ZVONIMIR STEVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođen 17. marta 1957. godine u Prištini. Po zanimanju diplomirani pravnik.

Od 1996 do 2000. godine bio je poslanik u Veću građana Savezne Skupštine SR Jugoslavije. Od 1991. do 1999. godine bio potpredsednik Skupštine grada Prištine; 1987 – 1990. godine – sekretar komisije za JU program; 1984 – 1987. godine – novinar u NIP Jedinstvo.

Od 2003. do 2007. godine biran je u dva mandata za poslanika u Narodnoj Skupštini Republike Srbije. U julu 2008. godine postavljen za pomoćnika ministra i predsednika Koordinacionog centra u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju. Od decembra 2008. godine obavlja funkciju državnog sekretara u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju i predsednika Koordinacionog centra u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju.

Član Predsedništva Socijalističke partije Srbije.

Nakon izbora 2012. godine izabran je za narodnog poslanika. Na to mesto je ponovo izabran nakon vanrednih parlamentarnih izbora 2016. godine.
Na redovnim parlamentarnim izborima 2020. godine ponovo je izabran za narodnog poslanika na listi SPS-JS.

Govori ruski i engleski jezik.

Oženjen, otac dvoje dece.
Poslednji put ažurirano: 05.08.2020, 13:20

Osnovne informacije

Statistika

  • 34
  • 0
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 2 godine i 11 meseci i 1 dan

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike - Pitanja za Vladu

čeka se odgovor 3 godine i 9 meseci i 9 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 3 godine i 11 meseci i 11 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Jedanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 11.05.2021.

Poštovana potpredsednice Skupštine, uvažena ministarka sa saradnicima, poštovani građani Srbije, povodom rasprave koja se vodila i koja se vodi vezano za stradanje srpskog naroda i za genocid koji je učinjen srpskom narodu ja ne mogu da govorim, govoriće o tome moje koleginice, ali ono što želim da kažem, a to je da nije dobro da se ponovo delimo, jer smo platili kroz istoriju veliku štetu i veliko stradanje srpskog naroda, da o tome treba da govori istorija, da kaže sud i institucije, kao što je otvaranje muzeja.

Mi smo u obavezi kao narodni poslanici, kao narodni predstavnici, zbog našeg stradanja da ne dozvolimo da do toga više ikada dođe. Ali, takođe mislim da nosimo obavezu, jer smo narodni predstavnici, da damo odgovor na sledeće pitanje – kako će Srbi u Srbiji, a posebno Srbi na Kosovu i Metohiji, Srbi u Republici Srpskoj, Srbi u Crnoj Gori, Srbi u Makedoniji da žive narednih pet, 10, 15, 50 godina?

Mi odgovor na tu sudbinu, na život našeg naroda moramo da damo, jer nosimo obavezu, a naše rukovodstvo, državno rukovodstvo, predsednik države, Vlada, Skupština je na dobrom putu i mislim da će rezultati o budućnosti našeg naroda i naših generacija biti veoma pozitivni i dobri.

Ja sam se opredelio da danas govorim o dve druge tačke dnevnog reda. Narodna skupština i danas ima na dnevnom redu nekoliko važnih Predloga zakona, a ja ću govoriti o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti i o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o ugovorima u prevozu u železničkom saobraćaju.

Pravo na rad jedno je od značajnijih i najkompleksnijih socijalno- ekonomskih prava i jedno od temeljnih prava našeg zakonodavstva. Nažalost, u stvarnosti, u savremenom svetu nije sve idealno. Mnogi ljudi iz različitih razloga nemaju mogućnost da ostvare ovo svoje pravo i veoma je važno da država i u slučaju nezaposlenosti, privremene ili trajne brine o svojim građanima i pruža im obavezno osiguranje za slučaj nezaposlenosti.

Naše zakonodavstvo i naša državna politika to omogućavaju i zahvaljujući tome poslednjih godina se možemo pohvaliti velikim padom stope nezaposlenosti. Možemo reći da stopa nezaposlenosti od oko 9% predstavlja najnižu u poslednjih nekoliko decenija. Tu stopu smo očuvali i u prošloj godini.

Uprkos globalnoj krizi, izazvanom pandemijom Kovida 19 država je svojim merama, podrške privredi, posebno najugroženijim delatnostima i uspešnom koordinacijom monetarne i fiskalne politike obezbedila poboljšanje poslovnog investicionog ambijenta.

Pohvalio bih, kao dobru meru i projekat „Moja prva plata“, u okviru koje je zaposleno oko 8.500 mladih, različitih struka i nivoa obrazovanja.

Trenutna struktura nezaposlenih prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje je takva da više od 56% prijavljenih na tržištu rada su žene, ali ohrabruje to što je u 2020. godini od ukupnog broja zaposlenih 55% su žene.

Važno je takođe istaći da se trend rasta broja zaposlenih na neodređeno vreme koji je započeo 2015. godine nastavlja sve do danas. Najveći rast zaposlenosti u toku prethodne godine zabeležen je u regionu Šumadije i zapadne Srbije, kao i u Beogradu, dok je najveća stopa nezaposlenosti, tradicionalno na jugu i istoku Srbije.

Ono što je otežavajuća okolnost jeste izrazit depopulacioni trend, kao karakteristika demografskih kretanja u Srbiji u prethodnim decenijama. Nažalost, broj stanovnika od poslednjeg popisa manji je za skoro 300.000, a demografska tranzicija posebno utiče na smanjenje stanovništva radnog uzrasta.

Izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti precizira se da osnovni dokument Javnih politika u oblasti aktivne politike zapošljavanja budu strategija zapošljavanja koja će se donositi za period od šest godina, a aktuelna je za period od 2021. do 2026. godine i akcioni plan za sprovođenje ove strategije koji će se donositi za trogodišnji period.

Pohvali bih takođe mere aktivne politike zapošljavanja koje su usmerene ka manje razvijenim područjima, poput većih subvencija za zapošljavanje, teže zapošljivih kategorija, kao i mere podsticanja uravnoteženih, regionalnog razvoja i usmeravanje investicija u nedovoljno razvijene regione.

Osvrnuo bih se i na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju.

U današnje vreme u Srbiji većini putnika voz ne predstavlja prvi izvor prevoznog sredstva, ali kada je železnički saobraćaj tek počinjao, krajem 19. veka, vozna kompozicija nije služila samo za transport, već je predstavljala svojevrsan prozor u svet.

Temelji srpskih železnica su postavljeni u Kneževini Srbije 1878. godine na Berlinskom kongresu, kada su se srpski zvaničnici obavezali da će izgraditi prvu prugu od Beograda do Niša, a onda i dalje ka jugu do bugarske granice. Redovni železnički saobraćaj u Srbiji odvija se od 1884. godine, da bi u narednom veku postao omiljeno prevozno sredstvo mnogih, od običnog čoveka, do visokih državnih funkcionera.

U drugoj polovini 20. veka puno se ulagalo u železnicu, ali od poslednjih velikih investicija u železnicu prošlo je gotovo 40 godina. „Železnica“ je zbog toga prilično zastarela, a posledica toga jeste pad interesovanja za železnički transport.

Danas većina putnika kao razlog izbegavanja putovanja vozom navode kašnjenja, predugo trajanje puta, a ponegde i dotrajalost infrastrukture i zastarelost vagona.

Da bi putovanje vozom ponovo postalo aktuelno potrebna je i modernizacija „Železnice“ i promocija „Železnice“ kao funkcionalnog, jeftinog i bezbednog vida saobraćaja.

Upravo danas Srbija radi na velikim projektima modernizacije i obnove „Železnice“. Tako se do kraja 2021. godine planira završetak radova na brzoj pruzi Beograd-Stara Pazova-Novi Sad sa brzinom od 200 kilometara na čas. Od Beograda do Novog Sada moći ćemo da stignemo za 30 minuta.

Srbija je prvi put u svojoj istoriji nabavila vozove za brzine od 200 kilometara na sat koji će saobraćati na pruzi za velike brzine Beograd-Novi Sad-Subotica. Ovo su najsavremeniji evropski vozovi modernog dizajna, udobni, a uključuju i mesta za smeštaj osoba sa smanjenjem…

Ovakvi vozovi će predstavljati sliku moderne Srbije koja ide u korak sa najsavremenijim tehnologijama i koja je spremna da ulaže u budućnost.

„Železnica“ Srbije započela je i rekonstrukciju pruge Prokuplje-Kuršumlija-Merdare na deonici gde su prošlogodišnje poplave oštetile i odnele delove koloseka. Ovo predstavlja veliki problem meštana Gornje Toplice i Kosanice kojima je voz bio jedina veza sa svetom. Do kraja avgusta očekuje se završetak ovih radova.

Novim izmenama i dopunama ovog zakona jača se odgovornost prevoznika, a putnicima se obezbeđuju prava koja su na nivou evropskih standarda. Tako je predviđeno da kada voz kasni duže od sat vremena putnik može da prekine putovanje i zatraži da mu se vrati sav novac koji je dao za voznu kartu. Ako ipak odluči da nastavi putovanje putnik može tražiti deo novca. Verujem da dolazi vreme kada ćemo se vratiti putovanjima modernim i brzim vozovima kojima smo nekada putovali širom Evrope.

Na kraju, želim da u svoje ime i u ime poslaničke grupe Socijalističke partije podržim sve zakone iz ovog pretresa. Hvala.

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 05.05.2021.

Poštovani potpredsedniče, uvaženi ministri sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, danas na dnevnom redu imamo tri veoma važna sporazuma sa tri države, Ruskom Federacijom, SAD i Vladom Kvebeka.

Srbija je danas na evropskom putu, ali to nije prepreka održavanju naših tradicionalno bliskih odnosa sa Rusima. Rusija je danas jedna od najvažnijih strateških partnera Srbije. Viševekovni prijatelj čvrsto podržava politiku naše zemlje i naš su saveznik u međunarodnim organizacijama.

Ruska Federacija pruža čvrstu i doslednu podršku očuvanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta Republike Srbije i na tome smo im neizmerno zahvalni. Zahvalni smo i svim drugim državama koje nam pružaju podršku i nisu priznale jednostrano proglašenu nezavisnost tzv. „Kosova“, kao i državama koje su povukle priznanje nezavisnosti ove lažne države.

Zahvaljujući hrabroj i mudroj politici našeg državnog rukovodstva, pre svega predsednika Aleksandra Vučića, Vlade ali i Ministarstva spoljnih poslova, na čijem čelu je bio Ivica Dačić, 19 država je povuklo svoje priznanje.

Sa Ruskom Federacijom sarađujemo u brojnim oblastima. Imamo puno zaključenih i potvrđenih sporazuma. Rusija je sve značajniji investitor u srpskoj privredi, sa razvojem u naučno-tehnološkoj i inovacionoj oblasti. Kulturna saradnja je takođe veoma intenzivna. Redovno se održavaju kulturno-umetničke manifestacije.

Veoma je značajna uloga Ruskog centra za nauku i kulturu koja postoji 85 godina u našoj zemlji. Rusiji dugujemo veliku zahvalnost i za svu nesebičnu pomoć u medicinskoj opremi i pre svega vakcinama koje nam pružaju od početka pandemije.

Jedna od najlepših vesti je ta da smo u aprilu počeli sa proizvodnjom ruske vakcine „Sputnjik V“ na Torlaku i na taj način dodatno učvrstili veze sa nama bratskom državom Rusijom i ovim načinili jedan ozbiljan iskorak u budućnost.

Istakao bih i zadovoljstvo napretkom ekonomske saradnje između Srbije i Rusije, značaj infrastrukturnih projekata i projekata u oblasti energetike. Svi ovi projekti doprineće ekonomskom napretku naše zemlje i kvalitetnijem i boljem životu naših građana. Između Srbije i Rusije na snazi je režim slobodne trgovine, što doprinosi rastu međusobne robne razmene.

Sporazum koji je danas na dnevnom redu odnosi se i na saradnju Srbije i Rusije u oblasti zaštite bilja i biljnog karantina. Zaštita bilja je deo poljoprivredne proizvodnje i čini veoma značajan segment u povećanju prinosa i kvaliteta bilja i njegovih proizvoda. U skladu sa tim, ističe se značaj zdravstvenog stanja biljaka.

Jedna od mera u sprečavanju širenja štetnih organizama je biljni karantin, koji kao mera postoji u čitavom svetu. Biljni karantin može biti unutrašnji i spoljašnji kojem se pridaje sve veća pažnja i značaj.

Često se ne poznaje kvalitet pošiljke koja se uvozi u zemlju, pa je razlog uvođenja mere biljnog karantina opravdana, jer se na taj način zemlja brani od unošenja štetnih organizama koji mogu da izazovu dalekosežne negativne posledice po čitavu poljoprivrednu proizvodnju.

Recimo, kukuruzna zlatica je uneta u Jugoslaviju iz SAD i prvi put se pojavila u okolini aerodroma, da bi u narednih nekoliko godina bila rasprostranjena ne samo u našoj zemlji, već i u nekoliko susednih zemalja i na taj način uzrokuje velike štete usevima kukuruza.

Iz navedenih razloga, veoma je važno da usvojimo ovaj Sporazum i time zaštitimo poljoprivredne proizvođače od uvoza potencijalno štetnih proizvoda. Poslanička grupa SPS će u Danu za glasanje podržati sva tri sporazuma koja su na dnevnom redu. Hvala.

Deveta sednica Prvog redovnog zasedanja , 27.04.2021.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, uvaženi ministre sa saradnicom, poštovane kolege narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, u ovom sazivu Narodna skupština veoma dinamično radi i za svega osam meseci od konstituisanja usvojeno je preko 170 akata od čega je čak 82 zakona, što je potvrda odgovornog odnosa zakonodavne grane vlasti prema našim građanima čiji smo mi predstavnici.

U tom smislu želim da zahvalim i predsedniku Narodne skupštine koji je dao novu dinamiku parlamentu i kolegama poslanicima.

I danas imamo paket od četiri zakona kojima se takođe unapređuje zakonodavni prostor naše države. Ja bih govorio o dva zakona, koji predstavljaju nastavak digitalizacije koja je godinama unazad jedan od prioriteta i strateških ciljeva Vlade Republike Srbije i implementira se u svim sektorima društva.

Pomenuo bih, kao i moje kolege, da je jedan od najvidljivijih rezultata digitalizacije elektronska uprava, a ovaj projekat je započeo i u velikoj meri realizovao prethodni ministar državne uprave i lokalne samouprave, gospodin Branko Ružić.

Zakonski predlozi koji su danas na dnevnom redu, posebno Zakon o elektronskom fakturisanju, u velikoj meri su prilagođeni procesu digitalizacije. Uvodi se obaveza elektronskog fakturisanja svih komercijalnih transakcija, odnosno izvršnog prometa roba, usluga ili drugih dobara. Elektronska faktura prenosi se sa izdavaoca na primaoca bez fizičkog oblika fakture i dokument je od suštinske važnosti za trgovinske partnere, računovodstvo i poreske organe.

Prednosti elektronskog fakturisanja su, pre svega, transparentnost, brže plaćanje, veća efikasnost i pravna sigurnost, kao i suzbijanje sive ekonomije. Na taj način omogućavaju efikasnu kontrolu naplate poreza.

Obaveza elektronskog fakturisanja odnosiće se na sve obveznike koji su u sistemu poreza na dodatu vrednost, a to su subjekti javnog i privatnog sektora. U skladu sa navedenim, elektronsko fakturisanje možemo posmatrati kao deo elektronskog poslovanja.

Jedan od savremenih modela poslovanja brojnih kompanija danas je i koncept društvene odgovornosti, što je dovelo do razvoja svesti o potrebi zaštite životne sredine. Ovde mislim, pre svega, na potrošnju papira za čiju proizvodnju moramo da sečemo drveće. Dakle, možemo reći da će elektronsko fakturisanje čuvati naše šume.

Očekuje se da će ovakav način poslovanja doneti brojne koristi i olakšice u samoj proceduri, jer će se elektronskim fakturisanjem mogućnost ljudske greške svesti na minimum i omogućiće se bolja kontrola knjiženja u računovodstvu.

Kao socijalista ne mogu da ne primetim još jednu prednost ovog zakona, a to je smanjenje troškova i mnogo brže i lakše poslovanje, što bi velikom broju privrednih društava, ali i javnom sektoru koje je čestim finansijskim transakcijama omogućilo značajne uštede.

Drugi zakon koji je u neposrednoj vezi sa digitalizacijom jeste Predlog zakona o registru administrativnih postupaka. To je nastavak modernizacije javne uprave, a do sada smo, kao što sam već napomenuo, ostvarili dobre rezultate, uspostavili i pokrenuli brojne usluge. U ovom kontekstu veoma je važan Zakon o elektronskoj upravi iz 2018. godine koji je osnovni pravni okvir za realizaciju daljih normativnih, ali i praktičnih koraka u sektoru digitalizacije. Pokazalo se već da se primenom novih tehnologija olakšava komunikacija između građana i uprave, menja se način pružanja javnih usluga, a građani mogu brže, efikasnije, jeftinije da završe svoje poslove.

Uspostavljanje registra administrativnih postupaka upravo ima taj cilj, da omogući građanima da brže, jednostavnije ostvaruju svoja prava pred organima javne vlasti, organima lokalne samouprave, javnim preduzećima i drugim organima i organizacijama koje imaju javna ovlašćenja. Govorili smo mnogo puta da je administracija ogledalo svake države.

Registar administrativnih postupaka vodiće se u elektronskom obliku i sadržaće inventar svih mogućih administrativnih postupaka koji se vode u Republici Srbiji. Registar će obezbediti transparentnost svakog postupka i uvid u tok predmeta kod nadležnih organa za vođenje administrativnog postupka, sve do činjenice koji je službenik personalno zadužen za određeni predmet. Registar je javno dostupan svim zainteresovanim građanima koji mogu pratiti tok svojih podnesaka, a da ne moraju ići na razne šaltere i dobijati različite informacije o svom predmetu.

Upravo će jedna od velikih prednosti ovog registra biti sistematizacija postupaka i metodološko ujednačavanje prakse, kako za ostvarivanje jednog istog prava organi javne vlasti ne bi postupali različito u različitim sredinama ili organima. Elektronski vođen registar smanjiće upravo te razlike koje često proističu iz različitih tumačenja određenog zahteva građana ili privrede ili nedovoljne stručnosti.

Registar dobija na značaju zbog velikog broja administrativnih postupaka, velikog broja građana i privrednih subjekata koji pred organima javne vlastima vode različite administrativne postupke. Te broje su, pored ostalog, do uvođenja elektronske uprave, bile jedan od razloga spore administracije koja je bila pretrpana zahtevima u papirnatoj formi. Sada se ta slika postupno menja i administracija postaje efikasna, a građani zadovoljniji što na jednom šalteru ili preko elektronskog portala, a sada i preko novog registra administrativnih postupaka mogu da ostvaruju svoja prava.

Kako bi građani imali informaciju o kojim se administrativnim postupcima radi, naveo bih neke od onih koji će biti objedinjeni u elektronskom registru administrativnih postupaka i koji će se stalno ažurirati. To su postupci za dobijanje različitih dokumenata, isprava, službenih i ličnih, kao što su: rešenja, uverenja, potvrde, licence, dozvole, odobrenja, mišljenja, obaveštenja, svedočanstva, uslove, deklaraciju, zapisnike, izvode iz službenih evidencija i brojna druga dokumenta.

Uspostavljanje registra doprineće većoj pravnoj sigurnosti, a time i jačanju pravne države, imajući u vidu da će informacije o administrativnim postupcima u svakom trenutku biti u skladu sa važećim propisima. Takođe, na ovaj način obezbeđuje se jednoobraznost u postupanju, a građani i privreda će u svakom trenutku imati uvid u dokumentaciju, obrasce, iznose taksi i naknade.

Smatramo da ovi zakoni doprinose jačanju pravne i efikasne države i smanjenju troškova, kada je u pitanju elektronsko fakturisanje i kada je u pitanju registar administrativnih postupaka, tako da ćemo u danu za glasanje podržati sve predloge zakone iz ovog pretresa. Hvala.

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.12.2020.

Poštovani predsedniče, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, pitanje postavljam Vladi Republike Srbije.

Iako Republika Srbija, uprkos svemu, nastoji da poboljša odnose kako sa albanskim pregovaračima na KiM, tako i sa Republikom Albanijom, sa suprotne strane sve je intenzivnija retorika koja nikako ne doprinosi unapređenju odnosa niti rešavanju otvorenih pitanja.

Od strane lidera kosovskih Albanaca neprekidno dolaze oštre provokacije i pretnje kojima se ističu njihove težnje za prisvajanjem ne samo delova naše teritorije, već i naše viševekovne istorije i kulture.

Ono što zabrinjava jesu potpuno isti, a sve češći zahtevi i izjave zvaničnika Republike Albanije. Može se reći da se radi o rafalnom, organizovanom napadu i provokacijama Albanaca kojima se poništavaju svi pokušaji Srbije i njenog državnog rukovodstva, na čelu sa predsednikom Republike Srbije, Aleksandrom Vučićem, da se dijalog nastavi i dođe do mirnog rešenja, na šta je Srbija uvek spremna.

Da podsetim, otvoreno pitanje KiM, uprkos tome što je sa svojih vekovnih ognjišta proterano preko 250 hiljada Srba, da su mnogi stradali u raznim žutim kućama i da se još uvek mnogi vode kao nestala lica, da su ubijana deca, spaljivane kuće i manastiri i rušeni krstovi sa srpskih crkava, danas imamo tvrdnju albanske strane da je to albanska baština.

Poslednji primer falsifikovanja kulturne istorije Srbije jeste pokušaj prisvajanja ostatka pravoslavne crkve u blizini Srbice u mestu Suvo Grlo, koje su upravo oni porušili.

Još ozbiljnije pretnje o kojima i mediji pišu ovih dana jesu izjave albanskog predsednika Iljira Mete koji je proglasio Medveđu, našu opštinu na jugu Srbije, albanskom teritorijom, pri tom optužujući Srbiju za tzv. raseljavanje Albanaca iz te sredine, misleći na pasivizaciju njihovih prebivališta.

Ovakve izjave predstavljaju direktno mešanje u unutrašnju politiku Srbije, a aspiracije ka delovima teritorije Republike Srbije su ovde očigledne.

Šta je istina? U opštini Medveđa, prema popisu i procenama broja stanovnika u kojoj je učestvovala i međunarodna zajednica živi oko 7,1% Albanaca. To su Albanci starosedeoci sa kojima Srbi i ostali stanovnici Medveđe lepo žive.

Drugo, albanska manjina u Medveđi često je na izborima i ima svoje predstavnike u skupštini opštine, ima nastavu na svom jeziku, svoj jezik koristi u službenim komunikacijama. Ali, u Medveđi se pored više prethodnih izbornih ciklusa u veoma kratkom roku prijavljivalo, i to na fiktivne adrese, veliki broj Albanaca koji nikada nisu živeli u Medveđi. Na nekim adresama prijavljivano je po 30 lica, ali oni nisu tu nikada živeli. Adrese su nekada bile propale i neuslovne seoske kuće u kojima decenijama niko nije živeo.

U skladu sa zakonom vršene su višestruke administrativne provere i nikada ni na jednoj od tih adresa nije pronađen ni jedan prijavljeni Albanac, čak ni da primi glasačke listiće. Oni nisu prijavljivani niti u elektrodistribuciji, niti u poreskoj upravi, niti u katastru. Oni su očito došli da promene etičku sliku Medveđe, a ne da je Medveđa njihovom pasivizacijom menja etički odnos stanovništva. Ali, trebalo je uklopiti Medveđu u izmišljenu geografsku oblast koju nazivaju preševska dolina, a tamo doline nigde nema.

Druga očigledna aspiracija prema teritoriji Srbije jesu izjave nekih Albanaca da je Albanija do Niša, nudeći da u Medveđi i Nišu izgrade spomenik Skenderbegu.

Još jedan događaj nas ne ostavlja ravnodušnim, a to je da se na aplikaciji Gugl mape atletski stadion u centru Kraljeva iznenada naziva stadionom Đurađa Kastriota Skenderbega i to na albanskom jeziku. Pitamo se da li je ovo greška ili namera?

Da podsetim koliko su samo puta poslednjih meseci Albanci prisvajali srpsku kulturnu baštinu na KiM i srpske pravoslavne svetinje, pokušavajući da falsifikuju istoriju i da prisvajanjem srpskih svetinja iz perioda Nemanjića dokažu kako su to oni gradili u 12, 13. i 14. veku. Izgleda da Albanci na celom Balkanu drže parole – Ako nemaš svoje, uzmi tuđe.

Zato pitanje postavljam Vladi Republike Srbije – kako se radi o izjavama najviših zvaničnika Republike Albanije, u kojima se jasno vide aspiracije prema našim teritorijama i istoriji, čime se blokira svaki pokušaj i dobra volja Srbije da se nastavi dijalog Beograda i Prištine, a radi se i o grubom i nedopustivom diplomatskom presedanu, pitam da li Vlada Republike Srbije planira da preduzme određene diplomatske aktivnosti kako bi se sprečilo vređanje Srbije i atakovanje na naš državni suverenitet i teritorijalni integritet. Zahvaljujem.

Dvadeset četvrta posebna sednica , 20.06.2019.

Poštovani potpredsedniče, uvažene kolege narodni poslanici, danas bih koristiće svoje pravo iz člana 287. Poslovnika postavio nekoliko pitanja, prvo potpredsedniku Vlade i ministru spoljnih poslova, Ivici Dačiću.

Kao narodni poslanik sa Kosova i Metohije, kao i srpski narod na Kosovu i Metohiju životno smo zainteresovani za tok i ishod razgovora Beograda i Prištine koji se odvija uz posredovanje Međunarodne zajednice, a koji ima temelje u Rezoluciji 1244 i Briselskom sporazumu.

Dakle, posrednici u rešavanju problema koji je kulminirao pre 20 godina NATO agresijom na Srbiju danas su i EU i UN, koje su i donele Rezoluciju 1244, znam da se naša diplomatija i naš državni vrh svim snagama bore da Srbija ostane svoj na svome, da sačuva državni suverenitet i da se istovremeno dođe do obostrano prihvatljivog rešenja pitanja Kosova i Metohije.

Kao uspešnu diplomatsku aktivnost želim da istaknem nastup ministra spoljnih poslova, Ivice Dačića, na poslednjoj sednici Saveta bezbednosti UN, kada je podneo Izveštaj o stanju na Kosovu i Metohiji i delovanju međunarodnih snaga, kada je svim diplomatskim sredstvima, pre svega argumentima, nazivajući stvari pravim imenima branio Srbiju i potpuno otvoreno svim predstavnicima Međunarodne zajednice ukazao na neosnovane zahteve i sredstva kojima se Priština služi kako bi ubedila svet da Kosovo i Metohija pripadaju samo njima.

Nedopustivo je da na istoj sednici Saveta bezbednosti Fjora Čitaku sticanje nezavisnosti tzv. Kosova nazove dekolonizacija, a ne secesijo, što u suštini jeste proces koji Priština zagovara i vodi uz pomoć nekih velikih sila i to nekih stalnih članica Saveta bezbednosti.

Pitam se o kakvoj dekolonizaciji je ovde reč? Ko je tu kolonizator? Srbi žive na ovim prostorima desetinu vekova, o čemu svedoče stotine pravoslavnih svetinja, manastira i crkava još iz 10. i kasnijih vekova. Na primer, crkva Svetog Nikole u Velikoj Koči.

Želim ovom prilikom da u ime poslaničke SPS pružim punu podršku predsedniku Republike, Aleksandru Vučiću, Vladi Republike Srbije i diplomatskim aktivnostima i nesebičnom radu i zalaganju ministra Dačića koji je pokrenuo postupak povlačenja priznanja samoproglašene države Kosovo, što je do sada zvanično učinilo 13 država članica EU. Ministar Dačić je najavio da će se ovaj proces i u budućnosti nastaviti.

U vezi sa tim želim da pitam – koje sve diplomatske mere i aktivnosti državno rukovodstvo i Ministarstvo spoljnih poslova planiraju u narednom periodu? Jer, kako stvari stoje sastanka u Parizu neće biti, jer Priština takav format ne prihvata pošto se oslanja na svetske mentore i sponzore, posebno na Ameriku ignorišući na taj način zalaganje Nemački i Francuske kao predstavnika EU.

Koje se mere još planiraju kako bi se u Svetu pokazalo da Srbija ne traži ništa tuđe, već brani svoje i kako bi što veći broj država povuklo priznanje, a Međunarodna zajednica počela da primenjuje međunarodno pravo i iste standarde za sve članice Međunarodne zajednice i prestala da vodi politiku dvostrukih aršina, koja je, nažalost postala gotovo redovno sredstvo demonstracije i moći nekih velikih država sveta. Zahvaljujem.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.10.2018.

Poštovani predsedavajući, uvaženi narodni poslanici, danas bih iskoristio priliku da postavim pitanje Ministarstvu pravde i Ministarstvu unutrašnjih poslova.

U poslednje vreme svedoci smo brojnih objava putem interneta kao javnog medija i društvenih mreža. Neproverene i neistinite vesti i objave na društvenim mrežama prenose se velikom brzinom, a pojedine kao posledice imaju širenje panike i uznemirenosti među građanima Srbije. Internet i društvene mreže kao tehnologija savremenog doba su svakako korisne i neosporno da su potrebne i neophodne, ali se one koriste i u krivično-pravnom smislu dolaženjem do određenih informacija ili pomoći u istragama i potragama i naravno da ne želimo, niti je naša namera da se one ugase ili na bilo koji način onemogući sloboda govora, ali često umeju da budu predmet zloupotrebe.

Svakako podržavamo da se putem interneta kao medija ukazuje na određene potrebe i situacije u društvu, ali potrebno je svakoj informaciji pristupiti odgovorno i profesionalno i u skladu sa zakonom ispitati navedene činjenice, što je Ministarstvo do sada i radilo. Međutim, šta se dešava u situaciji kada se posle te provere utvrdi da je objava bila lažna. Setimo se samo slučaja neispravne vode za piće u Beogradu od pre par meseci, lažnih silovanja, neproverenih informacija o kidnapovanju i nestajanju dece. Imali smo situaciju od pre samo nekoliko dana da je bilo prijavljeno čak četiri otmice dece u par dana.

Isto tako, nailazimo na objave u kojima se navodi da su migranti koji su došli sa ratno ugroženih područja počinili razno razna krivična dela. Da li to neko namerno radi sa lošim namerama prema tim ljudima, a i prema državi koja je podnela velike napore u zbrinjavanju migranata i rešavanju migrantske krize, čuvajući bezbednost svojih građana. Svakako u navedenim slučajevima nadležni organi su se oglasi povodom ovih situacija i demantovali navode.

Pitanje želim da uputim MUP – da li MUP prati, ispituje i proverava istinitosti i pouzdanosti tih objava i pojedinih vesti, koje se svakodnevno prenose putem društvenih mreža. U slučaju da se objave lažne u cilju zastrašivanja naroda, izazivanja panike i eventualno na neki način urušavanje bezbednosnog sistema Republike Srbije, da li u takvim situacijama MUP sprovodi postupak u skladu sa članom 343. Krivičnog zakona Republike Srbije?

Pitanje za Ministarstvo pravde – da li je do sada javno tužilaštvo vodilo istrage, naravno u saradnji sa MUP povodom ovakvih situacija? Koliko je do sada ljudi procesuirano i kakvi su ishodi tih procesa? Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 23.01.2018.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika mesečno 99442.00 RSD 02.06.1016 -