ZVONIMIR STEVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođen 17. marta 1957. godine u Prištini. Po zanimanju diplomirani pravnik.

Od 1996 do 2000. godine bio je poslanik u Veću građana Savezne Skupštine SR Jugoslavije. Od 1991. do 1999. godine bio potpredsednik Skupštine grada Prištine; 1987 – 1990. godine – sekretar komisije za JU program; 1984 – 1987. godine – novinar u NIP Jedinstvo.

Od 2003. do 2007. godine biran je u dva mandata za poslanika u Narodnoj Skupštini Republike Srbije. U julu 2008. godine postavljen za pomoćnika ministra i predsednika Koordinacionog centra u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju. Od decembra 2008. godine obavlja funkciju državnog sekretara u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju i predsednika Koordinacionog centra u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju.

Član Predsedništva Socijalističke partije Srbije.

Nakon izbora 2012. godine izabran je za narodnog poslanika. Na to mesto je ponovo izabran nakon vanrednih parlamentarnih izbora 2016. godine.
Na redovnim parlamentarnim izborima 2020. godine ponovo je izabran za narodnog poslanika na listi SPS-JS.

Govori ruski i engleski jezik.

Oženjen, otac dvoje dece.
Poslednji put ažurirano: 05.08.2020, 13:20

Osnovne informacije

Statistika

  • 34
  • 0
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 3 godine i 2 meseca i 27 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike - Pitanja za Vladu

čeka se odgovor 4 godine i 1 mesec i 4 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 4 godine i 3 meseca i 6 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 16.11.2021.

Poštovana potpredsednice Narodne skupštine, uvaženi ministre, sa saradnicima, poštovane kolege poslanici, dragi građani Srbije, uprkos sve intenzivnijim pritiscima na Republiku Srbiju, koji dolaze iz regiona, ali i od nekih zapadnih zemalja, Srbija kao prava domaćinska zemlja u kojoj ima mesta za svakog dobronamernika i dalje otvara vrata svojim susedima, predlažući svestranu regionalnu saradnju na zapadnom Balkanu, a sa ključnim ciljem da se region bolje pozicionira i brže bude prihvaćen od evropskih zemalja, od EU.

Tu opredeljenost Srbije da se, osim sopstvenom razvoju, posveti i regionalnoj saradnji potvrđuje upravo Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji u zaštiti od katastrofa na zapadnom Balkanu koji je danas na dnevnom redu parlamenta. Ovaj sporazum je deo inicijative „Otvoreni Balkan“ koja je pokrenuta na predlog našeg predsednika Republike Aleksandra Vučića, a koja se najpre zvala „Mali Šengen“. Sporazum koji je pred nama potpisali su naš predsednik Republike i predsednici Vlada Severne Makedonije i Albanije.

Cilj „Otvorenog Balkana“ jeste stvaranje otvorene ekonomske zone između zemalja potpisnica, što treba da obezbedi nesmetanu trgovinu i ostale oblike privredne saradnje, slobodno kretanje radne snage, ali i da prenese poboljšanju međusobnih bilateralnih odnosa, a zajednički cilj treba da bude ukupno poboljšanje pozicije zapadnog Balkana na evropskoj mapi.

Ponuda za učešće u ovoj inicijativi bila je upućena i Crnoj Gori i Federaciji BiH, kao i privremenim institucijama Prištine, ali se oni nisu odazvali do sada. Njihov otpor prema inicijativi da naš region zajedno nastupa prema evropskom tržištu i da se brže ekonomski razvija nije racionalan, ali njihovo je pravo da ne učestvuju u zajedničkom pokušaju da se svi brže ekonomski razvijamo.

Ono što je danas notorna činjenica jeste da sada Evropa na ceo naš region gleda kao na najzaostaliji deo Evrope, a tako ne bi smelo da bude. Region zapadnog Balkana ima resurse, ali i geostratešku poziciju koja treba da nas učini ravnopravnim sagovornikom sa ostatkom Evrope. Međutim, da podsetim da nam je geostrateški položaj, nažalost, kroz istoriju često bio smetnja za napredak zato što smo večita meta različitih interesa koji se ovde prelamaju. Tako je kroz istoriju bilo, a nažalost tako je i danas.

Srbija najbolje zna cenu koju plaća upravo zbog političkih aspiracija različitih centara moći kojima je u interesu da Srbija, a time i Balkan ostanu trajno bure baruta, a koji će oni po potrebi paliti ili gasiti. To smo u 20. veku osetili uz ogromne žrtve, a naša još uvek sveža rana je 1999. godina kada nas je NATO bombardovao bez saglasnosti Saveta bezbednosti, misleći da će na taj način pomoći albanskim separatistima da nam otmu Kosovo i Metohiju. Tada je umesto svetske pravde ovim prostorom zavladala sila.

Zato što smo sve kao srpski narod preživeli, pogotovo na Kosovu i Metohiji, samo zato što nismo dali da nas rasparčaju i unište, sve što je naše danas zna ceo svet, pa i oni koji su bacali bombe na nas znaju da su to učinili protiv svakog zakona na ovom svetu.

Kosmetski Albanci i njihovi lideri koji novcem kupuju naklonost i savete nekih svetskih političara, ne bi li isposlovali priznanje svoje samoproglašene nezavisnosti, računaju na silu, jer znaju da prava nemaju. Svakodnevno vrše pritisak na srpski narod, a ovih dana je to bilo u svrhu izborne kampanje koja, nažalost, nije pomogla Kurtiju da pobedi. Naprotiv, poražen je žestoko i to treba da mu bude poruka, jer u oslepljenoj borbi za vlast i nepostojeću državu svi oni su zaboravili da na Kosmetu teško živi i albanski običan narod, potpuno zaboravljen.

Osmanijeva i Kurti uz pomoć svojih zapadnih sponzora svakodnevno, različitim sredstvima, prete Srbiji, usuđuju se da postavljaju ultimatume, ne poštuju međunarodna dokumenta, pre svega Rezoluciju 1244, ali ni Briselski, ni Vašingtonski sporazum, a stalno očekuju da Vašington i Brisel stanu na njihovu stranu. To bi bilo pogubno za svetsku politiku i međunarodno pravo, a posebno po UN i njihovu mirovnu misiju na Kosovu i Metohiji, a to je KFOR.

U tome da li zbog teritorijalnih aspiracija ili želja jedne nacionalne manjine da pravi paralelnu državu na teritoriji jedne suverene države, članice UN, treba da se poruši kompletna zgrada međunarodnog pravnog poretka, moraju danas da razmišljaju sve međunarodne institucije. Ostaje nam da verujemo da oni predstavnici država, članica UN koje i dalje podržavaju otvoreno ili tajno terorističko i separatističko delovanje Albanaca na Kosovu i Metohiji i daju legalitet ovakvim pokušajima secesije imaju u vidu i znaju da to nije pravo ni pravda. To je sila, to je presedan.

Kada je Srbija u pitanju, za svetske moćnike ne postoji zakon. U našem slučaju, u slučaju Kosova i Metohije, za njih ne postoji Rezolucija UN 1244. Zaboravili su je međunarodni čuvari mira na Kosova i Metohiji da su oni tu upravo došli na osnovu te Rezolucije, čijem kršenju svakodnevno svedočimo od prvog dana, a oni koji je krše nikada nisu kažnjeni za to. Naprotiv, toleriše se sve što Priština radi, a to je da se Srbiji preti i Srbija ucenjuje da prizna samoproglašenu tzv. državu Kosovo. Danas kada nam tuđi interesi ne daju mira, ne daju nam da budemo svoj na svome, pokušavaju da nam otmu naše, da umesto sebe nas proglašavaju zločincima, da nas nateraju da zaboravimo i „žutu kuću“ i prognane, ubijene, spaljene domove i crkve, oni očekuju da mi pokleknemo, ali nije danas Srbija moneta za potkusurivanje.

Na sreću, poslednjih 10-ak godina, spoljnopolitička pozicija Srbije se promenila. Srbija postaje ekonomski i politički snažnija, poštovanija u velikom delu svetu. Tako dobijamo priliku da govorimo o ataku na našu državu, o žrtvama i posledicama govorili smo u parlamentu mnogo puta o tome. Naše rukovodstvo je stalo iza odbrane naših nacionalnih i državnih interesa, stalo je i uz svoj srpski narod koji je ostao da živi na svojim ognjištima što je i pokazala zadnja pobeda na lokalnim izborima na Kosovu i Metohiji, a gde je Srpska lista odnela ubedljivu pobedu i ja ovom prilikom čestitam srpskom narodu koji je na jedinstven način dao apsolutnu podršku Srpskoj listi i državnom rukovodstvu na čelu sa predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem. Tu odlučnost predsednika Republike videli smo i prilikom gnusnog napada jedinica ROSU na severu Kosova i Metohije, što za nas Srbe predstavlja vetar u leđa i ohrabrenje za naš opstanak na Kosovu i Metohiji.

Naše rukovodstvo je patriotsko i državotvorno, a rezultati i ekonomske i političke borbe za bolju, sigurnu i suverenu Srbiju su i te kako vidljivi i prepoznatljivi za našu i međunarodnu javnost. Takva politika i rezultati nam upravo omogućavaju da kao ekonomski uspešna i politički stabilna država širimo regionalne inicijative i zalažemo se i za bolji život ljudi u celom regionu. Srbija prepoznaje potrebu da svi u regionu budu upućeni jedni na druge i da kroz regionalnu saradnju prevazilazimo različitosti, da uz poštovanje državnog suvereniteta svake od država regiona unapredimo regionalnu saradnju, udružujući sve potencijale i koristeći komparativne prednosti naših država.

Srbija je uverena da kao region možemo više da postignemo na međunarodnom planu i dokažemo svetu da nismo tamo neki Balkan za koga nema mesta u modernoj Evropi sveta.

Naravno da nije tako, a to pokazuje spremnost Srbije, Severne Makedonije i Albanije da pokažemo Evropi da smo posvećeni miru, regionalnoj saradnji i razvoju u svim oblastima koje su važne za građane naše države.

Ovaj sporazum je u tom smislu izuzetno značajan jer se odnosi na jednu ozbiljnu i važnu oblast, to je saradnja u sprečavanju katastrofa i otklanjanju posledica katastrofa. Zemljotresi i poplave, požari, ekološki, hemijski ekscesi često nemaju granice, ali kada zadese jednu državu, jedno područje, ništa nije važnije od pravovremenog spasavanja života i materijalnih dobara.

Srbija u tome ima veliko iskustvo i znanje, a tome su nas naučile nedaće koje su nas snalazile u prethodnom periodu, naročito poplave, klizišta i zemljotresi. Zato je važno da mi susedi sarađujemo u takvim nemilim situacijama koje, nažalost, mogu biti sve češće, a na to nas upozoravaju i klimatske promene koje su sve drastičnije i sa sve ozbiljnijim posledicama po čitavu planetu, a mi smo njen deo.

Poslanička grupa SPS podržava ovaj sporazum, jer čvrsto verujemo da će doprineti boljoj pripremljenosti Zapadnog Balkana da se organizovano suočava i bori sa prirodnim i drugim katastrofama. Zahvaljujem.

Jedanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 11.05.2021.

Poštovana potpredsednice Skupštine, uvažena ministarka sa saradnicima, poštovani građani Srbije, povodom rasprave koja se vodila i koja se vodi vezano za stradanje srpskog naroda i za genocid koji je učinjen srpskom narodu ja ne mogu da govorim, govoriće o tome moje koleginice, ali ono što želim da kažem, a to je da nije dobro da se ponovo delimo, jer smo platili kroz istoriju veliku štetu i veliko stradanje srpskog naroda, da o tome treba da govori istorija, da kaže sud i institucije, kao što je otvaranje muzeja.

Mi smo u obavezi kao narodni poslanici, kao narodni predstavnici, zbog našeg stradanja da ne dozvolimo da do toga više ikada dođe. Ali, takođe mislim da nosimo obavezu, jer smo narodni predstavnici, da damo odgovor na sledeće pitanje – kako će Srbi u Srbiji, a posebno Srbi na Kosovu i Metohiji, Srbi u Republici Srpskoj, Srbi u Crnoj Gori, Srbi u Makedoniji da žive narednih pet, 10, 15, 50 godina?

Mi odgovor na tu sudbinu, na život našeg naroda moramo da damo, jer nosimo obavezu, a naše rukovodstvo, državno rukovodstvo, predsednik države, Vlada, Skupština je na dobrom putu i mislim da će rezultati o budućnosti našeg naroda i naših generacija biti veoma pozitivni i dobri.

Ja sam se opredelio da danas govorim o dve druge tačke dnevnog reda. Narodna skupština i danas ima na dnevnom redu nekoliko važnih Predloga zakona, a ja ću govoriti o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti i o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o ugovorima u prevozu u železničkom saobraćaju.

Pravo na rad jedno je od značajnijih i najkompleksnijih socijalno- ekonomskih prava i jedno od temeljnih prava našeg zakonodavstva. Nažalost, u stvarnosti, u savremenom svetu nije sve idealno. Mnogi ljudi iz različitih razloga nemaju mogućnost da ostvare ovo svoje pravo i veoma je važno da država i u slučaju nezaposlenosti, privremene ili trajne brine o svojim građanima i pruža im obavezno osiguranje za slučaj nezaposlenosti.

Naše zakonodavstvo i naša državna politika to omogućavaju i zahvaljujući tome poslednjih godina se možemo pohvaliti velikim padom stope nezaposlenosti. Možemo reći da stopa nezaposlenosti od oko 9% predstavlja najnižu u poslednjih nekoliko decenija. Tu stopu smo očuvali i u prošloj godini.

Uprkos globalnoj krizi, izazvanom pandemijom Kovida 19 država je svojim merama, podrške privredi, posebno najugroženijim delatnostima i uspešnom koordinacijom monetarne i fiskalne politike obezbedila poboljšanje poslovnog investicionog ambijenta.

Pohvalio bih, kao dobru meru i projekat „Moja prva plata“, u okviru koje je zaposleno oko 8.500 mladih, različitih struka i nivoa obrazovanja.

Trenutna struktura nezaposlenih prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje je takva da više od 56% prijavljenih na tržištu rada su žene, ali ohrabruje to što je u 2020. godini od ukupnog broja zaposlenih 55% su žene.

Važno je takođe istaći da se trend rasta broja zaposlenih na neodređeno vreme koji je započeo 2015. godine nastavlja sve do danas. Najveći rast zaposlenosti u toku prethodne godine zabeležen je u regionu Šumadije i zapadne Srbije, kao i u Beogradu, dok je najveća stopa nezaposlenosti, tradicionalno na jugu i istoku Srbije.

Ono što je otežavajuća okolnost jeste izrazit depopulacioni trend, kao karakteristika demografskih kretanja u Srbiji u prethodnim decenijama. Nažalost, broj stanovnika od poslednjeg popisa manji je za skoro 300.000, a demografska tranzicija posebno utiče na smanjenje stanovništva radnog uzrasta.

Izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti precizira se da osnovni dokument Javnih politika u oblasti aktivne politike zapošljavanja budu strategija zapošljavanja koja će se donositi za period od šest godina, a aktuelna je za period od 2021. do 2026. godine i akcioni plan za sprovođenje ove strategije koji će se donositi za trogodišnji period.

Pohvali bih takođe mere aktivne politike zapošljavanja koje su usmerene ka manje razvijenim područjima, poput većih subvencija za zapošljavanje, teže zapošljivih kategorija, kao i mere podsticanja uravnoteženih, regionalnog razvoja i usmeravanje investicija u nedovoljno razvijene regione.

Osvrnuo bih se i na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju.

U današnje vreme u Srbiji većini putnika voz ne predstavlja prvi izvor prevoznog sredstva, ali kada je železnički saobraćaj tek počinjao, krajem 19. veka, vozna kompozicija nije služila samo za transport, već je predstavljala svojevrsan prozor u svet.

Temelji srpskih železnica su postavljeni u Kneževini Srbije 1878. godine na Berlinskom kongresu, kada su se srpski zvaničnici obavezali da će izgraditi prvu prugu od Beograda do Niša, a onda i dalje ka jugu do bugarske granice. Redovni železnički saobraćaj u Srbiji odvija se od 1884. godine, da bi u narednom veku postao omiljeno prevozno sredstvo mnogih, od običnog čoveka, do visokih državnih funkcionera.

U drugoj polovini 20. veka puno se ulagalo u železnicu, ali od poslednjih velikih investicija u železnicu prošlo je gotovo 40 godina. „Železnica“ je zbog toga prilično zastarela, a posledica toga jeste pad interesovanja za železnički transport.

Danas većina putnika kao razlog izbegavanja putovanja vozom navode kašnjenja, predugo trajanje puta, a ponegde i dotrajalost infrastrukture i zastarelost vagona.

Da bi putovanje vozom ponovo postalo aktuelno potrebna je i modernizacija „Železnice“ i promocija „Železnice“ kao funkcionalnog, jeftinog i bezbednog vida saobraćaja.

Upravo danas Srbija radi na velikim projektima modernizacije i obnove „Železnice“. Tako se do kraja 2021. godine planira završetak radova na brzoj pruzi Beograd-Stara Pazova-Novi Sad sa brzinom od 200 kilometara na čas. Od Beograda do Novog Sada moći ćemo da stignemo za 30 minuta.

Srbija je prvi put u svojoj istoriji nabavila vozove za brzine od 200 kilometara na sat koji će saobraćati na pruzi za velike brzine Beograd-Novi Sad-Subotica. Ovo su najsavremeniji evropski vozovi modernog dizajna, udobni, a uključuju i mesta za smeštaj osoba sa smanjenjem…

Ovakvi vozovi će predstavljati sliku moderne Srbije koja ide u korak sa najsavremenijim tehnologijama i koja je spremna da ulaže u budućnost.

„Železnica“ Srbije započela je i rekonstrukciju pruge Prokuplje-Kuršumlija-Merdare na deonici gde su prošlogodišnje poplave oštetile i odnele delove koloseka. Ovo predstavlja veliki problem meštana Gornje Toplice i Kosanice kojima je voz bio jedina veza sa svetom. Do kraja avgusta očekuje se završetak ovih radova.

Novim izmenama i dopunama ovog zakona jača se odgovornost prevoznika, a putnicima se obezbeđuju prava koja su na nivou evropskih standarda. Tako je predviđeno da kada voz kasni duže od sat vremena putnik može da prekine putovanje i zatraži da mu se vrati sav novac koji je dao za voznu kartu. Ako ipak odluči da nastavi putovanje putnik može tražiti deo novca. Verujem da dolazi vreme kada ćemo se vratiti putovanjima modernim i brzim vozovima kojima smo nekada putovali širom Evrope.

Na kraju, želim da u svoje ime i u ime poslaničke grupe Socijalističke partije podržim sve zakone iz ovog pretresa. Hvala.

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 05.05.2021.

Poštovani potpredsedniče, uvaženi ministri sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, danas na dnevnom redu imamo tri veoma važna sporazuma sa tri države, Ruskom Federacijom, SAD i Vladom Kvebeka.

Srbija je danas na evropskom putu, ali to nije prepreka održavanju naših tradicionalno bliskih odnosa sa Rusima. Rusija je danas jedna od najvažnijih strateških partnera Srbije. Viševekovni prijatelj čvrsto podržava politiku naše zemlje i naš su saveznik u međunarodnim organizacijama.

Ruska Federacija pruža čvrstu i doslednu podršku očuvanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta Republike Srbije i na tome smo im neizmerno zahvalni. Zahvalni smo i svim drugim državama koje nam pružaju podršku i nisu priznale jednostrano proglašenu nezavisnost tzv. „Kosova“, kao i državama koje su povukle priznanje nezavisnosti ove lažne države.

Zahvaljujući hrabroj i mudroj politici našeg državnog rukovodstva, pre svega predsednika Aleksandra Vučića, Vlade ali i Ministarstva spoljnih poslova, na čijem čelu je bio Ivica Dačić, 19 država je povuklo svoje priznanje.

Sa Ruskom Federacijom sarađujemo u brojnim oblastima. Imamo puno zaključenih i potvrđenih sporazuma. Rusija je sve značajniji investitor u srpskoj privredi, sa razvojem u naučno-tehnološkoj i inovacionoj oblasti. Kulturna saradnja je takođe veoma intenzivna. Redovno se održavaju kulturno-umetničke manifestacije.

Veoma je značajna uloga Ruskog centra za nauku i kulturu koja postoji 85 godina u našoj zemlji. Rusiji dugujemo veliku zahvalnost i za svu nesebičnu pomoć u medicinskoj opremi i pre svega vakcinama koje nam pružaju od početka pandemije.

Jedna od najlepših vesti je ta da smo u aprilu počeli sa proizvodnjom ruske vakcine „Sputnjik V“ na Torlaku i na taj način dodatno učvrstili veze sa nama bratskom državom Rusijom i ovim načinili jedan ozbiljan iskorak u budućnost.

Istakao bih i zadovoljstvo napretkom ekonomske saradnje između Srbije i Rusije, značaj infrastrukturnih projekata i projekata u oblasti energetike. Svi ovi projekti doprineće ekonomskom napretku naše zemlje i kvalitetnijem i boljem životu naših građana. Između Srbije i Rusije na snazi je režim slobodne trgovine, što doprinosi rastu međusobne robne razmene.

Sporazum koji je danas na dnevnom redu odnosi se i na saradnju Srbije i Rusije u oblasti zaštite bilja i biljnog karantina. Zaštita bilja je deo poljoprivredne proizvodnje i čini veoma značajan segment u povećanju prinosa i kvaliteta bilja i njegovih proizvoda. U skladu sa tim, ističe se značaj zdravstvenog stanja biljaka.

Jedna od mera u sprečavanju širenja štetnih organizama je biljni karantin, koji kao mera postoji u čitavom svetu. Biljni karantin može biti unutrašnji i spoljašnji kojem se pridaje sve veća pažnja i značaj.

Često se ne poznaje kvalitet pošiljke koja se uvozi u zemlju, pa je razlog uvođenja mere biljnog karantina opravdana, jer se na taj način zemlja brani od unošenja štetnih organizama koji mogu da izazovu dalekosežne negativne posledice po čitavu poljoprivrednu proizvodnju.

Recimo, kukuruzna zlatica je uneta u Jugoslaviju iz SAD i prvi put se pojavila u okolini aerodroma, da bi u narednih nekoliko godina bila rasprostranjena ne samo u našoj zemlji, već i u nekoliko susednih zemalja i na taj način uzrokuje velike štete usevima kukuruza.

Iz navedenih razloga, veoma je važno da usvojimo ovaj Sporazum i time zaštitimo poljoprivredne proizvođače od uvoza potencijalno štetnih proizvoda. Poslanička grupa SPS će u Danu za glasanje podržati sva tri sporazuma koja su na dnevnom redu. Hvala.

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.12.2020.

Poštovani predsedniče, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, pitanje postavljam Vladi Republike Srbije.

Iako Republika Srbija, uprkos svemu, nastoji da poboljša odnose kako sa albanskim pregovaračima na KiM, tako i sa Republikom Albanijom, sa suprotne strane sve je intenzivnija retorika koja nikako ne doprinosi unapređenju odnosa niti rešavanju otvorenih pitanja.

Od strane lidera kosovskih Albanaca neprekidno dolaze oštre provokacije i pretnje kojima se ističu njihove težnje za prisvajanjem ne samo delova naše teritorije, već i naše viševekovne istorije i kulture.

Ono što zabrinjava jesu potpuno isti, a sve češći zahtevi i izjave zvaničnika Republike Albanije. Može se reći da se radi o rafalnom, organizovanom napadu i provokacijama Albanaca kojima se poništavaju svi pokušaji Srbije i njenog državnog rukovodstva, na čelu sa predsednikom Republike Srbije, Aleksandrom Vučićem, da se dijalog nastavi i dođe do mirnog rešenja, na šta je Srbija uvek spremna.

Da podsetim, otvoreno pitanje KiM, uprkos tome što je sa svojih vekovnih ognjišta proterano preko 250 hiljada Srba, da su mnogi stradali u raznim žutim kućama i da se još uvek mnogi vode kao nestala lica, da su ubijana deca, spaljivane kuće i manastiri i rušeni krstovi sa srpskih crkava, danas imamo tvrdnju albanske strane da je to albanska baština.

Poslednji primer falsifikovanja kulturne istorije Srbije jeste pokušaj prisvajanja ostatka pravoslavne crkve u blizini Srbice u mestu Suvo Grlo, koje su upravo oni porušili.

Još ozbiljnije pretnje o kojima i mediji pišu ovih dana jesu izjave albanskog predsednika Iljira Mete koji je proglasio Medveđu, našu opštinu na jugu Srbije, albanskom teritorijom, pri tom optužujući Srbiju za tzv. raseljavanje Albanaca iz te sredine, misleći na pasivizaciju njihovih prebivališta.

Ovakve izjave predstavljaju direktno mešanje u unutrašnju politiku Srbije, a aspiracije ka delovima teritorije Republike Srbije su ovde očigledne.

Šta je istina? U opštini Medveđa, prema popisu i procenama broja stanovnika u kojoj je učestvovala i međunarodna zajednica živi oko 7,1% Albanaca. To su Albanci starosedeoci sa kojima Srbi i ostali stanovnici Medveđe lepo žive.

Drugo, albanska manjina u Medveđi često je na izborima i ima svoje predstavnike u skupštini opštine, ima nastavu na svom jeziku, svoj jezik koristi u službenim komunikacijama. Ali, u Medveđi se pored više prethodnih izbornih ciklusa u veoma kratkom roku prijavljivalo, i to na fiktivne adrese, veliki broj Albanaca koji nikada nisu živeli u Medveđi. Na nekim adresama prijavljivano je po 30 lica, ali oni nisu tu nikada živeli. Adrese su nekada bile propale i neuslovne seoske kuće u kojima decenijama niko nije živeo.

U skladu sa zakonom vršene su višestruke administrativne provere i nikada ni na jednoj od tih adresa nije pronađen ni jedan prijavljeni Albanac, čak ni da primi glasačke listiće. Oni nisu prijavljivani niti u elektrodistribuciji, niti u poreskoj upravi, niti u katastru. Oni su očito došli da promene etičku sliku Medveđe, a ne da je Medveđa njihovom pasivizacijom menja etički odnos stanovništva. Ali, trebalo je uklopiti Medveđu u izmišljenu geografsku oblast koju nazivaju preševska dolina, a tamo doline nigde nema.

Druga očigledna aspiracija prema teritoriji Srbije jesu izjave nekih Albanaca da je Albanija do Niša, nudeći da u Medveđi i Nišu izgrade spomenik Skenderbegu.

Još jedan događaj nas ne ostavlja ravnodušnim, a to je da se na aplikaciji Gugl mape atletski stadion u centru Kraljeva iznenada naziva stadionom Đurađa Kastriota Skenderbega i to na albanskom jeziku. Pitamo se da li je ovo greška ili namera?

Da podsetim koliko su samo puta poslednjih meseci Albanci prisvajali srpsku kulturnu baštinu na KiM i srpske pravoslavne svetinje, pokušavajući da falsifikuju istoriju i da prisvajanjem srpskih svetinja iz perioda Nemanjića dokažu kako su to oni gradili u 12, 13. i 14. veku. Izgleda da Albanci na celom Balkanu drže parole – Ako nemaš svoje, uzmi tuđe.

Zato pitanje postavljam Vladi Republike Srbije – kako se radi o izjavama najviših zvaničnika Republike Albanije, u kojima se jasno vide aspiracije prema našim teritorijama i istoriji, čime se blokira svaki pokušaj i dobra volja Srbije da se nastavi dijalog Beograda i Prištine, a radi se i o grubom i nedopustivom diplomatskom presedanu, pitam da li Vlada Republike Srbije planira da preduzme određene diplomatske aktivnosti kako bi se sprečilo vređanje Srbije i atakovanje na naš državni suverenitet i teritorijalni integritet. Zahvaljujem.

Dvadeset četvrta posebna sednica , 20.06.2019.

Poštovani potpredsedniče, uvažene kolege narodni poslanici, danas bih koristiće svoje pravo iz člana 287. Poslovnika postavio nekoliko pitanja, prvo potpredsedniku Vlade i ministru spoljnih poslova, Ivici Dačiću.

Kao narodni poslanik sa Kosova i Metohije, kao i srpski narod na Kosovu i Metohiju životno smo zainteresovani za tok i ishod razgovora Beograda i Prištine koji se odvija uz posredovanje Međunarodne zajednice, a koji ima temelje u Rezoluciji 1244 i Briselskom sporazumu.

Dakle, posrednici u rešavanju problema koji je kulminirao pre 20 godina NATO agresijom na Srbiju danas su i EU i UN, koje su i donele Rezoluciju 1244, znam da se naša diplomatija i naš državni vrh svim snagama bore da Srbija ostane svoj na svome, da sačuva državni suverenitet i da se istovremeno dođe do obostrano prihvatljivog rešenja pitanja Kosova i Metohije.

Kao uspešnu diplomatsku aktivnost želim da istaknem nastup ministra spoljnih poslova, Ivice Dačića, na poslednjoj sednici Saveta bezbednosti UN, kada je podneo Izveštaj o stanju na Kosovu i Metohiji i delovanju međunarodnih snaga, kada je svim diplomatskim sredstvima, pre svega argumentima, nazivajući stvari pravim imenima branio Srbiju i potpuno otvoreno svim predstavnicima Međunarodne zajednice ukazao na neosnovane zahteve i sredstva kojima se Priština služi kako bi ubedila svet da Kosovo i Metohija pripadaju samo njima.

Nedopustivo je da na istoj sednici Saveta bezbednosti Fjora Čitaku sticanje nezavisnosti tzv. Kosova nazove dekolonizacija, a ne secesijo, što u suštini jeste proces koji Priština zagovara i vodi uz pomoć nekih velikih sila i to nekih stalnih članica Saveta bezbednosti.

Pitam se o kakvoj dekolonizaciji je ovde reč? Ko je tu kolonizator? Srbi žive na ovim prostorima desetinu vekova, o čemu svedoče stotine pravoslavnih svetinja, manastira i crkava još iz 10. i kasnijih vekova. Na primer, crkva Svetog Nikole u Velikoj Koči.

Želim ovom prilikom da u ime poslaničke SPS pružim punu podršku predsedniku Republike, Aleksandru Vučiću, Vladi Republike Srbije i diplomatskim aktivnostima i nesebičnom radu i zalaganju ministra Dačića koji je pokrenuo postupak povlačenja priznanja samoproglašene države Kosovo, što je do sada zvanično učinilo 13 država članica EU. Ministar Dačić je najavio da će se ovaj proces i u budućnosti nastaviti.

U vezi sa tim želim da pitam – koje sve diplomatske mere i aktivnosti državno rukovodstvo i Ministarstvo spoljnih poslova planiraju u narednom periodu? Jer, kako stvari stoje sastanka u Parizu neće biti, jer Priština takav format ne prihvata pošto se oslanja na svetske mentore i sponzore, posebno na Ameriku ignorišući na taj način zalaganje Nemački i Francuske kao predstavnika EU.

Koje se mere još planiraju kako bi se u Svetu pokazalo da Srbija ne traži ništa tuđe, već brani svoje i kako bi što veći broj država povuklo priznanje, a Međunarodna zajednica počela da primenjuje međunarodno pravo i iste standarde za sve članice Međunarodne zajednice i prestala da vodi politiku dvostrukih aršina, koja je, nažalost postala gotovo redovno sredstvo demonstracije i moći nekih velikih država sveta. Zahvaljujem.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.10.2018.

Poštovani predsedavajući, uvaženi narodni poslanici, danas bih iskoristio priliku da postavim pitanje Ministarstvu pravde i Ministarstvu unutrašnjih poslova.

U poslednje vreme svedoci smo brojnih objava putem interneta kao javnog medija i društvenih mreža. Neproverene i neistinite vesti i objave na društvenim mrežama prenose se velikom brzinom, a pojedine kao posledice imaju širenje panike i uznemirenosti među građanima Srbije. Internet i društvene mreže kao tehnologija savremenog doba su svakako korisne i neosporno da su potrebne i neophodne, ali se one koriste i u krivično-pravnom smislu dolaženjem do određenih informacija ili pomoći u istragama i potragama i naravno da ne želimo, niti je naša namera da se one ugase ili na bilo koji način onemogući sloboda govora, ali često umeju da budu predmet zloupotrebe.

Svakako podržavamo da se putem interneta kao medija ukazuje na određene potrebe i situacije u društvu, ali potrebno je svakoj informaciji pristupiti odgovorno i profesionalno i u skladu sa zakonom ispitati navedene činjenice, što je Ministarstvo do sada i radilo. Međutim, šta se dešava u situaciji kada se posle te provere utvrdi da je objava bila lažna. Setimo se samo slučaja neispravne vode za piće u Beogradu od pre par meseci, lažnih silovanja, neproverenih informacija o kidnapovanju i nestajanju dece. Imali smo situaciju od pre samo nekoliko dana da je bilo prijavljeno čak četiri otmice dece u par dana.

Isto tako, nailazimo na objave u kojima se navodi da su migranti koji su došli sa ratno ugroženih područja počinili razno razna krivična dela. Da li to neko namerno radi sa lošim namerama prema tim ljudima, a i prema državi koja je podnela velike napore u zbrinjavanju migranata i rešavanju migrantske krize, čuvajući bezbednost svojih građana. Svakako u navedenim slučajevima nadležni organi su se oglasi povodom ovih situacija i demantovali navode.

Pitanje želim da uputim MUP – da li MUP prati, ispituje i proverava istinitosti i pouzdanosti tih objava i pojedinih vesti, koje se svakodnevno prenose putem društvenih mreža. U slučaju da se objave lažne u cilju zastrašivanja naroda, izazivanja panike i eventualno na neki način urušavanje bezbednosnog sistema Republike Srbije, da li u takvim situacijama MUP sprovodi postupak u skladu sa članom 343. Krivičnog zakona Republike Srbije?

Pitanje za Ministarstvo pravde – da li je do sada javno tužilaštvo vodilo istrage, naravno u saradnji sa MUP povodom ovakvih situacija? Koliko je do sada ljudi procesuirano i kakvi su ishodi tih procesa? Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 23.01.2018.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika mesečno 99442.00 RSD 02.06.1016 -