VLADAN ZAGRAĐANIN

Socijalistička partija Srbije

Rođen je 30. maja 1968. godine u Sjenici, Republika Srbija.

Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Završio je Visoke studije bezbednosti i odbrane Škole nacionalne odbrane Univerziteta odbrane, 10 klasa.

Obavljao je dužnost predsednika Omladinskog saveta Beograda, kao i dužnost generalnog sekretara Beogradskog ekološkog centra. Bio je direktor omladinskih zadruga.

U periodu od 2004. do 2006. godine bio je član Upravnog odbora Državne lutrije Srbije.

Funkciju izvršnog direktora Javnog preduzeća „Srbijašume“ vršio je od 1998. do 2000. godine.

Poslovni direktor Socijalističke partije Srbije postao je 2003. godine i na tom mestu bio do 2006. godine.

Na funkciji narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije nalazi se od 3. juna 2016. godine i u tom mandatu bio je član skupštinskog Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, a ujedno i zamenik člana skupštinskog Odbora za kontrolu službi bezbednosti.
U prethodnom periodu bio je član skupštinskog Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i obavljao funkciju člana skupštinskog Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Reizabran je na funkciju narodnog poslanika i u 12. sazivu Narodne skupštine Republike Srbije od 3. avgusta 2020. godine. Član je skupštinskog Odbora za kontrolu službi bezbednosti – zamenik predsednika, Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu i Odbora za odbranu i unutrašnje poslove. Predsednik je grupe prijateljstva sa Paragvajem.

Član je SPS-a od osnivanja, 1990.godine.
Trenutno je na funkciji predsednika Izvršnog odbora Glavnog odbora koju obavlja od 3. decembra 2017. godine.

Član je Predsedništva i Glavnog odbora SPS-a.

Govori ruski jezik.

Živi i radi u Beogradu.

Oženjen je i otac dve ćerke.
Poslednji put ažurirano: 13.07.2021, 09:23

Osnovne informacije

Statistika

  • 6
  • 0
  • 2 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 2 godine i 11 meseci

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 3 godine i 9 meseci i 9 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Četvrto vanredno zasedanje , 09.06.2021.

Poštovani predsedavajući Narodne skupštine, uvažena gospođa ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas se na dnevnom redu, između ostalog, nalazi i Predlog zakona o nacionalnoj bazi podataka za sprečavanje i borbu protiv terorizma, za koji smatramo da je izuzetno važan jer će unaprediti razmenu podataka i informacija između državnih organa nadležnih za prevenciju i borbu protiv terorizma, čime će se dodatno poboljšati celokupni sistem nacionalne bezbednosti Republike Srbije.

Terorizam danas predstavlja najveću bezbedonosnu pretnju na globalnom nivou. Do izbijanja pendemije izazvane korona virusom reč terorizam predstavljala je najfrekventniji termin u međunarodnim odnosima. Pojava korona virusa je na jedan period zaustavila terorističke akcije širom sveta. Na žalost krajem prošle godine na prostoru evropskog kontinenta dogodilo se nekoliko terorističkih napada, ali svakako treba obratiti pažnju na posledice pandemije u periodu koji tek dolazi.

Potencijala ekonomska kriza koja može uslediti nakon završetka pandemije može predstavljati okidač i razlog terorističkih napada, kako terorističkih, tako i ekstremnih desničarskih grupa jer siromaštvo i oskudica dodatno povećavaju rizik od radikalizacije. Antipandemijske mere su u izvesnoj meri usporile odnosno sprečile brojne terorističke napade. Zabrana međudržavnog kretanja, granične kontrole, kao i zatvaranje aerodroma privremeno su sprečile regrutacije novih terorista i delovanje postojećih terorističkih grupa.

Međutim, otvorio se prostor za druge vrste terorističkih napada, kao što su zloupotrebe digitalnih tehnologija, sajber napadi i bio terorizam. U današnje vreme velikih promena i bezbedonosnih rizika i izazove efikasan rad svih institucija koje su u sistemu bezbednosti, kao i njihova međusobna saradnja od vitalnog su značaja za zaštitu države i nacionalne bezbednosti.

Naša zemlja se geografski nalazi u izuzetno nestabilnom regionu, koja je na žalost pogodna za razvoj različitih vidova terorizma, separatizma, verskog i etničkog ekstremizma. Prema obaveštajnim podacima na teritoriji Kosova i Metohije zabeležen je veliki broj terorističkih ćelija i osoba koje su ratovale na prostoru Siriji. Takođe, na prostoru BiH postoji veliki broj džihadista koji su se vratili sa ratišta, tako da oni ne samo da predstavljaju opasnost za Srbiju, već i za čitav region i Evropu.

Zato je za Republiku Srbiju prioritet stvaranje efikasnog sistema u borbi protiv svih vidova terorizma. Jedan važan iskorak je upravo i ovaj zakon, koji ne samo što unapređuje saradnju sa svim bezbednosnim institucijama, već na bolji način pozicionira našu zemlju u kolektivnom sistemu bezbednosti, posebno uzimajući u obzir činjenicu da mali broj zemalja u Evropi ima nacionalnu bazu podataka za sprečavanje i borbu protiv terorizma.

Podsetio bih i na veliki bezbedonosni izazov sa kojim smo se kao država i narod suočili, a to je migrantska kriza. Kroz našu zemlju je u migrantskom talasu prošlo gotovo milion ljudi, ali je država i u ovom slučaju pokazala da je spremna da na adekvatan način rukovodi krizom, štiteći pre svega nacionalnu bezbednost, ali i uvažavajući sva načela zaštite ljudskih prava.

Srbija je tokom migrantske krize uspešno sarađivala sa zemljama u regionu i u celoj Evropi. Konstantno vršila procenu ugroženosti od terorizma, razmenjivala obaveštajne podatke sa svim obaveštajnim strukturama drugih evropskih država i time sprečila da se u migrantskom talasu dogode neka teška krivična dela.

Upravo zbog svega ovoga ja koristim priliku da sa ovog mesta pohvalim sve pripadnike bezbednosnih snaga koji na odgovaran i profesionalan način, često rizikujući svoj život, brane i štite suverenitet i teritorijalni integritet Republike Srbije, kao i bezbednost svih građana naše zemlje.

Donošenjem ovog zakona zajednički se sa ostatkom sveta štitimo od terorizma, tako što boljim povezivanjem i saradnjom dobijamo mogućnost prepoznavanja i prevencije opasnosti. Pružanjem adekvatnih informacija pravovremeno se mogu otkloniti rizici, sprečiti napadi i sačuvati životi. Ovaj zakon je potpuno usklađen i sa Strategijom nacionalne bezbednosti iz 2017. godine koja je predvidela strategijske ciljeve za izradu nacionalne baze za sprečavanje i borbu protiv terorizma. Ti ciljevi su pre svega, prevencija terorizma, otklanjanje terorističkih pretnji, gonjenje terorista i efikasan odgovor našeg sistema bezbednosti na eventualni teroristički napad.

Bezbedonosna politika ima veoma važnu ulogu u zaštiti svih građana, ali isto tako ima važnu ulogu i u međunarodnim odnosima. Zbog toga svaka država koja pretenduje da bude sigurna i zaštićena treba da ulaže u svoj bezbedonosni sistem, a ovakav zakon upravo ide u tom pravcu.

U nacionalnoj bazi podataka za sprečavanje i borbu protiv terorizma će se naći sve osobe koje su imale dodira sa terorističkim ćelijama, a ne samo oni koji su krivično gonjeni, što će omogućiti bolji uvid nadležnih organa, koji će takođe imati mogućnost da unose podatke. Pored saradnje sa UN od kojih ćemo dobiti jedan broj podataka, Republika Srbija donošenjem ovog zakona nastavlja i produbljuje saradnju i sa drugim međunarodnim organizacijama iz oblasti bezbednosti, kao što su Interpol i Evropol.

Ovakva saradnja svakako svrstava Srbiju u rang razvijenih evropskih zemalja, a posebno uzimajući u obzir i činjenicu da je uspostavljanje ovakve nacionalne baze podataka za sprečavanje i borbu protiv terorizma i obaveza u skladu sa Akcionim planom za pregovaračko Poglavlje 24 – pravda, sloboda i bezbednost.

Na ovaj način Srbija svakako učvršćuje svoju poziciju značajnog faktora stabilnosti u regionu i pouzdanog partnera u međunarodnim odnosima kroz integraciju u evropski i globalni bezbedonosni sistem.

Na kraju, posle jučerašnje odluke Haškog tribunala, da osudi na doživotnu robiju Ratka Mladića, pročitaću poruku generala Ratka Mladića koju je uputio nakon presude: „Molim moj najmili narod da ne brine, pobedu sam odneo u ratu koji to boli one koji su me danas osudili. Nisu me danas zlotvori osudili na doživotnu robiju, već na večnu ljubav i odanost mog naroda prema meni. Živeću dok ima srpskog naroda. Čuvajte mi Republiku Srpsku“.

Zbog svega navedenog poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati kako ovaj zakon tako i ostale zakone koji su na dnevnom redu ove sednice. Zahvaljujem.

Dvanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 19.05.2021.

Zahvaljujem.

Poštovana potpredsednice Narodne skupštine, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću se u svojoj diskusiji osvrnuti na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekata izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti.

Osnovni zakon je donet 2018. godine, kao strateška odluka države da se snagama bezbednosti omogući rešavanje stambenog pitanja pod povoljnim uslovima koji su daleko stimulativniji od tržišne stambene gradnje. Ovaj zakon je od usvajanja pretrpeo nekoliko izmena i svaki put je u svom sadržaju bio unapređen, što je slučaj i sada.

Naime, 2019. godine je napravljena jedna značajna izmena koja podrazumeva proširivanje prava na nove kategorije lica koja mogu ostvariti mogućnost na kupovinu stana pod povoljnijim uslovima, što podrazumeva borce, članove domaćinstava palih boraca, ratne vojne invalide i mirnodobske vojne invalide.

Složićemo se da je doprinos ovih lica u ranijim ratnim dejstvima nemerljiv u pogledu očuvanja i odbrane suvereniteta i teritorijalnog integriteta Republike Srbije, pa je zaista ova promena bila neophodna kako zbog rešavanja njihovog stambenog pitanja, tako i zbog njihovog osećaja sigurnosti i potvrde da ih država nije zaboravila i da izuzetno ceni i vrednuje njihov doprinos u odbrani zemlje.

Donošenje ovog svojevrsnog leks specijalisa govori o posebnoj brizi države za pripadnike snaga bezbednosti, jer su oni izloženi konstantnom riziku, a neretko i životnoj opasnosti, tako da je najmanje što država treba i mora da učini za one koji bdiju nad bezbednošću svih građana Republike Srbije da oni i njihove porodice imaju krov nad glavom.

Ovakav državni pristup, dakle, proizilazi iz uloge i značaja svih snaga bezbednosti za očuvanje mira i teritorijalne celovitosti, a posebno uzimajući u obzir činjenicu da je najveći broj nerešenih stambenih pitanja zaposlenih u državnim organima upravo među pripadnicima snaga bezbednosti negde oko 19.000.

Rešavanje ovog problema je javni interes za Republiku Srbiju, jer se na ovaj način jača poverenje u državu, što dalje jača celokupan sistem nacionalne bezbednosti Republike Srbije. Zgodna je prilika da pomenemo da je u vreme socijalizma rešavanje stambenog pitanja bilo jedan od državnih prioriteta.

U tadašnjoj SFRJ oficiri JNA su gde god su službovali imali rešen stambeni problem. Treba naglasiti i to da su u to vreme, vreme socijalizma, svi zaposleni relativno brzo rešavali stambena pitanja. Tada je postojao stambeni fond iz kog su građeni stanovi za zaposlene, a on se finansirao iz doprinosa koji su svi zaposleni plaćali iz ličnih dohodaka. Dakle, to je bilo vreme kada se cenio rad i radnika, i vojnika, i policajaca, i lekara i svih drugih zanimanja koja su bila od posebnog značaja kako za razvoj društva, tako i za bezbednost svih građana.

Na sreću, danas se Srbija u nekoj meri vraća tom konceptu, svesna da je za motivisanost vojnika, policajaca i drugih pripadnika bezbednosnog sektora od izuzetno velikog značaja i rešeno stambeno pitanja. Na ovaj način se revitalizuje uloga snaga bezbednosti, koje su okosnica i garant naše teritorijalne celovitosti, garant slobode i garant prava svakog građanina da mirno i spokojno živi, bez straha za svoju ličnu bezbednost i bezbednost svoje porodice. Takođe, ulaganjem u nacionalnu bezbednost, ne samo kroz ovaj zakon, već kroz niz zakona koje smo u prethodnom periodu usvojili u parlamentu, a koji su usmereni na razvoj celokupnog sistema bezbednosti, mi uspevamo da vratimo i dostojanstvo svim pripadnicima bezbednosnog sektora.

Ne smemo zaboraviti period posle 5. oktobra, kada je reforma bezbednosnog sistema zapravo podrazumevala plansko i gotovo potpuno uništenje vojske, oružja i otpisivanje upotrebljive vojne tehnike, što je dovodilo do toga da pripadnici snaga bezbednosti gube poverenje kako u svoju službu, tako i u svoju državu.

Taj period je iza nas, ali je bilo potrebno mnogo truda i znanja da i u ne tako povoljnijim ekonomskim uslovima, kroz kontinuirano ulaganje, posvećenost reformama i razvoju celokupnog sistema bezbednosti vratimo pripadnike sektora bezbednosti na mesto koje im pripada i koje svojim doprinosom zaslužuju.

Poslanička grupa SPS i ja lično verujemo i zalagaćemo se u budućem periodu da se stvore ulovi da se krug lica koja mogu kupiti stan pod povoljnijim uslovima uskoro proširi i na zaposlene u zdravstvu, prosveti, naučnoj zajednici, kako bi mogli da omogućimo svim kategorijama lica koja služe državi da obezbede krov nad glavom.

Konkretno, izmene zakona koje su danas na dnevnom redu usmerene su na poboljšavanje zakonskih rešenja i preciziranje odredbi koje se odnose na uslove za sticanje prava na stanove iz ovog projekta. Unapređuje se zakonski okvir tako što se pojačava kontrola lica koja mogu aplicirati za stanove iz ovog zakona, što se postiže uvođenjem jedinstvenog elektronskog registra.

Ono što je najvažnije za pripadnike snaga bezbednosti jeste to što cena ovih stanova po kvadratu ne može biti veća od 500 evra. To je i te kako stimulativno, pogotovo danas kada cene u stanogradnji vrtoglavo rastu.

Za kraj moram da istaknem da su pripadnici bezbednosnog sektora ljudi koji rade najsloženije poslove u državi, koji se odnose na čitavu bezbednost u državi i svih njenih građana. Uz sav rizik koji nosi njihov posao, oni moraju da budu i adekvatno nagrađeni, a kroz ovakvo uvažavanje njihove elementarne životne potrebe, a to je da budu stambeno zbrinuti, država pokazuje da posebno brine o ovim ljudima.

Poslanička grupa SPS i ja lično pozdravljamo i podržavamo svako zakonsko rešenje koje ide u smeru poboljšanja položaja pripadnika snaga bezbednosti i u danu za glasanje podržaćemo izmene ovog zakona i ostale predložene zakone. Hvala lepo.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 12.11.2019.

Poštovana predsednice, uvaženi ministre sa saradnicima, drugarice i drugovi, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se danas nalazi set predloga zakona iz oblasti unutrašnjih poslova i ja ću se u svojoj diskusiji osvrnuti na nekoliko predloženih zakona i izmena zakona koje smatram izuzetno značajnim.

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o putnim ispravama o kojima danas raspravljamo uvodi nekoliko novina koje zavređuju pažnju i koje će svakako doprineti kako boljem funkcionisanju Ministarstva unutrašnjih poslova, tako i boljoj zaštiti i efikasnijem ostvarenju prava građana.

Podsećanja radi, Zakon o putnim ispravama donet je 2007. godine, a sa izdavanjem biometrijskih dokumenata, odnosno putnih isprava kakve danas koristimo počelo se sredinom 2008. godine. Tada smo među prvima u Evropi i svetu uveli otisak prsta u pasoš, iako su prema direktivama Evropske unije zemlje članice bile dužne da to urade do 2017. godine. Uvođenje biometrijskih pasoša je u tom trenutku bio jedan od uslova za viznu liberalizaciju, a kada uzmemo u obzir činjenicu da su stari pasoši važili do 2011. godine, jasno je zašto su redovi na šalterima policijskih službi bili nepregledni.

Međutim, dobrom organizacijom Ministarstva unutrašnjih poslova na čijem je čelu bio Ivica Dačić i ispravljanjem eventualnih nedostataka koji je novi sistem nosio, gužve su znatno bile smanjene. Ove godine ističe 10 godina otkad se započelo sa izdavanjem biometrijskih putnih isprava, što za posledicu ima ponovo povećan broj zahteva za izdavanje pasoša. Ono što je važno jeste da istaknemo da je kontinuitet dobrog rada i dobre organizacije Ministarstva unutrašnjih poslova nastavljen i ministrovanjem Nebojše Stefanovića. U prilog ovoj činjenici govori podatak da je samo u prvoj polovini 2019. godine izdato blizu 500.000 novih dokumenata.

Da bi se smanjile gužve i da bi građani Republike Srbije nesmetano ostvarili svoja prava, od aprila meseca ove godine od strane Ministarstva unutrašnjih poslova građanima je omogućeno podnošenje zahteva za izdavanje putnih isprava i nedeljom. Takođe, otvoreni su i novi šalteri za podnošenje zahteva, a uz mogućnost zakazivanja termina preko eUprave značajno se doprinelo smanjenju u vremenu čekanja.

Izmene i dopune Zakona o putnim ispravama o kojima danas raspravljamo upravo prate tempo efikasnosti rada MUP-a ili će istovremeno doprineti da građani Republike Srbije nesmetano i u kraćem roku dođu do svojih putnih isprava. Ustanovljen minimalni rok od šest meseci do dana prestanka važenja pasoša je optimalan rok koji će građanima omogućiti da na vreme dobiju svoju putnu ispravu, čime neće biti ograničeni u obavljanju svojih kako privatnih tako i poslovnih obaveza, obzirom na zahteve pojedinih zemalja o potrebi važenja putne isprave tri ili šest meseci.

I druga rešenja predviđena ovim izmenama i dopunama su veoma dobra, pogotovo odredba koja predviđa da se građani rasterete troškova za obavezu oglašavanja nevažeće putne isprave u „Službenom glasniku“. Od sada će ovo činiti i na internet stranici Ministarstva, potpuno besplatno i to pozdravljamo.

Dozvolićete mi da se osvrnem na jednu odredbu koju smatram izuzetno važnom, a to je odredba koja se odnosi na izdavanje pasoša maloletnom licu. Iako su sada uslovi precizniji, ipak treba biti obazriv u ovim slučajevima, pogotovo kod saglasnosti drugog roditelja. Imali smo skoro primer borbe majke da vrati svoju decu koju je otac bez dozvole i uprkos sudskoj presudi odveo u Tursku, pa potom prebegao u Iran. Zahvaljujući angažovanju i ministra spoljnih poslova Ivice Dačića i predsednika Aleksandra Vučića, deca su posle nekoliko godina konačno vraćena majci. Dakle, moramo biti mnogo obazriviji kada je u pitanju izdavanje putne isprave maloletnom licu.

Zgodna je prilika da istaknemo da je posmatrajući određene indekse vrednosti i moći pasoša srpski pasoš među prvih 40 na svetu. Imajući u vidu da smo mala zemlja, to je za nas veliki uspeh. O važnosti srpskog pasoša govori i činjenica da je Srbija jedna od retkih država čiji građani mogu putovati i u Evropu i u Rusiju i u Kinu bez vize. Srpska vlada je prethodnih godina uradila odličan posao. Potpisivanjem sporazuma sa mnogim državama uspeli smo da omogućimo građanima Srbije da u 131 državu mogu da otputuju bez viza.

Na dnevnom redu se nalaze i dva predloga zakona koji bliže regulišu odnose Republike Srbije, odnosno srpske policije i evropske policijske službe Evropol.

Uzimajući u obzir činjenicu da je borba protiv organizovanog kriminala i terorizma u vrhu prioriteta Vlade Republike Srbije, poslanička grupa SPS i ja lično smatram da je od izuzetne važnosti što se pred nama danas nalaze i zakoni koji će podići na jedan viši nivo saradnju Republike Srbije i organizacije Evropol.

Evropol je najveća policijska asocijacija u Evropi sa kojom MUP ima operativnu saradnju i to srpsku policiju stavlja u ravan sa kolegama iz svih država Evropske unije. Obzirom da je osnova borbe protiv svih oblika kriminala u okviru Evropske unije, saradnja među policijama država članica, ali i onih koje to još nisu, bilo je neophodno da Srbija pokaže spremnost i ispuni propisane uslove za ostvarivanje policijske saradnje sa svim državama članicama Evropske unije.

Kao što znamo, Republika Srbija je sa Evropolom potpisala strateški sporazum još 2008. godine i od tada se intenzivno radilo na uspostavljanju mehanizama i tehničkih detalja kako bi se ova saradnja produbila, što je i postignuto 2014. godine, kada je potpisan operativni sporazum i na ovaj način saradnja između evropske i srpske policije podigla na još viši nivo.

Ovo je omogućilo bolju saradnju i razmenu operativnih podataka vezano za borbu protiv terorizma i organizovanog kriminala, uz uvažavanje i poštovanje potrebe bezbednosti policijske komunikacije, ali i poštovanje i zaštitu podataka o ličnosti, obzirom da su predmetne razmene najčešće lični podaci građana. Ministarstvo unutrašnjih poslova je na ovaj način pokazalo da je pouzdan partner evropskih policija u sprečavanju i borbi protiv organizovanog kriminala, terorizma i međunarodnog kriminala, ali i zemalja u regionu, što je izuzetno značajno, naročito zbog činjenice što je Evropska komisija u svojoj Strategiji za Zapadni Balkan stavila akcenat na saradnju zemalja u regionu na suzbijanju kriminala i zaštitu granica.

Takođe, saradnja MUP-a sa Evropolom i evropskim policijskim strukturama predstavlja pozitivan doprinos evropskim integracijama Srbije, obzirom da se pregovaračko poglavlje 24 odnosi na kreiranje prostora pravde, slobode i bezbednosti. I ne samo to, Srbija kao i svi njeni građani su nesumnjivo bezbedniji zbog ove saradnje, jer smo mi postali deo jednog velikog sistema koji sve izazove kada je reč o bezbednosti građana rešava bliskom saradnjom i razmenom informacija.

U prethodnom periodu samo imali prilike da vidimo brojne policijske akcije na međunarodnom nivou u kojima je učestvovala i srpska policija. Služba za borbu protiv organizovanog kriminala MUP-a bila je angažovana u razbijanju međunarodnih grupa krijumčara migranata, zatim u razotkrivanju međunarodnog šverca i trgovine narkoticima, razbijanju međunarodnih mreža trgovine ljudima i sajber kriminala.

U borbi protiv međunarodnog terorizma značajan doprinos pružaju policijski službenici i Službe za borbu protiv terorizma i ekstremizma MUP-a Srbije i ovo je veoma značajno, obzirom da je terorizam najveća pretnja za kolektivnu međunarodnu bezbednost.

Sve ovo ukazuje da je Srbija svojim kapacitetima i rezultatima dostigla nivo koji joj omogućava da bude sastavni deo različitih komunikacionih kanala i operativnih akcija koje Evroplus sprovodi sa drugim državama članica EU.

Dakle, Srbija nesumnjivo postaje bezbednija zahvaljujući radu policije i svih institucija koje su u sistemu bezbednosti, a saradnjom u oblasti bezbednosti, kako na regionalnom, a posebno međunarodnom nivou Republika Srbija učvršćuje svoju poziciju značajnog faktora, stabilnosti u regionu i pouzdanog partnera u međunarodnim odnosima.

Ostaviću prostora da moje kolege iz poslaničke grupe govore o ostalim predlozima zakona koji su na dnevnom redu. Zbog svega navedenog naglašavam da će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati sve predloge zakona iz ove oblasti. Hvala lepo.

Imovinska karta

(Beograd, 02.10.2018.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -