Poštovana predsednice, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, u okviru prvog zajedničkog načelnog pretresa, govoriću o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Carinskog zakona, kao i o Zakonu o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije o uzajamnoj pomoći u sprečavanju, istraživanju i suzbijanju carinskih prekršaja.
Polazeći od činjenice da je osnovno opredeljenje Republike Srbije da postane punopravan član Svetske trgovinske organizacije i EU, proističe obaveza usaglašavanja nacionalnog zakonodavstva, uključujući i carinske propise sa zakonodavnom regulativom EU i pravilima Svetske trgovinske organizacije.
Usaglašavanje nacionalnog zakonodavstva kojim se reguliše tranzitni postupak, preduslov je za dobijanje odobrenja zajedničkog komiteta EU, EFTA za pristupanje Konvenciji o zajedničkom tranzitu. Upravo je zbog toga bilo neophodno uneti pojedine izmene i dopune u Carinski zakon, kako bi se omogućio razvoj, ali i primena novog kompijuterizovanog tranzitnog sistema koji predstavlja kompitabilne aplikacije za nacionalni tranzit, usklađen sa sistemom i procedurama Konvencije o zajedničkom tranzitu i pravilima za novokompjuterizovani tranzitni sistem, kao i sa rešenjima sadržanim u Carinskom zakonu EU.
Naravno, ovim izmenama i dopunama nije narušen osnovni cilj zakona, a to je zaštita ekonomskih, fiskalnih i finansijskih interesa Republike Srbije, zaštita Republike Srbije od nezakonite ilegalne trgovine, bezbednosti, zaštita ljudi i životne sredine, kao i olakšavanje međunarodne trgovine.
U cilju postizanja ostvarenja cilja carinskih organa, predloženim izmenama i dopunama Zakona metode rada su modernizovane, a saradnja između različitih sektora će biti uspostavljena ili osnažena.
Modernizacija je naročita primetna u primeni novog sistema, novokompjuterizovanog tranzitnog sistema o kojem bi ovom prilikom rekao nešto više.
Osnovni princip carinskog tranzitnog postupka je da se omogući kretanje robe iz jedne u drugu carinarnicu u okviru iste ili neke druge carinske teritorije, bez naplate carina i drugih dažbina koje se mogu primeniti na uvezenu ili izvezenu robu bez primene mera trgovinske politike, a pod uslovom da se ispune svi zahtevi koji se odnose na plombe, rokove ili obezbeđenje i slično.
Tranzit može biti nacionalni carinski tranzitni postupak kada se tranzitni postupak odnosi samo na carinsku teritoriju Republike Srbije, a polazna i odredišna carinarnica se nalazi na ovoj teritoriji.
Međunarodni carinski tranzitni postupak je tranzitno kretanje kao deo jedinstvene carinske tranzitne operacije, tokom koje se prelazi jedna ili više granica u skladu sa bilateralnim ili multilateralnim sporazumima, a polazna i odredišna carinarnica se nalazi na različitim carinskim teritorijama.
Upravo iz razloga povećane trgovine i u cilju prevoženja robe po Evropi, sačinjene su dve konvencije između zemalja Evropske zajednice i zemalja EFTA. U jednoj je ustanovljen zajednički tranzitni postupak, dok druga propisuje pojednostavljenje formalnosti u trgovini robama, uvoz i izvoz uvođenjem jedinstvene carinske isprave.
Konkretno, novokompjuterizovani tranzitni sistem obuhvata: pod jedan, zajednički tranzit i pod dva, zajednički tranzitni postupak. Zajednički tranzit koristi se za prevoz robe koja nije u slobodnom prometu u EU između dve tačke u okviru EU bez plaćanja uvoznih dažbina i drugih nadoknada. Zajednički tranzitni postupak koristi se za prevoz robe između 28 država članica EU i drugih zemalja potpisnica Konvencije o zajedničkom tranzitnom postupku iz zemalja EFTA – Island, Norveška, Lihtenštajn, Švajcarska i Turska.
U Republici Srbiji EU je najveći donator u sektoru carine, koji podstiče njenu modernizaciju i usklađivanje sa evropskim standardima, kao i sa zakonskim aktima i postupcima. Projekat tehničke pomoći i Uprava carine Srbije za podršku modernizacije carinskih sistema uglavnom se odnosi na razvoj novokompjuterizovanog tranzitnog sistema i pomoć za pristup Srbije Konvenciji o zajedničkom tranzitnom postupku.
Uprava carine u saradnji sa delegacijom EU u Beogradu uspešno je završila projekat izgradnje administrativnih kapaciteta carinske službe za punu implementaciju zajedničkog tranzita EU. U relaciji tog projekata iz IPA fonda utrošeno je 1,5 miliona evra, dok je za implementaciju novokompjuterizovanog tranzitnog sistema u Srbiji obezbeđeno 4,1 milion evra. Uvođenje takvog sistema jedan je od uslova za punopravno članstvo u EU.
Evropska komisija i sve države članice EU, kao i sve zemlje EFTA su razvile i primenjuju kompjuterizovani sistem za tranzitni postupak. Plan je da Srbija tokom 2015. godine uvede novi kompjuterizovani tranzitni sistem na svom carinskom području, zasnovan na razmeni elektronskih poruka između privrednih subjekata nacionalnih i međunarodnih carinskih ispostava i EU.
Najveća korist od novog sistema je bespapirno poslovanje, odnosno mogućnost da se koristi sistem razmene poruka. Umesto dosadašnje procedure prijavljivanja vozila i robe, to će omogućiti da jednom podneta deklaracija isprati ceo tok transporta, tačnije, znaće se u svakom trenutku gde se nalazi roba.
Jedna od najvažnijih stvari će biti automatizovani informacioni sistem za uvoz i izvoz, što će omogućiti da jednom podnet dokument više ne mora da se podnosi. Time će se ostvariti značajne uštede u novcu.
Kada govorimo o zadržavanju teretnih vozila na granici, primenom novokompjuterizovanog tranzitnog sistema to vreme će biti svedeno na minimum. Prosečno zadržavanje na Batrovcima je 34 minuta, na Horgošu 40, na Gradini oko 40, na Preševu oko 20 minuta. Kada se uvede novi sistem, neće biti čekanja na granici. Zapravo, sva dokumenta izvoznik, operator ili špeditor podnosiće elektronski čim roba krene, pa se vreme zadržavanja na granicama svodi na minimum, a eliminiše se ili svodi na najmanju moguću meru subjektivnost onih koji obavljaju kontrolu.
Poznato je da su pripreme za primenu novog sistema već započete i da su nastale pojedine poteškoće, ali smo uvereni da će naši državni organi biti u stanju da primene novi sistem u potpunosti do 1. oktobra ove godine, kada je rok da Srbija postane deo jedinstvenog evropskog tranzitnog sistema.
Ono što je takođe izuzetno važno, to je ideja EU da se bude od pomoći privredi i to se upravo postiže kroz ovaj novi sistem. Naime, pruža se mogućnost da pojedina preduzeća dobiju privilegovani status, odnosno da dobiju pravo na pečat, određivanje visine carine i uplaćivanje novca po tom osnovu. Njihovi ekonomski operateri će sve sami raditi. Popunjavaće deklaracije, stavljati plombe, slati vozila, a carina će imati pristup računarima i povremeno će kontrolisati podatke i fizički proveravati one koji obavljaju carinjenje.
U slučaju da dođe do zloupotrebe ovog prava, carina će ga oduzeti zauvek, a prekršioce podvrgnuti stalnim kontrolama. Cilj je da se privreda ne zadržava i da se odvoje dobri od loših. Prosečno u Evropi je oko 10% firme koje ne poštuju propise. Onda se postavlja pitanje – zašto ostalih, a njih je 90%, ispaštaju zbog neodgovornih?
Izmene i dopune Carinskog zakona takođe predviđaju i pojednostavljenja procesuiranja blažih prekršaja, uz značajno smanjenje troškova za državne organe, što je usklađivanje sa novim Zakonom o prekršajima. Naime, prekršajnim nalogom organi uprave će dobiti efikasno sredstvo za sankcionisanje blažih prekršaja za koje je propisana novčana kazna u fiksnom iznosu.
Kako su počiniocima prekršaja izdavanjem naloga nudi mogućnost da u slučaju plaćanja polovine izrečene kazne u roku za dobrovoljno plaćanje ostvaruje značajnu uštedu, za očekivati je značajno povećanje broja dobrovoljno plaćenih kazni, a samim tim i povećanje ukupnog prihoda za budžet Republike Srbije po osnovu naplate ovih kazni. Za sve druge prekršaje za koje je propisana novčana kazna u rasponu, organi uprave će biti u obavezi da nadležnom prekršajnom sudu podnesu zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.
Dalje, članom 2. Predloga zakona nose izmene kojima se vrši usklađivanje sa carinskom terminologijom i sa Carinskim zakonom EU. U članovima od 10. do 13. Predloga zakona menjaju se i dopunjuju odredbe koje se tiču robe koja napušta carinsko područje Republike Srbije, odnosno sažete deklaracije, pa se ovim članovima propisuju uslovi u pogledu roka, kao i slučajevi kada se ona ne podnosi, kao i način podnošenja ove deklaracije, propisuje se pod kojim uslovima komercijalni, lučki i transportni dokumenti mogu da se koriste kao sažete deklaracije.
Takođe, ovim članovima se reguliše ko može podneti sažetu deklaraciju i kada i pod kojim uslovima se može odobriti dopunu ove deklaracije.
Članovi 14. i 15. se odnose na izmene koje se tiču obezbeđenja za naplatu carinskog duga. Umesto dosadašnje bankarske garancije kao oblika obezbeđenja, izmenama je predviđeno da svako lice sa prebivalištem, odnosno sedištem u Republici Srbiji, može biti garant ukoliko je predložena garancija prihvatljiva po oceni carinskog organa.
Što se tiče Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije o uzajamnoj pomoći u sprečavanju, istraživanju i suzbijanju carinskih prekršaja, njime se omogućava sprovođenje dvostranog međunarodnog sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije u cilju predupređivanja i suzbijanja povreda carinskih propisa, suzbijanja krijumčarenja, ubrzanja robnog i putničkog prometa između dve zemlje i razmene iskustava u radu carinskih organa.
Osim toga, potvrđivanjem ovog sporazuma obezbeđuje se pravilna primena carinskih propisa kroz razmenu informacija. Sporazum je sačinjen u Beogradu 10. novembra 2014. godine, a nastao je kao rezultat činjenice da se kršenjem carinskih propisa nanosi šteta privrednim, trgovinskim, finansijskim, društvenim, kulturnim, industrijskim, poljoprivrednim interesima dve zemlje, sa ciljem da se kroz efikasnu saradnju carinskih organa oni spreče.
Sporazumom je jasno definisana i preciziranja saradnja carinskih organa dve države, počev od uzajamne administrativne pomoći, razmene informacija, dokumenata, obaveštenja, preko pravilne primene carinskih propisa i delovanja, u cilju sprečavanja, istraživanja i borbe protiv kršenja carinskih propisa, pa sve do konkretnih radnji prilikom vršenja carinske dužnosti.
Pored navedenog, u članu 19. predviđeno je da: pod jedan, odredbe sporazuma primenjuju carinski organi država strana ugovornica; pod dva, da se obrazuje mešovito srpsko-albanska komisija koja se sastaje po potrebi na zahtev bilo kog carinskog organa radi analize sprovođenja odredaba ovog sporazuma, kao i rešavanja spornih pitanja koja mogu da nastanu u njegovoj primeni; pod tri, da se sporna pitanja za koja se ne pronađe odgovarajuće rešenje reše dogovorom između strana ugovornica; i pod četiri, da se strane ugovornice sastaju na zahtev ili po isteku od pet godina radi njegove revizije, osim ako jedna drugu pismeno ne obaveste da takva revizija nije potrebna.
Na ovaj način, učinjen je još jedan korak ka boljoj regionalnoj saradnji i stabilnosti, što je i cilj naše Vlade, a ujedno, još jedan uspešno ostvaren zadatak ministra spoljnih poslova Ivice Dačića.
Zbog svega navedenog, poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati izmene i dopune Carinskog zakona, kao i zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije o uzajamnoj pomoći u sprečavanju, istraživanju i suzbijanju carinskih prekršaja. Zahvaljujem.