Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, svoju diskusiju ću fokusirati na dva predloga zakona o potvrđivanju sporazuma u oblasti odbrane i to sa Kraljevinom Maroko i Saveznom Republikom Nemačkom kojima Republika Srbija nastavlja tradiciju dobrih bilateralnih odnosa i saradnje u oblasti odbrane sa mnogim zemljama sveta, a sve u cilju jačanja bezbednosnog, odbrambenog sistema naše države, ali i jačanje pozicije Srbije u savremenom sistemu kolektivne bezbednosti.

Sa Kraljevinom Maroko i Saveznom Republikom Nemačkom i ranije su ostvarivani pojedini vidovi vojne saradnje kako kroz njihovo učešće u jedinicama KFOR-a u skladu sa vojno-tehničkim sporazumom iz Kumanova, tako i kroz razne vidove vojne saradnje gde je Vojska Srbije uzimala učešće, kao što su zajedničke vojne vežbe, seminari i edukacije.

Usvajanjem ova dva sporazuma u oblasti odbrane bliže se definišu i uspostavljaju opšti principi i procedure za saradnju koja je zasnovana na načelima jednakosti, reciprociteta i zajedničkih interesa u sferama odbrambene i bezbednosne politike vojno-ekonomske saradnje, naučno-tehničke saradnje, u vojnoj oblasti, vojnog obrazovanja i obuke, kao i vojne medicine.

Do sada je sklopljeno oko 30 bilateralnih sporazuma u sferi odbrane čime se značajno doprinosi jačanju odbrambenih kapaciteta naše države kroz razne vidove razmene iskustava, ekspertskih razmena, vojnih vežbi, razmene tehnologije, profesionalne edukacije i tako dalje.

Ovakvi sporazumi su izuzetno značajni za Republiku Srbiju. Imajući u vidu da se politika odbrane naše zemlje zasniva na vojnoj neutralnosti, ali istovremeno na saradnji sa drugim državama i međunarodnim organizacijama. Upravo ovakav uravnoteženi pristup nam pruža mogućnost za kvalitetnu vojno-tehničku saradnju, sa zemljama istoka i zapada, sa Rusijom i Kinom, SAD, ali i sa zemljama EU i drugim državama i regionalnim organizacijama.

Saradnja u oblasti odbrane sa stranim partnerima doprinosi razvoju celokupnih bilateralnih odnosa dve zemlje, posebno uzimajući u obzir činjenicu da se kroz ovakav vid saradnje gradi odnos poverenja i boljeg razumevanja između dve zemlje. Zajedničkim aktivnostima i razmenom iskustava jačaju se kapaciteti odbrambenog sistema, tako što se novim saznanjima nadograđuje sistem odbrane na obostranu korist.

Činjenice upućuju da je ovakva saradnja neophodna, obzirom da smo neretko suočeni sa velikim bezbednosnim izazovima od prirodnih katastrofa, preko migrantskih kriza, do terorizma i pretnji za globalnu bezbednost i u takvim situacijama izuzetno je važna međunarodna saradnja, ali i pomoć država sa kojima Republika Srbija ima aktivnu vojnu saradnju.

Taktičke vežbe kao jedan od direktnih i javno vidljivih instrumenata vojne saradnje postale su sastavni deo aktivnosti pripadnika Vojske Srbije, pa smo tako poslednjih godina imali priliku da vidimo niz vežbi regionalnog formata u kojima Republika Srbija učestvuje. Zatim, vežbe u okviru NATO programa partnerstva za mir, vojne vežbe sa Ruskom Federacijom, sa kojima se održavaju vojne vežbe avio i padobranskih jedinica, zatim vojne vežbe sa anti-terorističkim scenarijima.

Izuzetno je dinamična vojna saradnja sa susedima članicama NATO-a, sa kojima se održavaju bilateralne vežbe. Sa Mađarskom se radilo na obuci rečne flote, sa Rumunijom su održavane vežbe dežurnih snaga za kontrolu i nadzor vazdušnog prostora, uključujući presretanja sa lovačkom avijacijom. Sa Bugarskom je održavana vežba gađanja artiljerijsko-raketnim sistemima namenjenim za PVO.

Koliko Republika Srbija daje na značaju međunarodnoj vojnoj saradnji, potvrđuje i činjenica da Vojska Srbije učestvuje u misijama pod mandatom UN, kao i misijama EU, što posebno doprinosi unapređenju saradnje Republike Srbije u okviru zajedničke bezbednosne i odbrambene politike EU, kao važnog dela u procesu pristupanja EU.

Sve ovo navodim zbog jasne potvrde, bez obzira na kritike i to sa više strana da Republika Srbija dosledno sprovodi proklamovanu stratešku opredeljenost za vojnu neutralnost, jer duboko sam uveren da samo takva politika obezbeđuje našoj zemlji kvalitetnu i dugoročnu saradnju sa svim značajnim subjektima međunarodnih odnosa.

Međunarodna vojna saradnja Republike Srbije u poslednjih nekoliko godina značajno je intenzivirana, čime se daje doprinos i reformi celokupnog sistema odbrane, ali i podizanju nivoa operativnih i funkcionalnih sposobnosti Vojske Srbije, što kao rezultat ima jačanje pozicije u globalnom sistemu bezbednosti, gde je Republika Srbija svakako prepoznata kao pouzdan i odgovoran partner.

Republika Srbija je trajno opredeljena za mir, ali je i odgovorna država koja brine o svom državnom suverenitetu i teritorijalnom integritetu. Zbog stalnih bezbednosnih izazova, kako na regionalnom, tako i na globalnom nivou Srbija posvećeno radi na jačanju sistema nacionalne i javne bezbednosti. U tom kontekstu posmatram i stalno unapređenje vojno-tehničke opremljenosti naše vojske, kao i unapređenje uslova života oficira i vojnika.

Ova dva sporazuma u ovlasti odbrane sa Kraljevinom Maroko i Saveznom Republikom Nemačkom, nastavljaju dobru praksu međunarodne vojne saradnje, koju naša zemlja pažljivo i temeljno sprovodi održavajući pre svega, politiku vojne neutralnosti uz istovremenu saradnju sa svim državama sveta, u cilju prevencije i prepoznavanja rizika i očuvanja globalnog mira.

Poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati usvajanje, kako ova dva sporazuma o kojima sam govorio, tako i sve druge predložene zakone sa ove sednice. Hvala lepo.

Poštovani predsedavajući Narodne skupštine, uvažena gospođa ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas se na dnevnom redu, između ostalog, nalazi i Predlog zakona o nacionalnoj bazi podataka za sprečavanje i borbu protiv terorizma, za koji smatramo da je izuzetno važan jer će unaprediti razmenu podataka i informacija između državnih organa nadležnih za prevenciju i borbu protiv terorizma, čime će se dodatno poboljšati celokupni sistem nacionalne bezbednosti Republike Srbije.

Terorizam danas predstavlja najveću bezbedonosnu pretnju na globalnom nivou. Do izbijanja pendemije izazvane korona virusom reč terorizam predstavljala je najfrekventniji termin u međunarodnim odnosima. Pojava korona virusa je na jedan period zaustavila terorističke akcije širom sveta. Na žalost krajem prošle godine na prostoru evropskog kontinenta dogodilo se nekoliko terorističkih napada, ali svakako treba obratiti pažnju na posledice pandemije u periodu koji tek dolazi.

Potencijala ekonomska kriza koja može uslediti nakon završetka pandemije može predstavljati okidač i razlog terorističkih napada, kako terorističkih, tako i ekstremnih desničarskih grupa jer siromaštvo i oskudica dodatno povećavaju rizik od radikalizacije. Antipandemijske mere su u izvesnoj meri usporile odnosno sprečile brojne terorističke napade. Zabrana međudržavnog kretanja, granične kontrole, kao i zatvaranje aerodroma privremeno su sprečile regrutacije novih terorista i delovanje postojećih terorističkih grupa.

Međutim, otvorio se prostor za druge vrste terorističkih napada, kao što su zloupotrebe digitalnih tehnologija, sajber napadi i bio terorizam. U današnje vreme velikih promena i bezbedonosnih rizika i izazove efikasan rad svih institucija koje su u sistemu bezbednosti, kao i njihova međusobna saradnja od vitalnog su značaja za zaštitu države i nacionalne bezbednosti.

Naša zemlja se geografski nalazi u izuzetno nestabilnom regionu, koja je na žalost pogodna za razvoj različitih vidova terorizma, separatizma, verskog i etničkog ekstremizma. Prema obaveštajnim podacima na teritoriji Kosova i Metohije zabeležen je veliki broj terorističkih ćelija i osoba koje su ratovale na prostoru Siriji. Takođe, na prostoru BiH postoji veliki broj džihadista koji su se vratili sa ratišta, tako da oni ne samo da predstavljaju opasnost za Srbiju, već i za čitav region i Evropu.

Zato je za Republiku Srbiju prioritet stvaranje efikasnog sistema u borbi protiv svih vidova terorizma. Jedan važan iskorak je upravo i ovaj zakon, koji ne samo što unapređuje saradnju sa svim bezbednosnim institucijama, već na bolji način pozicionira našu zemlju u kolektivnom sistemu bezbednosti, posebno uzimajući u obzir činjenicu da mali broj zemalja u Evropi ima nacionalnu bazu podataka za sprečavanje i borbu protiv terorizma.

Podsetio bih i na veliki bezbedonosni izazov sa kojim smo se kao država i narod suočili, a to je migrantska kriza. Kroz našu zemlju je u migrantskom talasu prošlo gotovo milion ljudi, ali je država i u ovom slučaju pokazala da je spremna da na adekvatan način rukovodi krizom, štiteći pre svega nacionalnu bezbednost, ali i uvažavajući sva načela zaštite ljudskih prava.

Srbija je tokom migrantske krize uspešno sarađivala sa zemljama u regionu i u celoj Evropi. Konstantno vršila procenu ugroženosti od terorizma, razmenjivala obaveštajne podatke sa svim obaveštajnim strukturama drugih evropskih država i time sprečila da se u migrantskom talasu dogode neka teška krivična dela.

Upravo zbog svega ovoga ja koristim priliku da sa ovog mesta pohvalim sve pripadnike bezbednosnih snaga koji na odgovaran i profesionalan način, često rizikujući svoj život, brane i štite suverenitet i teritorijalni integritet Republike Srbije, kao i bezbednost svih građana naše zemlje.

Donošenjem ovog zakona zajednički se sa ostatkom sveta štitimo od terorizma, tako što boljim povezivanjem i saradnjom dobijamo mogućnost prepoznavanja i prevencije opasnosti. Pružanjem adekvatnih informacija pravovremeno se mogu otkloniti rizici, sprečiti napadi i sačuvati životi. Ovaj zakon je potpuno usklađen i sa Strategijom nacionalne bezbednosti iz 2017. godine koja je predvidela strategijske ciljeve za izradu nacionalne baze za sprečavanje i borbu protiv terorizma. Ti ciljevi su pre svega, prevencija terorizma, otklanjanje terorističkih pretnji, gonjenje terorista i efikasan odgovor našeg sistema bezbednosti na eventualni teroristički napad.

Bezbedonosna politika ima veoma važnu ulogu u zaštiti svih građana, ali isto tako ima važnu ulogu i u međunarodnim odnosima. Zbog toga svaka država koja pretenduje da bude sigurna i zaštićena treba da ulaže u svoj bezbedonosni sistem, a ovakav zakon upravo ide u tom pravcu.

U nacionalnoj bazi podataka za sprečavanje i borbu protiv terorizma će se naći sve osobe koje su imale dodira sa terorističkim ćelijama, a ne samo oni koji su krivično gonjeni, što će omogućiti bolji uvid nadležnih organa, koji će takođe imati mogućnost da unose podatke. Pored saradnje sa UN od kojih ćemo dobiti jedan broj podataka, Republika Srbija donošenjem ovog zakona nastavlja i produbljuje saradnju i sa drugim međunarodnim organizacijama iz oblasti bezbednosti, kao što su Interpol i Evropol.

Ovakva saradnja svakako svrstava Srbiju u rang razvijenih evropskih zemalja, a posebno uzimajući u obzir i činjenicu da je uspostavljanje ovakve nacionalne baze podataka za sprečavanje i borbu protiv terorizma i obaveza u skladu sa Akcionim planom za pregovaračko Poglavlje 24 – pravda, sloboda i bezbednost.

Na ovaj način Srbija svakako učvršćuje svoju poziciju značajnog faktora stabilnosti u regionu i pouzdanog partnera u međunarodnim odnosima kroz integraciju u evropski i globalni bezbedonosni sistem.

Na kraju, posle jučerašnje odluke Haškog tribunala, da osudi na doživotnu robiju Ratka Mladića, pročitaću poruku generala Ratka Mladića koju je uputio nakon presude: „Molim moj najmili narod da ne brine, pobedu sam odneo u ratu koji to boli one koji su me danas osudili. Nisu me danas zlotvori osudili na doživotnu robiju, već na večnu ljubav i odanost mog naroda prema meni. Živeću dok ima srpskog naroda. Čuvajte mi Republiku Srpsku“.

Zbog svega navedenog poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati kako ovaj zakon tako i ostale zakone koji su na dnevnom redu ove sednice. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovana potpredsednice Narodne skupštine, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću se u svojoj diskusiji osvrnuti na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekata izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti.

Osnovni zakon je donet 2018. godine, kao strateška odluka države da se snagama bezbednosti omogući rešavanje stambenog pitanja pod povoljnim uslovima koji su daleko stimulativniji od tržišne stambene gradnje. Ovaj zakon je od usvajanja pretrpeo nekoliko izmena i svaki put je u svom sadržaju bio unapređen, što je slučaj i sada.

Naime, 2019. godine je napravljena jedna značajna izmena koja podrazumeva proširivanje prava na nove kategorije lica koja mogu ostvariti mogućnost na kupovinu stana pod povoljnijim uslovima, što podrazumeva borce, članove domaćinstava palih boraca, ratne vojne invalide i mirnodobske vojne invalide.

Složićemo se da je doprinos ovih lica u ranijim ratnim dejstvima nemerljiv u pogledu očuvanja i odbrane suvereniteta i teritorijalnog integriteta Republike Srbije, pa je zaista ova promena bila neophodna kako zbog rešavanja njihovog stambenog pitanja, tako i zbog njihovog osećaja sigurnosti i potvrde da ih država nije zaboravila i da izuzetno ceni i vrednuje njihov doprinos u odbrani zemlje.

Donošenje ovog svojevrsnog leks specijalisa govori o posebnoj brizi države za pripadnike snaga bezbednosti, jer su oni izloženi konstantnom riziku, a neretko i životnoj opasnosti, tako da je najmanje što država treba i mora da učini za one koji bdiju nad bezbednošću svih građana Republike Srbije da oni i njihove porodice imaju krov nad glavom.

Ovakav državni pristup, dakle, proizilazi iz uloge i značaja svih snaga bezbednosti za očuvanje mira i teritorijalne celovitosti, a posebno uzimajući u obzir činjenicu da je najveći broj nerešenih stambenih pitanja zaposlenih u državnim organima upravo među pripadnicima snaga bezbednosti negde oko 19.000.

Rešavanje ovog problema je javni interes za Republiku Srbiju, jer se na ovaj način jača poverenje u državu, što dalje jača celokupan sistem nacionalne bezbednosti Republike Srbije. Zgodna je prilika da pomenemo da je u vreme socijalizma rešavanje stambenog pitanja bilo jedan od državnih prioriteta.

U tadašnjoj SFRJ oficiri JNA su gde god su službovali imali rešen stambeni problem. Treba naglasiti i to da su u to vreme, vreme socijalizma, svi zaposleni relativno brzo rešavali stambena pitanja. Tada je postojao stambeni fond iz kog su građeni stanovi za zaposlene, a on se finansirao iz doprinosa koji su svi zaposleni plaćali iz ličnih dohodaka. Dakle, to je bilo vreme kada se cenio rad i radnika, i vojnika, i policajaca, i lekara i svih drugih zanimanja koja su bila od posebnog značaja kako za razvoj društva, tako i za bezbednost svih građana.

Na sreću, danas se Srbija u nekoj meri vraća tom konceptu, svesna da je za motivisanost vojnika, policajaca i drugih pripadnika bezbednosnog sektora od izuzetno velikog značaja i rešeno stambeno pitanja. Na ovaj način se revitalizuje uloga snaga bezbednosti, koje su okosnica i garant naše teritorijalne celovitosti, garant slobode i garant prava svakog građanina da mirno i spokojno živi, bez straha za svoju ličnu bezbednost i bezbednost svoje porodice. Takođe, ulaganjem u nacionalnu bezbednost, ne samo kroz ovaj zakon, već kroz niz zakona koje smo u prethodnom periodu usvojili u parlamentu, a koji su usmereni na razvoj celokupnog sistema bezbednosti, mi uspevamo da vratimo i dostojanstvo svim pripadnicima bezbednosnog sektora.

Ne smemo zaboraviti period posle 5. oktobra, kada je reforma bezbednosnog sistema zapravo podrazumevala plansko i gotovo potpuno uništenje vojske, oružja i otpisivanje upotrebljive vojne tehnike, što je dovodilo do toga da pripadnici snaga bezbednosti gube poverenje kako u svoju službu, tako i u svoju državu.

Taj period je iza nas, ali je bilo potrebno mnogo truda i znanja da i u ne tako povoljnijim ekonomskim uslovima, kroz kontinuirano ulaganje, posvećenost reformama i razvoju celokupnog sistema bezbednosti vratimo pripadnike sektora bezbednosti na mesto koje im pripada i koje svojim doprinosom zaslužuju.

Poslanička grupa SPS i ja lično verujemo i zalagaćemo se u budućem periodu da se stvore ulovi da se krug lica koja mogu kupiti stan pod povoljnijim uslovima uskoro proširi i na zaposlene u zdravstvu, prosveti, naučnoj zajednici, kako bi mogli da omogućimo svim kategorijama lica koja služe državi da obezbede krov nad glavom.

Konkretno, izmene zakona koje su danas na dnevnom redu usmerene su na poboljšavanje zakonskih rešenja i preciziranje odredbi koje se odnose na uslove za sticanje prava na stanove iz ovog projekta. Unapređuje se zakonski okvir tako što se pojačava kontrola lica koja mogu aplicirati za stanove iz ovog zakona, što se postiže uvođenjem jedinstvenog elektronskog registra.

Ono što je najvažnije za pripadnike snaga bezbednosti jeste to što cena ovih stanova po kvadratu ne može biti veća od 500 evra. To je i te kako stimulativno, pogotovo danas kada cene u stanogradnji vrtoglavo rastu.

Za kraj moram da istaknem da su pripadnici bezbednosnog sektora ljudi koji rade najsloženije poslove u državi, koji se odnose na čitavu bezbednost u državi i svih njenih građana. Uz sav rizik koji nosi njihov posao, oni moraju da budu i adekvatno nagrađeni, a kroz ovakvo uvažavanje njihove elementarne životne potrebe, a to je da budu stambeno zbrinuti, država pokazuje da posebno brine o ovim ljudima.

Poslanička grupa SPS i ja lično pozdravljamo i podržavamo svako zakonsko rešenje koje ide u smeru poboljšanja položaja pripadnika snaga bezbednosti i u danu za glasanje podržaćemo izmene ovog zakona i ostale predložene zakone. Hvala lepo.

Poštovana predsednice, uvaženi ministre sa saradnicima, drugarice i drugovi, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se danas nalazi set predloga zakona iz oblasti unutrašnjih poslova i ja ću se u svojoj diskusiji osvrnuti na nekoliko predloženih zakona i izmena zakona koje smatram izuzetno značajnim.

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o putnim ispravama o kojima danas raspravljamo uvodi nekoliko novina koje zavređuju pažnju i koje će svakako doprineti kako boljem funkcionisanju Ministarstva unutrašnjih poslova, tako i boljoj zaštiti i efikasnijem ostvarenju prava građana.

Podsećanja radi, Zakon o putnim ispravama donet je 2007. godine, a sa izdavanjem biometrijskih dokumenata, odnosno putnih isprava kakve danas koristimo počelo se sredinom 2008. godine. Tada smo među prvima u Evropi i svetu uveli otisak prsta u pasoš, iako su prema direktivama Evropske unije zemlje članice bile dužne da to urade do 2017. godine. Uvođenje biometrijskih pasoša je u tom trenutku bio jedan od uslova za viznu liberalizaciju, a kada uzmemo u obzir činjenicu da su stari pasoši važili do 2011. godine, jasno je zašto su redovi na šalterima policijskih službi bili nepregledni.

Međutim, dobrom organizacijom Ministarstva unutrašnjih poslova na čijem je čelu bio Ivica Dačić i ispravljanjem eventualnih nedostataka koji je novi sistem nosio, gužve su znatno bile smanjene. Ove godine ističe 10 godina otkad se započelo sa izdavanjem biometrijskih putnih isprava, što za posledicu ima ponovo povećan broj zahteva za izdavanje pasoša. Ono što je važno jeste da istaknemo da je kontinuitet dobrog rada i dobre organizacije Ministarstva unutrašnjih poslova nastavljen i ministrovanjem Nebojše Stefanovića. U prilog ovoj činjenici govori podatak da je samo u prvoj polovini 2019. godine izdato blizu 500.000 novih dokumenata.

Da bi se smanjile gužve i da bi građani Republike Srbije nesmetano ostvarili svoja prava, od aprila meseca ove godine od strane Ministarstva unutrašnjih poslova građanima je omogućeno podnošenje zahteva za izdavanje putnih isprava i nedeljom. Takođe, otvoreni su i novi šalteri za podnošenje zahteva, a uz mogućnost zakazivanja termina preko eUprave značajno se doprinelo smanjenju u vremenu čekanja.

Izmene i dopune Zakona o putnim ispravama o kojima danas raspravljamo upravo prate tempo efikasnosti rada MUP-a ili će istovremeno doprineti da građani Republike Srbije nesmetano i u kraćem roku dođu do svojih putnih isprava. Ustanovljen minimalni rok od šest meseci do dana prestanka važenja pasoša je optimalan rok koji će građanima omogućiti da na vreme dobiju svoju putnu ispravu, čime neće biti ograničeni u obavljanju svojih kako privatnih tako i poslovnih obaveza, obzirom na zahteve pojedinih zemalja o potrebi važenja putne isprave tri ili šest meseci.

I druga rešenja predviđena ovim izmenama i dopunama su veoma dobra, pogotovo odredba koja predviđa da se građani rasterete troškova za obavezu oglašavanja nevažeće putne isprave u „Službenom glasniku“. Od sada će ovo činiti i na internet stranici Ministarstva, potpuno besplatno i to pozdravljamo.

Dozvolićete mi da se osvrnem na jednu odredbu koju smatram izuzetno važnom, a to je odredba koja se odnosi na izdavanje pasoša maloletnom licu. Iako su sada uslovi precizniji, ipak treba biti obazriv u ovim slučajevima, pogotovo kod saglasnosti drugog roditelja. Imali smo skoro primer borbe majke da vrati svoju decu koju je otac bez dozvole i uprkos sudskoj presudi odveo u Tursku, pa potom prebegao u Iran. Zahvaljujući angažovanju i ministra spoljnih poslova Ivice Dačića i predsednika Aleksandra Vučića, deca su posle nekoliko godina konačno vraćena majci. Dakle, moramo biti mnogo obazriviji kada je u pitanju izdavanje putne isprave maloletnom licu.

Zgodna je prilika da istaknemo da je posmatrajući određene indekse vrednosti i moći pasoša srpski pasoš među prvih 40 na svetu. Imajući u vidu da smo mala zemlja, to je za nas veliki uspeh. O važnosti srpskog pasoša govori i činjenica da je Srbija jedna od retkih država čiji građani mogu putovati i u Evropu i u Rusiju i u Kinu bez vize. Srpska vlada je prethodnih godina uradila odličan posao. Potpisivanjem sporazuma sa mnogim državama uspeli smo da omogućimo građanima Srbije da u 131 državu mogu da otputuju bez viza.

Na dnevnom redu se nalaze i dva predloga zakona koji bliže regulišu odnose Republike Srbije, odnosno srpske policije i evropske policijske službe Evropol.

Uzimajući u obzir činjenicu da je borba protiv organizovanog kriminala i terorizma u vrhu prioriteta Vlade Republike Srbije, poslanička grupa SPS i ja lično smatram da je od izuzetne važnosti što se pred nama danas nalaze i zakoni koji će podići na jedan viši nivo saradnju Republike Srbije i organizacije Evropol.

Evropol je najveća policijska asocijacija u Evropi sa kojom MUP ima operativnu saradnju i to srpsku policiju stavlja u ravan sa kolegama iz svih država Evropske unije. Obzirom da je osnova borbe protiv svih oblika kriminala u okviru Evropske unije, saradnja među policijama država članica, ali i onih koje to još nisu, bilo je neophodno da Srbija pokaže spremnost i ispuni propisane uslove za ostvarivanje policijske saradnje sa svim državama članicama Evropske unije.

Kao što znamo, Republika Srbija je sa Evropolom potpisala strateški sporazum još 2008. godine i od tada se intenzivno radilo na uspostavljanju mehanizama i tehničkih detalja kako bi se ova saradnja produbila, što je i postignuto 2014. godine, kada je potpisan operativni sporazum i na ovaj način saradnja između evropske i srpske policije podigla na još viši nivo.

Ovo je omogućilo bolju saradnju i razmenu operativnih podataka vezano za borbu protiv terorizma i organizovanog kriminala, uz uvažavanje i poštovanje potrebe bezbednosti policijske komunikacije, ali i poštovanje i zaštitu podataka o ličnosti, obzirom da su predmetne razmene najčešće lični podaci građana. Ministarstvo unutrašnjih poslova je na ovaj način pokazalo da je pouzdan partner evropskih policija u sprečavanju i borbi protiv organizovanog kriminala, terorizma i međunarodnog kriminala, ali i zemalja u regionu, što je izuzetno značajno, naročito zbog činjenice što je Evropska komisija u svojoj Strategiji za Zapadni Balkan stavila akcenat na saradnju zemalja u regionu na suzbijanju kriminala i zaštitu granica.

Takođe, saradnja MUP-a sa Evropolom i evropskim policijskim strukturama predstavlja pozitivan doprinos evropskim integracijama Srbije, obzirom da se pregovaračko poglavlje 24 odnosi na kreiranje prostora pravde, slobode i bezbednosti. I ne samo to, Srbija kao i svi njeni građani su nesumnjivo bezbedniji zbog ove saradnje, jer smo mi postali deo jednog velikog sistema koji sve izazove kada je reč o bezbednosti građana rešava bliskom saradnjom i razmenom informacija.

U prethodnom periodu samo imali prilike da vidimo brojne policijske akcije na međunarodnom nivou u kojima je učestvovala i srpska policija. Služba za borbu protiv organizovanog kriminala MUP-a bila je angažovana u razbijanju međunarodnih grupa krijumčara migranata, zatim u razotkrivanju međunarodnog šverca i trgovine narkoticima, razbijanju međunarodnih mreža trgovine ljudima i sajber kriminala.

U borbi protiv međunarodnog terorizma značajan doprinos pružaju policijski službenici i Službe za borbu protiv terorizma i ekstremizma MUP-a Srbije i ovo je veoma značajno, obzirom da je terorizam najveća pretnja za kolektivnu međunarodnu bezbednost.

Sve ovo ukazuje da je Srbija svojim kapacitetima i rezultatima dostigla nivo koji joj omogućava da bude sastavni deo različitih komunikacionih kanala i operativnih akcija koje Evroplus sprovodi sa drugim državama članica EU.

Dakle, Srbija nesumnjivo postaje bezbednija zahvaljujući radu policije i svih institucija koje su u sistemu bezbednosti, a saradnjom u oblasti bezbednosti, kako na regionalnom, a posebno međunarodnom nivou Republika Srbija učvršćuje svoju poziciju značajnog faktora, stabilnosti u regionu i pouzdanog partnera u međunarodnim odnosima.

Ostaviću prostora da moje kolege iz poslaničke grupe govore o ostalim predlozima zakona koji su na dnevnom redu. Zbog svega navedenog naglašavam da će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati sve predloge zakona iz ove oblasti. Hvala lepo.

Zahvaljujem predsedavajući.

Pre svega, zahvalio bih koleginici Veri Paunović na ustupu redosleda govornika usled događaja koji se dogodio u našoj poslaničkoj grupi, o čemu svi znate.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se danas nalazi set zakonskih predloga iz oblasti unutrašnjih poslova i bezbednosti, ali i iz oblasti pravde i pravosuđa.

Ne umanjujući značaj važnosti ostalih zakona koji se nalaze na dnevnom redu, a o njima će svakako govoriti moje kolege iz poslaničke grupe, ja ću se u svojoj diskusiji posvetiti zakonima iz oblasti bezbednosti.

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama je izuzetno važan zakon, koji će unaprediti pravne mehanizme za sprečavanje rizika i pretnji od nasilja na sportskim priredbama.

Zajedno sa izmenama i dopunama Zakona o privatnom obezbeđenju težimo da stvorimo takvo okruženje u kojem će posetioci sportskih manifestacija moći bezbedno da uživaju u sportskim priredbama. Nasilje, kao i nedolično ponašanje na sportskim priredbama u odnosu na raniji period je u opadanju, međutim, i dalje se dešavaju incidenti na sportskim manifestacijama. U prethodnom periodu izveštaji sa sportskih manifestacija umesto da budu isključivo u duhu sporta, neretko su zamenjeni izveštajima o nemilim događajima sa sportskih tribina, gde sama sportska priredba pada u neki drugi plan.

Normativni okvir je bitan deo strategije za borbu protiv nasilja i nedoličnog ponašanja i danas ga dopunjujemo i nadograđujemo, uz sugestiju da bi čak trebalo da pooštrimo kaznene odredbe ovog zakona, jer nasilje koje se dešava na sportskim terenima nema samo uticaja na sport, već i na samu poziciju, rejting i poslovanje naših sportskih klubova. Imamo slučaj da su klubovi često kažnjavani zbog ponašanja navijača, a kazne se manifestuju zatvaranjem stadiona, sportskih terena, čime klubovi trpe posledice ne samo finansijskih gubitaka, već i značajno urušenog ugleda, i ne samo to, u ovom slučaju i država iz koje klub dolazi trpi posledice, jer se ostavlja utisak da nije imala adekvatni sistem da se obračuna sa huliganstvom.

U borbi protiv nasilja na sportskim tribinama važno je uključivanje svih državnih organa, od MUP-a, preko Ministarstva pravde, Ministarstva sporta, Ministarstva obrazovanja i drugih državnih organa i društvenih subjekata. Upravo iz tog razloga konstituisan je i Nacionalni savet za sprečavanje negativnih pojava u sportu, koji ima zadatak da uveže sve relevantne subjekte kako bi se uticalo na smanjenje nasilja na tribinama.

Moram napomenuti da i te kako važnu ulogu po ovom pitanju imaju i mediji. Mediji bi trebalo da izveštavaju o sankcionisanju počinilaca ovih prekršaja i krivičnih dela. Na taj način javnost se upoznaje sa svim posledicama ovakvih postupaka, dok se na veliki broj mladih, među kojima ima i registrovanih počinilaca, deluje preventivno i vaspitno da se suzdrže od takvog ponašanja.

Važno je istaći da je i infrastruktura sportskih objekata bitan segment u borbi protiv nasilja i nedoličnog ponašanja, jer dobrom i modernom infrastrukturom omogućavaju se uslovi za efikasniju bezbednosnu kontrolu na samoj sportskoj tribini. Trebalo bi razmotriti uvođenje video nadzora na apsolutno svim stadionima i dvoranama, da bi se državnim organima omogućilo da lakše rasvetle eventualno krivično delo, ali i da bi mogla da se izvrši analiza svih dešavanja na sportskoj manifestaciji, kako bi se ukazalo na neke propuste aktivnih učesnika u organizaciji i obezbeđivanju jedne sportske priredbe.

Zakon koji će upotpuniti normativni okvir i uticati na smanjenje nasilja na sportskim priredbama je i Zakon o privatnom obezbeđenju. Ovim izmenama se preciznije definišu nadležnosti i ovlašćenja redarske službe, kao jednog bitnog činioca obezbeđenja u pogledu postupanja na određenim slučajevima, kako na sportskim priredbama, tako i na drugim okupljanjima, gde je neophodno njihovo prisustvo.

Sektor privatnog obezbeđenja je veoma razvijen i bitan je deo unutrašnje politike bezbednosti Republike Srbije i kao takav ima sve veću odgovornost. U prilog tome govori i podatak da je u ovom sektoru registrovano bilo blizu 33 hiljade ljudi, čak 890 privrednih subjekata koji se bave ovim poslom. Izmenama je predviđeno posebno uvođenje posebnih licenci uz odgovarajuće uslove za sve one koji će se baviti ovom delatnošću.

U dosadašnjoj primeni Zakona o privatnom obezbeđenju uočeno je da postoji razlog za razgraničavanje određenih oblasti zaštite, tj. obezbeđenja. Ovo će svakako doprineti većoj profesionalizaciji ove delatnosti, jer će svaki pripadnik privatnog obezbeđenja morati da bude adekvatno obučen i da prođe sve psihofizičke i bezbednosne provere, kako bi mogao da se bavi ovim poslom. Licence za obavljanje delatnosti privatnog obezbeđenja biće izdavane na pet godina, čime se skraćuje upravni postupak, ali se privrednim subjektima smanjuju troškovi kako bi mogli više da investiraju u poboljšanje svojih kapaciteta i da se razvijaju u skladu sa evropskim standardima.

Zgodna je prilika i da se podsetimo da su i Zakon o privatnom obezbeđenju i Zakon o detektivskim uslugama, o kojem ću takođe govoriti, prvi put doneti 2013. godine, kada je na čelu MUP-a bio Ivica Dačić. Zapravo se tada prvi put u pravnom sistemu Republike Srbije uređuju pitanja koja se odnose na specifičnosti vezane za obavljanje delatnosti privatnog obezbeđenja i detektivskih usluga. Oba predloga izmena zakona o kojima danas raspravljamo za cilj imaju dalju profesionalizaciju ovih delatnosti i podizanje nivoa kvaliteta usluga, uzimajući u obzir njihov značajan doprinos ukupnom sistemu unutrašnje bezbednosti.

Predlog izmena i dopuna Zakona o detektivskoj delatnosti predviđa jednu novinu koja se odnosi na bezbednosnu proveru lica koja obavljaju ovu delatnost. To znači da će detektivskom delatnošću moći da se bave isključivo osobe koje nemaju nikakvu bezbednosnu smetnju za obavljanje posla iz njihovog delokruga rada i ovo smatramo veoma značajnim. Takođe, važna izmena se odnosi i na zaštitu podataka o ličnosti. Radi se o tome da će u postupku prikupljanja podataka prilikom obavljanja detektivskih poslova biti obezbeđena dodatna pravna sigurnost u pogledu zaštite podataka o ličnosti, jer će se podaci prikupljeni na ovaj način koristiti samo u kontekstu ugovorenog posla.

Uveren sam da će ovako normativno zaokruživanje sektora bezbednosti doprineti realizaciji ciljeva proklamovanih i strategijom nacionalne bezbednosti i da će takođe nova zakonska rešenja doprineti zaštiti prava zaposlenih u ovom sektoru, kao i njihovoj bezbednosti prilikom obavljanja poslova, ali i da će korisnici usluga biti zaštićeniji i zadovoljniji.

Još jedan veoma značajan zakon koji se nalazi na dnevnom redu i koji uspostavlja temelj za primenu novog sistema plata u Ministarstvu unutrašnjih poslova je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o policiji. Prevashodno se ove izmene odnose na razdvajanje policijskih i državnih službenika, odnosno izuzimanje policijskih službenika iz sistema plata zaposlenih u javnom sektoru, što će doneti brojne pogodnosti.

Ono što na početku želim da istaknem, to je da će se ovim izmenama uvesti jedan pravičniji sistem vrednovanja i uvažavanja specifičnosti poslova policije na različitim nivoima, čime će se otkloniti određene nelogičnosti platnog sistema koji se sada primenjuje. Reforma celokupnog sektora bezbednosti za Republiku Srbiju predstavlja jedan od važnijih uslova u pregovaračkom procesu sa Evropskom unijom. Poglavlje 24 – pravda, sigurnost i bezbednost, kao i akcioni plan koji ga prati jasan je okvir u kom pravcu treba da se razvija policija. Zakon o policiji koji je donet 2016. godine uspostavio je temelj za profesionalizaciju, depolitizaciju i kompletnu reorganizaciju ovog dela bezbednosnog sektora, čime je i otpočet proces reforme policije.

Izmene i dopune koje su usledile i o kojima sam govorio u martu ove godine pratile su cilj reforme, a to je jačanje integriteta službe, veća pravna sigurnost građana i unapređenje uslova rada Ministarstva u celini. Izmene i dopune Zakona o policiji o kojima danas raspravljamo zapravo treba da zaokruže započetu reformu policije, ovog puta kroz poboljšanje statusa ekonomskog i socijalnog položaja samih zaposlenih u MUP-u. Naime, ovde se uvode i novine koje su ranije najavljivane, u vidu platnih grupa i platnih razreda, koje će stvoriti jedinstven i funkcionalan sistem rada i organizacije MUP-a i konačno obezbediti jedan potpuno pravičan sistem određivanja koeficijenta i plata policijskih službenika. Osnovni princip novog sistema plata u MUP-u je ista plata za isti posao, što u suštini zahteva grupisanje istih ili sličnih poslova po familijama poslova.

Ono što je važno istaći to je da ni jedno pravo neće biti umanjeno za šta je garancija odredba po kojoj je predviđeno zadržavanje zatečene plate, prilikom primene novog platnog sistema.

Takođe, uvodi se objektivni kriterijumi za vrednovanje poslova koji se, pre svega, odnose na složenost poslova, kompetencije policijskih službenika, stepen odgovornosti, samostalnost u radu, kao i poslovnu komunikaciju. Dakle, predviđen je precizan sistem vrednovanja poslova koji isključuje svaku mogućnost subjektivnosti, a samim tim i eventualnih zloupotreba i to je važno napomenuti.

Svesni smo da su policijski službenici ljudi koji rade najsloženije poslove u državi, koji se odnose na čitavu bezbednost u državi i svih njenih građana. Svakako da u sav rizik koji nosi njihov posao, oni moraju da budu adekvatno nagrađeni kroz objektivno uvažavanje specifičnosti poslova koji se obavljaju određenim organizacionim jedinicama ili na određenim radnim mestima u MUP-u.

Upravo iz tog razloga, mi ćemo sada imati preciznije definisane pojmove koeficijenta, kategorizacije i korektivnog koeficijenta, pa će tako npr. uprava kriminalističke policije, gde se nalazi služba za borbu protiv organizovanog kriminala ili specijalna anti-teroristička jedinica, ili druge organizacione jedinice, u direkciji policije, koje zahtevaju posebne veštine službenika, kao i izuzetan rizik za njih, npr. žandarmerija, interventna jedinica, helikopterska jedinica, imati pripadajući koeficijent kategorizacije ili korektivni koeficijent.

Korektivni koeficijent je predviđen i za deficitarna zanimanja u MUP-u i ovde je cilj da se zapravo kadrovi sa određenom strukom i obrazovnim profilom zadrže u Ministarstvu, jer se nažalost sve više suočavamo sa odlaskom naših najstručnijih ljudi koje moramo na neki način da motivišemo da ostanu i da rade u svojoj zemlji.

Pored finansijske komponente koja je važna i koja će ovim izmenama i dopunama Zakona o policiji biti pravičnija i veća, istakao bih da se MUP ozbiljno bavi kompletnom reorganizacijom kadrovske politike u policiji, koja podrazumeva sistem karijernog napredovanja kroz profesionalno usavršavanje policijskih službenika, kroz ocenjivanje, stručno osposobljavanje, zdravstvenu i psihološku pomoć za sve zaposlene.

Sve su to značajni koraci koje je MUP načinio u procesu svoje reforme a koji će svakako uticati na zadovoljstvo svih zaposlenih u sistemu MUP-a, čime se zapravo stvara jedna elitna zemlja koja će u svojim redovima imati samo stručne i profesionalne ljude, a što svakako podiže i kvalitet i odgovornost u obavljanju bezbednosnih poslova.

Ono što će dodatno motivisati pripadnike sektora bezbednosti i ono što po sebi dovoljno govori o činjenici koliko Vlada Republike Srbije vrednuje i ceni sve što pripadnici bezbednosnih službi rade za svoju državu, su stanovi koje Vlada Republike Srbije planira da izgradi za policiju, Vojsku i druge pripadnike bezbednosnog sektora. Taj zakon smo već doneli u maju mesecu ove godine.

Ovo je veoma značajno i zaista treba pohvaliti napore čitave Vlade Republike Srbije, što smo i u ne tako povoljnoj ekonomskoj situaciji uspeli kroz ovakvo kontinuirano ulaganje, posvećenost, reformama i razvoju celokupnog sistema bezbednosti da povratimo dostojanstvo svih pripadnika bezbednosnih službi. Zbog vremena koje kao poslanička grupa imamo, prepustiću kolegama da govore o setu zakona iz oblasti vanrednih situacija i bezbednosti saobraćaja.

Ja ću samo na kraju iskoristiti priliku da odam priznanje i da pozdravim sve one hrabre i neustrašive ljude, pripadnike sektora za vanredne situacije koji u teškim okolnostima daju nemerljiv doprinos očuvanju bezbednosti i zaštiti ljudi i imovine. To je sektor gde su takođe predviđena dodatna ulaganja i to treba pohvaliti, jer u ovom sektoru rade ljudi kojima svakako treba obezbediti najbolje uslove i opremu koja im je potrebna u obavljanju ovog nimalo lakog posla.

Poslanička grupa SPS će u Danu za glasanje sa zadovoljstvom podržati usvajanje svih predloženih zakona. Hvala lepo.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, uvaženi direktore BIA, gospodine Gašiću sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se danas nalazi set zakona iz sektora odbrane i bezbednosti, čije izmene treba da doprinesu boljem funkcionisanju Vojske Srbije kao najvećeg faktora odbrane, kao i njenom još boljem pozicioniranju na međunarodnom nivou kroz kontinuirano učešće naših snaga u međunarodnim multilateralnim operacijama.

Danas raspravljamo i o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o BIA, na koji ću se osvrnuti u svojoj diskusiji. BIA je posebna organizacija kojoj je Zakonom o BIA iz 2002. godine dodeljen status pravnog lica i kao nezavisna vladina agencija izdvojena je tada iz resora Državne bezbednosti MUP-a. BIA kao jedna od tri organizacije koje su definisane Zakonom o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije i koje se bave bezbednosno-obaveštajnim poslovima predstavlja centralnu bezbednosnu obaveštajnu službu, nadležnu kako za obaveštajne, tako i za kontraobaveštajne poslove i u njenom delokrugu rada nalaze se najosetljiviji poslovi koji se tiču zaštite nacionalne bezbednosti Republike Srbije. Ti poslovi se odnose na otkrivanje i sprečavanje delatnosti usmerenih na podrivanje ili rušenje Ustavom utvrđenog poretka Republike Srbije, istraživanje, prikupljanje, obradu i procenu bezbednosno-obaveštajnih podataka i saznanja od značaja za bezbednost i informisanje nadležnih državnih organa o tim podacima.

U fokusu operativnog angažovanja BIA su i prikriveno delovanje stranog faktora, usmereno protiv vitalnih nacionalnih interesa, organizovani kriminal koji ugrožava ekonomski sistem države, ali i nestabilni region koji je, nažalost, pogodan za razvoj različitih vidova terorizma, separatizma verskog i etičkog ekstremizma.

U današnje vreme velikih promena i bezbednosnih rizika, izazova, efikasan rad svih institucija koje su u sistemu bezbednosti, kao i njihova međusobna saradnja, od vitalnog je značaja za zaštitu države i nacionalne bezbednosti.

U saradnji sa drugim bezbednosnim institucijama BIA se do sada uspešno borila protiv svih bezbednosnih pretnji. Građani naše zemlje mogu slobodno da se kreću, mirno posećuju javna okupljanja, dok mnogo ozbiljnije države sa većim i bogatijim službama u svetu, nažalost, svojim građanima to ne uspevaju da omoguće. BIA radi u skladu sa Ustavom Republike Srbije. NJeno delovanje je u strogim zakonskim okvirima, uz poštovanje načela ljudskih prava i osnovnih sloboda tajnosti, subordinacija profesionalnosti i objektivnosti.

Definiše je Zakon o BIA, ali i Zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti, Zakon o tajnosti podataka, Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i brojni drugi zakoni, brojne uredbe i ratifikovane međunarodne konvencije.

Dakle, BIA radi na transparentan način u onoj meri u kojoj to ne ugrožava njen rad, o čemu govori i činjenica da je BIA revnosno odgovarala na skoro sve zahteve za prikupljanje informacija od javnog značaja, što se može videti i u izveštaju tj. Informatoru o radu BIA-e.

Ovim izmenama preciznije se definišu ovlašćenja direktora Agencije, kao i radnopravni status zaposlenih u BIA, čime se zapravo vrši usklađivanje i sa Zakonom o policiji i sa Zakonom o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru. Konkretno, izmene se tiču zasnivanja radnog odnosa, zvanja, napredovanja, privremenog i trajnog raspoređivanja na određena radna mesta, plata i koeficijenata, kao i ocenjivanje rada pripadnika BIA po jasnim kriterijumima.

Takođe, uvodi se institut bezbednosne provere prilikom zasnivanja radnog odnosa, čime će se nastaviti praska da u Agenciji dobiju priliku da rade samo profesionalni, moralni i časni ljudi.

Organizacija kakva je BIA je specifična u odnosu na druge organe, te stoga zahteva i definisanje specifičnih procedura, pravnih normi kada je u pitanju radnopravni status zaposlenih u ovoj službi.

Na pojedina akta, kao što su akt o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta, kao i akta koja se odnose na uslove za sticanje i gubitak zvanja i na koeficijente plata pripadnika BIA, Vlada Republike Srbije daje saglasnost. Ovo napominjem iz razloga što treba istaći da se BIA kao deo državne uprave i kao posebna organizacija nalazi pod neposrednom kontrolom Vlade kada je u pitanju njen rad u skladu sa Zakonom o Vladi i Zakonom o državnoj upravi.

Takođe, parlament je institucija koja u najvećoj meri obezbeđuje demokratski karakter kontrole obaveštajno-bezbednosnih službi. Pa tako BIA ima obavezu podnošenja redovnih izveštaja resornom skupštinskom Odboru za kontrolu službi bezbednosti. Rad BIA je i pod kontrolom sudova, ali i čitave javnosti.

Ovo govorim u prilog činjenici da nema elemenata da se insinuira namera za privatizacijom ove službe što smo imali priliku da čujemo od različitih opozicionih predstavnika i jednog dela javnosti.

Odredba koja je izazvala najveću polemiku u javnosti, ali i kritiku opozicije, koja se mogla čuti u današnjoj raspravi, jeste odredba koja predviđa da se popunjavanje radnih mesta u Agenciji za pojedine poslove nije obavezan konkurs. Ova odredba je pre svega iz bezbednosnih razloga propisana na ovaj način, jer mi svi moramo da budemo svesni da su poslovi iz delokruga rada BIA izuzetno rizični, pre svega zbog specifičnosti ovlašćenja koje pripadnici BIA imaju. Realna je potreba da se zakonom na ovaj način, oni koji rade na najosetljivijim državnim poslovima, ali i njihove porodice, zaštite.

Druga činjenica sa kojom većina kritičara nije upoznata jeste da su svi savremeni bezbednosno-obaveštajni sistemi i u regionu i u svetu upravo uređeni na ovaj način kada je u pitanju zapošljavanje na određenim radnim mestima u obaveštajnim službama.

Dakle, predložene izmene i dopune Zakona o BIA doprinose ojačanju integriteta i stvaranju funkcionalne strukture ovog dela sistema bezbednosti, što predstavlja još jedan korak za dalji razvoj i osavremenjivanje bezbednosno-obaveštajnog sektora.

Na ovaj način Srbija svakako učvršćuje svoju poziciju značajnog faktora stabilnosti u regionu i pouzdanog partnera u međunarodnim odnosima kroz integraciju u evropski i globalni bezbednosni sistem.

Na kraju, obzirom da BIA kao značajan deo celokupnog bezbednosnog sektora učestvuje u izradi novog dokumenta nacionalne strategije, bezbednosti Republike Srbije, koristim priliku da istaknem da Socijalistička partija Srbije smatra da pojedine stavove i strateške ciljeve iz važeće strategije bezbednosti treba zadržati. Pre svega mislim na vojnu neutralnost naše zemlje, ali i na pitanje Kosova koje treba i dalje tretirati u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN, a koja je i po važećoj strategiji, kao jednostrano samoproglašena država, predstavlja najveću bezbednosnu pretnju za Republiku Srbiju ali i za ceo region.

Pitanje zaštite nacionalnih interesa u južnoj srpskoj pokrajini nedvosmisleno treba da bude jedno od prioritetnih strateških opredeljenja Republike Srbije. Iz svih navedenih razloga poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržaće usvajanje i ovog i svih ostalih predloženih zakona koji se nalaze na dnevnom redu.

Zahvaljujem.

Poštovani potpredsedniče, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se danas nalazi set predloga zakona iz oblasti unutrašnjih poslova i bezbednosti. Svaki od ovih predloga ima za cilj da u svom domenu doprinese unapređenju i jačanju celokupnog sistema bezbednosti Republike Srbije, a uz dostizanje najviših evropskih standarda.

Ministarstvo unutrašnjih poslova je poseban i specifičan sistem koji ne možemo posmatrati samo kao deo državnog aparata. NJegov delokrug rada je od strateškog značaj za državu i građane i zato je uvek u centru pažnje javnosti. Država i mi kao građani svakodnevno se srećemo sa brojnim situacijama koje mogu biti pretnja javnoj i ličnoj bezbednosti, tako da je opremljenost i osposobljenost policije i ostalih bezbednosnih struktura, kao nosilaca i izvršilaca ovih ozbiljnih zadataka, jedan od prioriteta naše Vlade.

Delokrug rada ovog sektora je širok, počevši od upravnih poslova gde spada pribavljanje ličnih dokumenata, preko brige o bezbednosti u saobraćaju, održavanju javnog reda i mira, upravljanju vanrednim situacijama, prevencije i sprečavanja nasilja, borbe protiv organizovanog i međunarodnog kriminala, sve do kontrole državne granice čime policija postaje značajan faktor očuvanja teritorijalnog integriteta naše države.

Rad u policiji nije lak. Zato bih iskoristio priliku da javno pohvalim sve pripadnike MUP koji svojim radom i zalaganjem svakodnevno na odgovoran i profesionalan način, neretko i uz velike rizike za svoj život, obavljaju ovaj odgovoran posao, a time građane i našu zemlju čine sigurnom i bezbednom.

Kada je u pitanju bezbednost države, izazovi koji se stavljaju pred ministarstvo i policiju iziskuju brza rešenja, kako radi prevencije, tako radi suzbijanja i eliminisanja potencijalnih pretnji javnom poretku.

Poslanička grupa SPS i ja lično smatramo da je do sada mnogo toga urađeno na povećanju bezbednosti, a uveren sam da će se i u budućnosti na glavne izazove, kao što su organizovani kriminal, narko trafiking, korupcija, visoko tehnološki kriminal, iregularne migracije i krijumčarenje ljudi, odgovoriti na način koji odlikuje pripadnike MUP - profesionalno, odgovorno i moralno.

U svojoj diskusiji ću se osvrnuti na nekoliko predloga zakona koji su danas na dnevnom redu. O predlozima zakona o azilu i privremenoj zaštiti, o strancima i graničnoj kontroli govoriću integralno, jer oni su međusobno usko povezani, a njihovim se usvajanjem očekuje još značajniji doprinos u borbi prekograničnog kriminala, suzbijanju iregularnih migracija, zaštiti javnog poretka i postizanju visokog stepena bezbednosti građana Republike Srbije.

Ovi predlozi zakona unapređuju postojeći pravni okvir, a usklađuju se i sa pravnim tekovinama EU, odnosno novim direktivama. Utvrđeni su novi pravni instituti, jasnije su definisani postupci i procedure, kao i nadležnosti u postupanju državnih organa.

Predlog zakona o azilu i privremenoj zaštiti doprinosi efikasnoj primeni zakona i pruža veću pravnu sigurnost u traženju azila uz održavanje visokog nivoa međunarodnih standarda u oblasti ljudskih prava.

Novi Predlog zakona o strancima definiše prava i obaveze stranaca na teritoriji Republike Srbije, ali i nadležnih organa i institucija. Važno je napomenuti da se kao jedan od organa u postupku odlučivanja o pravima i obavezama stranaca uvodi BIA, kako bi svojim delovanjem kroz bezbednosnu proveru lica zaštitila i osigurala bezbednost građana Republike Srbije.

Iskoristio bih priliku da vas podsetim da su se donošenjem prvog Zakona o strancima i zaštiti granice 2008. godine, kada je na čelu MUP bio prvi potpredsednik Vlade i sadašnji ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, stekli uslovi za uspostavljanje tzv. belog šengena, što je našim građanima omogućilo nesmetan boravak, bez vize, u zemljama sa šengenske liste.

Kada govorimo o porastu bezbednosnih rizika u prethodnom periodu i potrebi zaštite ustavnog poretka Republike Srbije, značajna rešenja u cilju bezbednosti naše zemlje i borbi protiv prekograničnog kriminala, iregularnih migracija sadržani su u Predlogu zakona o graničnoj kontroli. Naime, važeći Zakon o zaštiti državne granice koji predstavlja osnovni pravni akt za graničnu kontrolu nije u potpunosti usklađen sa standardima EU, ali predstavlja dobar osnov za unapređenje bezbednosti državne granice.

Novim zakonom unapređuje se sistem integrisanog upravljanja granicom čime se štiti, ne samo bezbednost, već i ekonomski sistem naše države. Imajući u vidu da u postupku priključenja EU, a pogotovo u fazi punopravnog članstva, potrebno je primeniti sve standarde i pravila šengenskog prostora. Osnovni cilj ovog predloga zakona je da obezbedi državnu granicu, zaštiti život i zdravlje ljudi, otkrije i spreči krivična dela i prekršaje, omogući brže odvijanje graničnih provera, kako putnika, tako i robe, a samim tim njihov protok učini bezbednim.

Značajna novina koju donosi ovaj zakon jeste stvaranje pravnog osnova za uspostavljanje informatičkog sistema, odnosno platforme granične kontrole radi efikasnije granične provere lica i robe. Takođe, novinu predstavljaju odredbe kojima se nadležnost za upravljanje infrastruktorom na graničnim prelazima prenosi na Republičku direkciju za imovinu Republike Srbije.

Smatram da će sva tri zakona unaprediti postojeće sisteme, unaprediti zaštitu ljudskih prava, zaštitu države i njen javni i ustavni poredak u cilju veće bezbednosti građana Republike Srbije.

Kada govorimo o Predlogu zakona o jedinstvenom matičnom broju građana, kao i o Predlogu zakona o dopunama Zakona o državljanstvu Republike Srbije, smatram da je njihov cilj postizanje veće efikasnosti državne uprave koje treba građanima da olakša ostvarivanje prava. Ovi zakoni predviđaju jednostavnije procedure i administrativne postupke pred organima državne uprave, a obezbeđuju i prevazilaženje brojnih problema nestalih dugogodišnjom primenom važećih zakona, jer nisu pratili primenu novih tehničkih mogućnosti i razvoj elektronskih servisa.

Još dva važna nova zakona se danas nalaze na dnevnom redu, a to su Predlog zakona o evidenciji i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova i Predlog zakona o nacionalnom DNK registru.

Uzimajući u obzir činjenicu da je MUP najveći rukovodilac evidencijama podataka o ličnosti smatramo veoma značajnim izradu Predloga zakona o evidenciji i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova koji po prvi put objedinjuju zbirku podataka o ličnosti koja se obrađuje u evidencijama MUP-a. Ovaj Predlog zakona se u najvećoj meri oslanja na Zakon o zaštiti podataka ličnosti i definiše tehničke, kadrovske i organizacione mere zaštite podataka koji se prikupljaju i to na način da svakom građaninu bude garantovana zaštita prava na privatnost.

Predlog zakona o nacionalnom DNK registru je prvi zakon ove vrste u zakonodavstvu Republike Srbije, koji se takođe oslanja na Zakon o zaštiti podataka ličnosti, ali i na Zakon o evidenciji obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova. Uspostavljanjem DNK registra i sistematizacijom DNK podataka značajno će se unaprediti kvalitet dokaza o krivičnom postupku u smislu dostupnosti jedinstvene baze DNK podataka za potrebe dokaznih radnji, pri čemu je najvažnije da će se ovi podaci koristiti isključivo za potrebe rasvetljavanja krivičnih dela u krivičnom postupku i za utvrđivanje identiteta nepoznatih ili nestalih lica.

Još jedan izuzetno važan zakon o kojem ću govoriti je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o policiji, koji treba da obezbedi još efikasniju primenu Zakona o policiji donetog 2016. godine. Osim terminološkog usklađivanja pojedinih odredbi sa zakonima koji su u međuvremenu stupili na snagu predlažu se i novine koje treba da prinesu većoj pravnoj sigurnosti građana, ali i da obezbede nesmetan rad policijskih službenika.

Jedna od novina je ta što upotreba naziva - policija postoji isključivo pravo MUP i Ministarstva odbrane. Ovim rešenjem će se napraviti jasna razlika između policijskih službenika i zaposlenih u drugim organima i pravnim licima koji obavljaju poslove privatnog obezbeđenja, što će građanima pružiti veću pravnu sigurnost. Značajnu novinu predstavlja i platforma za bezbednu elektronsku komunikaciju, odnosno razvoj podataka i informacija između državnih organa i institucija, što će unaprediti efikasnost same policije, ali i saradnju MUP sa drugim državnim organima.

Jačanje poverenja građana u rad policije će sigurno doprineti i uvođenje instituta bezbedonosne provere policijskih službenika, kako bi se utvrdile eventualne bezbedonosne smetnje za prijem u radni odnos. Na ovaj način se ojačava tradicija i praksa da u MUP-u i policiji dobiju priliku da rade samo odgovorni, profesionalni, moralni i časni ljudi.

Nekoliko značajnih novina se odnose na karijerni razvoj pripadnika policije, na preventivne mere sektora unutrašnje kontrole u cilju suzbijanja korupcije, psihološku podršku zaposlenima, ali i na socijalna i ekonomska prava kako za policijske službenike, tako i za sve zaposlene u MUP-u.

Istakao bih da je dobra i sinhronizovana međusektorska saradnja u Ministarstvu, kao i saradnja uprava i jedinica u okviru Direkcije policije, ali i sve bolja saradnja MUP-a i drugih bezbedonosnih službi rezultirala je smanjenjem opšte stope kriminaliteta.

Rezultati su vidljivi i osetni kada je u pitanju opšta i javna bezbednost. Borba protiv narko-trafikinga jedan je od prioriteta MUP-a, ali i svih nas kako bi naša deca bila zaštićena i bezbedna.

U prethodnom periodu mogli smo da vidimo rekordne zaplene narkotika. U prvih deset meseci 2017. godine zaplenjeno je oko 3,5 tone narkotika. Razbijen je veći broj kriminalnih grupa. Uspešno se radilo i na presecanju lanca krijumčarenja ljudi i oružja, na rešavanju prevara u privredi, suzbijanju visoko-tehnološkog kriminaliteta, ali i slučajevima borbe protiv korupcije u redovima službe, što je doprinelo većoj transparentnosti i vratilo poverenje građana u rad policije.

Podsetio bih i na veliki bezbedonosni izazov sa kojim smo se kao država i narod suočili, a to je migrantska kriza. Kroz našu zemlju je u migrantskom talasu prošlo gotovo milion ljudi, ali je država i u ovom slučaju pokazala da je spremna da na adekvatan način rukovodi krizom, štiteći pre svega nacionalnu bezbednost, ali i uvažavajući sva načela zaštite ljudskih prava.

Srbija je tokom migrantske krize uspešno sarađivala sa zemljama u regionu i u celoj Evropi, konstantno vršila procenu ugroženosti od terorizma, razmenjivala obaveštajne podatke sa svim obaveštajnim strukturama drugih evropskih država i time sprečila da se u migrantskom talasu dogode neka teška krivična dela.

Jedan od značajnih rezultata MUP-a je i uspešna borba protiv vršnjačkog nasilja, pre svega preventiva i edukacija kojom MUP u saradnji sa Ministarstvom za obrazovanje sprovodi u školama. Od 2017. godine se po prvi put na inicijativu MUP uvodi novi fakultativni predmet u škole – Osnovi bezbednosti dece, koji ima za cilj podizanje bezbedonosne kulture učenika. Od ove akcije se očekuju značajni rezultati, imajući u vidu podatak da će oko dve hiljade policajaca držati obuku školarcima u vezi sa snalaženjem u vanrednim situacijama, zaštitom u saobraćaju, ali i od opasnosti koju nosi upotreba narkotika, kao i upotreba interneta i društvenih mreža.

Statistika nas poslednjih godina konstantno upozorava da moramo više i ozbiljnije da se bavimo problemima nasilja u porodici, pogotovo nasilja nad ženama i za svaku je pohvalu to što MUP ozbiljno pristupa rešavanju ovog problema i dosta toga čini ne samo za žrtve nasilja, već kroz ozbiljnu obuku svojih pripadnika, stvara stručni kadar koji će se baviti ovom prolematikom.

Uloga policije u sprečavanju nasilja u porodici i nasilju nad ženama treba da bude pre svega preventivna jer upravo od procena rizika policije zavisi preduzimanje svih ostalih mera zaštite. Iskoristio bih priliku da uputim apel da se svako nasilje prijavi, jer blagovremenom reakcijom ne samo policije, već i celog društva, sigurno će se doprineti i smanjenju nasilja.

Pohvalio bih i činjenicu da je MUP izradio i stratešku procenu javne bezbednosti kao savremeni dokument koji predviđa planiranje i obavljanje policijskih poslova sa osam prioriteta u narednih pet godina. Da bi MUP ostvario svoje strateške i operativne zadatke mora da kontinuirano radi na stručnom osposobljavanju i usavršavanju svojih službenika, da ulaže u tehničku opremu i materijalna sredstva, kao i u poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih, što će omogućiti budžet MUP koji je za 2018. godinu uvećan za 13% i to treba pozdraviti.

Ovo pokazuje jasnu opredeljenost Vlade Republike Srbije i za pregovaračku poziciju Srbije sa EU kada je u pitanju pregovaračko Poglavlje 24 – Pravda, sigurnosti i bezbednost. Obzirom na to da je u akcionom planu za ovo poglavlje predviđena celokupna reforma sektora bezbednosti koja iziskuje dodatna sredstva, a koja će svakako doprineti efikasnosti policije.

I ovde moramo da istaknemo da je upravo sposobnost MUP-a da se sve preporuke iz akcionog plana pretvore u aktivnosti bila ključna za otvaranje ovog poglavlja u koje spada sve ono što je domen unutrašnjih poslova i od čega direktno zavisi bezbednost građana, ali i njihov lični osećaj o tome da li žive u pravednijoj ili slobodnijoj državi.

Takođe, usaglašavanjem naših propisa u ovoj oblasti sa humanitarnim pravom, naša država postaje deo evropske bezbednosne zajednice, što je u današnje vreme velikih bezbedonosnih rizika, koji ne poznaju državne granice, veoma značajno.

Dale, Srbija nesumnjivo postaje bezbednija, zahvaljujući radu policije i svih institucija koji su u sistemu bezbednosti, a ono što je takođe značajno, jeste približavanje policije građanima, povećanje poverenja i bolja međusobna saradnja zarad unapređenja sigurnosti i veće bezbednosti.

Saradnjom u oblasti bezbednosti, ne samo na nacionalnom, već i na regionalnom, a posebno međunarodnom nivou Republika Srbija učvršćuje svoju poziciju značajnog faktora stabilnosti u regionu i pouzdanog partnera u međunarodnim odnosima. Zbog svega navedenog poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržaće sve predloge zakona iz ove oblasti, a o ostalim predlozima iz ovog pretresa govoriće moje kolege iz poslaničke grupe. Hvala lepo.

Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovana gospođo Brnabić, poštovani kandidati za članove Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, značajno mesto u ekspozeu mandatara zauzimaju pitanja iz oblasti bezbednosti kako na unutrašnjem, tako i na spoljašnjem planu. Za našu zemlju to je od posebnog značaja, imajući u vidu da Srbija vodi politiku vojne neutralnosti. Upravo ovakav uravnotežen pristup nam pruža mogućnost za kvalitetnu vojno-tehničku saradnju sa zemljama istoka i zapada, sa Rusijom, sa Kinom, sa SAD, ali i sa zemljama EU i drugim državama.

Ova saradnja se ostvaruje kako na bilateralnom, tako i na multilateralnom nivou kroz vojne i civilne misije pod okriljem UN i EU, a u kojima naši učesnici daju značajan doprinos i pokazuju visok nivo profesionalnosti i odgovornosti.

Sigurni smo da će i ova Vlada Republike Srbije nastaviti višedecenijsko učešće naših snaga u brojnim mirovnim multilateralnim operacijama sa namerom da se ove aktivnosti u budućnosti prošire. Pored toga, Srbija aktivno učestvuje u borbi protiv međunarodnog terorizma, koji je veliki bezbednosni izazov na globalnom nivou.

Prethodna Vlada je učinila mnogo, intenzivno radila na jačanju naših vojno odbrambenih kapaciteta, a posebno bih istakao jačanje naše vojne industrije koja je značajnim ulaganjima države povećala i proizvodnju i izvoz. Takođe, važno je napomenuti da su brojne inovacije u vojnoj i tehničkoj opremi dostigle nivo uspešnih vojno-industrijskih kompleksa u svetu.

Ponosni smo na proizvode kao što su „Miloš“, „Lazar“, „Nora“, rakete „Alas“ i mnogi drugi. Kompanije naše namenske industrije, kao što su SDPR, „Prva petoletka“, „Prvi partizan“, „Složeni borbeni sistemi“, „Zastava oružje“, „Krušik“ Valjevo, „Sloboda“ Čačak, su deo ovog uspešnog projekta i doprinose ne samo sferi odbrane, već i ukupnom privrednom rastu, zapošljavanju i izvoznoj aktivnosti naše zemlje.

Ne treba zanemariti ni činjenicu da je u 2016. godini zabeležen rekordan rast izvoza naoružanja i vojne opreme od skoro 52 milijarde dinara, ili blizu 500 miliona dolara. Ovakvi ohrabrujući rezultati svakako daju dodatni motiv, dodatni impuls razvoju namenske industrije, što SPS snažno podržava.

Kada govorimo o bezbednosti na unutrašnjem planu, osim primarne uloge koju Vojska i policija imaju, a to je odbrana, očuvanje reda i mira, značajna je uloga i u humanitarnim aktivnostima, pre svega u pružanju pomoći stanovništvu i otklanjanju posledica velikih elementarnih nepogoda, kojih je usled globalnih klimatskih promena, nažalost, sve više. To je oblast u koju se, takođe, mora u kontinuitetu ulagati kako bi bili osposobljeni da pravovremeno i efikasno odgovorimo na sve izazove i rizike sa kojima se naši građani suočavaju.

Imajući u vidu da tehnološki razvoj donosi nove bezbednosne izazove, veoma je važno da naša Vojska i policija budu tehnički i kadrovski opremljene, tako da mogu da odgovore na sve izazove, rizike i pretnje, posebno u sferi informacione bezbednosti. Činjenica je da digitalna bezbednost ne poznaje državne granice i zahteva intenzivnu odbranu, odbrambenu saradnju na globalnom nivou.

Prethodna vlada je, po ovom pitanju, učinila značajan korak donošenjem Strategije razvoja informacione bezbednosti, što je i naša obaveza u procesu pristupanja EU. Verujemo da će ova Vlada doneti i akcioni plan za sprovođenje ove strategije, čime će se napraviti još jedan korak ka daljem unapređenju celokupnog sistema u ovoj oblasti.

Na kraju, SPS posebno podržava formiranje dva nova ministarstva - ministarstva za evropske integracije i ministarstva zaštite životne sredine, koja su nastala kao rezultat realnih potreba i sa strateškog i sa organizacionog aspekta.

Formiranje ministarstva za evropske integracije Vlada daje dodatni impuls našem evropskom putu i potvrđuje strateški cilj naše zemlje, a to je punopravno članstvo u EU. Sa druge strane, podjednako je važno formiranje novog resora u oblasti ekologije, posebno imajući u vidu da se od svih propisa koje naša zemlja treba da usaglasi sa evropskim, 1/3 odnosi upravo na oblast zaštite životne sredine.

Podaci pokazuju da je u Srbiji unapređena zaštita životne sredine, ali da bi se ona mogla ostvariti u punom kapacitetu uz korišćenje pretpristupnih fondova EU, zato je bilo neophodno formiranje posebnog resora. Ova oblast je veoma kompleksna i zahteva veoma visoke standarde održivog razvoja i racionalnog korišćenja svih prirodnih resursa. Usvajanjem ovakvog predloga Srbija pokazuje još veću odlučnost u nameri da odgovorno i posvećeno vodi poslove zaštite životne sredine, da poveća efikasnost u ovoj oblasti i poveća pregovaračku snagu u postupku evrointegracija.

Na kraju, poslanička grupa SPS podržaće ovu projektovanu politiku i sastav buduće nove Vlade. Hvala lepo.

Hvala lepo.
Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, danas Narodna skupština raspravlja o dva veoma važna dokumenta iz oblasti odbrane i bezbednosti. U pitanju su Odluka o učešću pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama u 2016. godini i Predlog odluke o usvajanju Godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih organa u multinacionalnim operacijama u 2016. godini. Ovi dokumenti primenjivaće se i u 2017. godini.
Srbija kao članica UN ima dugu tradiciju učešća u mirovnim misijama, ove međunarodne organizacije, a kao evropska zemlja učestvuje i u misijama EU, koje poslednjih godina dobijaju na značaju.
Želim ovom prilikom da podsetim na značaj multinacionalnih mirovnih operacija i misija UN koje predstavljaju centralni element međunarodnog reagovanja na mnogobrojne konfliktne situacije u državama ili između država. Mirovne misije UN pružaju osnovnu bezbednost milionima ljudi u vreme i neposredno nakon ratnih sukoba i drugih konflikata opasnih po mir i bezbednost. Srbija ima iskustva i dobro razume koliko znače humanost i solidarnost u takvim okolnostima. Mirovne misije UN odobrava Savet bezbednosti koji im daje pun legitimitet i garant je neutralnosti ovih misija. Može se reći da je upravo neutralnost multinacionalnih mirovnih misija osnova njihove uspešnosti u uspostavljanju mira i rešavanju konflikata u kriznim područjima širom sveta.
Danas je u svetu, nažalost, mnogo trusnih i kriznih područja sa slabom centralnom vlašću u kojima deluju pobunjenici ili međusobno zaraćene etničke grupe, čije konflikte same države ne mogu da reše. Upravo u ovakvim područjima nastupaju mirovne snage UN nastojeći da autoritetom UN i odgovornim ponašanjem učesnika misije rešavaju ove konflikte.
Ujedinjene nacije su prvu mirovnu misiju uputile na Bliski istok 1948. godine radi nadgledanja primirja, od tada pokrenuto je 68 misija UN u više od 45 zemalja. Prema dostupnim podacima u mirovnim misijama UN do sada je učestvovalo 118 zemalja sa blizu 80 hiljada vojnog i preko 11 hiljada policijskog osoblja i 17 hiljada civila. U misijama je učestvovalo do sada i preko 2000 dobrovoljaca iz 160 zemalja.
Upravo je ovakva višedecenijska praksa pokazala da su multinacionalne mirovne operacije pod pokroviteljstvom UN kao najveće međunarodne organizacije svojom efikasnošću opravdali primenu ovog koncepta upravljanja krizama. Ove misije su se pokazale efikasnim i sa ekonomskog stanovišta, tako da se njima štede budžetska sredstva i UN i zemalja učesnica. Prema aktima UN troškove misije snose zajedno UN i države učesnice i Srbija ima svoje plave šlemove, sa dugom tradicijom učešća u međunarodnim mirovnim misijama bilo kao Republika u sastavu SFRJ, kao SRJ ili Zajednica Srbije i Crne Gore ili kao samostalna država.
Prva misija UN u kojoj je učestvovala SFRJ bila je na Sinajskom poluostrvu u kojoj su naše snage učestvovale od 1956. do 1967. godine. Radi podsećanja naveo bih da je nakon ponovnog prijema u organizaciji UN, prva međunarodna misija u kojoj je Srbija učestvovala bila multinacionalna operacija UN u istočnom Timoru u kojoj smo učestvovali od 2002. godine do njenog zatvaranja 2005. godine.
Srbija kao evropska zemlja koja vodi aktivnu spoljnu politiku učestvuje u smanjenju bezbednosnih rizika u Evropi i kroz kontinuirano učešće u misijama EU koje sve više dobijaju na značaju u kontekstu snaženja autonomnih evropskih struktura i mehanizama bezbednosti u EU i u Evropi u celini.
Koliki značaj Srbija daje učešće u međunarodnim mirovnim misijama kao oblik u međunarodne vojne saradnje govori i činjenica da kao organizacioni oblik postoji i Centar za mirovne operacija Generalštaba Vojske Srbije. Ovaj centar se bavi izborom kadrova, edukacijom, organizacijom i realizacijom učešća naših snaga u međunarodnim mirovnim misijama. Centar za mirovne operacije Vojske Srbije punopravan član evropske asocijacije centara za obuku za mirovne misije operacije i međunarodne asocijacije centara za obuku za mirovne operacije.
Danas Narodna skupština razmatra odluku o učešću pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama u 2016. godine kao i godišnji plan upotreba Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama za ovu godinu. Na mapi našeg učešća u misijama pod plavom zastavom u ovoj 2016. godini i narednoj 2017. godini su destinacije mahom u Africi, Aziji na Mediteranu. Reč je o 21 misiji sa različitim zadacima i ciljevima. Prema planu učešća koji danas razmatramo srpski mirovnjaci učestvovaće u sledećim misijama u Liberiji, Obali Slonovače, Kongu, Malijusu, Sudanu, Somaliji, Zapadnoj Sahari, Džamu i Kašmiru. Planom su predviđene operacije na Bliskom istoku i Sredozemlju, na Kipru i Libanu, s tim što naše snage po pravi put u ovoj godini učestvuju u misijama u Zapadnoj Sahari, Maliju, Džimu i Kašmiru u južnom Sudanu i Sudanu. Ministarstvo unutrašnjih poslova će svoje pripadnike poslati u Liberiju na Kipar i Haiti.
Najbrojnije snage šaljemo i dalje u Liban. Značajno je istaći da u Centralnoj Afričkoj Republici imamo vojnu bolnicu u kojoj rade 72 pripadnika naših snaga. Kao veoma značajnu pomenuo bih misiju „Atalanta“ u kojoj po zastavom EU učestvuje naš autonomni tim za zaštitu brodova. Sada je na terenu tim od 12 pripadnika specijalne brigade i četvorica štabnih oficira, njihov osnovni zadatak je zaštita plovila od pirata.
Novina u planu korišćenja naših snaga je mogućnost učešća u evropskim operacijama na Mediteranu. Naši oficiri će nadgledati situaciju na severu Afrike. Oni će pratiti, raditi na suzbijanju kretanja migranata i krijumčarenja ljudi. Ova misija će i za Srbiju imati veliki značaj, imajući u vidu da smo migrantskom krizom jedna od najopterećenijih država, jer se nalazimo na najprometnijoj zapadno-balkanskoj migrantskoj ruti.
Ono što posebno želim da istaknem jeste izuzetan kadrovski potencijal pripadnika naših vojnih i policijskih snaga koje učestvuju u međunarodnim misijama. To su odlično psihički i fizički pripremljeni pripadnici Vojske policije, spremni na obavljanje i najsloženijih zadataka koje mirovne misije zahtevaju.
Srpski mirovnjaci, vojnici, policajci su uvek koje god zadatke dobijali u misijama, čiji su učesnici bili, čuvali ugled Srbije, časno i dostojanstveno je predstavljali. Dakle, naša vojska i na ovaj način dostojanstveno predstavlja našu zemlju, u svetu širi prijateljske odnose sa drugim državama i narodima, stiče nova iskustva za najveće izazove, a nije zanemarljiva ni ekonomska strana ovih aranžmana. Ono što je najvažnije ovim misijama zadržavamo vojnu neutralnost.
Koristim ovu priliku da im se u ime poslaničke grupe SPS na tome zahvalim. Kada je reč o doprinosu međunarodnim mirovnim misijama Srbija se smatra liderom u regionu, a strani partneri u međunarodnim misijama srpskog vojnika ocenjuju kao sposobnog, pouzdanog i kulturnog partnera kako je jednom prilikom naveo i gospodin Milivoje Pajović, načelnik Centra za mirovne operacije u čijoj je nadležnosti realizacija odluke o učešću i planu korišćenja naših vojnih i policijskih snaga u međunarodnim mirovnim misijama.
Na kraju, iz svih navedenih razloga, želim da kažem da će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati oba dokumenta i odluku o učešću pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama i odluku o usvajanju godišnjeg plana o upotrebi Vojske Srbije i drugih organa u multinacionalnim operacijama u 2016. godini koji će se primenjivati u 2017. godini. Hvala na pažnji.