VLADAN ZAGRAĐANIN

Socijalistička partija Srbije

Vladan Zagrađanin, rođen je 30.05.1968. godine u Sjenici, Srbija.

Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Obavljao je odgovorne dužnosti u sledećim organizacijama:
• predsednik Omladinskog saveta Beograda,
• Generalni sekretar Beogradskog ekološkog centra,
• direktor omladinskih zadruga,
• član upravnog odbora Državne lutrije Srbije,
• takođe je obavljao odgovorne dužnosti u Javnom preduzeću „Srbijašume“, u svojstvu Izvršnog direktora,
• bio je poslovni direktor Socijalističke partije Srbije.

Narodni je poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije od 03.06.2016.godine

Član je SPS od osnivanja, 1990.godine.
Predsednik je Izvršnog odbora Glavnog odbora SPS-a.

Živi i radi u Beogradu.
Oženjen je, otac dve ćerke
Poslednji put ažurirano: 07.12.2018, 18:57

Osnovne informacije

Statistika

  • 6
  • 0
  • 2 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 3 meseca i 15 sati

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 2 godine i 1 mesec i 9 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 12.11.2019.

Poštovana predsednice, uvaženi ministre sa saradnicima, drugarice i drugovi, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se danas nalazi set predloga zakona iz oblasti unutrašnjih poslova i ja ću se u svojoj diskusiji osvrnuti na nekoliko predloženih zakona i izmena zakona koje smatram izuzetno značajnim.

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o putnim ispravama o kojima danas raspravljamo uvodi nekoliko novina koje zavređuju pažnju i koje će svakako doprineti kako boljem funkcionisanju Ministarstva unutrašnjih poslova, tako i boljoj zaštiti i efikasnijem ostvarenju prava građana.

Podsećanja radi, Zakon o putnim ispravama donet je 2007. godine, a sa izdavanjem biometrijskih dokumenata, odnosno putnih isprava kakve danas koristimo počelo se sredinom 2008. godine. Tada smo među prvima u Evropi i svetu uveli otisak prsta u pasoš, iako su prema direktivama Evropske unije zemlje članice bile dužne da to urade do 2017. godine. Uvođenje biometrijskih pasoša je u tom trenutku bio jedan od uslova za viznu liberalizaciju, a kada uzmemo u obzir činjenicu da su stari pasoši važili do 2011. godine, jasno je zašto su redovi na šalterima policijskih službi bili nepregledni.

Međutim, dobrom organizacijom Ministarstva unutrašnjih poslova na čijem je čelu bio Ivica Dačić i ispravljanjem eventualnih nedostataka koji je novi sistem nosio, gužve su znatno bile smanjene. Ove godine ističe 10 godina otkad se započelo sa izdavanjem biometrijskih putnih isprava, što za posledicu ima ponovo povećan broj zahteva za izdavanje pasoša. Ono što je važno jeste da istaknemo da je kontinuitet dobrog rada i dobre organizacije Ministarstva unutrašnjih poslova nastavljen i ministrovanjem Nebojše Stefanovića. U prilog ovoj činjenici govori podatak da je samo u prvoj polovini 2019. godine izdato blizu 500.000 novih dokumenata.

Da bi se smanjile gužve i da bi građani Republike Srbije nesmetano ostvarili svoja prava, od aprila meseca ove godine od strane Ministarstva unutrašnjih poslova građanima je omogućeno podnošenje zahteva za izdavanje putnih isprava i nedeljom. Takođe, otvoreni su i novi šalteri za podnošenje zahteva, a uz mogućnost zakazivanja termina preko eUprave značajno se doprinelo smanjenju u vremenu čekanja.

Izmene i dopune Zakona o putnim ispravama o kojima danas raspravljamo upravo prate tempo efikasnosti rada MUP-a ili će istovremeno doprineti da građani Republike Srbije nesmetano i u kraćem roku dođu do svojih putnih isprava. Ustanovljen minimalni rok od šest meseci do dana prestanka važenja pasoša je optimalan rok koji će građanima omogućiti da na vreme dobiju svoju putnu ispravu, čime neće biti ograničeni u obavljanju svojih kako privatnih tako i poslovnih obaveza, obzirom na zahteve pojedinih zemalja o potrebi važenja putne isprave tri ili šest meseci.

I druga rešenja predviđena ovim izmenama i dopunama su veoma dobra, pogotovo odredba koja predviđa da se građani rasterete troškova za obavezu oglašavanja nevažeće putne isprave u „Službenom glasniku“. Od sada će ovo činiti i na internet stranici Ministarstva, potpuno besplatno i to pozdravljamo.

Dozvolićete mi da se osvrnem na jednu odredbu koju smatram izuzetno važnom, a to je odredba koja se odnosi na izdavanje pasoša maloletnom licu. Iako su sada uslovi precizniji, ipak treba biti obazriv u ovim slučajevima, pogotovo kod saglasnosti drugog roditelja. Imali smo skoro primer borbe majke da vrati svoju decu koju je otac bez dozvole i uprkos sudskoj presudi odveo u Tursku, pa potom prebegao u Iran. Zahvaljujući angažovanju i ministra spoljnih poslova Ivice Dačića i predsednika Aleksandra Vučića, deca su posle nekoliko godina konačno vraćena majci. Dakle, moramo biti mnogo obazriviji kada je u pitanju izdavanje putne isprave maloletnom licu.

Zgodna je prilika da istaknemo da je posmatrajući određene indekse vrednosti i moći pasoša srpski pasoš među prvih 40 na svetu. Imajući u vidu da smo mala zemlja, to je za nas veliki uspeh. O važnosti srpskog pasoša govori i činjenica da je Srbija jedna od retkih država čiji građani mogu putovati i u Evropu i u Rusiju i u Kinu bez vize. Srpska vlada je prethodnih godina uradila odličan posao. Potpisivanjem sporazuma sa mnogim državama uspeli smo da omogućimo građanima Srbije da u 131 državu mogu da otputuju bez viza.

Na dnevnom redu se nalaze i dva predloga zakona koji bliže regulišu odnose Republike Srbije, odnosno srpske policije i evropske policijske službe Evropol.

Uzimajući u obzir činjenicu da je borba protiv organizovanog kriminala i terorizma u vrhu prioriteta Vlade Republike Srbije, poslanička grupa SPS i ja lično smatram da je od izuzetne važnosti što se pred nama danas nalaze i zakoni koji će podići na jedan viši nivo saradnju Republike Srbije i organizacije Evropol.

Evropol je najveća policijska asocijacija u Evropi sa kojom MUP ima operativnu saradnju i to srpsku policiju stavlja u ravan sa kolegama iz svih država Evropske unije. Obzirom da je osnova borbe protiv svih oblika kriminala u okviru Evropske unije, saradnja među policijama država članica, ali i onih koje to još nisu, bilo je neophodno da Srbija pokaže spremnost i ispuni propisane uslove za ostvarivanje policijske saradnje sa svim državama članicama Evropske unije.

Kao što znamo, Republika Srbija je sa Evropolom potpisala strateški sporazum još 2008. godine i od tada se intenzivno radilo na uspostavljanju mehanizama i tehničkih detalja kako bi se ova saradnja produbila, što je i postignuto 2014. godine, kada je potpisan operativni sporazum i na ovaj način saradnja između evropske i srpske policije podigla na još viši nivo.

Ovo je omogućilo bolju saradnju i razmenu operativnih podataka vezano za borbu protiv terorizma i organizovanog kriminala, uz uvažavanje i poštovanje potrebe bezbednosti policijske komunikacije, ali i poštovanje i zaštitu podataka o ličnosti, obzirom da su predmetne razmene najčešće lični podaci građana. Ministarstvo unutrašnjih poslova je na ovaj način pokazalo da je pouzdan partner evropskih policija u sprečavanju i borbi protiv organizovanog kriminala, terorizma i međunarodnog kriminala, ali i zemalja u regionu, što je izuzetno značajno, naročito zbog činjenice što je Evropska komisija u svojoj Strategiji za Zapadni Balkan stavila akcenat na saradnju zemalja u regionu na suzbijanju kriminala i zaštitu granica.

Takođe, saradnja MUP-a sa Evropolom i evropskim policijskim strukturama predstavlja pozitivan doprinos evropskim integracijama Srbije, obzirom da se pregovaračko poglavlje 24 odnosi na kreiranje prostora pravde, slobode i bezbednosti. I ne samo to, Srbija kao i svi njeni građani su nesumnjivo bezbedniji zbog ove saradnje, jer smo mi postali deo jednog velikog sistema koji sve izazove kada je reč o bezbednosti građana rešava bliskom saradnjom i razmenom informacija.

U prethodnom periodu samo imali prilike da vidimo brojne policijske akcije na međunarodnom nivou u kojima je učestvovala i srpska policija. Služba za borbu protiv organizovanog kriminala MUP-a bila je angažovana u razbijanju međunarodnih grupa krijumčara migranata, zatim u razotkrivanju međunarodnog šverca i trgovine narkoticima, razbijanju međunarodnih mreža trgovine ljudima i sajber kriminala.

U borbi protiv međunarodnog terorizma značajan doprinos pružaju policijski službenici i Službe za borbu protiv terorizma i ekstremizma MUP-a Srbije i ovo je veoma značajno, obzirom da je terorizam najveća pretnja za kolektivnu međunarodnu bezbednost.

Sve ovo ukazuje da je Srbija svojim kapacitetima i rezultatima dostigla nivo koji joj omogućava da bude sastavni deo različitih komunikacionih kanala i operativnih akcija koje Evroplus sprovodi sa drugim državama članica EU.

Dakle, Srbija nesumnjivo postaje bezbednija zahvaljujući radu policije i svih institucija koje su u sistemu bezbednosti, a saradnjom u oblasti bezbednosti, kako na regionalnom, a posebno međunarodnom nivou Republika Srbija učvršćuje svoju poziciju značajnog faktora, stabilnosti u regionu i pouzdanog partnera u međunarodnim odnosima.

Ostaviću prostora da moje kolege iz poslaničke grupe govore o ostalim predlozima zakona koji su na dnevnom redu. Zbog svega navedenog naglašavam da će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati sve predloge zakona iz ove oblasti. Hvala lepo.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 02.11.2018.

Zahvaljujem predsedavajući.

Pre svega, zahvalio bih koleginici Veri Paunović na ustupu redosleda govornika usled događaja koji se dogodio u našoj poslaničkoj grupi, o čemu svi znate.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se danas nalazi set zakonskih predloga iz oblasti unutrašnjih poslova i bezbednosti, ali i iz oblasti pravde i pravosuđa.

Ne umanjujući značaj važnosti ostalih zakona koji se nalaze na dnevnom redu, a o njima će svakako govoriti moje kolege iz poslaničke grupe, ja ću se u svojoj diskusiji posvetiti zakonima iz oblasti bezbednosti.

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama je izuzetno važan zakon, koji će unaprediti pravne mehanizme za sprečavanje rizika i pretnji od nasilja na sportskim priredbama.

Zajedno sa izmenama i dopunama Zakona o privatnom obezbeđenju težimo da stvorimo takvo okruženje u kojem će posetioci sportskih manifestacija moći bezbedno da uživaju u sportskim priredbama. Nasilje, kao i nedolično ponašanje na sportskim priredbama u odnosu na raniji period je u opadanju, međutim, i dalje se dešavaju incidenti na sportskim manifestacijama. U prethodnom periodu izveštaji sa sportskih manifestacija umesto da budu isključivo u duhu sporta, neretko su zamenjeni izveštajima o nemilim događajima sa sportskih tribina, gde sama sportska priredba pada u neki drugi plan.

Normativni okvir je bitan deo strategije za borbu protiv nasilja i nedoličnog ponašanja i danas ga dopunjujemo i nadograđujemo, uz sugestiju da bi čak trebalo da pooštrimo kaznene odredbe ovog zakona, jer nasilje koje se dešava na sportskim terenima nema samo uticaja na sport, već i na samu poziciju, rejting i poslovanje naših sportskih klubova. Imamo slučaj da su klubovi često kažnjavani zbog ponašanja navijača, a kazne se manifestuju zatvaranjem stadiona, sportskih terena, čime klubovi trpe posledice ne samo finansijskih gubitaka, već i značajno urušenog ugleda, i ne samo to, u ovom slučaju i država iz koje klub dolazi trpi posledice, jer se ostavlja utisak da nije imala adekvatni sistem da se obračuna sa huliganstvom.

U borbi protiv nasilja na sportskim tribinama važno je uključivanje svih državnih organa, od MUP-a, preko Ministarstva pravde, Ministarstva sporta, Ministarstva obrazovanja i drugih državnih organa i društvenih subjekata. Upravo iz tog razloga konstituisan je i Nacionalni savet za sprečavanje negativnih pojava u sportu, koji ima zadatak da uveže sve relevantne subjekte kako bi se uticalo na smanjenje nasilja na tribinama.

Moram napomenuti da i te kako važnu ulogu po ovom pitanju imaju i mediji. Mediji bi trebalo da izveštavaju o sankcionisanju počinilaca ovih prekršaja i krivičnih dela. Na taj način javnost se upoznaje sa svim posledicama ovakvih postupaka, dok se na veliki broj mladih, među kojima ima i registrovanih počinilaca, deluje preventivno i vaspitno da se suzdrže od takvog ponašanja.

Važno je istaći da je i infrastruktura sportskih objekata bitan segment u borbi protiv nasilja i nedoličnog ponašanja, jer dobrom i modernom infrastrukturom omogućavaju se uslovi za efikasniju bezbednosnu kontrolu na samoj sportskoj tribini. Trebalo bi razmotriti uvođenje video nadzora na apsolutno svim stadionima i dvoranama, da bi se državnim organima omogućilo da lakše rasvetle eventualno krivično delo, ali i da bi mogla da se izvrši analiza svih dešavanja na sportskoj manifestaciji, kako bi se ukazalo na neke propuste aktivnih učesnika u organizaciji i obezbeđivanju jedne sportske priredbe.

Zakon koji će upotpuniti normativni okvir i uticati na smanjenje nasilja na sportskim priredbama je i Zakon o privatnom obezbeđenju. Ovim izmenama se preciznije definišu nadležnosti i ovlašćenja redarske službe, kao jednog bitnog činioca obezbeđenja u pogledu postupanja na određenim slučajevima, kako na sportskim priredbama, tako i na drugim okupljanjima, gde je neophodno njihovo prisustvo.

Sektor privatnog obezbeđenja je veoma razvijen i bitan je deo unutrašnje politike bezbednosti Republike Srbije i kao takav ima sve veću odgovornost. U prilog tome govori i podatak da je u ovom sektoru registrovano bilo blizu 33 hiljade ljudi, čak 890 privrednih subjekata koji se bave ovim poslom. Izmenama je predviđeno posebno uvođenje posebnih licenci uz odgovarajuće uslove za sve one koji će se baviti ovom delatnošću.

U dosadašnjoj primeni Zakona o privatnom obezbeđenju uočeno je da postoji razlog za razgraničavanje određenih oblasti zaštite, tj. obezbeđenja. Ovo će svakako doprineti većoj profesionalizaciji ove delatnosti, jer će svaki pripadnik privatnog obezbeđenja morati da bude adekvatno obučen i da prođe sve psihofizičke i bezbednosne provere, kako bi mogao da se bavi ovim poslom. Licence za obavljanje delatnosti privatnog obezbeđenja biće izdavane na pet godina, čime se skraćuje upravni postupak, ali se privrednim subjektima smanjuju troškovi kako bi mogli više da investiraju u poboljšanje svojih kapaciteta i da se razvijaju u skladu sa evropskim standardima.

Zgodna je prilika i da se podsetimo da su i Zakon o privatnom obezbeđenju i Zakon o detektivskim uslugama, o kojem ću takođe govoriti, prvi put doneti 2013. godine, kada je na čelu MUP-a bio Ivica Dačić. Zapravo se tada prvi put u pravnom sistemu Republike Srbije uređuju pitanja koja se odnose na specifičnosti vezane za obavljanje delatnosti privatnog obezbeđenja i detektivskih usluga. Oba predloga izmena zakona o kojima danas raspravljamo za cilj imaju dalju profesionalizaciju ovih delatnosti i podizanje nivoa kvaliteta usluga, uzimajući u obzir njihov značajan doprinos ukupnom sistemu unutrašnje bezbednosti.

Predlog izmena i dopuna Zakona o detektivskoj delatnosti predviđa jednu novinu koja se odnosi na bezbednosnu proveru lica koja obavljaju ovu delatnost. To znači da će detektivskom delatnošću moći da se bave isključivo osobe koje nemaju nikakvu bezbednosnu smetnju za obavljanje posla iz njihovog delokruga rada i ovo smatramo veoma značajnim. Takođe, važna izmena se odnosi i na zaštitu podataka o ličnosti. Radi se o tome da će u postupku prikupljanja podataka prilikom obavljanja detektivskih poslova biti obezbeđena dodatna pravna sigurnost u pogledu zaštite podataka o ličnosti, jer će se podaci prikupljeni na ovaj način koristiti samo u kontekstu ugovorenog posla.

Uveren sam da će ovako normativno zaokruživanje sektora bezbednosti doprineti realizaciji ciljeva proklamovanih i strategijom nacionalne bezbednosti i da će takođe nova zakonska rešenja doprineti zaštiti prava zaposlenih u ovom sektoru, kao i njihovoj bezbednosti prilikom obavljanja poslova, ali i da će korisnici usluga biti zaštićeniji i zadovoljniji.

Još jedan veoma značajan zakon koji se nalazi na dnevnom redu i koji uspostavlja temelj za primenu novog sistema plata u Ministarstvu unutrašnjih poslova je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o policiji. Prevashodno se ove izmene odnose na razdvajanje policijskih i državnih službenika, odnosno izuzimanje policijskih službenika iz sistema plata zaposlenih u javnom sektoru, što će doneti brojne pogodnosti.

Ono što na početku želim da istaknem, to je da će se ovim izmenama uvesti jedan pravičniji sistem vrednovanja i uvažavanja specifičnosti poslova policije na različitim nivoima, čime će se otkloniti određene nelogičnosti platnog sistema koji se sada primenjuje. Reforma celokupnog sektora bezbednosti za Republiku Srbiju predstavlja jedan od važnijih uslova u pregovaračkom procesu sa Evropskom unijom. Poglavlje 24 – pravda, sigurnost i bezbednost, kao i akcioni plan koji ga prati jasan je okvir u kom pravcu treba da se razvija policija. Zakon o policiji koji je donet 2016. godine uspostavio je temelj za profesionalizaciju, depolitizaciju i kompletnu reorganizaciju ovog dela bezbednosnog sektora, čime je i otpočet proces reforme policije.

Izmene i dopune koje su usledile i o kojima sam govorio u martu ove godine pratile su cilj reforme, a to je jačanje integriteta službe, veća pravna sigurnost građana i unapređenje uslova rada Ministarstva u celini. Izmene i dopune Zakona o policiji o kojima danas raspravljamo zapravo treba da zaokruže započetu reformu policije, ovog puta kroz poboljšanje statusa ekonomskog i socijalnog položaja samih zaposlenih u MUP-u. Naime, ovde se uvode i novine koje su ranije najavljivane, u vidu platnih grupa i platnih razreda, koje će stvoriti jedinstven i funkcionalan sistem rada i organizacije MUP-a i konačno obezbediti jedan potpuno pravičan sistem određivanja koeficijenta i plata policijskih službenika. Osnovni princip novog sistema plata u MUP-u je ista plata za isti posao, što u suštini zahteva grupisanje istih ili sličnih poslova po familijama poslova.

Ono što je važno istaći to je da ni jedno pravo neće biti umanjeno za šta je garancija odredba po kojoj je predviđeno zadržavanje zatečene plate, prilikom primene novog platnog sistema.

Takođe, uvodi se objektivni kriterijumi za vrednovanje poslova koji se, pre svega, odnose na složenost poslova, kompetencije policijskih službenika, stepen odgovornosti, samostalnost u radu, kao i poslovnu komunikaciju. Dakle, predviđen je precizan sistem vrednovanja poslova koji isključuje svaku mogućnost subjektivnosti, a samim tim i eventualnih zloupotreba i to je važno napomenuti.

Svesni smo da su policijski službenici ljudi koji rade najsloženije poslove u državi, koji se odnose na čitavu bezbednost u državi i svih njenih građana. Svakako da u sav rizik koji nosi njihov posao, oni moraju da budu adekvatno nagrađeni kroz objektivno uvažavanje specifičnosti poslova koji se obavljaju određenim organizacionim jedinicama ili na određenim radnim mestima u MUP-u.

Upravo iz tog razloga, mi ćemo sada imati preciznije definisane pojmove koeficijenta, kategorizacije i korektivnog koeficijenta, pa će tako npr. uprava kriminalističke policije, gde se nalazi služba za borbu protiv organizovanog kriminala ili specijalna anti-teroristička jedinica, ili druge organizacione jedinice, u direkciji policije, koje zahtevaju posebne veštine službenika, kao i izuzetan rizik za njih, npr. žandarmerija, interventna jedinica, helikopterska jedinica, imati pripadajući koeficijent kategorizacije ili korektivni koeficijent.

Korektivni koeficijent je predviđen i za deficitarna zanimanja u MUP-u i ovde je cilj da se zapravo kadrovi sa određenom strukom i obrazovnim profilom zadrže u Ministarstvu, jer se nažalost sve više suočavamo sa odlaskom naših najstručnijih ljudi koje moramo na neki način da motivišemo da ostanu i da rade u svojoj zemlji.

Pored finansijske komponente koja je važna i koja će ovim izmenama i dopunama Zakona o policiji biti pravičnija i veća, istakao bih da se MUP ozbiljno bavi kompletnom reorganizacijom kadrovske politike u policiji, koja podrazumeva sistem karijernog napredovanja kroz profesionalno usavršavanje policijskih službenika, kroz ocenjivanje, stručno osposobljavanje, zdravstvenu i psihološku pomoć za sve zaposlene.

Sve su to značajni koraci koje je MUP načinio u procesu svoje reforme a koji će svakako uticati na zadovoljstvo svih zaposlenih u sistemu MUP-a, čime se zapravo stvara jedna elitna zemlja koja će u svojim redovima imati samo stručne i profesionalne ljude, a što svakako podiže i kvalitet i odgovornost u obavljanju bezbednosnih poslova.

Ono što će dodatno motivisati pripadnike sektora bezbednosti i ono što po sebi dovoljno govori o činjenici koliko Vlada Republike Srbije vrednuje i ceni sve što pripadnici bezbednosnih službi rade za svoju državu, su stanovi koje Vlada Republike Srbije planira da izgradi za policiju, Vojsku i druge pripadnike bezbednosnog sektora. Taj zakon smo već doneli u maju mesecu ove godine.

Ovo je veoma značajno i zaista treba pohvaliti napore čitave Vlade Republike Srbije, što smo i u ne tako povoljnoj ekonomskoj situaciji uspeli kroz ovakvo kontinuirano ulaganje, posvećenost, reformama i razvoju celokupnog sistema bezbednosti da povratimo dostojanstvo svih pripadnika bezbednosnih službi. Zbog vremena koje kao poslanička grupa imamo, prepustiću kolegama da govore o setu zakona iz oblasti vanrednih situacija i bezbednosti saobraćaja.

Ja ću samo na kraju iskoristiti priliku da odam priznanje i da pozdravim sve one hrabre i neustrašive ljude, pripadnike sektora za vanredne situacije koji u teškim okolnostima daju nemerljiv doprinos očuvanju bezbednosti i zaštiti ljudi i imovine. To je sektor gde su takođe predviđena dodatna ulaganja i to treba pohvaliti, jer u ovom sektoru rade ljudi kojima svakako treba obezbediti najbolje uslove i opremu koja im je potrebna u obavljanju ovog nimalo lakog posla.

Poslanička grupa SPS će u Danu za glasanje sa zadovoljstvom podržati usvajanje svih predloženih zakona. Hvala lepo.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 25.04.2018.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, uvaženi direktore BIA, gospodine Gašiću sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se danas nalazi set zakona iz sektora odbrane i bezbednosti, čije izmene treba da doprinesu boljem funkcionisanju Vojske Srbije kao najvećeg faktora odbrane, kao i njenom još boljem pozicioniranju na međunarodnom nivou kroz kontinuirano učešće naših snaga u međunarodnim multilateralnim operacijama.

Danas raspravljamo i o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o BIA, na koji ću se osvrnuti u svojoj diskusiji. BIA je posebna organizacija kojoj je Zakonom o BIA iz 2002. godine dodeljen status pravnog lica i kao nezavisna vladina agencija izdvojena je tada iz resora Državne bezbednosti MUP-a. BIA kao jedna od tri organizacije koje su definisane Zakonom o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije i koje se bave bezbednosno-obaveštajnim poslovima predstavlja centralnu bezbednosnu obaveštajnu službu, nadležnu kako za obaveštajne, tako i za kontraobaveštajne poslove i u njenom delokrugu rada nalaze se najosetljiviji poslovi koji se tiču zaštite nacionalne bezbednosti Republike Srbije. Ti poslovi se odnose na otkrivanje i sprečavanje delatnosti usmerenih na podrivanje ili rušenje Ustavom utvrđenog poretka Republike Srbije, istraživanje, prikupljanje, obradu i procenu bezbednosno-obaveštajnih podataka i saznanja od značaja za bezbednost i informisanje nadležnih državnih organa o tim podacima.

U fokusu operativnog angažovanja BIA su i prikriveno delovanje stranog faktora, usmereno protiv vitalnih nacionalnih interesa, organizovani kriminal koji ugrožava ekonomski sistem države, ali i nestabilni region koji je, nažalost, pogodan za razvoj različitih vidova terorizma, separatizma verskog i etičkog ekstremizma.

U današnje vreme velikih promena i bezbednosnih rizika, izazova, efikasan rad svih institucija koje su u sistemu bezbednosti, kao i njihova međusobna saradnja, od vitalnog je značaja za zaštitu države i nacionalne bezbednosti.

U saradnji sa drugim bezbednosnim institucijama BIA se do sada uspešno borila protiv svih bezbednosnih pretnji. Građani naše zemlje mogu slobodno da se kreću, mirno posećuju javna okupljanja, dok mnogo ozbiljnije države sa većim i bogatijim službama u svetu, nažalost, svojim građanima to ne uspevaju da omoguće. BIA radi u skladu sa Ustavom Republike Srbije. NJeno delovanje je u strogim zakonskim okvirima, uz poštovanje načela ljudskih prava i osnovnih sloboda tajnosti, subordinacija profesionalnosti i objektivnosti.

Definiše je Zakon o BIA, ali i Zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti, Zakon o tajnosti podataka, Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i brojni drugi zakoni, brojne uredbe i ratifikovane međunarodne konvencije.

Dakle, BIA radi na transparentan način u onoj meri u kojoj to ne ugrožava njen rad, o čemu govori i činjenica da je BIA revnosno odgovarala na skoro sve zahteve za prikupljanje informacija od javnog značaja, što se može videti i u izveštaju tj. Informatoru o radu BIA-e.

Ovim izmenama preciznije se definišu ovlašćenja direktora Agencije, kao i radnopravni status zaposlenih u BIA, čime se zapravo vrši usklađivanje i sa Zakonom o policiji i sa Zakonom o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru. Konkretno, izmene se tiču zasnivanja radnog odnosa, zvanja, napredovanja, privremenog i trajnog raspoređivanja na određena radna mesta, plata i koeficijenata, kao i ocenjivanje rada pripadnika BIA po jasnim kriterijumima.

Takođe, uvodi se institut bezbednosne provere prilikom zasnivanja radnog odnosa, čime će se nastaviti praska da u Agenciji dobiju priliku da rade samo profesionalni, moralni i časni ljudi.

Organizacija kakva je BIA je specifična u odnosu na druge organe, te stoga zahteva i definisanje specifičnih procedura, pravnih normi kada je u pitanju radnopravni status zaposlenih u ovoj službi.

Na pojedina akta, kao što su akt o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta, kao i akta koja se odnose na uslove za sticanje i gubitak zvanja i na koeficijente plata pripadnika BIA, Vlada Republike Srbije daje saglasnost. Ovo napominjem iz razloga što treba istaći da se BIA kao deo državne uprave i kao posebna organizacija nalazi pod neposrednom kontrolom Vlade kada je u pitanju njen rad u skladu sa Zakonom o Vladi i Zakonom o državnoj upravi.

Takođe, parlament je institucija koja u najvećoj meri obezbeđuje demokratski karakter kontrole obaveštajno-bezbednosnih službi. Pa tako BIA ima obavezu podnošenja redovnih izveštaja resornom skupštinskom Odboru za kontrolu službi bezbednosti. Rad BIA je i pod kontrolom sudova, ali i čitave javnosti.

Ovo govorim u prilog činjenici da nema elemenata da se insinuira namera za privatizacijom ove službe što smo imali priliku da čujemo od različitih opozicionih predstavnika i jednog dela javnosti.

Odredba koja je izazvala najveću polemiku u javnosti, ali i kritiku opozicije, koja se mogla čuti u današnjoj raspravi, jeste odredba koja predviđa da se popunjavanje radnih mesta u Agenciji za pojedine poslove nije obavezan konkurs. Ova odredba je pre svega iz bezbednosnih razloga propisana na ovaj način, jer mi svi moramo da budemo svesni da su poslovi iz delokruga rada BIA izuzetno rizični, pre svega zbog specifičnosti ovlašćenja koje pripadnici BIA imaju. Realna je potreba da se zakonom na ovaj način, oni koji rade na najosetljivijim državnim poslovima, ali i njihove porodice, zaštite.

Druga činjenica sa kojom većina kritičara nije upoznata jeste da su svi savremeni bezbednosno-obaveštajni sistemi i u regionu i u svetu upravo uređeni na ovaj način kada je u pitanju zapošljavanje na određenim radnim mestima u obaveštajnim službama.

Dakle, predložene izmene i dopune Zakona o BIA doprinose ojačanju integriteta i stvaranju funkcionalne strukture ovog dela sistema bezbednosti, što predstavlja još jedan korak za dalji razvoj i osavremenjivanje bezbednosno-obaveštajnog sektora.

Na ovaj način Srbija svakako učvršćuje svoju poziciju značajnog faktora stabilnosti u regionu i pouzdanog partnera u međunarodnim odnosima kroz integraciju u evropski i globalni bezbednosni sistem.

Na kraju, obzirom da BIA kao značajan deo celokupnog bezbednosnog sektora učestvuje u izradi novog dokumenta nacionalne strategije, bezbednosti Republike Srbije, koristim priliku da istaknem da Socijalistička partija Srbije smatra da pojedine stavove i strateške ciljeve iz važeće strategije bezbednosti treba zadržati. Pre svega mislim na vojnu neutralnost naše zemlje, ali i na pitanje Kosova koje treba i dalje tretirati u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN, a koja je i po važećoj strategiji, kao jednostrano samoproglašena država, predstavlja najveću bezbednosnu pretnju za Republiku Srbiju ali i za ceo region.

Pitanje zaštite nacionalnih interesa u južnoj srpskoj pokrajini nedvosmisleno treba da bude jedno od prioritetnih strateških opredeljenja Republike Srbije. Iz svih navedenih razloga poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržaće usvajanje i ovog i svih ostalih predloženih zakona koji se nalaze na dnevnom redu.

Imovinska karta

(Beograd, 30.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -