funkciji zamenika ministra za lokalnu samoupravu u Vladi Srbije, a u prelaznoj Vladi od oktobra 2000. do januara 2001. godine obavljao je dužnost zamenika ministra za visoko obrazovanje. Od januara 2001. godine bio je narodni poslanik do stupanja na položaj ministra prosvete. Bio je predsednik i zamenik predsednika poslaničkog kluba SPS-a u Narodnoj skupštini Srbije.

Zamenik je predsednika SPS-a od 2006. godine.

Od jula 2008. godine Obradović je na poziciji ministra prosvete. Početkom marta 2011. godine njegovom resoru je dodata oblast nauke. Godine 2013. podnosi ostavku na ovu funkciju nakon afere “Mala matura”.

Član je Glavnog odbora SPS-a i zamenik predsednika partije.

Vanredni je profesor na Megatrend univerzitetu, a pre stupanja na ministarsku funkciju bio je i dekan na Fakultetu za državnu upravu i administraciju tog univerziteta.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.

Na redovnim parlamentarnim izborima 2020. godine ponovo mu je potvrđen poslanički mandat, kada je izabran sa izborne liste "Ivica Dačić – Socijalistička partija Srbije (SPS), Jedinstvena Srbija (JS) – Dragan Marković Palma“.

Govori engleski i služi se francuskim jezikom.

Oženjen je i otac dve ćerke.
Poslednji put ažurirano: 15.10.2020, 13:17

Osnovne informacije

Statistika

  • 18
  • 0
  • 6 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 2 godine i 10 meseci i 30 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike - Pitanja za Vladu

čeka se odgovor 3 godine i 9 meseci i 7 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 3 godine i 11 meseci i 9 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Šesto vanredno zasedanje , 30.06.2021.

Uvažene koleginice i kolege, poštovani predsedavajući, uvaženi ministre i članovi vašeg tima, želeo bih u ime SPS i poslaničke grupe da izrazim zadovoljstvo što Narodna skupština Republike Srbije danas razgovara o amandmanima na ova dva zakona, generalno što razgovara o zakonima koji su vezani za prostor visokog obrazovanja.

Namerno koristim reč "prostor" visokog obrazovanja jer 2021. godine ni jedna država u Evropi ne može reći da je potpuno autonomna, vezano za sistem visokog obrazovanja, nego svako od njih želi da bude deo evropskog prostora visokog obrazovanja i da svim mladim ljudima koji studiraju stvori uslove da mogu, završivši fakultet ili visoku školu strukovnih studija, u svojoj zemlji dobiti i mogućnost da prošire svoje znanje, da unaprede svoje sposobnosti i da postanu građani Evrope na jedan drugačiji način. Kad kažem - građani Evrope, ne mislim samo na EU. Naime, 47 zemalja članica Evrope čini evropski prostor visokog obrazovanja i važno je to znati zato što nismo sami u uređenju tih pitanja.

Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja bih želeo da čestitam na svemu onome što su uradili do sada, kako organizacijom rada visokoškolskih ustanova i ostalih obrazovnih institucija u vreme pandemije Kovida - 19, jer su uspeli da postignu izvanredan rezultat da se sačuva zdravlje i đaka i studenata, a da se nastava održi. Verujte mi, ja sam bio ponosan na svoju zemlju i način organizacije, učinjen na svim nivoima obrazovanja, kada sam pre nekoliko dana kao član delegacije Narodne skupštine Republike Srbije bio u Parlamentarnoj skupštini SE i bio u prilici da čujem svoje kolege iz nekih drugih zemalja, pa sam se iznenadio koliko smo mi uspešno i kvalitetno organizovali nastavu u vreme pandemije u odnosu na druge. O tome se možda malo zna, a još manje se govori, ali to nije razlog da ako znamo da i ne kažemo. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja stvarno zaslužuje apsolutno pozitivne ocene vezano za organizaciju tog rada.

U vezi ova dva zakona, potrebno je pomenuti još jednu osobenost. Sad sam se podsetio, Zakon o studentskom obrazovanju stoji na čekanju, ako tako mogu reći, već više od decenije. U vreme kada sam ja vodio obrazovni sistem Republike Srbije bilo je reči da ćemo napraviti zakon o studentskom organizovanju i to je tada zapisano kao jedna od stvari koju nismo uradili, ali je jako dobro da je ovo ministarstvo, posle deceniju pa možda i više, jer od početka primene Bolonjske deklaracije i stvaranja evropskog prostora visokog obrazovanja trebalo je stvoriti normativne uslove za učešće studenata u procesu visokog obrazovanja, i jako mi je drago što je ovo ministarstvo uspelo da postigne i taj zacrtani cilj, kasnije nego što je trebalo, ali, kako kaže naš narod - bolje ikad nego nikad.

Treba da se zna i uloga studenata u procesu visokog obrazovanja. Oni su deo visokog obrazovanja i bez njih ne može biti kvalitetnog visokog obrazovanja. Mora da se zna njihovo mesto i uloga u oblikovanju visokog obrazovanja. Jednostavno, drago mi je što je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja uspelo da posle više od deceniju da donese i taj zakon i da jasno precizira kakva je uloga i studentske konferencije i studentskog parlamenta, kakva je uloga studenata u procesu oblikovanja visokog obrazovanja, da se vidi njihov doprinos u tome, da se vidi da su studenti na svaki način deo prostora visokog obrazovanja i u Republici Srbiji i da mogu svojim aktivnim učešćem u procesu visokog obrazovanja unaprediti kvalitet visokog obrazovanja.

Kada je reč o ovom drugom zakonu, on se menja pa menja, nije ni prvi ni poslednji put. Zakon o visokom obrazovanju se već deceniju i više menja, što je opet izraz želje svakog predlagača da uradi što bolji zakon, ali i izraz potrebe da se neka rešenja stalno proveravaju u praksi i da se unapređuje kvalitet tih rešenja.

Ono što mene raduje, mislim da se može izreći jedna opšta ocena vezano za izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju, da je ovaj zakon učinio transparentnijim proces visokog obrazovanja i, ako mogu reći, ponovo vratio Narodnu skupštinu na jedno važno mesto u procesu oblikovanja visokog obrazovanja sa mestom Narodne skupštine u izboru članova tela koji su važni za visoko obrazovanje i taj proces učinio transparentnijim.

Mislim da je to korak napred u procesu visokog obrazovanja i da je Narodna skupština Republike Srbije ovim izmenama i dopunama Zakona dobila mogućnost da utiče na izbor Nacionalnog saveta visokog obrazovanja između više kandidata, naravno, u utvrđenom postupku, gde se daje mogućnost svakom telu da predloži one kandidate za koje smatra da su relevantni. Mislim da će to jednostavno pomoći visokom obrazovanju da bude što kvalitetnije, jer ta transparentnost pomaže da se vidi ko sve učestvuje u visokom obrazovanju, kakve su kompetencije onih ljudi koji struktuiraju visoko obrazovanje, koji učestvuju u visokom obrazovanju i mislim da je to važno kako izbor za Nacionalni savet za visoko obrazovanje kao i izbor upravnog odbora Nacionalnog akreditacionog tela.

Jako je važno što ste stavili u zakonsko rešenje da se objavljuje javni poziv, da svi mogu konkurisati i javiti se. To je i logično, ali treba i da postoji ta transparentnost na svakom koraku, u svakom delu procesa visokog obrazovanja, da bi svi elementi procesa visokog obrazovanja bili dostupni javnosti i da ne postoji bilo kakva vrsta sumnje da ne postoji dobra volja da se unapredi kvalitet visokog obrazovanja.

Visoko obrazovanje, kao i obrazovanje uopšte, je fantastično važan resurs koji mi posedujemo. Mislim da je u odnosu na našu veličinu, broj stanovnika, broj đaka i studenata, strašno je važno da imamo kvalitetno visoko obrazovanje. Izmene i dopune zakona kao što je ovaj ili izmene nekih drugih zakona su važne, jer time unapređujemo kvalitet i obrazovnog sistema i visokog obrazovanja.

Da ne zaboravim, moram da pomenem još jednu važnu stvar koju je ovo ministarstvo uradilo, i to takođe treba pozdraviti i javnosti saopštiti, Ministarstvo je usvojilo Strategiju razvoja do 2030. godine. To je izuzetno važno jer, znate, sećam se nekih svojih prvih razgovora 2008. godine u Evropskoj komisiji za obrazovanje i nauku tadašnjeg komesara za obrazovanje, koji me je pitao - da li imate strategiju, a ako nemate strategiju, bez uvrede, vi ne znate šta hoćete. Možete pojedinačno da imate dobru volju i najbolja rešenja, ali kroz strategiju se tačno vidi opredeljenje i države i ministarstva koje se bavi procesom obrazovanja, šta vi želite da uradite sa visokim obrazovanjem.

Mislim da je to strašno važno što je ovo ministarstvo uspelo da donese Strategiju obrazovanja do 2030. godine, jer će jednostavno sada biti u situaciji i ministar Ružić i njegovi saradnici, zajedno sa svim ljudima koji učestvuju u procesu obrazovanja, da jednostavno i primenjuju i implementiraju delove strategije, ali i da provere u praksi da li eventualno neka od rešenja nisu adekvatna.

Naravno, takvo obrazovanje ne može biti kvalitetno ukoliko se ne vodi računa i o potrebama zemlje. Uvek će se voditi računa i o onome šta je interese Republike Srbije, jer ne sme se prenebreći činjenica da obrazovni sistem nije samo izraz potreba tržišta rada. Obrazovni sistem je izraz potreba država, jer se u obrazovnom sistemu spremaju, uče i obrazuju ljudi za sve ono što državi treba.

Sutra nam treba i novi Ivo Andrić i novi akademski slikari. Iako to možda nekom može izgledati da nema veze sa procesom obrazovanja, sve ima veze sa procesom obrazovanja. Trebaju nam i kvalitetni ljudi u administraciji. Jednostavno, trebaju nam ljudi za svaku oblast života, za sve ono što država jeste, ali i da odgovorimo na potrebe tržišta.

Drago mi je što i u sastavu tela koja vode računa o visokom obrazovanju, u skladu sa nekim ranijim rešenjima, imamo ljude koji su vezani za privredu i drago mi je da postoji ta veza privrede i visokog obrazovanja.

Ono što je važno, mislim da su rešenja koja su sada visoko obrazovanje učinili transparentnijim nego ranije i svako će imati mogućnost da iskaže svoj stav i da se upozna sa onim što ministarstvo radi vezano za visoko obrazovanje i sa namerama države.

Naravno, sve ovo se radi a da se ne dovodi ni na koji način autonomija visokoškolskih ustanova i mislim da je to dobro, jer mnogi kod nas i ne razumeju sadržaj pojma autonomije visokog obrazovanja. Autonomija je u procesu organizovanja nastave, autonomija je u izradi udžbenika, autonomija je u ocenjivanju studenata, ali država apsolutno ima pravo da bude partner u procesu visokog obrazovanja. Namerno koristim reč partner da ne bih bio drugačije shvaćen. Dakle, kao partner učestvuje u procesu visokog obrazovanja i obrazovnom sistemu, da jednostavno zajedno sa organima upravljanja visokoškolskih ustanova, sa svim ljudima koji učestvuju u visokom obrazovanju, uključujući i profesore i studente, unapređuje kvalitet visokog obrazovanja.

Mislim da vam je dobro rešenje formiranje posebne komisije koja će odlučivati po žalbama, jer proces akreditacije je nešto što je sastavni deo sistema visokog obrazovanja i tu imamo generalno uvek pitanja. Od samog početka procesa akreditacije uvek ima onih koji su zadovoljni, nezadovoljni. To je deo života koji zajedno živimo, ali je važno da je Ministarstvo našlo pravi način da formira jednu posebnu komisiju koja će se baviti onim predmetima za koje se smatra… Naravno, pošto je u pitanju žalba, uvek će svako ko podnosi žalbu smatrati da nije njegova vrednost procenjena na pravi način. Dobro je što će kompetentni ljudi ocenjivati, davati ocenu o tome.

Drago mi je što je Ministarstvo juče rešilo na Odboru za prosvetu i ovo pitanje učešća profesora koji imaju znanje i iskustvo u nastavnom procesu. Mislim da je ovo odlično rešenje koje smo juče prihvatili na Odboru i taj amandman u kome se kaže da nastavnik kome je produžen radni odnosu, u skladu sa stavom 2. izmena i dopuna ovog zakona, može biti biran u organe poslovođenja i upravljanja visokoškolskih ustanova i njenih organizacionih jedinica.

To je dobra stvar zato što će profesorima sa znanjem i sa zvanjem dati mogućnost da prenesu svoje znanje i iskustvo na mlađe kolege, da učestvuju u svim onim poslovima koji su vezani za rad visokoškolske ustanove, a jednostavno neće biti deo onog procesa rukovođenja, jer objektivno postoje neke druge zakonske odredbe koje sprečavaju takav način. Na kraju krajeva, iskazuje se i namera da li je stvarno produženo vreme njegovog angažovanja u visokoškolskoj ustanovi da prenese svoja iskustva na drugog, pa da stvorimo neke mlade kadrove koji će sutra nastaviti da se bave razvojem visokog obrazovanja u toj visokoškolskoj ustanovi ili je ambicija da se bude rukovodeći organ u toj visokoškolskoj ustanovi. U svakom slučaju, mogu reći da su i jedan i drugi zakon doneli dosta novog i kvalitetnog i mislim da to treba pozdraviti.

Ponoviću još jedanput, drago mi je, jer se ovim zakonom o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju unosi jedna transparentnost, još veća transparentnost nego što je bila, rešavaju se neka vrlo konkretna pitanja. Ne pominjem druga pitanja koja su sadržana u zakonu oko teološkog obrazovanja, pitanja vezana za obrazovanje u oblasti bezbednosti itd, neke druge odbrane. Koncentrisao sam se na ovih par pitanja.

Mislim da je važno što ste ovo uradili i što je Narodna skupština dobila ponovo priliku da bude deo procesa visokog obrazovanja. Preko Narodne skupštine, s obzirom da se ove sednice prenose javno, svako je u prilici da iskaže svoj stav o bilo kom delu zakona ili o rešenjima o kojima će Skupština odlučivati. To će biti prilika da se razgovara i o visokom obrazovanju. Mislim da je to jako važno, jer svaki razgovor o obrazovanju uopšte i o visokom obrazovanju je nešto što će pomoći ljudima, Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja da preduzmu, da donesu bolja rešenja, a javnosti Srbije da se upozna sa kvalitetom koji imamo.

Mi često potcenjujemo naše visoko obrazovanje, potpuno neopravdano. Naravno da ima stvari na kojima mi apsolutno treba da radimo. Potpuno sam ubeđen da će i sa ovako unapređenom ekonomskom situacijom koja postoji, praktično sa radom ove Vlade, i država biti u mogućnosti da izdvoji veća sredstva za obrazovni proces i za visoko obrazovanje u nekim parametrima koji postoje u zemljama EU ili zemljama evropskog prostora visokog obrazovanja, pa da i sa te strane imamo mogućnost da i taj materijalni deo ili materijalni element obrazovnog sistema bude kao kod drugih.

Mislim da je dobro sve ovo što Ministarstvo radi. Naravno, apsolutno podržavamo sve izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju, zato što jednostavno smatramo da ćemo unaprediti sistem.

Još jedanput da ponovim – jako mi je drago što konačno dobijamo zakon o studentskom organizovanju posle više od decenije čekanja. Mislim da Ministarstvo može biti ponosno na donošenje ovog zakona i naravno zajedno sa studentima i svima ostalima koji rade i u visokom obrazovanju i u obrazovnom sistemu da unapredimo obrazovni sistem, jer je to najvažniji resurs koji Srbija poseduje i kojem se praktično ne znaju granice. Mislim da će nam to jako pomoći u budućem razvoju Republike Srbije. Hvala vam.

Dvanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 18.05.2021.

Hvala.

Uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovana gospođo ministarko, poštovani predsedniče Vlade AP Vojvodine gospodine Miroviću, koleginice i kolege narodni poslanici.

Kao ovlašćeni predstavnik SPS, ja ću govoriti o ova četiri zakonska dokumenta o kojima Skupština danas raspravlja i želim da kažem odmah na početku da će SPS podržati ove predloge bilo da je reč o izmenama i dopunama zakona, bilo da je reč o potpuno novim zakonskim rešenjima, jer ovi zakoni svaki na svoj način unapređuju sistem na koji se odnose i unapređuju kvalitet života u Republici Srbiji, obezbeđuju poštovanje ljudskih prava i sloboda i ravnopravnost građana.

Želeo bih pre svega da kažem nekoliko reči o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju. Naime, izmenama ovoga zakona se omogućava funkcionisanje sistema obrazovanja i vaspitanja na nivou srednjeg obrazovanja, i to u vreme kada smo pogođeni pandemijom ovog virusa Kovid-19. Mora se reći na početku bilo koje priče vezano za zakone iz oblasti prosvete da je Ministarstvo uspelo u prethodnih godinu i nešto dana, praktično za dve školske godine, da reši osnovni problem s kojim se suočava Republika Srbija, odnosno celo društvo, to je da sačuva zdravlje učenika, da je našlo rešenje kako da u postojećim uslovima drži nastavu i u isto vreme izmenama i dopunama različitih zakona i na drugi način vršilo je promene, bilo da je reč o kratkoročnim ili dugoročnim ciljevima koje treba postići u sistemu obrazovanja i vaspitanja. To samo po sebi govori da Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja stalno radi na unapređenju kvaliteta dostupnosti i pravednosti sistema obrazovanja u Republici Srbiji.

Sa Predlogom zakona o kojem danas govorimo Ministarstvo rešava jedan nasleđeni problem, reč je o velikoj maturi, pomeraju se rokovi održavanja tog završnog ispita pre ulaska u prostor visokog obrazovanja i rešava se nekoliko tekućih problema, kao što je reč o evidenciji podataka koji se dostavljaju prilikom upisa u srednje škole ili podaci o nacionalnoj pripadnosti u slučajevima kada pojedine grupe ili lica koja ostvaruju upis u srednje škole se upisuju pod povoljnijim uslovima, radi postizanja pune ravnopravnosti.

Na ovaj način, kada se govori baš o ovom delu Zakona, možemo slobodno povezati sa Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije, jer ovde Ministarstvo primenjuje pozitivnu diskriminaciju da bi određenim licima ili grupama lica obezbedila one uslove koji su im potrebni da bi nastavili svoje obrazovanje. To govori da i sistem obrazovanja pokazuje spremnost da izvrši promene kako bi sva deca dobila jednake šanse da pokažu sposobnosti koje poseduju. Naime, za ova lica predviđeno je da individualni obrazovni plan koji oni poseduju prati upis učenika u srednje škole i da mogu da nastave svoje školovanje u skladu sa njihovim potrebama i mogućnostima.

Postoji još jedan deo koji predstavlja rešenje u odnosu na aktuelno pitanje unutar sistema srednjeg obrazovanja. Naime, omogućeno je da se reši nastava na stranom jeziku u onim školama gde postoje određeni problemi. Naime, predlagač zakona je predvideo mogućnost da u onim odeljenjima za decu koja imaju posebne sklonosti za filološke nauke, a ne postoji mogućnost da se obavi nastava vezano za strani jezik na kvalitetan način, da dođe do formiranja odeljenja koja će obuhvatiti đake različitih razreda i da se formira odeljenje, bilo da je reč o odeljenju od 15 ili od 12 đaka. Naravno, vi uvek možete postaviti pitanje – da li će činjenica da to odeljenje obuhvata đake iz različitih razreda uticati na kvalitet obrazovanja, na ceo saznajni proces? To može biti dovedeno u pitanje, naravno, u odnosu na način na koji se izvodi ta nastava. Jer imate i drugo pitanje. Ako se ne pristupi ovakvom rešenju kao što je Ministarstvo predvidelo, postavlja se pitanje kako će ta deca savladati taj strani jezik, da li je to moguće obezbediti unutar škole ili se mora tražiti neka druga obrazovna ustanova ili će jednostavno deca ostati bez tog nivoa nastave.

Kada je reč o velikoj maturi, inače, treba podsetiti, samo da kažem još jednu stvar, da se u našim školama uči šest stranih jezika i onda možete razumeti kompleksnost rešavanja ovog problema, ali i nameru Ministarstva da čak i taj naizgled mali problem reši na kvalitetan način. Kada je reč o velikoj maturi, mora se reći da je reč o nasleđenom problemu. Naime, nacrt koncepta završnog ispita u srednjem obrazovanju napravljen je još oktobra 2012. godine i od tada, što kaže ministar Ružić, ne ulazeći u to ko je odgovoran i u kojoj meri, činjenica je da nismo uspeli da ovaj posao završimo na određeno vreme ili u postavljenim rokovima i Ministarstvo radi na rešavanju ovog pitanja. Ministar Ružić nas je upoznao sa svim elementima vezanim za realizaciju ovog važnog projekta.

Treba pomenuti da je potrebno uspostaviti veoma kvalitetnu saradnju između Ministarstva prosvete, srednjih škola i fakulteta kako bi se napravio kvalitetan program održavanja završne mature, jer je reč o tome da ta završna matura, završni ispit treba da obezbedi zastupljenost i opšteobrazovnih predmeta, zastupljenost stručnih predmeta, usaglašenost programa prijemnog ispita i programa srednjeg obrazovanja, onda kada je reč o raspodeli poena na testu po nivoima obrazovanja, šta predstavlja prag prohodnosti i brojne druge stvari.

Činjenica je, i to je ministar pomenuo, a i piše u obrazloženju ovog zakona, da pojedine visokoškolske ustanove još uvek nisu usvojila potrebna dokumenta, da se protekle dve školske godine nastava odvija u sistemu u okvirima pandemije, da nije obezbeđen softver kao tehnička komponenta državne mature, ali da su urađene brojne druge pozitivne stvari. Mislim da je predviđeni rok 2023/2024. godina kao početak održavanja ovog završnog ispita, da kažem, prava mera, vremenska mera u odnosu na sav onaj sadržaj poslova koji stoji pred Ministarstvu nauke, prosvete i tehnološkog razvoja. Nije ovo naša umotvorina, ovaj program, program završnog ispita se održava i u drugim zemljama i važno je pomenuti da on predstavlja sastavni deo sistema obrazovanja i vaspitanja.

Inače, želeo bih samo da iskoristim priliku da kažem da Ministarstvo i mimo velike mature stalno radi na reformi opšteg srednjeg obrazovanja, implementaciji novih programa i njihovom praćenju u gimnazijama, da se radi na razvoju sistema priznavanja prethodnog učenja, govorim o srednjem obrazovanju. Ministar je govorio o projektu „Moja srednja škola“, tj. uvođenju digitalizovane prijave za polaganje prijemnog ispita i upisa u srednju školu. Takođe, implementirani su digitalni udžbenici i digitalne učionice u srednjem obrazovanju, usvojeni novi programi nastave i učenja u specijalizovanim odeljenjima za učenike sa sposobnim sposobnosti u gimnaziji, za matematiku, fiziku, istoriju, geografiju, hemiju i biologiju.

Sve ove stvari sam pomenuo da bih javnosti Srbije stavio do znanja koliko je važno sve ono što Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja radi, pogotovo u ovim uslovima pandemije. Mislim da je na kvalitetan način rešio problem sa kojim se suočava, a u isto vreme rešava i neke sistemske stvari.

U svakom slučaju, svi ovi elementi, izmene i dopune Zakona o srednjem obrazovanju, koje sam pomenuo svaka na svoj način unapređuje sistem. Kao što sam pomenuo na početku, SPS će glasati za usvajanje ovog zakona.

Sada mi dozvolite da kažem nekoliko reči o Predlogu zakona o obnovi kulturno-istorijskog nasleđa i podsticanja razvoja Sremskih Karlovaca. Šteta je da ne kažemo nekoliko reči o ovom važnom zakonu. Drago mi je što je gospodin Mirović danas ovde sa svojim saradnicom u Narodnoj skupštini Republike Srbije i što ima priliku da nas upozna sa sadržajem ovog zakona, jer je reč o gradu koji predstavlja jedan pravi dragulj Republike Srbije po mnogo čemu. Mislim da je dobro što pokrajinska Skupština i pokrajinska Vlada nastavljaju da se bavi ovom temom i 30 godina posle donošenja prvog zakona i što će na nivou Republike biti formiran odbor koji će se baviti obnovom kulturno-istorijskog nasleđa i razvojem Sremskih Karlovaca.

Sremski Karlovci su, ako mogu reći, jedno od najlepših mesta u Republici Srbiji. Sve one stvari koje je gospodin Mirović pomenuo, a koje se znaju ili ne znaju, vezano za Sremske Karlovce, govore koliko ko je to za istoriju Srbije bilo i jeste važno mesto. Mislim da on apsolutno zaslužuje pažnju koja mu se ukazuje i sve ono što je planirano da se uradi, jer jedan grad koji ima i Bogosloviju, evo čuli smo od gospodina Mirovića da je po starosti, ako mogu upotrebiti taj izraz, druga posle Kijevske bogoslovije, onda postojanje Magistrata, Rimokatoličke crkve Svetog Trojstva, Bogoslovskog seminara i Stefaneuma.

Sve one stvari koje je on pomenuo vezano i za srpsku gimnaziju i za druge institucije koje su osnovane u Sremskim Karlovcima govore koliko je to važno mesto. Pomenuo je i Branka Radičevića i druge. Evo, ja ću pomenuti Simu Milutinovića Sarajliju, Dimitrija Davidovića, Steriju Popovića i druge koji su završili školu u Sremskim Karlovcima. Pomenuo je Karlovce i u istorijskom smislu, kao mesto susreta istoka i zapadam 1699. godine Karlovački mir.

To sve govori šta su Sremski Karlovci značili i šta znače u istoriji Republike Srbije. Mislim da je sjajna stvar što se pokrajinska Vlada bavi očuvanjem kulturno-istorijskog nasleđa koje poseduju Sremski Karlovci i što radi na podsticanju razvoja Sremskih Karlovaca.

Inače, podsetio bih prisutne koleginice i kolege da je status kulturno-istorijske celine gradsko jezgro Sremskih Karlovaca je utvrđeno još 1990. godine, a zakon koji se bavi očuvanjem kulturno-istorijskog nasleđa je donet 1991. godine. Zakon vrlo precizno utvrđuje sve one elemente koji su važni za realizaciju očuvanja, odnosno obnovu kulturno-istorijskog nasleđa i podsticanje razvoja Sremskih Karlovaca. Mislim da će na najbolji način unaprediti razvoj Sremskih Karlovaca, ali i pomoći svima ostalima, i građanima Republike Srbije, a i ostalima koji budu dolazili u Republiku Srbiju da posete Sremske Karlovce i da se upoznaju sa njihovim sadržajem.

Dobro je što je gospodin Mirović pomenuo i različite infrastrukturne projekte koji će povezati Sremske Karlovce sa ostalim delovima Srbije i to samo po sebi govori koliko je važno donošenje ovog zakona. Naravno, mi ćemo ga podržati.

Kada je reč o sledeća dva zakona, zakona o izmenama i dopunama Zakona zabrani diskriminacije i rodnoj ravnopravnosti, oba zakona su posvećena unapređenju i proširenju ravnopravnosti u Republici Srbiji, jednakosti među građanima. Oba zakona sama po sebi daju jednu ocenu o kvalitetu poštovanja ljudskih prava, govori o stepenu razvoja jednog društva, u ovom slučaju Republike Srbije, o demokratskom kapacitetu Republike Srbije, o tolerantnosti, uvažavanju, različitosti, poštovanju i o nameri Republike Srbije da sve svoje građane dovede u situaciju da uživaju ista prava i da imaju iste šanse za uspeh u životu.

Kada je reč o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije, moram reći da je zabrane i prevencija svih vidova diskriminacije jedna od ključnih tema većine međunarodnih regionalnih organizacija pod čijim okriljem su i donete brojne konvencije koje Republika Srbija ratifikovala, ali se mora reći da je zabrana diskriminacije i ustavna kategorija. Ustav Republike Srbije u članu 21. stav 3. propisuje da smo pred Ustavom i zakonom svi jednaki i da svako ima pravo na jednaku zaštitu i da se zabranjuje svaka diskriminacija neposredno ili posredno po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti društvenog porekla, rođenja, veroispovesti i političkog i drugog uverenja, imovinskog stanja, kulture jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog kredibiliteta. Nekom može izgledati i nepotrebno ponavljanje ovih ustavnih odredbi, ali ja mislim da to treba reći, javno, podsetiti sve građane Republike Srbije šta znači zabrana diskriminacije.

Naime, mi znamo da je ovaj zakon donet 2009. godine i da je bilo potrebno uskladiti sadržaj ovog zakona sa pravnim propisima EU i naravno prilagoditi novim okolnostima. Članom 2. ovog zakona se proširuje pojam diskriminacije i diskrimitornog postupanja po rodu po onim karakteristikama i na nivou prihoda. U članu 5. se pored već predviđenih oblika diskriminacije propisuju uznemiravanje, ponižavajuće postupanje, polno i rodno uznemiravanje, navođenje na diskriminaciju. Uvodi se pojam segregacije kao svaki akt kojim fizičko ili pravno lice, razdvaja se bez objektivnog razloga u opravdanje drugu grupu lica, na osnovu ličnog svojstva. U članu 7. se preciznije određuje posredna diskriminacija. Članom 12. se uvodi pojam rodnog i polnog uznemiravanja i on sada glasi da je zabranjeno uznemiravanje i ponižavanje postupanje, polno i rodno uznemiravanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstava lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva.

Zakon iz 2009. godine predviđa i teške oblike diskriminacija, izmene i dopune koje su na dnevnom redu ovaj pojam proširuju i dodaju diskriminaciju po osnovu seksualne orijentacije, starosnog doba, i segregacije.

Član 20. se menja i glasi – diskriminacija po osnovu pola, roda i rodnog identiteta, i kaže se da diskriminacija postoji ukoliko se po osnovima protivu načela rodne ravnopravnosti.

Menja se takođe i član 22, proširuje se zabrana diskriminacije u odnosu na invaliditet, seksualnu orijentaciju, rodni identitet i prema polnim karakteristikama, etičkom poreklu, nacionalnoj pripadnosti. Takođe, je zabranjena diskriminacija starih lica.

Imaju i odredbe ovog zakona koje se odnose na Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, njegovog zamenika i činjenicu da jedan od zamenika treba da bude, da u slučaju odsutnosti, sprečenosti, Poverenika, moći da obavlja njegov posao.

Osnovni cilj ovog zakona je osnaživanje, antidiskriminacionog mehanizma za sprovođenje mera iz ove oblasti, ali i stvaranje društvene klime u kojoj postoji nulta tolerancija za svaki vid diskriminacije.

Dozvolite mi da pomenem, kažem pomenem, zato što će moje kolege govoriti daleko više o Predlogu zakona o rodnoj ravnopravnosti, da je reč veoma važnom zakonu. Zakon o rodnoj ravnopravnosti je krovni dokument za stvaranje društva u kom svi građani imaj jednake uslove za život, kojim se unapređuju institucionalni okvir i stvaraju se uslovi za sprovođenje politike jednakih mogućnosti i uslova za život, rad i razvoj žene muškarca.

Kroz unapređivanje zakonodavnog okvira neophodno je obezbediti ravnopravno učešće žena u svim sferama života, kao i mogućnost da se njihov glas čuje, što će doprineti ne samo njihovom boljem položaju već i razvoju čitavog društva.

Ovaj zakon će regulisati rodnu ravnopravnost u oblastima rada, zapošljavanja, samo zapošljavanja, socijalnog, zdravstvenog osiguranja, obrazovanja, sporta, političkog delovanja, javnih poslova, reproduktivnih i seksualnih prava, pristupu robi i uslugama, kao i mere za suzbijanje i sprečavanje svih oblika rodno zasnovanog nasilja nad ženama i nasilja u porodici.

Zakon je predvideo da se na nivo Vlade formiraju dva tela koja će imati savetodavnu i funkciju koordinacije u oblasti rodne ravnopravnosti i brojna druga rešenja koja u Republici Srbiji treba da obezbede ravnopravnost svih pripadnika svih članova, Republike Srbije po ovom osnovu. Naime, postoje statistički podaci izneti u sadržaju ovog zakona, pokazuju da postoji potreba da jedan ovakav zakon bude donet, i da se obezbedi rodna ravnopravnost na svim nivoima kao i svim oblicima života.

U svakom slučaju, zakon sadrži odredbe koje se odnose na Poverenika za zaštitu ravnopravnosti u smislu da se prošire njegove nadležnosti. Mi ćemo sigurno govoriti o tome i u nastavku ove diskusije, a i kada bude reč o amandmanima.

Za nas u SPS važno je donošenje ovog zakona, kao i Zakona o izmenama i dopunama Zakona o diskriminaciji, zato što smatramo da se na ovaj način unapređuje kvalitet života građana, položaj svih ljudi i jednostavno, Republika Srbija usvajanjem ovog zakona pokazuje nameru da sledi društvene tokove koji postoje na nivou Evrope i da unapređuje položaj svih njenih građana. Hvala vam.

Deveta sednica Prvog redovnog zasedanja , 28.04.2021.

Izvinite, poštovana potpredsednice, koliko imam vremena?

Imovinska karta

(Beograd, 30.01.2019.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika mesečno 72122.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika mesečno 28686.00 RSD 03.06.2016 -
Profesor Fakultet bezbednosti u Beogradu Javni Mesečno 181316.00 RSD 15.01.2017 -