ŽARKO OBRADOVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođen je 1960. godine u Beranama. Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, gde je kasnije magistrirao i doktorirao.

Prvo zaposlenje našao je 1988. godine, kada je primljen u Gradski komitet Socijalističkog saveza. Od punoletstva je bio član Komunističke partije Jugoslavije, a od tridesete godine član je SPS-a. Najpre je bio u Gradskom odboru stranke.

U periodu od 1998. do 2000. godine bio je na funkciji zamenika ministra za lokalnu samoupravu u Vladi Srbije, a u prelaznoj Vladi od oktobra 2000. do januara 2001. godine obavljao je dužnost zamenika ministra za visoko obrazovanje. Od januara 2001. godine bio je narodni poslanik do stupanja na položaj ministra prosvete. Bio je predsednik i zamenik predsednika poslaničkog kluba SPS-a u Narodnoj skupštini Srbije.

Zamenik je predsednika SPS-a od 2006. godine.

Od jula 2008. godine Obradović je na poziciji ministra prosvete. Početkom marta 2011. godine njegovom resoru je dodata oblast nauke. 2013. godine podnosi ostavku na ovu funkciju nakon afere “Mala matura”.

Član je Glavnog odbora SPS-a i zamenik predsednika partije.

Vanredni je profesor na Megatrend univerzitetu, a pre stupanja na ministarsku funkciju bio je i dekan na Fakultetu za državnu upravu i administraciju tog univerziteta.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.

Govori engleski i služi se francuskim jezikom.

Oženjen je i otac dve ćerke.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:53

Osnovne informacije

Statistika

  • 18
  • 0
  • 6 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 10 meseci i 12 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike - Pitanja za Vladu

čeka se odgovor 2 godine i 8 meseci i 20 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 2 godine i 10 meseci i 22 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 08.05.2020.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, mislim da razmatranjem zakona koji su na dnevnom redu Narodne skupštine Republike Srbije, mi pravimo, ako mogu reći, ovaj jedan, u odnosu na aktuelnu situaciju u kojoj se nalazimo, jedan zadnji korak da još transparentnije, ako mogu reći, unapredimo izborni proces. Sa usvajanjem ovih zakona stvoriće se neophodni uslovi i da RIK u okviru svojih ovlašćenja uradi sve one izborne radnje koje su potrebne da bi izbori bili održani na vreme.

Naime, do sada smo se bavili virusom i njegovim uticajem na život građana Republike Srbije i Vlada je tu položila veliki ispit i ceo Krizni štab uradili su jako mnogo, i sa ukidanjem vanrednog stanja naravno život se nastavlja dalje uz nove mere i uz ponašanje koje zahteva stanje, ako mogu reći, javnog zdravlja građana Republike Srbije. To je jedan od primarnih motiva zašto su izmenjeni ovi zakoni.

Naime, izmenama zakona se vodi računa o očuvanju zdravlja građana, jer se izmenama zakona povećava broj lica, odnosno institucija koje mogu prikupiti podatke sa potpisima birača koji podržavaju određene izborne liste. Mislim da je to jako dobro, jer se time daje mogućnost da se na lakši način što pre završi i ovaj deo izbornih radnji i da sve one stranke koje to žele uđu u izborni proces.

Ovo namerno govorim, one stranke koje to žele, zato što po mom skromnom uverenju postoje stranke koje od početka ne žele ovaj izborni proces i kojima je nažalost nasilje ili bojkot osnovni vid političkog delovanja. Imali smo priliku danas da se susretnemo sa jednim apsolutno primerom nasilja koji nas vraća u davne tridesete godine prošlog veka. To jeste za mene fašizam, da se kolega narodni poslanik na stepeništu Narodne skupštine napadne, da se spreči da uđe u Narodnu skupštinu Republike Srbije da obavlja svoj posao poslanika, to je sramno i nedopustivo i najbolje govori o onima koje te mere primenjuju.

Poštovane koleginice i kolege, ne treba se mnogo čuditi, nažalost, takvim ponašanjem, jer treba se podsetiti da je pre nekoliko meseci, jer stvari se možda zaboravljaju zbog ove situacije koju smo imali sa virusom, ali ne treba zaboraviti da su u okviru svojih protesta protiv aktuelne vlast i tzv. organizovanih šetnji gradom upali u, isti ti, pristalice ove i drugih stranaka koje bojkotuju ili su najavili tada bojkot izbora, da su upali u zgradu RTS-a i koristili motornu testeru kao sredstvo kojim su plašili prisutne. To govori o njima.

Setite se pokušaja nasilnog upada u Narodnu skupštinu Republike Srbije ili one druge oblike devijantnog ponašanja koje su pomenuli narodni poslanici. To je deo njihovog ponašanja, to je deo onoga što pojedine pristalice opozicije nude građanima Republike Srbije. Za njih izbori nisu način da se proveri demokratski kapacitet, za njih izbori nisu način da provere svoj uticaj, ugled kod građana i to su pokazali u ovih proteklih skoro devet ili deset meseci. Kažem, devet ili deset meseci, jer avgusta prošle godine su počeli razgovori sa predstavnicima svih političkih stranaka u Srbiji koji to žele, da bi se unapredio izborni proces. Razgovori su počeli tada i na FPN-u i kasnije u Skupštini, i pokazalo se da tu postoje ozbiljne razlike u pristupu stranaka koje učestvuju u razgovorima.

Kada god bi se našlo neko rešenje za pitanje koje bi se, da kažem, postavilo kao otvoreno, to u stvari nije bilo rešenje za unapređenje demokratskog procesa, to nije bilo unapređenje izbornog procesa, to se doživljavalo kao nametanje rešenja. Onda smo shvatili da, u stvari, pojedine stranke opozicije ne žele na izbore, da je bojkot sredstvo političke borbe koju oni primenjuju, da jednostavno nisu ni na koji način zainteresovani da se izborni proces unapredi, da je glavni cilj njihovog napada vladajuća koalicija i predsednik Republike, da je osnovna suština sprečiti predsednika Republike da obavlja svoj posao, da se spreči Vlada i ministri da obavljaju svoj posao i da se obezbedi prisustvo u medijima po svaku cenu. Naravno, zadatak medija je da na najbolji mogući i na profesionalan način prikazuju sve ono što političke stranke promovišu ili što nosioci javnih funkcija rade, ali ovde je reč o tome da se nosioci javnih funkcija spreče da obavljaju svoj posao.

Naime, sa tom, ako se sećate, poštovane koleginice i kolege, upotrebljava se izraz „funkcionerska kampanja“. Iza tog izraza, u stvari, stoji jedna čista namera da se zabrani nosiocima javne funkcije da u vreme kada se zakažu izbori ili u vreme održavanja izborne kampanje da obavljaju svoj redovan posao. To je suprotno logici demokratije, to je suprotno, ako mogu reći, poslu koji ta izabrana lica treba da rade jer, u stvari, oni su dobili jedan demokratski kapacitet od građana na prethodnim izborima da obavljaju svoje poslove za vreme dok im traje mandat, a sa druge strane sasvim je logično da mogu u javnosti da istupaju i da saopšte sve ono što određeno ministarstvo ili Vlada ili država ima nameru da radi.

Meni je zanimljivo da vidimo kakvo će biti ponašanje i ovih posrednika sa dobrim namerama koji su učestvovali u razgovorima o unapređenju izbornih uslova. Jer, ne želeći da sumnjam u njihove dobre namere, želeo bih da vidim da se istim stepenom energije kojim traže da se neke stvari u Srbiji poboljšaju ili kritikuju neke stvari u Srbiji kao nedovoljno dobre, da se istim stepenom energije i osude divljanje koje je danas bilo ovde u Skupštini, napad na našeg kolegu narodnog poslanika i da osude i druge oblike ponašanja koji se mogu nazvati svakojako, samo ne izražavanje političkog mišljenja.

Moram vam reći da sam, nažalost, razočaran ponašanjem kolega koji su sedeli ovde u Skupštini, koji sad pripadaju opoziciji, koji pokušavaju da minimiziraju u svojim javnim izjavama ovaj napad na kolegu Rističevića i to, nažalost, govori o sadašnjoj opoziciji, o velikom delu sadašnje opozicije i da njima nije važan demokratski proces, da njima nije važna demokratska Srbija, da njih uopšte ne interesuje bilo šta drugo do, naravno, lična afirmacija.

Mislim da, vodeći računa, naravno, o stanju javnog zdravlja i o preporukama koje krizni štab bude davao svim učesnicima izbornog procesa, mislim da će građani Republike Srbije biti u situaciji da 21. juna, pošto je najavljeno da je taj termin dogovoren na sastanku predsednika sa predstavnicima parlamentarnih stranaka, odnosno svih onih stranaka koje žele da učestvuju u predstojećim izborima, da će imati priliku da iskažu svoj politički stav. Važno je da izbori budu održani u dobroj atmosferi.

Mislim da je u proteklih skoro godinu dana sa ovim razgovorima koji su vođeni, sa predlozima koji su prihvaćeni sa tih okruglih stolova ili ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a koje smo mi usvojili krajem godine, mislim da su stvoreni dobri uslovi za obavljanje izbora i mislim da će građani Republike Srbije 21. juna znati koga žele kao svoje predstavnike.

Ovo pominjem iz razloga što postojeći izborni uslovi su bili svi određeni, do ovih izmena, svim zakonima koji su doneti pre 2008. godine, 2012. godine i smatralo se da oni predstavljaju optimalan demokratski okvir za održavanje izbora. Odjedanput su svi ti zakoni bili predmet kritike i prema njima je zauzet jedan negativan stav. Naravno, i to govori samo po sebi o dvostrukim aršinima koji postoje i načinu na koji se opozicija ponaša. Ako je njima dobro, onda je sve u redu, a ako njima nije dobro, onda ništa ne valja.

Nemojte se čuditi, poštovani građani, što doživljavamo od strane pojedinih poslanika iz Evropskog parlamenta ili iz nekih drugih međunarodnih organizacija određenu vrstu kritike. Nažalost, to nije samo podrška ljudima, nekim pripadnicima opozicije ovde u Srbiji, to govori o njihovom odnosu prema Srbiji, zato što ima krugova koji jednostavno ne žele da Srbija bude demokratska država, da Srbija bude država sa punim integritetom, koja može samostalno donositi odluke o svojoj spoljnoj politici ili samostalno birati svoje prijatelje.

Naravno da je naše opredeljenje da budemo članica Evropske unije, ali to ne znači da treba da imamo podanički odnos i prema Briselu ili prema bilo kome, dok naš proces pregovaranja traje, a nadam se i posle toga, sasvim je logično da kao demokratska zemlja možemo da biramo svoje prijatelje. Do pre nekoliko godina se pričalo o mekoj moći Rusije i njenom uticaju na zemlje Balkana, uključujući i Srbiju, sada se priča o mekoj moći Rusije i uticaju te meke moći na zemlje Balkana, a niko neće da javno kaže da je ista ta Kina na prvom, odnosno drugom mestu među spoljnotrgovinskim partnerima Evropske unije, kada govorimo o izvozu, odnosno uvozu robe.

Znači, ono što je dobro za neke zemlje Evropske unije pojedinačno, ta saradnja sa Kinom, loše je ako to Srbija radi. Mislim da je to jedna vrsta licemerja koje postoji, možda i nerazumevanja, ali mislim deo licemerja i namere da se i Srbija, ako mogu reći, bez integriteta uvuče u jednu geopolitičku igru koja postoji među velikim silama, jer je Evropska unija sebe smatra silom u nastajanju. Ona jeste u ekonomskom smislu, ali u vojnom i političkom je daleko od toga, a volela bi da bude.

U svakom slučaju, sve te stvari koje su nam se dešavale proteklih meseci su nam dale mogućnost da možda jasnije nego pre sagledamo i svoju poziciju i da, ako mogu reći, izoštrimo ugao u odnosu i na naše evropske integracije i na naše unutrašnje stvari. Evropske integracije će ići svojim putem. Potpuno sam ubeđen da Srbija ima administrativne i druge kapacitete da ispuni postavljene uslove, sem onog famoznog Poglavlja 35, ali i tu je Srbija pokazala da ima demokratski kapacitet, jer je i potpisala Briselski sporazum. Zanimljivo je da ga više skoro niko od strane Evropske unije ne pominje, niti pominje da druga strana, Priština, nije ispunila deo svojih obaveza, ali to govori nešto o ponašanju pojedinih čelnika Evropske unije i o odnosu prema Srbiji.

Što se tiče izbora, potpuno sam ubeđen da će oni proteći u demokratskoj atmosferi. Znam da je Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu uradilo jako mnogo stvari da se unapredi onaj deo izbornog procesa za koji Ministarstvo snosi neposredne obaveze. Mislim da sama činjenica, evo, pomenuću samo jedan primer, da je predviđena mogućnost da svaki građanin nakon završenih izbora može proveriti da nije slučajno neko glasao u njegovo ime sama po sebi zaslužuje pohvale i govori o jednom dobrom poslu koji je Ministarstvo uradilo, da ne pominjem uređeni birački spisak, da ne pominjem edukaciju službenika, da ne pominjem edukaciju članova biračkih odbora.

Hoću da kažem da je država sa svoje strane uradila sve da se unapredi izborni proces, da se poveća demokratski kapacitet Republike Srbije i da izbori u Srbiji budu kao i u drugim zemljama. Ali, ovde je reč o jednoj vrsti pritiska koji se pravi prema Srbiji, pa i ona pitanja koja se u drugim državama doživljavaju kao ako mogu reći redovna, ovde se kod nas doživljavaju kao vanredna.

Dobro je gospodine ministre što ste predložili ove izmene zakona i čuvajući zdravlje ljudi da date mogućnost da se još jedan broj političkih stranaka koje to žele ili one koje nisu uspele u rokovima koji su bili pre uvođenja vanrednog stanja da skupe potpise da mogu to da urade, a onda da ostavimo građanima priliku da ocene sve nas po programima i po idejama koje promovišemo, a ne po ovim ružnim stvarima koje neki od nas, na žalost primenjuju. Jednostavno da se nadamo da će u skladu sa procenama i svim onim što je uradio naš Krizni štab da će Korona u međuvremenu nestati kao vrsta, ako mogu reći, zdravstvenog izazova kojem smo izloženi, a da će građani biti u situaciji da izaberu one koje žele i da ćemo nakon sledećih izbora napraviti korak.

Poslanička grupa SPS će u danu za glasanje glasati za sve ove izmene, jer smatramo da se ovim rešenjima unapređuje dalji izborni proces, a vodi se računa o zdravlju građana kao najvažnijoj stvari na svetu, jer znate džabe nam priča o demokratiji. Time ću završiti. Džabe nam priča o demokratiji ako ne vodimo računa o ljudima, jer ukoliko nema ljudi nema ni demokratije. Zato mi je drago što ste zdravlje ljudi stavili na prvo mesto kada ste obrazlagali donošenje ovih zakona. Hvala.

Druga sednica Narodne skupštine , 06.05.2020.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovana predsednice Vlade, poštovani prvi potpredsedniče Vlade, koleginice i kolege, dozvolite da i ja kao jedan od predstavnika Socijalističke partije Srbije u ovoj Narodnoj skupštini Republike Srbije kažem povodom Predloga Vlade za ukidanje vanrednog stanja. Predsednica Vlade je na početku današnjeg izlaganja obrazložila razloge zašto se predlaže ukidanje vanrednog stanja i svi navodi koje je ona iznela apsolutno stoje. To i današnji podaci potvrđuju, broj zaraženih osoba virusom COVID-19 je danas manji nego ikad pre.

Ono što je izazvalo moju pažnju jeste ovaj treći uslov, a to su ispunjeni kriterijumi Svetske zdravstvene organizacije. Predsednica Vlade je detaljno pomenula te kriterijume i u kojoj meri i na koji način. Ja bih želeo da istaknem taj detalj zato što je važan, zato što smo mi kao Republika Srbija od početka sarađivali sa Svetskom zdravstvenom organizacijom. Bili smo deo, da tako kažem, tog jedinstvenog fronta borbe protiv ove pandemije. Direktor Kancelarije Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji je rekao da je Srbija uspešno obavila svoj posao. On je, doduše, rekao to pre dve-tri nedelje, ali to podaci pokazuju, da je Srbija uspešno obavila posao borbe protiv virusa, jer je epidemija od početka bila pod kontrolom. To je važno reći. Na kraju krajeva, mislim da ove brojke koje mi ostali gledamo svakog dana dovoljno govore da je Srbija tu bila uspešna.

Mislim da je najveća stvar, najveći posao koji je uradila naša država, mislim i na predsednika države i na predsednika Vlade i na celu Vladu, kako one ministre koji su bili u kriznom štabu, tako i one koji nisu, da su uradili jedan za građane važan posao i pokazali su kako se može boriti protiv pandemije. Naravno, lekari i celo medicinsko osoblje su tu podneli najveći teret, ali se pokazalo da imamo veoma kvalitetno zdravstvo, da imamo kompetentne ljude, da imamo, ako tako mogu reći, fleksibilno zdravstvo zato što smo sve to uspeli u kratkom vremenu. Ne zaboravite, vanredno stanje je uvedeno pre 50 dana, prvi slučaj je zabeležen 5. marta, znači pre dva meseca. Pokazalo se da naš zdravstveni sistem može da se brzo prilagodi novoj situaciji.

Ne treba smetnuti s uma da je virus, iako o njemu svi pričaju, još uvek apsolutno u velikoj meri nepoznat, zato što se uvek javljaju neki lekari sa pojedinim teorijama, ali ja se sećam pravila Svetske zdravstvene organizacije koje sam pročitao, da samo ono što je naučno utemeljeno, što je provereno, što se pokazalo prilikom istraživanja kao konačno se može uzeti za konačnu istinu. Mislim da je u celoj ovoj borbi koji smo imali protiv Korone u proteklih dva meseca zdravstveni sistem pokazao jednu izuzetnu efikasnost. Građani su, naravno, bili odgovorni i mislim da i to nešto govori o društvu naše države Republike Srbije.

Međutim, sutra mi nastavljamo borbu protiv virusa, ali na jedan drugačiji način. Vraćamo se u život i mislim da ti koraci treba da budu vrlo pažljivi. Postoje mere koje će se primenjivati. Vlada je dala i predlog onih mera koje se apsolutno ukidaju i onih koje ostaju na strani. Postoje oblasti života u kojima, primera radi mera socijalnog distanciranja će onemogućiti rad u punoj meri ili u potpunosti. Mislim i na obrazovanje, mislim i na kulturu, na sport, na nauku i druge oblasti gde postoji kao neki uslov, ako mogu reći, da se okupi veći broj ljudi i o tome treba voditi računa. Mislim da naš krizni štab ima dobar manir da obaveštava tačno javnost o stanju zdravlja i borbe protiv Korone.

Poštovana predsednice Vlade, mislim da bi na određen način trebali voditi računa unutar štaba, ako mogu skromno reći i o meri pojavljivanja, jer svaka reč članova štaba ima uticaj na nas građane, da svaka informacija bude tačna. Pravovremena je uvek bila, bile su i tačne, ali je važno ovaj ostatak borbe protiv Korone da ne napravimo neku grešku.

Mislim da je Srbija pokazala jedno lepo lice u ovoj borbi protiv korone. Pored toga što smo videli i da imamo prijatelje koji nam pomažu u borbi protiv korone, videlo se da Srbija ima kapaciteta da pomogne i druge države. Drago mi je što smo pomogli i Republici Italiji i naravno Republici Srpskoj, ali i ponudili ostalima pomoć, jer mislim da je to dobro. Drago mi je što ste i vi, poštovana predsednice, juče na donatorskoj konferenciji u ime Srbije ponudili dva miliona evra kao naš doprinos da se što pre nađe vakcina i da što pre postane globalno primenljiv.

Mislim da nema zemlje u regionu koja je pokazala toliku želju da pomogne svojim građanima. Evo, tu je gospodin Dačić, kao potpredsednik Vlade i kao ministar inostranih poslova, da je ipak bilo 37 letova i da su naši građani sa različitih destinacija širom sveta vraćeni u Srbiju da budu među svojima, govori o jednom humanom i patriotskom aspektu rada Vlade, da se pomogne svima onima kojima je to moguće da budu među svojima.

Naravno, taj odnos sa EU je veoma zanimljiv. Naravno, naše je čvrsto opredeljenje da budemo članica EU i nema ljutnje. Mislim da ne treba da postoji ljutnja sa njihove strane što mi apostrofiramo pomoć i Narodne Republike Kine i Ruske Federacije, rekli smo i SAD i Norveške i ostalih. Ne treba zaboraviti, ne treba smetnuti sa uma da je EU prvih dana pojave pandemije donela uredbu ili je donela propis kojim je na određen onemogućena nabavka medicinske pomoći za zemlje koje nisu članice EU. To ja razumem. To je njihov potez, ali objektivno to nije nešto što je išlo nama u prilog i oni moraju da razumeju nas.

Mi smo suverena država koja vodi računa o svojim interesima, vodi računa o svojim građanima. Nama je bila važna u tom trenutku pomoć koju smo dobili od Narodne Republike Kine i od drugih država koje sam pomenuo, pri čemu je EU apsolutno tu da kažem neupitna, ali moramo razgovarati o tome, ne treba da postoji sujeta sa bilo koje strane.

Ono što je važno pomenuti, život od sutra vraća se u svoju normalu, ali je sjajna stvar koju je uradio Krizni štab pitanje ekonomije. Sve procene, ja govorim kao osoba koja se trudi da o onome što nam se dešava ili čime smo okruženi da sazna što više, video sam da će u ekonomiji stanje biti jako teško širom sveta. Vidim da se pominju cifre od 58 ili čak 59 miliona Evropljana koji ostaju bez posla. Procene MMF su da će ovo biti najveća recesija, čak i gora od one 1930. godine.

Mislim da je naša država i Krizni štab koji se time bavio uradio prave mere vezano i za sprečeno otpuštanje, za pomoć, za odnos prema onima koji su zaposleni i mislim da je to sjajna stvar.

Poštovana predsednice, ima jedna oblast javnog života gde bih želeo da pomenem i da imate to u vidu šta tu treba uraditi. Reč je o obrazovanju. Zašto pominjem obrazovanje? Svi učesnici procesa obrazovanja od predškolskog do visokog od 15. marta nisu aktivni u nastavi, na način da postoji neposredan kontakt komunikacije i razmena mišljenja sa drugom stranom, između đaka i nastavnika, između profesora i studenata i ostalo. Kada pogledamo celu strukturu obrazovnog sistema objektivno, jedino će mali maturanti biti u jednoj čudnoj situaciji. Svi će ostali završiti svoj posao na način na koji je to predviđeno.

Mislim da je sjajna stvar bila ovo što je Ministarstvo prosvete uradilo sa nastavom i sa lekcijama koje su putem interneta prenošene za đake. Razgovarao sam sa puno kolega. Mislim da će nastavnici tu apsolutno taj deo posla privesti kraju. Vlada je promenila uredbu. Dala je mogućnosti da sve to što se uradi u budućem vremenu bude urađeno na pravi način. Studenti će imati, kako smo obavešteni, krajem maja aprilski rok, onda u junu naravno junski.

Ali, mali maturanti su u jednoj čudnoj situaciji zato što deo nastave prate preko malih ekrana, deo imaju nastave i provere svojih znanja sa nastavnicima. Imali su probu male mature. Ne postoji ili neće postojati do kraja školske godine, to je već dva i po meseca za njih, a za ostale đake tri meseca, neće postojati nikakav direktan kontakt i komunikacija i odgovor na postavljeno pitanje, u smislu ako nekome od njih nije jasno, kako mu objasniti to što nije jasno i kako ga uvesti u novu lekciju.

Znam da bi mali maturanti želeli da male mature nema, ali mislim da Ministarstvo ima dobar plan da to obezbedi na najbolji mogući način, uz poštovanje mere socijalne distance, da ne postoji mogućnost da se neko zarazi. Mislim da je dobro što će se u drugoj polovini juna obaviti mala matura, da je dobro što će biti na nivou, kako bih rekao, u školi ceo kapacitet škole staviti na raspolaganje malim maturantima, da će i nastavno osoblje biti tu, ali se mora naći način da nastavnici sa đacima ovaj deo nastave od 15. marta pa do kraja školske godine prevedu brojčano u ocene, a da Zavod za unapređenje kvaliteta, zavod koji priprema malu maturu, da uzme u obzir i to postojeće stanje, ako mogu reći, da prilagodi ova pitanja koja su bila od 15. maja.

Znam da će Ministarstvo organizovati u školama početkom juna slobodne dane da bi đaci sa roditeljima mogli za ono što im nije jasno razgovarati sa nastavnicima ili ukoliko postoji potreba da se popravi neka ocena, sve je to lepo, ali objektivno u dva, tri ili pet dana se ne može, kako bih rekao, ceo onaj proces koji dva i po meseca je postojao savladati i za njih se mora naći pravo rešenje. Zato što će svi ostali na jedan dobar način završiti. Čak ukoliko neko od njih i nije savladao neku lekciju, naravno, uvek postoji drugi deo, postoji letnji period, postoji septembar, imaće vremena da se savlada sve ono što je deo ishoda znanja za određeni nivo obrazovanja, ali mali maturanti su u jednoj posebnoj poziciji i o tome treba voditi računa. Zato sam ovo i pomenuo.

Mi se inače ukidanjem vanrednog stanja vraćamo i u jednu drugu dimenziju našeg života, ako mogu reći, pošto smo ovde u Narodnoj skupštini, bavićemo se politikom. Ne treba se mnogo, nažalost, ovo jutros što se desilo pokazuje način ponašanja aktuelne opozicije, jer opozicija koja nema ideju, koja nema program lično mislim da se provocira nasilje i pokušava se stvoriti neki događaj da bi se iz toga profitiralo. Ovo mogu reći zato što sam u ime naše partije bio jedan od ljudi koji je učestvovao u razgovorima sa opozicijom još od avgusta meseca prošle godine i to je jedna konstanta u njihovom ponašanju.

Znate, prvo je bilo da li će biti stolova o unapređenju izbornih uslova, pa je bilo nekoliko sesija na Fakultetu političkih nauka i posle dve, tri sesije određene političke stranke koje su i danas protiv izbora su najavile bojkot izbora. Znate, kada neko u avgustu mesecu najavljuje bojkot izbora u aprilu, jer nismo znali da će nam se desiti korona, a evo sada će to biti kraj juna, onda to govori o njihovom strateškom opredeljenju. Znači, hoće razgovor – neće da učestvuju u razgovoru, hoće Narodnu skupštinu – neće da dođu u Narodnu skupštinu, hoće izbore – neće da učestvuju u izborima. Onda shvatite da je u stvari to jedna zloupotreba političkih institucija naše Republike Srbije i jedno promovisanje svoje pozicije na jedan potpuno pogrešan način.

Mislim da moramo da pokušamo da njihovo ponašanje stavimo u drugi plan, jer lično mislim da su zloupotrebili jednu jako humanu i lepu akciju kao što je podrška lekarima za ono što su uradili za ovih 50 dana i ono što rade za sve građane Republike Srbije. Lupanje u šerpe je njihovo pravo, ali i zloupotreba apsolutno jedne humane aktivnosti naših lekara. Postoje izbori, kao i u svim drugim demokratskim zemljama, pa ko želi nek izađe, ali se mora promeniti rečnik. Zabranjeno je i nedopustivo je prozivanje dece bilo koga i predsednika Republike, ali i bilo kojih ličnosti koje učestvuju u javnom političkom životu Republike Srbije. Mora se promeniti rečnik zato što se Srbija promenila i moramo se menjati svi zajedno, pa čak i oni koji to ne žele naučiti da budu deo tih promena.

U svakom slučaju, mislim da je Republika Srbija u ovih proteklih 50 dana od uvođenja vanrednog stanja uradila mnoge pozitivne stvari, mislim da to brojke pokazuju, a na nama je, kako kažu lekari iz Kriznog štaba, da preuzmemo deo lične odgovornosti i svojim ponašanjem pomognemo Republici Srbiji da što pre dođe do onog nultog broja i da što pre korona bude i zvanično proglašena kao slučaj koji više ne postoji u Republici Srbiji. Hvala vam.

Prva sednica Narodne skupštine , 29.04.2020.

Poštovana predsednice Skupštine, poštovana predsednice Vlade, gospodo ministri, dozvolite mi da kažem nekoliko reči o ovoj temi.

Naime, i juče i danas čulo se mnogo toga u Skupštini i moram iskreno reći da sam bio u nedoumici šta tačno treba govoriti o ovoj temi. Naizgled, stvar je vrlo prosta, Odluka o uvođenju vanrednog stanja, ali slušajući neke kolege juče i danas moram vam reći da sam se setio jedne misli čuvenog nemačkog filozofa Jirgena Habermasa koji je povodom Kovida virusa koji hara sada svetom rekao nešto što se može primeniti, nažalost, i na diskusije koje su se čule u Narodnoj skupštini i o ovoj temi i o drugim temama, a on je rekao – toliko znanja o neznanju odavno nije bilo.

Ja imam utisak da se pojedine diskusije vrlo svesno plasiraju, da se građani dezinformišu, da se ne shvata pravi značaj opasnosti koju Kovid – 19 nosi sa sobom i svega onoga što je Vlada Republike Srbije, zajedno sa predsednikom Republike Srbije, uradila da se virus suzbije.

Naime, možemo reći, evo, iskoristiću ovu misao Jirgena Habermasa, da se o virusu sve zna, a samo malo nekoliko stvari se ne zna. Ne zna se kako ga pobediti, jer sama činjenica da se 165 lekova, ako je verovati medijima, nema razloga da ne verujemo, testira u ovom trenutku, da se vidi njihov učinak u borbi protiv Korona virusa ili 66 različitih vakcina, govori o tome da svet ozbiljno pokušava da nađe odgovor na virus Korona, ali odgovora nema i onda se postavlja logično pitanje da li je Srbija, jedna mala zemlja, uradila sve što treba da zaštiti svoje građane.

Moje duboko ubeđenje je da jeste. Pročitao sam reči direktora SZO pre nekoliko nedelja, kada je izjavio da je ovaj virus deset puta opasniji od virusa koji je bio 2009. godine.

Kao građanin koji je bio u samoizolaciji, redovno sam pratio vesti u 15.00 časova i izveštavanje Kriznog štaba. Čuo sam i dr Kona koji je pomenuo, a i setio sam se te 2009. godine, nažalost, tada je 135 ljudi preminulo, a oko 6.500 ljudi je bilo zaraženo. Taj virus je bio deset puta slabiji i postojala je vakcina kao način da se taj problem reši. Zar treba onda dovoditi u pitanje sve ono što je naša Vlada uradila, odnosno Krizni štab, ali i Vlada? Krizni štab zato što su to ljudi koji su bili neposredno upućeni u sve ove stvari koje se odnose na borbu protiv Korona virusa, ali i Vlade. Vlada stvara opšti ambijent i, naravno, predsednik Republike. Ne treba ni njega zaboraviti, jer je veliki deo posla pao na njegova leđa, jer on vodi jedan krizni štab, a predsednica Vlade vodi drugi štab.

Kada se stavite u položaj običnog čoveka, šta njega interesuje? Običnog čoveka interesuje da vidi da li postoji država koja zna kako da se bori protiv opasnosti kao što je virus Kovid – 19. Da, mi imamo takav Krizni štab i imamo takvo državno vođstvo koji to zna. Druga dimenzija tog odnosa jeste da li smo preduzeli prave mere, da li imamo relevantan profesionalni zdravstveni sistem i da li su mere koje mi primenjujemo odgovarajuće. Da, bez uvrede po bilo koga, jedino se samoizolacija pokazala kao najefikasniji metod suzbijanja širenja virusa zbog dužine njegovog života, odnosno ograničenog vremena trajanja. Sve ostale mere daju rezultate, ali ovo je najefikasnije. Ovo govorim i u kontekstu mere koje su preduzete.

Koji je treći element koji građane interesuje? Naravno, to je da li u ono vreme kada je dozvoljena sloboda kretanja, da li mogu u trgovinama naći ono što im treba. Da, trgovine su bile pune i to je deo rada Vlade.

Da li su se lekovi mogli naći u apotekama? Da. Moglo se desiti eventualno da deo dana ili jedan dan nešto od toga nema, ali su trgovine i apoteke bile pune i ljudi su se mogli snabdeti i mogli su pobediti ovaj opasni virus, odnosno naći rešenje za ono što im tada treba.

Šta je ovde još potrebno reći? Znamo da je 26. februara bio održan prvi sastanak povodom Kovida – 19. Moram da kažem da je SZO svetsku krizu borbe protiv pandemije označila 30. januara i onda red događaja koji su potom usledili govore da je naša država uradila najveći broj stvari koje je moguće uraditi u ovoj situaciji, jer mnogo se stvari i ne zna.

Da li smo položili ispit? Da. Ja ne bih želeo da licitiramo brojkama, jer brojke su, da kažem, relativna stvar i treba sačekati sve dok prođe, pa tek o tome govoriti. Ali, gledao sam ovih dana sve podatke vezano za širenje Korona virusa, i ako uzmemo činjenicu današnje, primera radi, brojke, koje govore da je preko 3.150.000 ljudi zaraženo. Neću govoriti o umrlima, jer svaki ljudski život je vredan. Ali, recimo, zemlje koje su približno našoj veličini ili broja stanovnika, kao Belgija ili Švajcarska ili Portugal ili Švedska, oni imaju tri do četiri puta više zaraženih, a nažalost, preminulih osoba imaju 5, 10, pa i više puta. To sve ima svoj smisao, ima svoj značaj.

Mislim da je najbolja stvar koju je Krizni štab uradio i Vlada Republike Srbije i država Srbija jeste što je ljudima od struke dala mogućnost da njihove reči i njihov stav, njihovo mišljenje opredeljuju sve one odluke koje je Krizni štab donosio.

Ono što je važno, moglo se čuti u javnosti, jeste da su to kompetentni ljudi, da su njihova mišljenja bila relevantna, da su uvažavali stvarnost, da su se trudili da u odnosu na kapacitete naše države, na naše zdravstvene mogućnosti, koje su se pokazale daleko boljim nego što se to mislilo, a kamoli što se govorilo, da su našli rešenje na mnoga otvorena pitanja.

Ne mogu a da ne iskoristim ovaj trenutak da kažem nekoliko reči i o jednoj temi koju je i predsednica Vlade pomenula juče, a to je solidarnost, pomoć. Kada je naš predsednik Republike gospodin Vučić rekao da nema solidarnosti u Evropi, onda je to ispalo da je jeres i da je kritika EU. Kada to kaže neko iz Francuske ili Italije, onda se to doživljava kao normalno, jer se to onda razmenjuju mišljenja unutar EU. Da me ne bi shvatili pogrešno, ja sam apsolutno pristalica toga da naša zemlja treba da bude članica EU i željno očekujem dan kada će se to desiti, ali se plašim da će to biti dug posao. Zašto? Zato što i zemlje EU imaju različite interese i u odnosu na nas. To se, na kraju krajeva, videlo i sada oko ove stvari oko Kovida.

Nije nepoznato da je Kina naš veliki strateški partner. Nije nepoznato da to prijateljstvo traje jako dugo i da je veoma bogato. Zaboravlja se da kada se virus pojavio u Kini, zaboravlja se da je predsednik Republike gospodin Vučić prvi poslao telegram podrške Kini. Zaboravlja se da je Vlada Republike Srbije krenula sa skupljanjem pomoći Narodnoj Republici Kini. Zaboravlja se da je ministar inostranih poslova, potpredsednik Vlade Ivica Dačić, u januaru ove godine, kada niko nije hteo da pođe u Kinu, otišao, sreo se sa svojim kolegom. Bio je prvi i jedini strani državnik koji je otišao u Kinu i tada pokazao da Srbija podržava Kinu i da se daje podrška onome što Kina radi.

Zašto se onda čuditi ako nam je Kina pritekla prva u pomoć? Zašto se čuditi ako predsednik Vučić kaže za Si Đipinga da je brat? Vi znate, u našoj terminologiji brat je neko ko je najbliža osoba i koja će vam uvek pomoći. Oni su nam pomogli. Ta pomoć je i velika i važna. Nije samo u pitanju medicinska oprema. Ona je izuzetno važna za zdravstveni sistem, ali je važna i moralna dimenzija te pomoći.

Znate, kada dođu lekari koji su se borili sa virusom u gradovima Kine, pa vam prenesu svoje iskustvo, to onda ima daleko veći značaj nego što izgleda formalno, jer govore ljudi koji su se borili i pobedili taj virus. Onda to znači i za našu zemlju. I kada kažu da ovu bolnicu možemo koristiti kao Kovid bolnicu i kada kažu da neku ne možemo i zbog čega ne možemo, kada kažu da treba otvoriti drugu vrstu bolnice, kao što je bio Sajam ili Čair ili Spens ili drugo, to ima mnogo smisla.

Hvala i ostalima. Hvala i EU. Hvala i Ruskoj Federaciji i SAD. Hvala svima, jer Srbija zaslužuje da joj se pomogne. Ali, pre svega, hvala građanima Republike Srbije, hvala njima na svom, ako mogu reći, na trudu i pažnji i spremnosti da prihvate ove mere.

Ovo su mere koje su potrebne Srbiji da bi se zaštitilo zdravlje građana Srbije. Koliko god to izgledalo nekom teško, mere su preduzete da bi se zdravlje zaštitilo i to se mora stalno ponavljati.

Hvala i zdravstvenim radnicima i lekarima i medicinskim sestrama i tehničkom osoblju, svima onima koji su ovih proteklih dana, od kako se pojavio virus, učinili sve da se zdravstveni sistem spase. Jer, zdravstveni sistem jeste jedna konstanta koja je izuzetno važna i da nismo spasili zdravstveni sistem, onda bi to bile neke traumatične slike, kao što smo mogli videti one snimke iz Italije, Španije ili drugih zemalja.

Poštovana predsednice, moramo objektivno razgovarati i o onome što nas čeka. Mislim da opasnosti nisu male. Nisam siguran da svi razumeju opasnosti od Korona virusa. Mere moraju biti postepeno ublažavane da bi efekat tih mera bio pravi. U svakom slučaju, biće prilike i o tome da se razgovara.

Ono što se mora reći jeste da je Krizni štab, da je Vlada, da je predsednik Republike, da su položili ispit i to je najvažnija stvar. Zbog čega? Ne zbog njih samih. Tu su izbori, pa će građani odlučiti o političkim dimenzijama njihovog angažovanja, ali ovde je suština, u pitanju je Srbija. Kada se uzmu sve ove brojke i upoređuju, onda se može videti da je odluka o uvođenju vanrednog stanja bila dobra, da su mere koje su bile preduzete bile pravovremene i da su dale efekta i da smo, za sada, hvala Bogu, sa jako malim brojem obolelih i jako malim brojem onih osoba koje su smrtno stradale. Mislim da je to najbolja vest koja se može čuti. Hvala vam.

Imovinska karta

(Beograd, 28.09.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika mesečno 72122.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -