čeka se odgovor 6 godina i 2 meseca i 18 dana
Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...
čeka se odgovor 7 godina i 26 dana i 14 sati
Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.
čeka se odgovor 7 godina i 2 meseca i 28 dana
Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...
Hvala, gospodine potpredsedniče.
Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani, kao ovlašćeni predstavnik SPS po ovom setu zakona o kojima Skupština danas raspravlja, dozvolite mi da na početku pozdravim potpredsednika Vlade i ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i njegove kolege iz ministarstva, kao i njegove kolege iz Ministarstva kulture koji danas učestvuju u raspravi.
Naime, poslanička grupa SPS će glasati za ovaj set zakona, ali više ću govoriti o prosveti, a moje kolege će reći nešto o zakonima iz oblasti kulture.
Glasaćemo za ove zakone iz oblasti prosvete zato što smo duboko uvereni da oni unapređuju obrazovni sistem Republike Srbije, zato što rešavaju probleme sa kojima se obrazovni sistem suočava, zato što izlaze u susret i đacima na svim nivoima i od onih koji treba da krenu u školu, od predškolskog pa na dalje, zato što izlaze u susret potrebama obrazovnih institucija, celog društva i mislim da ministarstvo to dobro i uporno radi sve vreme, a pogotovo u protekle dve godine.
Mi smo narod koji je sklon da brzo zaboravlja sve. Sad se još uvek nalazimo u pandemiji i treba reći da prosveta funkcioniše drugačije u vreme pandemije. Želeo bih da čestitam Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkom razvoju za sve ono što je učinilo u ove protekle dve godine da sistem funkcioniše.
Naravno, da sistem ne bi mogao funkcionisati da nije bilo nastavnika i njima treba čestitati na svemu onome što su učinili u protekle dve godine, jer važno nam je da sistem postoji, važno nam je da se znanje unapređuje, budućnost Srbije leži u načinu kako ćemo koristiti znanje koje budemo stekli.
Evo, imamo i Zakon o inovacijama. Taj zakon, odnosno inovacije, znanje, sposobnosti koje ljudi budu stekli i sve ono što budemo uspeli da implementiramo u razvoj ove naše države daje nam mogućnost da stvorimo bolji život. Zato je važno, danas kada govorimo o ovom setu zakona iz oblasti obrazovanja, da istaknemo koliki je značaj znanja uopšte za budući razvoj Republike Srbije.
Dobro je da čujemo različita mišljenja. Jednostavno, svako onaj ko misli dobro Srbiji, a veruje u znanje, biće u situaciji da kaže puno toga, po meni, korisnog kako unaprediti obrazovni sistem Republike Srbije.
Drago mi je što je epidemiološka situacija u školama bolja i što je ministarstvo donelo odluku da se đaci vrate u škole. Mislim da je to pravi potez. Mislim da smo svi to jedva dočekali i đaci, i nastavnici, i mi roditelji. Mislim da je to prava stvar i za proces učenja.
U svakom slučaju, protekle dve godine ministarstvo je u celom ovom periodu, kako bih rekao, promptno reagovalo na sve one probleme sa kojima se suočavalo i uvek imalo rešenje za situaciju. Mi nismo prekinuli obrazovni proces kao neki. Zemlje koje su mnogo razvijenije su prekidale obrazovni proces i pitanje načina učenja i sticanja znanja je i kod njih bilo vrlo diskutabilno, ali to je problem sa kojim se suočava ceo svet u vreme pandemije Kovida 19.
Mislim da je dobro što su se đaci vratili obavezama i moram da kažem, ako po onoj staroj narodnoj - u svakom lošem, ima nečeg dobrog, mislim da je sada ovo što se desilo u vreme kovida pokazalo nekoliko važnih stvari za budućnost obrazovnog sistema. Pre svega da države, ministarstvo mogu da odreaguju i znaju kako da reaguju.
Mislim da je ovo što se desilo svima nama jedna vrsta škole kako se iz ove situacije može naći nešto dobro. Zašto govorim? Poenta je učenja na daljinu. Mislim da se sada tek vidi vrednost i proces digitalizacije škola, ali i načina strukturiranja obrazovnih programa kroz učenje na daljinu. Videli smo šta je dobro, šta nije i na koji način ministarstvo može da reaguje u buduće. Da budem iskren, možda smo i neke zablude vezano za obim znanja koja deca treba da uče u osnovnim i srednjim školama, sada stavili na probu i možda smo sada spremni više nego ranije da razgovaramo, jer zbog Kovida 19 i nastavni plani program je morao da pretrpi određene izmene, pa je onda možda i to dobra prilika da se vide.
Mislim da su i đaci konačno shvatili šta znači učenje u školi, mogućnost da neposredno pitate nastavnika ili da budete pitani, mogućnost da u svakom trenutku postoji ta interakcija i često smo govorili svi, bar oni koji se bave obrazovanjem, da je kvadratura kruga u obrazovanju ona, da kažem, čarobna reč - učionica, interakcija koja postoji između đaka i nastavnika. Ako tu postoji dobra hemija i ako postoji dobra volja i od jednih i od drugih da se angažuju u procesu obrazovanja, onda uopšte ne treba sumnjati u to da se mogu postići dobri rezultati.
Mislim da je dragoceno sve ono što je ministarstvo učinilo ovih proteklih dve godine o unapređenju obrazovnog sistema. Nije reč samo o reakcijama na konkretne situacije, ministarstvo je uspelo u međuvremenu da radi u normativnom delu, urađena je strategija obrazovanja do 2030. godine koja se oslanja na onu prethodnu do 2020. godine, koja je bila urađena 2012. godine. Ali, ono što je ovo ministarstvo uradilo, a ona prethodna nisu, to je ovaj akcioni plan koji sadrži vrlo konkretne mere šta sve treba uraditi u pojedinim oblastima. Mislim da je to sjajna stvar.
Svako onaj ko se interesuje za obrazovanje biće u situaciji da kaže ili ukaže šta god da želi, kaže kakvo je stanje u obrazovanju i šta se radi ili da ukaže na neke druge stvari.
Video sam ovde, bili smo prethodnih dana u situaciji da se upoznamo sa određenim istraživanjem. Moram to da pomenem, gospodine ministre, istraživanje koje je uradio Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja vezano za obrazovno-vaspitni proces učenja na daljinu. U skladu sa onim što sam pomenuo danas mislim da je to vrlo zanimljivo istraživanje, rezultati su još zanimljiviji i mislim da se tu može izvući mnogo korisnijih stvari za vreme koje dolazi. Ne samo za đake, ne samo za nastavne planove i programe, nego i za nastavnike.
Primetio sam jedan zanimljiv detalj koji ide u prilog Ministarstvu, ali ne ide celom obrazovanom sistemu. Pročitao sam jedan zaključak, kaže da uputstva koja je pisalo Ministarstvo su bila jasna, ali je njihovo sprovođenje nekako ostalo, kako bih rekao, maglovito i ne do kraja realizovano. Znači da se negde od Ministarstva, pa u toj vertikali dole do škole, do nastavnika, gubila smisao onog što je Ministarstvo utvrdilo kao način reagovanja u ovim situacijama. Mislim da je to jedna dobra škola za sve nas, da shvatimo da smo svi deo jednog sistema i da treba da radimo što više da ga unapredimo.
Kada je reč o sadržaju zakona o kojima se danas raspravlja, ja ću početi od ovog krovnog zakona, Zakona o izmenama osnova sistema obrazovanja i vaspitanja. Lično mislim da najveću težinu u ovom zakonu ima deo koji se odnosi na državnu maturu. To je stvar koju dugo svi čekamo, više ili manje, nadam se iskreno. Moram da podsetim da je taj posao započet još 2011. ili 2012. godine, skoro pre deceniju. Ovo ministarstvo ima priliku da taj posao finišira, da zajedno sa svim drugim akterima u tom procesu napravi ovu državnu maturu za srednje obrazovanje, završetak srednjeg obrazovanja na kvalitetan način.
Moje kolege su govorile o sadržaju te državne mature, ali mislim da je to jako važno zato što ćemo jednostavno unaprediti sistem, proveravaćemo znanje i to znanje će biti osnov za kasnije opredeljivanje đaka. Mislim da zajedno sa visoko-školskim ustanovama, pošto su ljudi i iz visokog obrazovanja stručno uključeni u sve ove stvari koje su vezane za državnu maturu, mislim da je to jako važno.
Za nas ovde, ali i za obrazovnu javnost, treba istaći da je centar za ispite koji radi u okviru Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja po ovim izmenama i dopunama zakona stekao mnogo šira ovlašćenja, u smislu mnogo širi obim poslova kojim će se baviti taj centar za ispite. Evo, ja ću samo pomenuti neke, pošto ostali koji budu zainteresovani moći će da sve ovo što ja govorim provere u sadržaju zakona. On će pripremati predloge programa završnog ispita na kraju osnovnog obrazovanja i vaspitanja. Znači, pripremu predloga sadržaja završnog ispita u srednjem obrazovanju i vaspitanju u opštoj, stručnoj, umetničkoj maturi, završni ispit na kraju osnovnog obrazovanja i vaspitanja, organizuje i sprovodi prijemne ispite za upis u srednje škole za učenike sa posebnim sposobnostima itd, organizuje i sprovodi opštu umetničku i stručnu maturu i završni ispit, priprema test i uputstvo za ocenjivanje testova, priprema testove i uputstvo za ocenjivanje testova za srednje škole, koordinira radnim grupama za izradu recenzija i ocenjivanja ispitnih materijala, itd.
Možda za vas, poštovane kolege iz Ministarstva, ovo izgleda preterano čitati odredbe zakona koji ste vi napisali, ali za javnost je važno da se to zna, da se čuje, da bi se stekao uvid u ono u što Ministarstvo radi i šta će raditi centar za ispite. Na osnovu onog što sam pročitao, a naravno prosvetni radnici će biti detaljno upoznati sa tim, centar za ispite će imati veliki obim poslova, ali strašno važnih poslova, od male i velike mature, pripreme i mnogo stvari vezano za sve ono što čini naš deo obrazovnog sistema i na različitim nivoima, na nivou završetka osnovnog obrazovanja i na nivou srednjeg obrazovanja će imati mogućnost da zajedno sa drugima predloži kvalitetna rešenja koja unapređuju izborni proces.
Pominjem stalno unapređuje izborni proces. Zašto? Zato što sam u ova četiri predloga zakona, odnosno zakona o izmenama i dopunama četiri zakona i o predškolskom i osnovnom i srednjem obrazovanju i osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, poštovane koleginice i kolege, video puno vrlo konkretnih predloga kojima se unapređuje obrazovni sistem.
Znači, Ministarstvo, kao što sam rekao, promtno reaguje na probleme. To je dobro, zato što moramo voditi računa o svemu onome sa čime se suočavamo. Jednostavno, da smo u situaciji da reagujemo.
Drago mi je što je Ministarstvo predvidelo formiranje obrazovno-naučih centara. Evo, citiraću ovaj član, kratak je: „Radi obavljanja poslova podizanja kvaliteta obrazovnih, naučnih, istraživačkih, sportskih, omladinskih i turističkih projekata i programa i njihove dostupnosti korisnicima, Vlada može da osnuje obrazovno-naučni centar u skladu sa zakonom kojim se uređuju javne službe.“ Mislim da je to dobro. Obrazovno-naučni centri treba da dobiju mogućnost da zajedno sa sistemom obrazovanja unapređuju izborni proces.
Da li će se oni raditi sa nastavnicima, sa đacima, izvoditi posebne programe, to je već stvar i strateškog dogovora, po meni, sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Da li će raditi sa nastavnicima sa stanovišta kopetencija koje poseduju, izvođenje određenih programa ili nešto treće, uvek ima u prosveti šta da se radi za one koji žele da unaprede izborni sistem.
Pre nego što pređem na ostale stvari koje su deo izmene i dopune ovog zakona, želim da kažem nekoliko reči o stvarima o kojima smo govorili danas, a to je himna. Drago mi je što Ministarstvo izmenama i dopunama ovog zakona utvrđuje kao obavezu obrazovnih institucija da 1. septembra izvode, citiram – himnu Republike Srbije.
Znači, gospodine ministre, danas kada ste odgovorili na komentar jednog poslanika, dobro ste rekli – dobro bi bilo da neki pročitaju zakon. Ovo je himna Republike Srbije, bez da se ulazi u analizu sadržaja komponenti. Slušajte, kada bi počeli analizirati himnu bilo koje zemlje, ko zna do čega bi sve došli. Ovo je himna Republike Srbije i zna se šta Ustav kaže koji su simboli države: himna, grb i zastava.
Setio sam se posle onoga što ste vi rekli na izlaganje kolege, da mi ovde narodni poslanici smo u situaciji četiri puta godišnje, najmanje četiri puta godišnje da čujemo himnu. I sada, kada čujete poslanika Narodne skupštine Republike Srbije da dovodi u pitanje da se himna jedanput godišnje na početku školske godine učini dostupnim đacima kao deo državnog simbola, onda stvarno morate da postavite sebi pitanje da li je to logično, da ne upotrebim neku drugu reč.
Jer, mi u Narodnoj skupštini na početku i završetku svakog zasedanja, a imamo ih dva, smo u situaciji da čujemo himnu, i pored toga poslanik u toku jednog mandata od četiri godine desetak puta, plus kada predsednik Republike polaže zakletvu, plus kada Vlada polaže zakletvu i plus kada predsednik Narodne skupštine može doneti odluku u posebnim situacijama da se intonira himna. Onda dovoditi u pitanje jedanput godišnje na početku školske godine kao deo državnih obeležja da se čuje himna, stvarno to nije logično. Za svakog čoveka koji je državljanin Republike Srbije, bez obzira kojoj veri, naciji pripada, bez obzira na njegovo opredeljenje stranačko ili neko drugo, potpuno je nelogično da postavi bilo koju vrstu pitanja da li nam to treba.
Mislim da je dobro što je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja predvidelo i ova druga rešenja. Zbog kratkoće vremena ću pomenuti samo neka. Drago mi je što je, primera radi, u predškolskom obrazovanju data mogućnost predškolskim ustanovama da mogu učiti deca, tj. fakultativno data im je mogućnost vezano za strani jezik.
Inače, javnost manje zna, mi smo kao država jezički vrlo kompetentni, kod nas se uči strani jezik od prvog razreda osnovne škole, drugi jezik od petog. Imate zemlje članice EU gde nemamo tu situaciju. Toliko o tome, čisto da se zna. Drago mi je što i deca u predškolskim ustanovama imaju mogućnost, a da li će oni tu mogućnost iskoristiti ili ne, to je već drugo pitanje.
Mislim da je dobro i rešenje koje ste predvideli u Zakonu o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, da se obrazovno vaspitni rad od petog do osmog razreda može organizovati u kombinovanom odeljenju. Ja znam, nastavnici će odmah reći – pa, čekajte, a zaposleni? Ali, mi svi u Srbiji imamo jedan problem, a taj problem se zove demografija. Taj problem se zove broj đaka u nekim, ne samo isturenim odeljenjima, nego i u nekim naseljenim mestima koja zbog demografske situacije, nažalost, nemaju onoliko učenika koliko bi trebalo. Mi stvarno moramo da razgovaramo ozbiljno o tim problemima.
Ovo je rešenje, bar ga ja tako shvatam, koje je napravljeno za đake, za učenike, za njihovo znanje, za unapređenje njihovog znanja. Da ne govorim o nekim drugim stvarima, jer može se neko osetiti prozvanim, ali dobro je da se prave rešenja za đake, jer, na kraju krajeva, da nije njih ovaj obrazovni sistem ne bi postojao.
Mislim da je dobro i rešenje koje ste predvideli, takođe u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovnoj školi, da završni ispit učenik osmog razreda polaže na jeziku kojim je ostvario obrazovno-vaspitni rad. Izuzetno taj učenik, može na zahtev roditelja, može da polaže na drugom jeziku, ako je to u najboljem interesu učenika. Stalno pominjem ovaj najbolji interes učenika, jer to u stvari govori o celoj koncepciji Ministarstva prosvete, u celom ovom periodu, da stalno unapređuje obrazovni sistem, vodeći računa o đacima i o onome što njima treba.
Video sam i rešenje kojima se, kako bih rekao ovo, vodi računa i o odgovornosti direktora, upotrebiću samo tu reč, da ne ulazim u sadržaj i direktori škola i mi, koji smo čitali ovaj zakon, znamo šta to znači. Mislim, da je dobro što je i Zakon o prosvetnoj inspekciji, na dnevnom redu. Razgovarao sam sa kolegama, iz Ministarstva, generalno mi imamo malo prosvetnih inspektora, otprilike na lokalu 80, u pokrajini 50 do 55, u ministarstvu 25, to je stvarno malo za obrazovni sistem od 1.800 škola i koliko ima nastavnika i ostalih. Sada prosvetna inspekcija dobija i nove obaveze vezano i za dualno obrazovanje, vezano i za nauku, mislim da o tom stvarima moramo voditi računa. Sjajna je stvar što prosvetna inspekcija radi na način da sve, kako bi rekao, putem sredstava digitalne komunikacije daje mogućnost svim obrazovnim institucijama da znaju šta je plan rada za sledeću godinu i šta će se raditi, ali objektivno broj ljudi koji to radi je mali za sve ono što obrazovni sistem Republike Srbije jeste.
Zbog kratkoće vremena, ali srećom tu su moje koleginice i kolege, koje će, takođe govoriti, dozvolite mi da kažem samo bukvalno dve rečenice, vezano za ovaj Predlog zakona o inovacionom delatnosti.
Mislim da je reč o strašno važnom zakonu. Ja sam na početku svog izlaganja, negde pomenuo inovacije, njihovoj značaja u privredi sa osnovnim ciljem podsticaja privrednog i društvenog razvoja. Ako ne budemo imali inovacije, ne možemo unaprediti našu privredu i povećati razvoj, inače će to biti naravno kupovina tuđih znanja. Uvek je bolje uložiti u svoje znanje, pa doći do rezultata koje možemo mi primeniti, nego se oslanjati na druge, jer sve što budemo nabavljali od drugog, naravno to će imati svoju cenu.
Mislim da obrazovni sistem Republike Srbije ima svoje vrednosti, da obrazovni sistem Republike Srbije ima i kompetentne ljude koji rade i Ministarstvo je na raspolaganju, to se videlo u protekle dve godine. Jednostavno, zadatak Ministarstva je da preduzme sve one mere koje će unaprediti obrazovni sistem.
Poštovane koleginice i kolege, izmene i dopune ovih zakona sadrže puno stvari koje su važne za obrazovni sistem, ja sam pomenuo samo neke, moje koleginice i kolege će takođe govoriti o tim stvarima.
Na kraju svog izlaganja, samo bih želeo da vam kažem, u ime SPS, dobro je da Ministarstvo nastavi ovako da radi, bez obzira ko vodi ministarstvo, da ne bi to shvatili bilo ko, kada govorim o svom kolegi i prijatelju, gospodinu Ružiću, način na koji ministarstvo radi, kao sada, kada stavi u javnost i na uvid sve ono što radi sa mogućnošću da, kako bi rekao, i da vidi i da učestvuje, je nešto što Srbiji treba, ne da se uvek počinje iz početka nego da se nastavi, jer je obrazovanje proces koji ne počinje od juče i prekjuče. Ako želimo da ga unapredimo, moramo da stalno radimo na unapređenju obrazovanja i stalno da inoviramo obrazovanje i zato je dobro što Ministarstvo radi na ovaj način, daje mogućnost svima nama koji želimo dobro da obrazovni sistem bude unapređen, da imamo kvalitetno znanje da to i učinimo.
Mi ćemo, u svakom slučaju, u danu za glasanje, glasati za ceo ovaj set zakona, iz oblasti prosvete, kao i drugih, ali o tim drugim zakonima će govoriti moje koleginice i kolege. Hvala vam.
Hvala, uvažena potpredsednice Narodne skupštine Republike Srbije.
Poštovane koleginice i kolege, uvaženi građani Republike Srbije, mi danas raspravljamo o izmenama Ustava Republike Srbije, o predlogu promene dela Ustava Republike Srbije koji se odnosi na oblast pravosuđa. Mislim da je naš nadležni odbor u proteklom periodu uradio veliki posao, zajedno sa Ministarstvom pravde, i napravio jedan dobar predlog za koji stvarno očekujem da će danas biti potvrđen sa dvotrećinskom većinom i da će na referendumu biti podržan od strane građana.
Mi imamo danas 29 amandmana iz oblasti pravosuđa i svi ti amandmani imaju isti cilj, a to je da se unapredi pravni sistem Republike Srbije i da se uveća pravna sigurnost građana Republike Srbije. Naime, kada razgovaramo o promeni Ustava u ovom delu, manje-više svi ističemo, i to piše u obrazloženju ovog akta, mi govorimo da postoje dve grupe razloga – političko-strateški i ustavno-pravni razlozi, među kojima se u političko-strateška pominje i naše strateško opredeljenje za evropski put i jačanje pravne države i stabilnog i demokratskog ambijenta.
Kada govorimo o ustavno-pravnim, govorimo o slabosti Ustava iz 2006. godine, koji se odnosi baš na pravosuđe i našu želju da se ostvari viši nivo ostvarivanja u praksi načela vladavine prava, koje je ujedno jedno od fundamentalnih ustavnih načela i odnosi se na uređenu i sprovodljivu podelu vlasti, nezavisnosti sudstva, sudsku zaštitu Ustavom garantovanih prava i sloboda.
Moramo pomenuti da važnija od ova dva, nazvaću ih, formalna razloga za promenu Ustava jeste onaj prvi vrhunski koji sam istakao na početku svog izlaganja, a to je potreba unapređenja pravnog sistema Republike Srbije i pravne sigurnosti građana Republike Srbije, jer ništa neka formalna rešenja neće značiti građanima Republike Srbije ukoliko ta rešenja stvarno ne omoguće pravosuđu, sudstvu i tužilaštvu da ostvare sve one svoje bitne funkcije koje one imaju u svom sadržaju.
Naime, poštovane koleginice i kolege, kada pogledamo ceo ovaj naš, da kažem, deo razloga koji su vezani za promenu dela članova Ustava Republike Srbije koji se odnosi na pravosuđe, mi govorimo i o međunarodnim dokumentima, i o domaćim potrebama i o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju iz 2008. godine, gde smo se obavezali da ćemo vršiti usaglašavanje, usklađivanje zakonodavstva Republike Srbije sa pravnim tekovinama Evropske unije, sa početkom pregovora sa Evropskom unijom. U okviru pregovaračkog procesa imamo posebno poglavlje o vladavini prava, koje se stalno pominje kao izuzetno važno, i jeste važno, i da to poglavlje i te kako treba urediti zajedno sa Evropskom komisijom i Komisijom za demokratiju putem prava Saveta Evrope, poznatijom kao Venecijanska komisija.
Drago mi je što je ministarka Popović danas nekoliko puta istakla da su razgovori sa Venecijanskom komisijom bili vrlo plodonosni i da je Venecijanska komisija dala pozitivno mišljenje o promenama Ustava o kom mi danas raspravljamo. To naravno ne znači da se Venecijanska komisija možda u potpunosti saglasila sa svim našim predlozima ili da smo mi u potpunosti prihvatili sve stavove Venecijanske komisije, s obzirom na to da postoji i posebnost našeg pravnog sistema i sigurno se u odnosu na predložena rešenja našla ona prava mera odnosa da rešenja budu najbolja. Mislim da je to važno napomenuti, jer imamo neka ranija iskustva da se i Venecijanska komisija nije konsultovala ni pre, a nažalost ni posle usvajanja Ustava, kao što je bila reč o Ustavu iz 2006. godine. Možda zato i ta rešenja nisu tako kvalitetna.
Moram da pomenem nekoliko načela koja su za mene suština današnjeg razgovora o pravosuđu – da je pravni poredak u Republici Srbiji jedinstven, da uređenje vlasti počiva na podeli na zakonodavnu, izvršnu i sudski, da se odnos tri grane vlasti zasniva na međusobnom proveravanju i ravnoteži, što je i deo normativnog rešenja ovih amandmana. Ovo moram da pomenem zbog građana Republike Srbije, da bi shvatili značaj svih ovih promena. Naročito naglašavam principe koje je Nacionalna strategija reforme pravosuđa 2013. i 2018. godine promovisala, a to su nezavisnost, nepristrasnost, stručnost, odgovornost i efikasnost.
Ovim promenama mi stvarno želimo da sve ove postavljene ciljeve ispunimo, da imamo i nezavisno, i nepristrasno, i stručno, i odgovorno, i efikasno pravosuđe. Mi do sada nismo uspeli da sve ove ciljeve ispunimo. Zato na kraju krajeva i ove promene vršimo.
Ono što je meni važno jeste – čini mi se da je ovim rešenjima Skupština Republike Srbije uspela da nađe meru, odnosno predlogom ovog akta je uspela da se nađe mera između međusobnog proveravanja i ravnoteže. Mislim da to treba objasniti. Skupština Republike Srbije, kao najveće zakonodavno telo, donosi zakone iz oblasti pravosuđa, znači sve ono što je vezano za pravosuđe će biti predmet rada Narodne skupštine Republike Srbije i mi ćemo biti u situaciji da razgovaramo o radu pravosuđa, o svim onim problemima sa kojima se suočavamo.
Osim toga, Skupština će imati, ako mogu tako reći, svoja četiri predstavnika, odnosno predstavnika istaknuta pravnika koji će biti u sastavu Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaca, koje ćemo mi izabrati od osam kandidata. To samo po sebi dodatno govori da će Skupština moći posredno da razgovara o pravosuđu, o radu i kategoriji proveravanja, da postoji jedna apsolutna ravnoteža.
Mi stvaramo pravni okvir na kome treba da se pravosuđe iskaže, da pokaže da je i nezavisno, i nepristrasno, i stručno, i odgovorno i da je efikasno. Mi smo do sada bili u situaciji da to možemo zaključiti.
Naravno, moram pomenuti treću granu vlasti, to je izvršna vlast. Izvršna vlast stvara osnovu za rad pravosuđa. Ako treba istaći, treba istaći šta se to konkretno menja ovim amandmanima. Naime, uloga Skupštine u ovim amandmanima svedena je na izbor četiri člana Visokog saveta sudstva, predlaže se osam kandidata. Uloga Narodne skupštine svedena je na izbor četiri člana Visokog saveta sudstva, takođe se predlaže osam kandidata. Izbor vrhovnog javnog tužioca, Skupština ga bira i odlučuje o prestanku njegove funkcije i razgovara o odgovornosti, ne o pojedinačnim predmetima, nego o ukupnoj odgovornosti.
Mislim da je to dobro. Zašto pominjem - mislim da je dobro? Mi smo posle 2000. godine imali nekoliko promena reformi pravosuđa i nismo zadovoljni. Nismo zadovoljni, niko nije zadovoljan, nismo ni mi zadovoljni kao građani, nije zadovoljno pravosuđe, nije zadovoljna međunarodna javnost, nismo generalno zadovoljni i zato i menjamo ove amandmane.
Ali moramo posle videti jedno prosto pitanje – šta je uzrok takvom stanju u pravosuđu. Da li stvarno pravosuđe ima sve uslove za svoj rad? Da li možda nisu doneti odgovarajući zakoni vezani za oblast pravosuđa koji ne daju pravni osnov da oni uspešno rade, da li postoje neki problemi unutar pravosuđa koje pravosuđe sprečava da bude efikasno, da bude nepristrasno, da odlučuje konačno o svemu, šta je razlog tome?
Ne mogu, a da ne pomenem objektivno velike promene koje su bile posle 2000. godine, dosovska vlast izvršila je potpunu jednu seču, ako mogu upotrebiti taj izraz, u oblasti pravosuđa, menjali su ljude iz pravosuđa polazeći od političkih kriterijuma. Bio sam član Odbora za pravosuđe u to vreme i znam sigurno tu istoriju u nekom stenogramu sa sednica Narodne skupštine Republike Srbije gde sam vrlo jasno iznosio tačne podatke da je DOS tada birao za ljude u pravosuđu, koji su imali nažalost, prosek studiranja između sedam i 12 godina, prosek ocena od šest do sedam i po, sa časnim izuzecima osam. Da su u pravosuđu tada birali ljude koji uopšte nisu bili iz pravosuđa, nego su radili u upravama, radili su u nekim javnim preduzećima ili lokalnim samoupravama i slično.
Bilo je važno dovesti nekog, zameniti neke ljude i verovatno dobiti svoje istomišljenike, idolopoklonike ili ne znam šta, svoje poluge u oblasti pravosuđa. Tome moramo stati na put. Ne treba zaboraviti ni buduće reforme. Sve je rađeno i kod nekih kasnijih reformi bilo je reči da je tekst zakona koji se odnosi na pravosuđe donet zajedno uz saglasnosti odgovarajućih tela Evropske unije ili Venecijanske komisije.
Ovo pominjem vrlo svesno. Zašto? Zato što mislim da su ova rešenja dobra. Ova rešenja stvarno će konačno pokazati gde mi imamo problem i mislim da se ovim rešenjima stvara dobra osnova da se problem reši, da sudije stvarno budu samostalni i nezavisni i da odlučuju na osnovu činjenica, da nema nikakvog političkog upliva, jer će sada Visoki savet sudstva birati sudije, neće se čak ni ona, da kažem odredba koja je do sada bila da Narodna skupština bira prvi put sudije na tri godine, da ona ne postoji. Sada će jednostavno, Visoki savet sudstva biti neko, kada govorimo o sudijama, Visoki savet sudstva će biti neko ko je najkompetentniji za sudstvo i najodgovorniji za stanje sudstva.
Nećemo više moći da razvlačimo to pitanje, širimo odgovornost i da budemo u magli. Jednostavno od sada pa u buduće, kada se ovi amandmani usvoje i postanu deo zakona, a na osnovu ustavnih odredbi budu se u sledećem periodu usvajali zakoni, tačno će se znati i odgovornost Visokog saveta sudstva i odgovornost Visokog saveta tužilaštva.
Primetio sam u strukturi i jednog i drugog tela da ima jedna mala razlika, struka je apsolutno dominantna. Pre svega i Visoki savet sudstva ima šest sudija, četiri predstavnika Visokog saveta sudstva su istaknuti pravnici koje predlaže Narodna skupština Republike Srbije i jedanaesti član je predsednik Vrhovnog suda. Ako mogu reći, sedam naspram jedan u korist struke, i mislim da je to dobro.
Ono što mi sada u ovom trenutku ne znamo, ali ćemo se kao Narodna skupština sigurno potruditi da ovi predstavnici iz reda istaknutih pravnika stvarno budu ljudi koji predstavljaju istaknute pravnike. Istaknuti pravnik sam kao pojam može značiti mnogo toga. To mogu biti i profesori univerziteta, to mogu biti i ljudi iz nekih drugih oblasti povezani sa pravnim naukama i sa pravnim sistemom, jednostavno neko ko ima najmanje 10 godina radnog staža, jer se to pominje kao uslov. Pominje se takođe, da će zakon propisati dodatne odredbe koje se odnose na uslove koji taj istaknuti pravnik treba da ima da bi mogao biti kandidat, a mi ćemo biti u situaciji da biramo četiri člana u odnosu na osam kandidata.
Kada je reč o Visokom savetu tužilaštva, tu je struktura malo drugačija. Imamo pet javnih tužilaca koje biraju glavni javni tužilac i javni tužioci. Imamo četiri istaknuta pravnika koje će birati Narodna skupština od osam kandidata, imamo Vrhovnog javnog tužioca i imamo ministra nadležnog za pravosuđe.
Mislim da je to potpuno logična jedna veza i mislim da je veza pravosuđa i Ministarstva pravde sa tužilaštvom, da kažem, funkcionalno izraženija u odnosu na sudsku vlast.
Mislim da je dobro, a video sam i kroz rešenja o osobi koja je predsednik jednog ili drugog saveta, odnosno potpredsednik, pokušava napraviti ta ravnoteža koja se proklamovala u odredbama amandmana, a imaćemo nadam se posle referenduma, odnosno ne nadam se nego apsolutno očekujem da će građani podržati ove promene i da onda možemo da kažemo da se poštuje načelo ravnoteže, da će predsednik u oba slučaja i Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaca, biti iz reda sudija, odnosno tužilaca, a da će potpredsednik biti neko od istaknutih pravnika. Mandat članova Visokog saveta traje pet godina i jednog i drugog, ali mandat tužioca traje šest godina i to treba takođe pomenuti.
Drago mi je što sam u produženju za usvajanju ovog akta našao dosta materijala, da budem iskren, koji su meni bili jako dragoceni i mislim i našem odboru i Ministarstvu pravde treba zahvaliti na svoj ovoj argumentaciji koju su nam ponudili kroz dokumenta koja smo dobili, jer smo bili u prilici da se upoznamo i sa stavovima Venecijanske komisije o nekim pitanjima, što je jako dragoceno. Možemo da steknemo tačno uvid kako Venecijanska komisija reaguje u odnosu na predloge o kojima mi raspravljamo.
Građana radi i kao potvrda o kojoj se ozbiljnosti radi, pomenuti mišljenje Venecijanske komisije iz 2018. godine kada pominje da Visoki savet tužilaca ne može biti instrument čistog samoupravljanja već vuče svoje demokratski legitimitet od izbora barem jednog dela članova od parlamenta. Hoće da kaže, da involvira apsolutno ka ovim rešenjima.
Drago mi je što je u ovom amandmanima predviđena je i mogućnost da u slučaju dođe do nekog disfunkcionalnog odnosa, da se istaknuti pravnici ne izaberu u Skupštini iz ko zna kojeg razloga, da je predviđena mogućnost da se formira jedna posebna komisija koju opet čini predsednik Narodne skupštine, predsednik Ustavnog suda, predsednik Vrhovnog suda, Vrhovni javni tužilac, Zaštitnik građana, koji onda odlučuju većinom glasova o izboru istaknutih pravnika. Znači, znači, četiri plus četiri.
Poštovane koleginice i kolege, hteo bih na kraju svog izlaganja da kažem još nekoliko reči. Naravno, da smo u istoriji našoj, da kažem ustavnog razvoja imali više primera promene Ustava. Ne bih se vrši osvrtao na to. Mislim da je dobro što mi danas razgovaramo o ovom aktu i mislim da je dobro što ćemo i usvojiti ove amandmane na promenu Ustava i što će građani to prihvatiti na referendumu.
Ministarstvu za poslove pravosuđa ostaje veliki posao zato što, ako ste videli obaveze koje slede nakon usvajanja ovih amandmana i danas i na referendumu, postoji obaveza ministarstva da u sledećih godinu dana predloži brojne zakone koji će regulisati bliže uslove za izbor sudija i za sudije porotnike, onda koje su to funkcije, poslovi ili privatni interesi koji su nespojivi sa funkcijom sudije i sudija porotnika, koji su uslovi za izbor i nespojivost sa funkcijama člana Visokog saveta koje bira Narodna skupština.
Hoću da ima puno stvari koje će biti rešene zakonom, koji će dodatno obogatiti i ovu materiju pravno, ali i pomoći da pravosuđe bude efikasnije. Mi usvajamo Ustavne amandmane i znate da odredbe Ustava moraju biti jasne, ali i dovoljno, da kažem, u nekim slučajevima opšte da mogu biti razređene kasnije zakonom.
Ministarstvo za poslove pravosuđa čeka veliki posao, ali mislim da smo napravili veliki, veliki korak u tom pravcu i nadam se da ćemo mi u Srbiji od toga imati boljitka. Očekujem da ćemo imati boljitka.
Kažem, konačno smo sada prekinuli neku tu vezu koja je do sada možda postojala kao izgovor zašto pravosuđe nije efikasno. Mislim da će sada morati ljudi u pravosuđu da se pogledaju u lice i da kažu stvarno ko radi i ko ne radi i onaj ko ne radi ili ne ispunjava sve uslove da Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaštva može da radi.
Ja ovo pominjem zato što sam i bio u situaciji posle 2000. godine, u razgovorima koje je imao tadašnji odbor sa vodećim ljudima pravosuđa, da postavim jedno prosto pitanje – kada se desilo da, primera radi, se iz pravosuđa kazni neko ko ne radi svoj posao, ko ne dolazi na posao, ko ne daj bože učini nešto suprotno zakonu, ko na različite načine opstruira posao čoveka, vodećih ljudi u pravosuđu i zbog čega građani trpe? Mislim da ćemo sa ovim rešenjima i zakonima koji slede tu stvar potpuno urediti i konačno dobiti pravosuđe i nadam se da će ovo što radimo oceniti i Evropska komisija vezana za naš pregovarački proces, s obzirom da to do sada nisu ocenili, da će ovo ubrzati naš put ka EU.
Svi želimo da živimo u demokratskoj državi, da delimo demokratske vrednosti ovog prostora Evrope i da imamo efikasno društvo i da imamo građane o kojima država brine. Sa ovim amandmanima i zakonima koji slede ja sam potpuno uveren da će tako biti i to su sve razlozi zbog čega će SPS glasati za ovaj dokument i glasati, naravno, za referendum kada mu dođe vreme.
Hvala vam.
Zahvaljujem, predsedavajući.
Poštovane koleginice i kolege, dozvolite mi da se i ja u ime SPS zahvalim svima vama koji upućujete izraze saučešća našoj partiji i nama kolegama, Milutina Mrkonjića povodom njegove smrti.
Znate, Mrku sam poznavao skoro tri decenije i stvarno toliko dugo vremena kada provedete sa nekim čovekom imate priliku da ga upoznate u potpunosti. On je bio jedna od retkih dobrih ljudi, nadasve pored svih onih osobina koje je posedovao kao inženjer, kao socijalista, kao dobar prijatelj i drug i bez sumnje ostaviće neizbrisiv trag među nama, njegovim drugovima, ali i kod svih onih drugih ljudi koji su sa njim bili u kontaktu, koji su ga znali, koji su znali šta on radi. Nesebično je davao sebe, uvek su mu država i drugi bili pre njega i to je nešto što ostaje deo njegovog identiteta. Hvala vam što to razumete. Hvala vam što delite tugu njegovog preranog odlaska sa svima nama, članovima SPS.
Sada mi dozvolite da vam kažem nekoliko reči o tački koja je predmet rada i odlučivanja Narodne skupštine Republike Srbije danas.
Naime, SPS će glasati o odluci, o dopunama Odluke o prestanku funkcije i imenovanju u Republičku izbornu komisiju.
Republička izborna komisija će dobiti šest novih članova i šest novih zamenika. Građani Republike Srbije treba da znaju da je proširenje sastava RIK rezultat dogovora u međustranačkom dijalogu i da ima za cilj objektivno da unapredi celu, ne samo izbornu proceduru, nego da unapredi izborni proces i da pomogne građanima Republike Srbije i pripadnicima stranaka koje će učestvovati, ali i onima koji nisu u sastavu, ali su bili deo međustranačkog dijaloga, da se poveća poverenje u izborni proces.
Naime, poštovani građani Republike Srbije, mi imamo jednu čudnu situaciju od 2019. godine kada je međustranački dijalog započet da se stalno od strane opozicije pokušava nametnuti u javnosti utisak da je Srbija nešto posebno u odnosu na druge zemlje Evrope i sveta i da naš izborni proces, izborna procedura, naše izborno zakonodavstvo nije u skladu sa standardima zemalja članica EU.
Naime, nije uopšte nepoznato, ove tri i nešto decenije od kada je uveden višestranački sistem u Republiku Srbiju, naravno uvek stalno se vrše promene izbornog zakonodavstva, jer stalno postoje potrebe da se vrši promena u izbornom zakonodavstvu i to nije samo specifičnost Republike Srbije, to se radi svuda u svetu. Prošle nedelje smo promenili uslov vezan za usvajanje Ustava, kao najvećeg pravnog akta jedne države zato što je Ustav iz 2006. godine predvideo to rešenje. Naš je problem što smo čekali 2021. godinu da ne promenimo zakon kojim je ustavno rešenje iz 2006. godine to regulisalo.
Ali, odmah ste u javnosti mogli da čujete sijaset negativnih komentara, čak sam i ja od nekih svojih prijatelja čuo pitanje – zašto donosite zakon i zašto je takva većina potrebna. Kad sam objasnio da je to 2006. godini potpuno drugačije ljudi reaguju.
Zašto ovo govorim? Našem društvu, našoj Republici Srbiji je potrebno više razgovora, potrebno je više dijaloga, ali je potrebno i više da se čujemo. Često u javnosti dobijaju prednost ljudi čiji stavovi nisu utemeljeni, koji teže ka tome da zaoštravaju situaciju u Republici Srbiji, koji nemaju argument, bez argumenta sile, zato što očigledno nije problem što ne mislimo isto, nego što ne dozvoljavamo drugoj strani da kaže šta misli i da građani o tome donesu svoj sud.
Ovo kad kažem građani donesu svoj sud, ima kritika, naravno od strane minornih političkih stranaka i nekih nazovi intelektualaca po sastavu ove Skupštine.
Poštovane koleginice i kolege, poštovani građani, ko je utvrdio sastav ove Skupštine? Pa, građani Republike Srbije. Oni su glasali na proteklim izborima. Iako smo smanjili izborni cenzus sa 5% na 3% građani su glasali, umesto pitanja da li je Skupština reprezentativna trebalo bi postaviti pitanje zašto druge stranke nisu dobile ta 3% glasova. Pazite, ne 5%, nego 3% glasova, a pre toga bilo je onih koji su predlagali da se poveća cenzus na 7%. Čekajte, mi bi imali bukvalno dvostranačku Skupštinu, odnosno vladajuća koalicija sa SNS i naša manja koalicija SPS-JS. Pitanje da li bi, sem nas i manjina još neko ušao u ovu Skupštinu.
Mi želimo da Skupština bude reprezentativnija, ali mi o tome ne odlučujemo, to odlučuju građani Republike Srbije. Ovi razgovori koji su vođeni od 2019. godine jesu deo procesa i unapređenja izbornog procesa i poverenja u izborni proces, i poverenja u demokratske institucije Republike Srbije i međusobno poverenje.
Želim da vam skrenem pažnju da nažalost još od 2019. godine, kada su ti razgori započeti i na Fakultetu političkih nauka, i u Skupštini, i u vreme predsedavanja gospođe Maje Gojković da je vladajuća koalicija pokazala i ponudila više konkretnih rešenja da se stvari promene na bolje.
Neću da pominjem sve ono što je radilo Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu da bi se svaki građanin Republike Srbije osećao kao deo izbornog procesa, da zna da može da glasa i da zna da može da proveri da li je, ne daj Bože, neko umesto njega glasao.
Neću da pominjem celu proceduru, ali činjenica da stranke mogu da dobiju Zapisnik biračkog odbora nakon završetka glasanja, da je toliko članova biračkih odbora, predstavnika stranaka opozicije, odnosno ne opozicije nego svih onih stranaka koje učestvuju na izborima, to je po dvadesetak, trideset ljudi na jednom biračkom mestu kada imate osam hiljada i nekoliko stotina biračkih mesta. To je armija ljudi koji kontrolišu izborni proces.
U čemu je onda problem? Problem je u tome što neko, u ovom slučaju stranke opozicije, sada i vanparlamentarne jer nisu ni 3% prošli, ne mogu, očigledno da se pomire sa činjenicom da nemaju poverenje građana.
Ja njima ne želim da dajem savet, to je njihov problem, ali sve ono što sam video u ovim godinama, od 2019. godine, pa i sada, upućuju samo na jedan zaključak – nemaju program. Kad stranka nema program i nema politiku onda pribegava drugim rešenjima, onda pribegava sili, onda pribegava incidentima, onda od tih incidenata počinju da prave politiku.
Znate, 2019. godine u avgustu mesecu, posle prva tri razgovora kada neko proglasi bojkot kao opredeljenje političke stranke vezano za izbore koji tek treba da se održe za sedam, osam, devet meseci, to znači da je on izabrao bojkot kao sredstvo političke borbe, ne vodeći uopšte računa kakvi su izborni uslovi.
Onda pričaju - o izbornim uslovima se koristi samo kao dobra magla za pravi politički cilj. Zna se od početka, nije to nikakva tajna. Tu su kolege iz SNS koji stalno o tome govore.
Naša namera je da se predsednik Vučić na bilo koji način, i formalno i suštinski udalji iz izbornog procesa, jer ni jedna politička ličnost u Republici Srbiji nema njegovu težinu da bi ga mogla pobediti direktno u izborima. Naravno, njegova stranka i koalicija koju oni vode, samim tim imaju i najveće poverenje građana Republike Srbije.
Sve ono što smo videli u tim razgovorima za pametne ljude je bilo odmah jasno. Rešenja koja su se predlagala, čak, nažalost i neke nevladine organizacije, vrlo svesno kažem, neke nevladine organizacije, da ne bi sutra neko rekao sve vladine organizacije, ne neke vladine organizacije su se apsolutno stavile u funkciju stranaka opozicije, predlažući svoja rešenja kao konačna rešenja pozivajući se na iskustva koja od drugih ne postoje, želeći ne samo da promene sadržaj izbornog procesa, nego i direktno time da utiču na buduće izborne rezultate.
Znate, nije problem funkcionerske kampanje nigde u svetu, poenta je kako će mediji o tome obaveštavati. Ako postoje standardi, onda će to svako poštovati. Problem je ovde što se ni rad medija mnogima ne sviđa.
Znate, ja ovo govorim kao pripadnik vladajuće koalicije i stranke koja je u različitim situacijama bila anatemisana u drugom, trećem, petom, osmom planu, ali nikada nije uzimala to kao izgovor za neučestvovanje u izborima. Jedna stranka koja drži do sebe i koja ima program, ima ljude uvek ima šta da kaže građanima Republike Srbije i o tome se mora voditi računa.
Zato kažem, neke nevladine organizacije, jer ovde očigledno postoji jedan front borbe protiv svega ovoga što Srbija danas radi. Znate, istorija Balkana pokazuje da Zapadne zemlje ne vole samostalne države na Balkanu, niti države koje autonomno odlučuju o svojoj sudbini, niti donose odluke o svom razvoju. Srbija ima pametnu spoljnu politiku, ima jak državni vrh, ima kompetentne ljude i postigla je mnogo toga.
Znate, nisu se oni za nas zainteresovali tek tako slučajno. Posle povlačenja priznanja od strane 18 država su izabrani izaslanici SAD i EU za pitanja KiM. Do tada nisu pominjali to pitanje kao relevantno. Relevantno zašto? Zato što su naravno mislili da ćemo se mi pomiriti sa sudbinom i da će se onda jednog trenutka, kao što to Zapad ima običaj da čini samo reći – znate, razvoj događaja je takav. Moramo priznati stvarnost.
E, pa, sad, mora se priznati druga stvarnost, da je Srbija jaka država na Balkanu, ekonomski stabilna. Znači, pazite, država, moram ovo da kažem, koja dve godine uzastopce ima preko tri milijarde direktnih stranih investicija. Pa, kud ćete veći dokaz poverenja sveta u tu državu, u njene demokratske kapacitete, u njene zakone, u njenu postojanost, nego što je taj dokaz? Te brojke same po sebi najbolje govore.
Nama je svima stalo iz vladajuće koalicije da svi koji to žele i koji ispunjavaju zakonske uslove izađu na izbore, a građani Republike Srbije neka daju svoj sud. Neka glasaju za svakog onog za koga oni misle da treba. To je valjda suština demokratije i demokratskog procesa, a za državne i nacionalne ciljeve zajedno da se borimo zato što smo u proteklim decenijama bili anatemisani i proglašeni krivi za mnoge stvari za koje nemamo ni direktno učešće, ali to je deo politike koja je vođena protiv Republike Srbije i to je deo naše stvarnosti.
U svakom slučaju, ova odluka mislim da je dobra, jer, kažem, unaprediće poverenje u izborni proces i poverenje u demokratski kapacitet Republike Srbije. Znate, šest novih članova, šest novih zamenika vanparlamentarnih stranak uz postojeći sastav Republičke izborne komisije je sasvim dobra osnova za, ako hoćete, razmatranje i usvajanje svega onoga što imamo.
Imamo već zakon. Imaćemo i referendum u januaru. Sad smo uveli, odnosno ne uveli, referendum smo, ako mogu reći, ojačali, narodnu inicijativu još više promovisali. Ko zna, rešenje iz ova dva zakona videće da je povećan demokratski kapacitet građana Republike Srbije, da se ove dve institucije mogu češće koristiti, da mogu građani da postavljaju različita prava na različitim nivoima, od republičke do lokalne samouprave i šta ćete bolje za jednu demokratsku državu nego sve ono što taj zakon propisuje. Koliko će se koristiti, pa, to zavisi od građana, kao i mnoge stvari koje su ovde kod nas.
Ono što mogu reći kao predstavnik Socijalističke partije Srbije u međustranačkom dijalogu od 2019. godine pa do sada, jeste da, verovali ili ne, ali ja to mogu da kažem, kolege koje su takođe učesnici međustranačkog dijaloga mogu da provere ove moje reči da je možda i dobro što je sve to tako teklo, jer su se i predstavnici Evropskog parlamenta na kraju uverili u skromne, da ne kažem, gotovo nikakve kapacitete opozicije i u nikakav kvalitet predloga koji su nudili.
Bilo je tu predloga, verovali ili ne, od preuzimanja upravljanja RTS-om kao javnim servisom do toga da se bude po svaku cenu na medijima. Zašto? Eto, zato što predstavljaju stranke opozicije. Zbog čega? Zato što misle da imaju političku težinu i da treba neko da ih vidi i da ih čuje.
Ovo jeste deo tog međustranačkog dijaloga, ali onaj ko je učestvovao tamo video je kako su se i predstavnici Evropskog parlamenta ophodili u odnosu na predloge. Ko je imao šta da kaže, on je rekao. Ko je imao šta da predloži, on je predložio. Ono što je valjano, to je prihvaćeno.
Podsećam, i u prethodnom susretanju sa predstavnicima Evropskog parlamenta mi smo imali situaciju da je prihvaćena promena sastava REM-a, da su vezano za Agenciju za borbu protiv korupcije usvojena različita rešenja kojima se unapređuje rad Agencije vezan za izborni proces. O onim preporukama ODIR-a, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu je sve te mere prihvatilo, primenilo i stvarno, ukoliko se prizovemo u pamet, a pre svega mislim na pristalice opozicije, u predstojećim mesecima svako će imati priliku da predstave građanima svoj program ako ga ima i tu dolazimo do one suštinske stvari koju sam pomenuo na početku.
Predstavnici vladajuće koalicije, bilo da je reč o ovde prisutnim poslanicima ili predstavnicima izvršne vlasti, jednostavno, njima se želelo zabraniti ovaj rad da bi se, navodno, postigla neka, ne znam ni ja, navodna jednakost u izbornom procesu.
Pazite, demokratski proces je takav u svim zemljama sveta da kada neko dobije poverenje građana, četiri godine ili kraće, o tome se već odlučuje, on ima i pravo da radi na osnovu tog kredibiliteta, da radi četiri godine i da podnosi račune građanima za ono što je uradio.
Ova vladajuća koalicija je uradila u protekle četiri godine mnogo toga i ima sa čime da izađe pred građane i mislim da je dobro što smo i deo preporuka implementirali i kroz ovu odluku. Deo preporuka će biti implementiran kod izmena i dopuna postojećih nekih zakona.
U svakom slučaju, vladajuća koalicija će učiniti sve da ne može postojati nijedan događaj niti povod koji bi bacio senku na buduće izbore.
Želim da kažem da je dobro što je predsednik Vučić učestvovao na jednom dijalogu, a što smo imali i drugi dijalog uz posredovanje, jer ovaj prvi je bio predsednik Vučić i predsednik Narodne skupštine Republike Srbije Ivica Dačić sa jednim brojem vanparlamentarnih stranaka, a evroposlanici sa drugim.
Mislim da je to podstaklo međusobno uvažavanje, da su čak i evroposlanici shvatili da stranke sa kojima oni razgovaraju nisu jedine političke stranke u Republici Srbiji, niti imaju težinu koju imaju, nego da se moraju uvažavati sve političke stranke, a stranke su autonomno odlučivale o tome sa kim žele da razgovaraju. U svakom slučaju, imali su predloge.
Mislim da je dobro što ovo danas usvajamo i što će usvajanje ove odluke omogućiti ne samo realizaciju referenduma, odnosno Ustava, i amandmana o kojima ćemo raspravljati, nego će nadam se i ubrzati evropski put Srbije.
Kada kažem nadam se, ne mogu a da ne pomenem da je prošle nedelje Savet ministara razgovarao o otvaranju klastera Republike Srbije i nije doneo odluku koju smo mi očekivali, uz tvrdnje pojedinih da, eto, nismo dovoljno uradili vezano baš za ove promene o kojima mi danas razgovaramo i usvajanje Ustava.
Znate, to je jedna vrsta licemerja. Ako se zna da su amandmani na dnevnom redu Narodne skupštine, ako se zna da se RIK proširuje predstavnicima vanparlamentarne opozicije, ako se zna da će referendum biti 16. januara, onda reći da Srbija nije uradila šta je trebalo u oblasti vladavine prava je stvarno licemerno, ali to je EU. Mi imamo dve politike u EU, jednu koju vodi Brisel i drugu koju vode države članice. Ova prva je opšteg karaktera i puna maglovitih obećanja, a ova druga je stvar vrlo konkretnih interesa zemalja članica. Ova druga pokušava da natera Srbiju da prizna tzv. nezavisnost Kosova i da prihvati sve ono što joj se diktira kao navodno politika EU. Ona prva za to vreme ćuti i čeka da vidi kakvi će biti rezultati, ali, srećom, Srbija ne čeka. Srećom za građane Republike Srbije, Srbija ne čeka.
Mi radimo i gradimo svoju zemlju u interesu građana Republike Srbije, razvijamo prijateljstvo sa svima onima koji to žele i mislim da je ovo što je predsednik Vučić prošle nedelje, ako mogu upotrebiti tu reč, isposlovao sa predsednikom Putinom, to je najbolja stvar koja nam se mogla desiti. Znate, kada zemljama EU treba gas, onda je to pitanje gasa, a kada Srbiji treba gas, onda je to loš uticaj Ruske Federacije.
Zaboravilo se, poštovane koleginice i kolege i podsetiću one koji to ne znaju da znaju, da bi mogli koristiti kao argument, 2014. godine gasovod „Južni tok“ je zaustavljen zato što je to Brisel tražio od Bugarske ne zato što se nije mogao napraviti, ne zato što nisu postojali tehnički uslovi, nego zato što je Brisel… Znači, da bi, kako bih rekao, razrešio neke svoje odnose sa Ruskom Federacijom, EU je donela odluku da zaustavi gasovod, a to što su zemlje Zapadnog Balkana ostale bez gasa i štetu koju su trpele, e pa to je bio naš problem. Tako je bilo i oko kovida i oko ostalog. Kada mi to kažemo, oni kažu – pa šta se bunite, o čemu vi pričate, ali zaboravljaju da je Srbija zemlja ponosnih ljudi i autonomna u donošenju svojih odluka i da ima pravo na svoje izbore. Mi smo izabrali i EU kao strateški cilj, a to ne znači da smo zaboravili svoje dojučerašnje prijatelje ili da ćemo zaboraviti i Rusku Federaciju i Narodnu Republiku Kinu.
U međuvremenu ćemo videti kako se ponašaju svi. Mi ćemo se ponašati u skladu sa interesima naših građana i državnim i nacionalnim interesima Republike Srbije.
Mislim da je usvajanje ove naizgled skromne odluke jedan od tih malih koraka koje mi pravimo u izgradnji demokratske i jake Srbije i naša poslanička grupa će u danu za glasanje glasati za ovu odluku.
Hvala vam.
(Beograd, 30.01.2019.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | mesečno | 72122.00 | RSD | 03.06.2016 - |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | mesečno | 28686.00 | RSD | 03.06.2016 - |
| Profesor | Fakultet bezbednosti u Beogradu | Javni | Mesečno | 181316.00 | RSD | 15.01.2017 - |