Hvala poštovani potpredsedniče.

Poštovana ministarko sa saradnicama, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pre nego što pređem na izveštaj Odbora za zaštitu životne sredine želim da zdravim glavu porodici gospodina Zukorlića, odnosno da izjavim duboko saučešće i da kažem da je to veliki gubitak za celu Peštarsko-sjeničku visoravan i za okolna mesta, a takođe i za celu Srbiju.

Odbor za zaštitu životne sredine je juče na sednici 8. novembra 2021. godine razmatrao dva predloga zakona, Predlog zakona o biocidnim proizvodima i Predlog zakona o izmenama Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine. Izvestilac na samoj sednici Odbora bila je gospođa Aleksandra Imširagić Đurić, koja je zaista detaljno, razložno i po svim tačkama Predloga zakona detaljno objasnila narodnim poslanicima, a u nekim segmentima i šire pojasnila neka rešenja iz predloga zakona.

Što se tiče Zakona o bicidnim proizvodima o njima ću govoriti ranije, kao ovlašćeni predlagač, a sada ću se samo osvrnuti na Predlog zakona o izmenama Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, da je cilj izmene ovog zakona produženje roka nadležnom organu za rešavanje po podnetim zahtevima za izdavanje integrisane dozvole, uključujući postrojenje za koje će se pregovarati tranzicioni period da EU.

Usaglašavanje sa Zakonom o zaštiti životne sredine, u delu koji se odnosi na dokumentaciju, koja se podnosi uz zahtev za izdavanje integrisane dozvole, Zakon o zaštiti životne sredine u članu 58. propisuje da operater postrojenja, odnosno kompleksa u kome se obavljaju aktivnosti u kojima je prisutna ili može biti prisutna jedna ili više opasnih materija u jednakim ili većim količinama od propisanih dužan da dostavi obaveštenje, odnosno izradi politiku prevencije udesa ili izveštaj o bezbednosti i plan zaštite od udesa.

Ovim zakonom se ne menja bitno uređenje nekog pitanja iz oblasti integrisanog sprečavanja i kontrole zagađivanja životne sredine. Uostalom, o tome je i sama ministarka govorila.

Imajući u vidu određena pitanja koja su se pojavila u toku sprovođenja zakona, ocenjeno je da je potrebno da se ona preciziraju u tekstu zakona što je i učinjeno nakon što su razmotreni predlozi i sugestije zainteresovanih strana operatera postrojenja koja podležu integrisanoj dozvoli autonomne pokrajine, odnosno jedinica lokalne samouprave.

Za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna sredstva iz budžeta Republike Srbije i zato je na sednici Odbora za zaštitu životne sredine koji je zasedao juče, predložio Narodnoj skupštini Republike Srbije da usvoji ove predloge zakona. Hvala.

Hvala, gospodine potpredsedniče Skupštine.

Poštovana ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici i poštovani građani Republike Srbije, ja moram da kažem na početku da će poslanička grupa SPS u danu za glasanje glasati za oba ova zakona - Zakon o biocidnim proizvodima i zakon o izmenama i dopunama Zakona o integralnom sprečavanju i kontroli zaštite životne sredine.

Poštovana ministarko, ja moram da vam se obratim zato što ste vi već šesti put ovde, branite zakone iz oblasti zaštite životne sredine i ja izražavam zadovoljstvo, kao predsednik Odbora za zaštitu životne sredine, i to na neki način pokazuje, ne na neki način, apsolutno pokazuje vaš veliki rad i rad vašeg Ministarstva u ovom periodu od samo godinu dana i to je zaista za pohvalu. I ono što je svakom čoveku i svakom funkcioneru bitno - najbolji odbrambeni mehanizam su njegova dela. Mislim da će vaša dela vas najbolje čuvati u narednom periodu. Mislim da ne treba istaći da mnogi koji nisu radili dosta traže da ih neko štiti, a najbolja zaštita su njihova dela, a to ste vi radili.

Pre prelaska na ova dva zakona, ja ne mogu da propustim priliku a da se danas pre izlaganja o ova dva zakona koji su na dnevnom redu ne osvrnem najpre na najaktuelniji svetski događaj u oblasti klimatskih promena, koji se upravo održava u Glazgovu, u Škotskoj, koji zajedno sa pripremnim sastankom u Rimu, koji se održao prošlog meseca, čine jedinstven Samit o klimatskim promenama. To je dvonedeljni Samit, odnosno 26. Konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama poznata kao KOP 26, koji će trajati do 12. novembra.

Učesnici KOP 26 su potpisnici Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama, među kojima je i Srbija. Srbija je na ovom Samitu bila predstavljena na najvišem nivou po dva osnova. Predsednik Republike Aleksandar Vučić je učestvovao na Samitu predstavljajući našu državu i naše klimatske ciljeve formulisane na osnovu Pariskog klimatskog ugovora, kao najznačajnijeg globalnog dokumenta o klimatskim promenama.

S druge strane, predsednik Narodne skupštine Republike Srbije Ivica Dačić učestvovao je na klimatskom skupu koji je organizovala Interparlamentarna unija u sklopu KOP 26. Ovaj najviši nivo učešća potvrđuje strateško opredeljenje Srbije da aktivno učestvuje u kontroli klimatskih promena kroz smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte. Takođe, za naš parlament, koji je donosilac pravnog okvira za zaštitu životne sredine, borbu protiv klimatskih promena i prilagođavanje tim promenama, veoma je važno učešće dva najviša funkcionera u Republici Srbiji. To potvrđuje činjenica da su u parlamentima nekih zemalja objavili postojanje vanredne situacije u pogledu klimatskih promena, što je ohrabrilo vlade da budu ambiciozne u postavljanju ciljeva u vezi sa životnom sredinom. Kako su na Samitu rekli i predsednik Vučić i predsednik Dačić Republika Srbije učestvuje u svim globalnim inicijativama za smanjenje emisija štetnih gasova sa efektom staklene bašte, a obaveza o smanjenju emisije štetnih gasova ugrađene su u naše zakone.

Srbija je inače potpisnik i Kjoto i Pariskog sporazuma o klimatskim promenama i svoje zakonodavstvo neprekidno prilagođava borbi za smanjenje zagađivanja i redovno ažurira primenu međunarodnih standarda.

To je za Srbiju jedan od ključnih ciljeva u okviru pregovaračkog Poglavlja 27 koji se odnosi na zaštitu životne sredine. Konferencija KOP 26 u Glazgovu smatra se najvažnijim svetskim događajem o klimatskim promenama još od Pariske konferencije održane 2015. godine. Glavna tema je sprečavanje globalnog zagrevanja planete, postavljanjem mnogo ambicioznih i klimatskih ciljeva kako bi se dostigao dugoročni cilj, a to je zagrevanje planete, da ne sme biti više od 1,5 stepena Celzijusa, mada po mom mišljenju i svako zagrevanje od dela stepena je veliko zagrevanje. Međutim, preko 2.500 naučnika je 2018. godine objavilo ozbiljno upozorenje da, kao globalno društvo, nismo na dobrom putu ukoliko se drastično ne smanji emisija CO2 i ostalih štetnih gasova.

Dobar put očuvanja planete bio bi promena globalnog ekonomskog modela razvoja koji, nažalost, ovako može dovesti do ekološke katastrofe. Aktuelni razvojni model podrazumeva korišćenje energije iz fosilnih goriva, emisiju štetnih gasova sa efektom staklene bašte, nekontrolisanu eksploataciju prirodnih resursa i uništavanje šuma. Naša planeta je za jedan stepen Celzijusa toplija nego krajem 19. veka, što je uticalo na krupne klimatske promene čiji smo danas svedoci.

Sve veća globalna temperatura za posledicu ima sve češće vrele toplotne talase, jake i dugotrajne suše, velike šumske požare, ali i snažnije oluje i poplave talase, a zbog otapanja lednika, podiže se i nivo mora. Ovi nagli prirodni akcidenti mogu da izbrišu decenije društvenog i ekonomskog napretka. Tako je ovog leta na Siciliji izmerena nezapamćena visoka temperatura od čak 48,8 stepeni. Sve gore je po opstanak planeta i celokupni život na njoj.

Plan koji je predstavljen u Glazgovu predstavlja ograničenje daljeg zagrevanja do idealnih 1,5 stepen. Na drugoj strani imamo i crnu prognozu koja upozorava da se planeta može zagrejati čak do 2,7 stepeni, što bi bilo pogubno i nepovratno bi uništilo planetu. Ako planetu smatramo jedinom kućom čovečanstva, onda moramo da uključimo globalni crveni alarm, jer naša kuća počinje da gori.

Desetine zemalja se obavezalo da će do 2050. godine potpuno ukinuti emisiju štetnih gasova sa efektom staklene bašte. To treba da učine najveći zagađivači, a to znači obustava upotrebe uglja, intenzivno pošumljavanje planete, čije je šume čovek desetkovao. Kiseonik je jedini spas za planetu.

Dobro je što su na samitu predsednik Vučić i predsednik Dačić ukazali na brojna ograničenja za postizanje tog globalnog cilja, naročito za male i nedovoljno razvijene zemlje koje su u suštini mali zagađivači, ali trpe posledice klimatskih promena izazvane globalnim zagrevanjem vazduha. U tom smislu, velike zemlje koje su veliki zagađivači imaju obavezu da prioritetno doprinesu smanjenju zagađivanja naše planete. Ovde mislim na najrazvijenije zemlje zapada koje ne prihvataju svoju istorijsku odgovornost za klimatske promene, jer ta vrsta odgovornosti podrazumeva njihovo značajnije finansijsko učešće u ublažavanju posledica klimatskih promena.

Sa druge strane, Srbija kao zemlja perspektivne ekonomije povećava svoju privredu i na taj način i emisiju ovih gasova. Kod nas, kao i u svetu, glavni zagađivači su energetski sektor, industrija i saobraćaj. Ublažavanje posledica klimatskih promena je kompleksan i veoma skup proces koji zahteva nove industrijske tehnologije i energetsku tranziciju, odnosno prelazak sa uglja na čiste i obnovljive izvore energije, ali bez obzira na to Srbija odgovorno učestvuje u realizaciji globalnih ciljeva. Još 2015. godine, u sklopu Pariskog sporazuma, najvećeg svetskog i pravno obavezujućeg ugovora o klimatskim promenama, je i Srbija sačinila plan smanjenja emisija za 10%, ali je spremna i na reviziju ovog plana i Vlada se zato opredeljuje za smanjenje emisija čak do 30%.

Srbija ima obavezu da u okviru pregovaračkog Poglavlja 27 koje se odnosi na zaštitu životne sredine svoje zakonodavstvo neprekidno prilagođava borbi za smanjenje zagađivanja i redovno ažurira primenu međunarodnih standarda.

Kada sam već spomenuo Poglavlje 27, moram da izrazim posebno zadovoljstvo, jer je država Srbija poslala pregovaračku poziciju Briselu u januaru 2020. godine i pokazala time da je spremna da otvori ekološke pregovore sa EU.

Možemo reći da su klimatske promene, njihovo ublažavanje i sprečavanje, prva tema današnjice i da zaštiti životne sredine od zagađivača vazduha, vode i zemljišta moramo najozbiljnije pristupi svi, bogati i siromašni.

I na globalnom nivou prema mišljenju stručnjaka pozitivan trend se može očekivati bržim prelaskom sa uglja na gas i na obnovljive izvore energije, unapređivanjem energetske efikasnosti strukturalnim reformama svetske ekonomije koja mora prelaziti na čiste tehnologije i brinuti se o zaštiti životne sredine i ozbiljnoj revitalizaciji devastiranih područjima.

Mogu da kažem da štete i rizici izazvani klimatskim promenama po privredni i ekonomski razvoj mnogih zemalja, pa time i naše zemlje, su očigledni. Zabrinjavajuće je što je rizik i pretnja u budućnosti mogu da ugroze infrastrukturu, poljoprivrednu proizvodnju, pristup čistoj vodi, i što je najvažnije mogu ugroziti javno zdravlje naših građana.

U sklopu svih ovih generalnih načela i zaključaka Kopa 26. koje očekujemo, mi danas raspravljamo o jednom važnom zakonu iz oblasti zaštite životne sredine, a to je Predlog zakona o biocidnim proizvodima i ja ću nešto više reći o njemu.

Važeći Zakon o biocidnim proizvodima donet je u maju 2009. godine kada je usklađen sa tada važećim izvorima evropskog zakonodavstva. Kako se od 2013. godine u EU primenjuje novi izvor prava, a to je Uredba EU 528/212 to je i Srbija u sklopu pristupnih pregovora u obavezi da svoje zakonodavstvo u oblasti biocidnih proizvoda uskladi sa tim novinama.

Upravo se to čini ovim novim zakonom u svim segmentima gde je to moguće. Osnovni cilj donošenja ovog zakona je unapređenje postojećeg sistema stavljanja na tržište i korišćenje biocidnih proizvoda i tretiranih proizvoda na teritoriji Republike Srbije. Njime se podiže nivo zaštite zdravlja ljudi, zdravlja životinja i životne sredine kao i poboljšaju uslovi trgovine biocidnim proizvodima sa zemljama EU i drugim zemljama osiguravajući konkurentnost privrede i podstičući razvoj bezbednijih alternativa.

Da podsetimo šta su biocidni proizvodi, to su neki narodni poslanici u svom izlaganju ranije rekli biocidi su neophodni za kontrolu organizama koji su nepoželjni i imaju štetan efekat na ljude, njihove aktivnosti, proizvode koje koriste, ali i proizvode na životinje ili životnu sredinu. Njihov značaj svakodnevno raste zbog njihove široke primene u svakodnevnom životu.

Biocidi se koriste i uostalom za dezinfekciju površina, opreme, nameštaja, vode i vazduha u domaćinstvima, objektima javnog zdravlja i u drugim javim objektima, u industrijskim objektima i u prehrambenoj industriji na farmama.

Zatim, koristi se i za održavanje lične higijene i za dezinfekciju zdrave kože ljudi, kao i za odražavanje higijene životinja

Takođe, biocidni proizvodi se koriste za suzbijanje insekata i glodara, za zaštitu gotovih proizvoda dok se u originalnoj ambalaži za zaštitu drveta takođe gume, papira, tekstila, za zaštitu vode ili drugih tečnosti u rasadnim i procesnim sistemima.

S druge strane, zbog svojih hemijskih i drugih svojstava da unište, odvrate, učine bezopasnim, da spreče delovanje ili drugačije kontroliši štetne organizme, biocidni proizvodi mogu predstavljati rizik za ljude, živote i životnu sredinu.

Kao rezultat toga EU je uspostavila stroga pravila i procedure kako bi umanjila sve rizike biocida, osnovno načelo jeste da biocidni proizvod mora biti odobren od nadležne institucije pre nego što postane dostupan na tržištu ili počne da se koristi.

Suštinski cilj novog zakona koji se zasniva na načinu predostrožnosti jeste da stavljanje u promet i upotreba biocida bude strogo kontrolisana u kontekstu moguće opasnosti po zdravlje ljudi, životinja i životne sredine. Znamo da biocidni proizvodi, da bi ispunili svoju misiju u sebi sadrže određene aktivne supstance koje upravo deluj na nepoželjne organizme u proizvodima za upotrebu u ljudskom i životinjskom svetu. Da bi se izbegle kontraindikacije, korišćenje aktivnih supstanci u biocidima, neophodna je rigorozna kontrola njihovih karakteristika.

Takođe ono što je dobro propisuje se zakonom, da aktivne supstance koje se na osnovu svojih karakteristika klasifikuju u klasu opasnih po zdravlje i funkcionisanje endokrinog sistema, kao i kancerogene, mutagene ili toksične po reprodukciju, mogu zameniti drugim bezopasnim.

Zakon u suštini povećava odgovornost i transparentnost. U celini posmatrano, novi Predlog zakona o biocidnim proizvodima koji je pred nama predstavlja potpunije zakonsko rešenje koje zaslužuje proces stavljanja u promet i korišćenja biocidnih proizvoda, njihovo reklamiranje i predstavljanje, pa i uslova za uvoz, ali ono je najvažnije za njihovo bezbedno korišćenje.

Sve to je u skladu sa evropskim standardima. Predlagač zakona je naveo i određene razloge zbog kojih određena rešenja nisu podlegla obavezi usklađivanja sa međunarodnim humanitarni pravom. Dakle, možemo reći da ovaj zakon predstavlja bezbednije rešenje po zdravlje naših građana i zaštitu životne sredine, a njihovo donošenje potvrđuje čvrstu opredeljenost Srbije da u segmentu zaštite zdravlja i zaštite životne sredine učini značajan napredak.

O drugom predlogu zakona govoriće više moje kolege iz poslaničke grupe. Ja ću reći da će poslanička grupa SPS u danu za glasanje glasati za ova dva predloga zakona. Hvala.

Hvala, gospodine potpredsedniče Narodne skupštine, profesore Orliću.

Poštovani ministre Selakoviću, koji ste detaljno zaista predstavili ovaj zakon o kome ću govoriti, dame i gospodo narodni poslanici, Odbor za zaštitu životne sredine, na sednici održanoj 9. septembra, razmotrio je Predlog zakona o potvrđivanju Odluke 2014/2 o izmeni Aneksa 1 Konvencije o prekograničnim efektima industrijskih udesa.

Ovaj predlog zakona detaljno je Odboru predstavila gospođa Aleksandra Imširagić Đurić, pomoćnik ministra zaštite životne sredine, juče i mi smo o tome detaljno razgovarali.

Konvencija o prekograničnim efektima industrijskih udesa zaključena je 1992. godine u Helsinkiju, a potvrđena od strane Republike Srbije Zakonom o potvrđivanju Konvencije o prekograničnim efektima industrijskih udesa 2009. godine.

Juče smo čuli osnovne ciljeve ovog zakona i ja ih neću ponavljati. Odlukom 2014/2 koju je Konferencija strana usvojila u Ženevi 2014. godine izmenjen je Aneks 1 Konvencije kojim su definisane opasne supstance.

Izmenama se pristupilo zbog potrebe ažuriranja kategorije supstanci i njihovih graničnim količina, u cilju uvođenja kriterijuma globalnog harmonizovanog sistema klasifikacije i obeležavanja hemikalija.

Kako bi se sprečili industrijski udesi koji mogu imati prekogranične efekte, strane su se obavezale da preduzmu mere u cilju identifikacije opasnih aktivnosti na svojoj teritoriji.

Izvršenjem odluke 2014/2 o izmeni Aneksa 1 Konvencije o prekograničnim efektima industrijskih udesa ne stvaraju se finansijske obaveze za Republiku Srbiju, pa nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije.

U skladu sa ovim iznetim, Odbor za zaštitu životne sredine odlučio je da predloži Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona o potvrđivanju odluke 2014/2 o izmeni Aneksa 1 Konvencije o prekograničnim efektima industrijskih udesa. Hvala.

Hvala, predsedniče Skupštine, gospodine Dačiću.

Poštovana ministarko, gospođo Vujović sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, Odbor za zaštitu životne sredine, na sednici održanoj juče, 12. jula, razmotrio je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode, koji je podnela Vlada, u načelu.

Imali smo priliku zaista da se detaljno upoznamo sa izmenama i dopunama ovog zakona, gde su nam vaši saradnici detaljno razjasnili izmene i dopune i dali odgovore na sva pitanja i sugestije koje smo imali.

Razlozi za predložene izmene Zakona o zaštiti prirode su potreba da se otklone određeni problemi i nedostaci koji su uočeni u dosadašnjoj praksi primene zakona, što je dovelo do potrebe za preciziranje već transportovanih obaveza iz dve važne direktive EU, i to: Direktiva o zaštiti prirodnih staništa i divljih ptica životinjskih vrsta, Direktiva o očuvanju divljih ptica, obaveza usklađivanja sa odredbama Zakona o planskom sistemu Republike Srbije i potreba usklađivanja sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru.

Jedan od razloga za predlaganje izmena odnosi se na izgradnju malih hidroelektrana u zaštićenim područjima. Upravljanje vodama zasniva se, između ostalog, na načelu održivog razvoja. Upravljanje vodama mora se odvijati tako da se potrebe sadašnjih generacija zadovoljavaju na način kojim se ne ugrožava mogućnost budućih generacija da zadovolje svoje potrebe, odnosno mora se obezbediti korišćenje voda zasnovano na dugoročnoj zaštiti raspoloživih vodnih resursa po količini i kvalitetu.

S obzirom na to da je nedavno donetim zakonom o obnovljivim izvorima energije zabranjena izgradnja malih hidroelektrana u zaštićenim područjima kao jednog od vidova obnovljivih izvora energije, ovim izmenama se postiže usaglašavanje zakonskih propisa Republike Srbije.

Zaštita prirode može da se ostvari samo uz međuresorsku multi i interdisciplinarnu saradnju u ovoj oblasti. Ukoliko se ne obezbedi ugradnja kriterijuma zaštite biodiverziteta u sektorske politike razvoja, kao što su energetika, poljoprivreda, šumarstvo i vodoprivreda, nećemo moći efikasno da ostvarimo zaštitu životne sredine.

Cilj koji treba da se postigne je izgradnja delotvornog sistema upravljanja zaštićenim područjima koji će obezbediti da ono što je zaštićeno bude i sačuvano, unapređeno na pravi i održiv način, u javnom interesu, ali i za dobrobit ljudi koji žive u zaštićenim područjima i nosilaca privrednog razvoja.

Pošto smo zaista podrobno razmotrili juče sve ove razloge za donošenje izmena i dopuna ovog važnog zakona, gde su vaši saradnici detaljno objasnili sve tačke ovog zakona, jednostavno član po član, Odbor je odlučio da predloži Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode, u načelu. Hvala.

Poštovana potpredsednice Skupštine, poštovana ministarko dr Vujović sa svojim saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, želim prvo da iskažem zadovoljstvo, poštovana ministarko, da vas često viđamo u Narodnoj skupštini Republike Srbije, što znači da se radi dosta u zakonodavnoj aktivnosti iz oblasti zaštite životne sredine, tako da tu izražavam zadovoljstvo. Danas su dva značajna predloga zakona na dnevnom redu i to iz oblasti zaštite prirode i voda.

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode uređuje planiranje, uređenje, korišćenje prostora, prirode i svih prirodnih resursa, zaštićenih područja i područja ekološke mreže koju čine biljne i životinjske vrste. A prirodu štitimo pre svega od negativnih efekata i posledica ljudske delatnosti, odnosno onda kada su priroda i prirodni resursi istovremeno predmet rudarske poljoprivredne, saobraćajne, turističke, energetske, ribolovačke, šumarske, vodoprivredne, lovačke ili bilo koje druge prerađivačke delatnosti.

Zaštita je nužna jer održivi razvoj možemo definisati kroz princip da nema ekonomskih sloboda i opšteg razvoja čovečanstva bez ekoloških sloboda i održivosti. Dakle, radi se o međuuslovljenosti i nužne usklađenosti između potreba čoveka da bolje živi i više stvara i opstanka prirode koja je uslov života celog sveta.

Suština evropske zelene politike, koja je opet deo globalnih milenijumskih ciljeva Ujedinjenih nacija, među kojima je održivi razvoj, jeste upravo uspostavljanje ravnoteže između prirode i čovekove delatnosti. Uspostavljanje programa „Natura 2000“ predstavlja jedan od značajnih procesa u zaštiti prirode. Program proističe iz dve direktive, to su Direktiva o očuvanju prirodnih staništa divljih vrsta, a druga se odnosi na očuvanje divljih ptica. Ove dve direktive ugrađujemo u naš Zakon o zaštiti prirode tako što unosimo principe zaštite i dobijamo najznačajniji instrument – zeleni alat, ali i odgovornost za ostvarenje principa zaštite. Mudrost i snaga naroda i pojedinaca meriće se upravo na svim zelenim verigama održavanja života.

Mi poslanička grupa SPS i Zeleni oduvek smo smatrali da nož i pogača ne mogu da budu u jednoj ruci. Oni koji žele brz razvoj i brz dolazak do kapitala obično ne mare mnogo za prirodu i njeno očuvanje. Pri ovome znamo da se i naša zajednica ljudi, mislim na Srbiju, biološki ne razvija u najboljem skladu sa prirodom. Svedoci smo gotovo decenijskih ataka na prirodu, a prema nekim podacima, Srbiji preti nestanak trećine biljnih i životinjskih vrsta. Ako se zna da Srbija predstavlja jedno od najbogatijih područja Evrope, onda je jasan značaj Srbije na ekološkoj karti Evrope. Podaci kazuju da je u svetu samo u prošloj godini potpuno nestala 31 biljna i životinjska vrsta. To nas još više obavezuje da se vratimo prirodi kao šansi i da je još više čuvamo. Biološka snaga opstanka je u povratku u budućnost prirode i prostora.

Srbija danas ima oko 7,66% zaštićenog područja, ali iskreno sa izuzetkom prirodnih odlika koje Srbija ima na svakom koraku trebalo bi da se ponašamo kao da je svaki deo naše teritorije zaštićeno područje, zato što je svega 7,6% područja zaštićeno i mi se nalazimo pred velikim izazovima. Zaštićena područja u Republici Srbiji predstavljaju područja koja po svojim ekološkim, biogeografskim i drugim karakteristikama predstavljaju prirodne celine od izuzetnog značaja, sa ekosistemima i predelima posebnih vrednosti u pogledu izvornosti i raznovrsnosti vegetacije, flore i faune, reprezentativnih, geomorfoloških, geoloških, hidroloških i drugih pojava i procesa.

Kulturnoistorijske vrednosti nastale su u interakciji čoveka i prirode i kao takve nalaze se pod zaštitom države. Zato uvođenje u zakon načela predostrožnosti, kada postoji pretnja da može nastati značajna ili nepovratna šteta za zaštićeno prirodno dobro, ali i značajan negativan uticaj na ciljeve očuvanja ili celovitosti ekološke mreže, uvodi se obaveza preduzimanja mera za sprečavanje ugrožavanja i degradacije prirode u skladu sa ovim zakonom, čak i kada nedostaju neki naučni podaci.

Dakle, načelo ekološke predostrožnosti zahteva od nas da odgovorno pristupamo prirodi i njenim vrstama. Srbiju je potrebno posmatrati kao celinu, čiji svaki pedalj zaslužuje da bude u statusu zaštićenog područja u kome se usklađuje privredni rast po principu zelene cirkularne ekonomije, bez raubovanja prirodnih sirovinskih snaga i dostojanstvenim ekonomskim dohotkom za sve.

Ekonomija zaštićenih područja pokazuje i pokazivaće da su zelena radna mesta i zeleni razvoj mogući i u najstrožem modelu zaštite prirode. Ako prirodu štetimo rešenjima oslanjanjem na prirodu, onda možemo opstati. Svako nasilje nad prirodom vrati se čoveku kroz klimatske promene koje u krajnjem mogu imati fatalne posledice po opstanak živog sveta i čoveka na planeti. To moramo što pre da razumemo, a ovaj zakon štiti da se to ne desi.

Druga izmena zakona odnosi se na izgradnju mini hidroelektrana u zaštićenim područjima, posebno kada su u pitanju tzv. mini hidroelektrane kojima se voda stavlja u cevi i time potpuno menja biodiverzitet. Zato je veoma značajno što se ova tema koja je veoma aktuelna sa stanovišta očuvanja prirode i prirodnih vrednosti, posebno voda, nalazi u ovom Predlogu zakona i rešavaju se ta pitanja. Jasno je da je energetskom sistemu Srbije značajan i ovaj vid proizvodnje hidroenergije, ali u isto vreme je važno da se mini hidroelektrane više ne mogu raditi u zaštićenim prirodnim dobrima bilo kog nivoa zaštite. Kada ovo govorim, mislim pre svega na našu obavezu zaštite prirode koja je sagledana i kroz program „Natura 2000“, kojim se Srbija obavezuje na očuvanju i obnovu biljnog i životinjskog sveta.

Male hidroelektrane nisu ekološki prihvatljive na delovima zaštićenih područja, bez obzira na režim zaštite i to je zakonom regulisano, što treba imati u vidu kao jedan od kriterijuma prilikom revizije lokacije malih hidroelektrana i proglašenja zaštićenih područja. Pregledom i analizom postojećeg katastra malih hidroelektrana, koji je zaista rađen 1980-ih godina, konstatovano je da podaci iz katastra malih hidroelektrana Republike Srbije često ne odgovaraju stvarnom stanju na terenu i ne bi ih trebalo striktno primenjivati u današnjim uslovima bez tehnološke i posebno ekološke evaluacije rešenja i saglasno optimalnom korišćenju raspoloživog potencijala vodotoka.

Usled značajnog protoka vremena od izrade ovih katastara i nastalih promena u prostoru i hidrologiji, neophodna je prethodna provera stanja u prostoru i hidrologiji. Ove objekte je moguće graditi i na drugim lokacijama, uz saglasnost nadležnog ministarstva u pogledu maksimalnog iskorišćenja energetskog potencijala vodotokova i saglasnosti drugih ministarstava i institucija.

Srbija je najsiromašnija zemlja Balkana kada su u pitanju autohtone površinske vode, a upravo na ekološki i hidrološki najvrednijim rečicama započela je sprovođenje masovne gradnje mini hidroelektrana. Problemi koji su uočeni izgradnjom postojećih mini hidroelektrana zahtevaju hitno preispitivanje procedura za izdavanje dozvola, kako za planirane, tako i za izgrađene objekte, uz imperativ zabrane dalje gradnje u zaštićenim područjima, kako je ovim Predlogom zakona regulisano, što će se postići upravo merama koje predviđa ovaj zakon, a pre svega zabranom izgradnje mini hidroelektrana u zaštićenim područjima. Omogućiće se i pravna sigurnost za potencijalne investitore kojima se omogućava da pre preduzimanja bilo kakvih radnji imaju jasna i precizna saznanja o tome gde je izgradnja mini hidroelektrana zabranjena.

Ocena prihvatljivosti određenih projekata koji treba da se realizuju u zaštićenim područjima vršiće se, verujemo, uz primenu programskih mera Ekološke mreže „Natura 2000“, koje podrazumevaju strog kontrolni mehanizam zaštite koji podrazumeva uključivanje Evropske ekološke mreže i preduzimanje mera, odnosno uključivanje mehanizma inspekcijskog nadzora unutar Srbije, a u okviru Evropske ekološke mreže.

Dobro je što će Vlada doneti trogodišnje planove zaštite prirodnih dobara, kao i što se zakonom strogo zabranjuje korišćenje, uništavanje i preduzimanje drugih aktivnosti kojima bi se mogle ugroziti strogo zaštićene divlje vrste biljaka, životinja i gljiva, uključujući i ptice i njihova staništa. Suština je u tome da mi kao savesna i svesna nacija, koja je svojevrstan nacionalni park Evrope, mora biti potpuno odgovorna prema budućnosti života i sveta na planeti.

Drugi zakon, koji danas menjamo, jeste Zakon o vodama i suštinske izmene se odnose na upravljanje i status vodnog područja. Po zakonskoj definiciji vodno zemljište je kao područje korita vodotoka, uz pripadajuću obalu, po zakonu odvodno zemljište se ne može prodavati i njime se mora pažljivo i odgovorno upravljati. Na njemu važe posebni uslovi korišćenja i gradnje. Zakonom je definisano da je vodno zemljište u javnoj svojini i da je potrebno da bude uknjiženo u katastru, kao javna svojina i to pod nazivom - vodno zemljište. Verujemo da će u pitanju uknjižavanja vodnog zemljišta pristupiti još efikasnije, jer je na taj način da se ovaj vid javne svojine bolje zaštiti i efikasnije ekonomski valorizuje.

Kada su konkretne izmene Zakona o vodama u pitanju, dozvolite mi da predložene izmene i dopune Zakona o vodama nazovem svojevrsnim zelenim, pojačanim sistemom upravljanja vodama i vodnim zemljištem, kao javnim resursom. Zato podržavam rešenja koja potvrđuju tu pojačanu gotovost i rešenost države da se ova pitanja reše.

Donošenjem zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama, nastavlja se proces reformi u sektoru voda, koji treba da obezbedi uspešno funkcionisanje i razvoj ovog sektora, kao i usaglašavanje propisa u oblasti voda, sa propisima EU. Značaj ovih izmena i dopuna je u tome što se njima Zakon o vodama usaglašava sa zakonima, propisima, koji su doneti posle njega, te se time ostvaruju uslovi da se bolje gazduje vodama, sa ciljem što bolje zaštite voda, korišćenje voda i normalno zaštite od voda.

Donošenje ovog zakona, uređuje se raspolaganje i upravljanje vodnim zemljištem, što je veoma bitno imajući u vidu, da se na vodnom zemljištu obavljaju značajne privredne delatnosti. Dobro je rešenje da će Ministarstvo zaštite životne sredine davati saglasnost, u postupku davanja uz zakup vodnog zemljišta, u javnoj svojini, u zaštićenom području i području ekološke mreže.

U skladu sa određenim uslovima zaštite zaštićenog područja i smernicama za upravljanje ekološkom mrežom, značajno i odavno očekivano usaglašavanje je i sa Zakonom o zaštiti prirode. U kontekstu ovog zakona, osvrnuo bih se na pitanje, erozije vodnog zemljišta i posledica ove pojave, čiji smo svedoci poslednjih godina. Činjenica je da lokalne samouprave, koje nemaju stručne, niti finansijske resurse, da se bave posledicama erozija, izazvane bujičnim poplavama, što se pokazalo za vreme katastrofalnih poplava u Srbiji, posebno 2014. godine.

Treba reći da je problematika erozije bujičnih tokova koji su posledica erozije zemljišta u slivu i bujične poplave u nadležnosti države u svim razvijenim zemljama. To je jedna sugestija. Na primer u SAD još 1936. godine proglasile su eroziju zemljišta državnim neprijateljem broj jedan i formirale moćnu državnu kompaniju, službu za konzervaciju zemljišta i voda. Francuska je još sredinom 19 veka formirala moćnu državnu firmu za restauraciju brdsko-planinskog zemljišta. Sličnu državnu službu ima i Austrija. Radove na projektovanju, izvođenju protiv erozirnih radova u cilju zaštite od erozije zemljišta i bujičnih poplava u tim zemljama finansira država.

Treba reći da je Srbija imala sličnu direkciju do kraja 70-ih godina prošlog veka i da smo tada imali veliki uspeh u kontroli erozije i bujičnih poplava, a radove je finansirala država. Pored Direkcije bilo je deset specijalizovanih preduzeća u celoj Srbiji koji su rešavale probleme erozije zemljišta i prevencije i zaštite od bujičnih poplava. Problem erozije zemljišta i bujičnih poplava je vrlo ozbiljan jer je u Srbiji registrovano više od 12 hiljada bujičnih tokova i svake godine imamo štete od njih, jer se u poslednjih 30 godina tom problemu posvećivala minimalna pažnja, a još manje finansijskih sredstava.

Imajući sve to u vidu, ne smemo dozvoliti da problem erozije zemljišta i bujičnih tokova, vodo tokova drugog reda i bujičnih poplava ostavimo u nadležnosti samo lokalnih samouprava koje za to nemaju kadrova, a još manje para i to su bile sugestije i kada je prošli put, u prošlom sazivu donet Zakon o izmenama i dopunama Zakona o vodama.

Ideja da se ponovo razmatra, razmišlja o nacionalnoj organizaciji koja će se baviti ovim problemom koji u jednom delu je posledica klimatskih promena, uništavanja šuma, nedostatka prevencije naše nebrige. Zato moramo kroz ovaj zakonski okvir pokazati potpunu odgovornost prema resursima bez kojih život na zemlji neće biti moguć, a to su vodu, zemljište, vazduh, biljni i životinjski svet.

Ovi predlozi zakona predstavljaju unapređenje dosadašnjih akata i poslanička grupa SPS će u danu za glasanje glasati za ove predloge zakona. Hvala vam.

Hvala, gospodine potpredsedniče Skupštine, profesore Orliću.

Poštovani ministre, gospodine Nedimoviću, gospodine Kataniću, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, dnevni red današnjeg zasedanja Narodne skupštine još jednom potvrđuje da poljoprivreda zauzima značajno mesto u zakonodavnoj aktivnosti Vlade, a stvaranje dobrih zakonskih uslova potvrđuje i značaj poljoprivrede za ukupan ekonomski razvoj zemlje.

Ako pratimo statistiku, ona kaže da je u 2019. godini učešće poljoprivrede u domaćem BDP bilo 6%. S druge strane, ako pratimo naš poljoprivredni resurs i njegov razvojni potencijal, to svakako može i mora biti više. Predlog zakona o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda koji je prvi put sada pred nama, posmatran je upravo kao ozbiljan korak ka tom razvojnom cilju.

Značaj poljoprivrede i mogućnosti poljoprivrednog razvoja sagledan je i kroz Strategiju razvoja poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije koja je doneta za period 2014-2024. godine.

Cilj kome težimo jeste brži razvoj svih sektora poljoprivrede, pre svega kroz modernizaciju sektora ili kroz integralni razvoj sela koji će povećati proizvodnju i omogućiti da naš poljoprivredni proizvod bude dostupan na našem i na svetskom tržištu, odnosno da se naši poljoprivredni resursi što bolje ekonomski valorizuju i time poveća udeo poljoprivrede u BDP, da ne govorim o nekim dalekim vremenima u kojima je srpska poljoprivreda hranila čitavu bivšu SFRJ i pola Evrope.

Vratio bih se u naše vreme u ovih prethodnih 7-8 godina, od kada naša Vlada ozbiljno radi na rehabilitaciji i ubrzanom razvoju poljoprivrede i revitalizaciji sela. Posvećena je sprovođenju strategije, a time i iznalaženju najboljih razvojnih modela poljoprivrede i modela državnih podsticaja koji bi mogli da daju najbolje efekte.

Moram da je istaknem da je za sprovođenje naše poljoprivredne strategije, pa i približavanje evropskim standardima i evropskim zahtevima, veoma važan kvalitet zakonskih rešenja, posebno onih kojima se podstiče proizvodnja i stimulišu proizvođači da razviju i modernizuju svoju proizvodnju, da je učine jeftinijom i kvalitetnijom.

Naši propisi koje smatramo krovnim za razvoj poljoprivrede svakako su dobra i stimulativna zakonska rešenja za naše poljoprivrednike, ali ono što je nedostajalo ovom pravnom okviru jeste upravo regulacija tržišta poljoprivrednih proizvoda. To se, evo, čini ovim predlogom zakona, čije donošenje želim da pozdravim, jer to potvrđuje da se definitivno u sektor poljoprivrede uvode tržišna pravila i tržišni standardi.

Ovaj zakon je takođe rezultat naše obaveze kao kandidata za EU, da i dalje usklađujemo domaće zakonodavstvo sa propisima EU u oblasti zajedničke poljoprivredne politike koja je jedan od prioriteta i u ovoj zajednici, što je i prirodno, jer je u pitanju proizvodnja hrane.

Osim usklađivanja sa propisima EU, ciljevi koji treba da se postignu donošenjem ovog zakona vezani za omogućavanje slobodnog tržišta poljoprivrednih proizvoda, kao i za uvođenje savremenih mehanizama uređenja ovog tržišta koje do sada nije bilo u potpunosti organizovano.

Pored toga, donošenjem ovog zakona ispunjavaju se važni ciljevi naše strategije. Ti ciljevi su: rast proizvodnje i rast konkurentnosti, koji podrazumeva tehnološku modernizaciju poljoprivrednog sektora, održivo upravljanje poljoprivrednim resursima uz brigu o zaštiti životne sredine, kao i unapređenje kvaliteta života u ruralnim područjima. Dodao bih ovde i globalni milenijumski cilj, a to je iskorišćavanje siromaštva i gladi, što se svakako proizvodnje hrane i razvojem ruralnih sredina u Srbiji može postići.

Ovde bih pohvalio našu poljoprivrednu politiku i politiku ujednačavanja regionalnog razvoja, upravo kroz intenzivniji ruralni razvoj. Dakle, u pitanju je politika afirmacije nedovoljno razvijenih i devastiranih područja naše zemlje, a to su upravo ruralne sredine u kojima se proizvodi naša hrana.

Ulaganje u život na selu, stvaranje infrastrukturnih i drugih uslova za ostanak mladih na selu, upravo jačaju bazu naše poljoprivrede.

Dalji razvoj poljoprivrede neposredno je vezan upravo za sveobuhvatni razvoj sela i ruralnih područja koja su, mogli bismo reći, i naše bašte i naše njive i naše trpeze, ali i naš zaboravljeni demografski potencijal.

Za postizanje ciljeva naše poljoprivredne politike potrebna je ne samo povećana proizvodnja, već i dobra organizacija plasmana naših poljoprivrednih proizvoda, ali i podrška države u slučajevima kada nepredviđena dešavanja na tržištu unište ogromne količine neke poljoprivredne kulture. Sećamo se, na primer, kada je otkupna cena višanja i malina bila ispod svakog minimuma, a rad naših poljoprivrednika neisplativ.

Zato je važno regulisati odnose na tržištu poljoprivrednih proizvoda, kako bi se s jedne strane zaštitili domaći proizvođači, a sa druge strane postigao kvalitet domaćeg poljoprivrednog proizvoda koji garantuje valorizaciju rada i troškova proizvodnje.

U tom smislu, ovaj predlog zakona ima veliku važnost za našu poljoprivrednu proizvodnju, a njegova implementacija treba da obezbedi nekoliko ključnih preduslova za kvalitetnu tržišnu valorizaciju poljoprivrednih resursa. Najpre treba da se podigne nivo osposobljenosti naših gazdinstava za međusobno povezivanje i jačanje motivisanosti za udruživanje kroz zadruge i druge oblike poslovne saradnje, zatim, treba obezbediti veću vidljivost i prepoznatljivost domaćih proizvoda na tržištu, jer u moru ponude, posebno uvezenih poljoprivrednih proizvoda, domaći proizvodi, iako su često mnogo kvalitetniji, ne uspevaju uvek da osvoje tržište. U tom smislu je bitno i horizontalno i vertikalno umrežavanje poljoprivrednih proizvođača, od faze proizvodnje do faze plasmana na tržištu.

Ovde bih svakako istakao značaj razvoja i revitalizacije naše prehrambene industrije kojom se na mnogo efikasniji, efektniji, ekonomski isplativiji način plasiraju naši poljoprivredni proizvodi u formi finalnog proizvoda a ne sirovine.

Ne možemo a da se ne setimo da smo imali izuzetno razvijenu prehrambenu industriju širom Srbije. Ovde mislim ne samo na preradu mesa i mleka, već pre svega na preradu voća, povrća i žitarica. Dosta tih fabrika je privatizovano i uspešno radi, ali su nažalost neke od njih potpuno nestale, da ih ne nabrajam.

Kada je u pitanju Predlog zakona, pomenuo bih važnost odredbi čija implementacija treba da doprinese unapređenju kvaliteta naših poljoprivrednih proizvoda tako što se propisuju obavezna standardizacija robe, jer je osnovni princip u domaćoj i međunarodnoj trgovini jasno definisan kvalitet izražen kroz tržišni standard.

Prihvatanje međunarodnih standarda omogućiće pozicioniranje na inostranom tržištu i ravnopravno učešće naših proizvoda u tržišnoj utakmici.

Više puta smo pominjali zlatno pravilo plasmana naših poljoprivrednih proizvoda koje smo, čini mi se, pre šest, sedam godina nazvali „tri K“ srpske poljoprivrede, a do su: kvalitet, kvantitet i kontinuitet.

Kvalitet se unapređuje kroz jačanje konkurentnosti i raznovrsnosti ponuda i bezbednosti hrane koja se isporučuje tržištu. Kvantitet kroz porast proizvodnje, a kontinuitete u redovnosti snabdevanja tržišta.

Rast konkurentnosti poljoprivrede u velikoj meri zavisi od formiranja efikasnost tržišnog lanca koji danas nije potpuno profilisan i razuđen je. Trebalo bi da se uključi širok spektar novih proizvoda, tržišnih usluga i učesnika, mislim na sve učesnike u lancu, od proizvođača do kupca. Ovaj zakon nas približava tom cilju.

Podvukao bih i značaj odredbi kojima se štiti domaća proizvodnja od mogućih iskakanja i iznenađenja na tržištu, što je, koliko sam uočio, jedan od suštinskih ciljeva ovog zakona, i to je dobro.

Intervencija države koja se kao mera uređenja tržišnih poljoprivrednih proizvoda predviđa ovim zakonom je celishodna i neophodna jer znamo da je tržište poljoprivrednih proizvoda osetljivo i sklono čestim i iznenadnim promenama i oscilacijama. Tako da, veoma često cene ostaju ispod svakog minimuma.

Znamo da cene zavise od mnogo faktora, od kvaliteta do kretanja na svetskim produktivnim berzama. Ovde bih podsetio da smo i mi pre dve godine doneli Zakon o robnim berzama kojim su obuhvaćeni i poljoprivredni proizvodi.

Državna intervencija će se kao mera uređenja tržišta sprovoditi za određene poljoprivredne proizvode u sektoru žitarica, goveđeg i telećeg mesa, mleka i mlečnih proizvoda, a obuhvatiće pre svega otkup i skladištenje. Ova mera će se primenjivati onda kada je tržišna cena poljoprivrednih proizvoda niža od referentne cene.

Osim toga, zakonom su predviđeni mehanizmi zaštite od neodgovornih otkupljivača koji često naše poljoprivrednike ucenjuju damping cenama, neretko i ne isplate ni otkupljene proizvode, tako da proizvođači trpe ogromnu štetu koju im u suštini niko nije nadoknađivao. Sada se ta vrsta rizika smanjuje, jer se propisuju uslovi pod kojima će neko moći da bude otkupljivač.

Pomenuo bih i jednu važnu novinu koja bi bila jedna vrsta garanta proizvođaču za siguran plasman svojih proizvoda, a to je uvođenje mehanizma ugovaranja. Proizvođač može da ugovori količine robe koje će proizvesti za određeni trgovinski lanac otkupljivača ili prerađivača. To će doprineti većoj sigurnosti proizvodnje, a time biće i ekonomska isplativosti poljoprivredne proizvodnje.

Na kraju, želim da kažem da je ovaj zakon inovativan, da sledi evropske standarde kojima moramo težiti, ne samo zbog Evrope, već i zbog nas, jer ako hoćemo na svetsko tržište moramo ispunjavati zahtevne uslove tog tržišta.

Zakon stvara pravne uslove za unapređenje svih oblika poljoprivredne proizvodnje, podstiče na udruživanje, odnosno na ukrupnjavanje proizvodnje što je važan uslov za dostizanje rentabilnosti i isplativosti proizvodnje.

Verujemo da će ovaj zakon biti na dobrobit svih učesnika u lancu poljoprivredne proizvodnje.

Poslanička grupa SPS koja se zalaže za život od svog rada uvek je bila na strani bolje budućnosti naše poljoprivrede i našeg sela i zato ćemo podržati ovaj Predlog zakona. Hvala vam lepo.

Hvala potpredsedniče Skupštine, gospodine Orliću.

Poštovani potpredsedniče Vlade i ministre, gospodine Ružiću sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih prvo da kažem jedan utisak o radu Narodne skupštine, mislim da mi niko neće zameriti. Zahvaljujući zaista predsedniku Narodne skupštine, gospodine Dačiću, potpredsednicima, šefovima poslaničkih grupa i nama narodnim poslanicima je doprinelo da Skupština u dosadašnjem periodu radi efikasno i neguje raspravu na visokom demokratskom nivou. Donet je veliki broj zakona i drugih akata bez problema, a Skupština je radila kao pokazni primer kako bi to trebalo.

Poštovani ministre, gospodine Ružiću, pohvalio bih i vaš rad i dosadašnje rezultate, jer je Ministarstvo na čijem ste čelu u protekloj i ovoj godini korone, zajedno sa prosvetnim radnicima i učenicima nosili veliki teret i uspeli ste da se izborite sa svim tim.

Započeli ste svoj ministarski posao efikasno, a kao dokaz toga je da je za kratko vreme u Narodnoj skupštini bilo dosta zakonodavne aktivnosti iz delokruga vašeg ministarstva, što sve treba da unapredi ovaj važan sektor.

Vi ste detaljno i jasno govorili o ovim predlozima zakona danas. Govorili ste o svim aspektima tih zakona, tako da skoro nije moguće nešto novo reći. Takođe i predsednik poslaničke grupe SPS, gospodin Milićević je detaljno govorio o ovim zakonima, ali ću se osvrnuti na neke izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju, koje će poslanička grupa SPS podržati.

Osvrnuću se na nekoliko veoma značajnih izmena zakona. Najpre na izmene odredbe člana 148. Zakona o visokom obrazovanju, o prelaznim rokovima za završetak studija po započetom nastavnom planu i programu, o uslovima i pravilima studija za studente koji su upisivali studije po propisima koji su važili do 10. septembra 2005. godine.

Sada se utvrđuju novi rokovi za završetak tih studija po započetom nastavnom planu i programu, po uslovima i pravilima studija i to do kraja školske 2021./22. godine. Za studente upisane na integrisane studije iz polja medicinskih nauka, rok za završetak se produžava do kraja 2022./23. godine.

Ovo je pitanje koje najviše interesuje generacije studenata koje su započele studije po starim programima. Na ovaj način se daje šansa ovim mladim ljudima da bez dodatnih problema i bez većih finansijskih problema završe započete studije. Dobro je da Ministarstvo i ovog puta razume da su ovi studenti uložili velike napore, položili veliki broj ispita i treba im omogućiti da završe započete studije, da diplomiraju, znači dati im dodatno vreme.

Ako ne bi usvojili ovaj zakon, desile bi se mnoge negativne stvari. Zaista bi to njih sve demotivisalo i ne samo u pogledu studija, nego u pogledu životnih pitanja, njihov život bi verovatno krenuo nekim drugim tokom. Mnogi ne bi imali materijalne mogućnosti da završe preostale obaveze do diplomiranja. Mi se slažemo da se ova izmena u pogledu rokova odnosi na magistrante i doktorante koji su u završnoj fazi izrade magistarskih i doktorskih disertacija.

Takođe, uvažavam i dilemu koja se pojavila danas, da li treba da bude trajno rešenje, jer postoji najveći broj opravdanih razloga, ali postoji i oni neopravdani razlozi koji su posledica nerada i mislim da treba u budućnosti tražiti neko prelazno rešenje. Ali, ovaj stav Skupštine i predlog Vlade je veoma pozitivan iz razloga što se za npr. 50% opravdanih razloga ne smeju kazniti zbog onih 50% ili manje, koji su neopravdani.

Naime, postoji određen broj magistara koji ni do sada nisu uspeli da odbrane svoje doktorske disertacije, a treba im još malo dodatnog vremena. Bilo bi veoma dobro da im se omogući da završe doktorate. Ne bi bilo dobro da se sada od njih traži da ponovo upisuju doktorske studije, jer su oni ispite već položili. Posebno je bitno to, jer je u pitanju mali broj ovakvih slučajeva i da to ne predstavlja neki veliki problem za Ministarstvo u pogledu finansija, za državu Srbiju, jer uglavnom same institucije u kojima oni rade, finansiraju troškove njihovog usavršavanja.

Osim ovoga, poštovani ministre, želim da dodam jednu novu temu o kojoj treba razmišljati u narednom periodu i predlažemo da u budućim izmenama i dopunama i Zakona o visokom obrazovanju i Zakona o naučnim istraživanjima, trajno rešimo probleme jedne grupe. Gruba je reč – jedna grupa, ali nisam imao drugo, a to je da su studenti i naučni radnici koji su oboleli od teških bolesti i koji zbog zdravstvenih i fizičkih prepreka nisu u mogućnosti da ispunjavaju pravovremeno sve obaveze u pogledu priprema ispita, polaganja ispita i neophodnih istraživanja u cilju odbrane master teza i doktorskih disertacija. Mi smo ovim zakonima njima dali i produžili to za jednu godinu, ali to nije trajno rešenje.

Često nam ti ljudi nisu u vidokrugu, zaboravljamo i ne mislimo o njihovom teškom stanju i problemima sa kojima se susreću u procesu obrazovanja. Naš predlog je da se njima omogući studiranje i naučno usavršavanje bez ograničenih rokova do završetka studija, odnosno do završetka lečenja kada je to moguće.

Nažalost, ovde su često u pitanju sistemske bolesti koje se ne mogu trajno izlečiti. Ovo mi je dugo bilo u mislima imajući u vidu neke kolege koje znam koje boluju od teških bolesti multiple skleroze na primer, kako od njih očekivati da u zadatom roku vrše istraživanja na terenu ili prikupljaju podatke kada zbog fizičkih prepreka koje im nameće priroda bolesti ne mogu sami da stignu do terena, a ovoj grupi je pomoć preko potrebna i bez pomoći drugih istraživača nije moguće da svoje master radove i doktorske disertacije završe, da obrade podatke i da izađu na vreme da polažu.

Država ne treba da zaboravi na human odnos prema ovoj grupi visoko obrazovanih, kreativnih i našoj nauci potrebnih ljudi zato treba razmišljati i o vrstama institucionalne pomoći koju treba država da im omogući kako bi iskoristili svoje naučne potencijale i završili studije i naučna usavršavanja.

Iskoristio bih priliku da se osvrnem na naučne institute iako nisu predmet ovih izmena, jer dolazim iz te delatnosti i poznajem njihov položaj.

Prema Zakonu o nauci i istraživanjima status zaposlenih naučnih radnika instituta je ovim poslednjim zakonom na neki način poboljšan, ali nije trajno rešen.

Naime, iako je osnivač instituta u većini slučajeva, u 90 i više slučajeva, Vlada Republike Srbije, a to je u poslednjih 70 godina tako, jedino se instituti nisu finansirali institucionalno, odnosno budžetski. Nije to ni sada slučaj, ali je situacija sada mnogo bolja, jer se finansiraju na osnovu godišnjih programa naučno-istraživačkog rada.

Međutim, to čini samo 50% prihoda instituta tako da ostali deo sredstava ostvaruju na klasičnom tržištu, a jedini su od svih javnih službi koje nemaju garantovano finansiranje od države, dok na primer zavodi imaju finansiranje države od 100%.

Sledeće što vam želim reći, ali nemojte to shvatiti lično kolega, jer sam ovo govorio i prethodnom ministru, to je bilo moje prvo obraćanje, Naučna zajednica Srbije poštovani ministre očekuje da u budućem periodu izdvajanje za nauku bude 1% za početak što je takođe manje nego u zemljama EU kojoj težimo. Sve zemlje sveta koje su imale uspešan ekonomski i opšte društveni razvoj kao Nemačka, Japan, Skandinavske zemlje i mnoge druge, izdvajale su preko 1% od BDP.

Takođe, poštovani ministre, od vas očekujemo da se institucionalno reše infrastrukturna ulaganja u visokoškolske ustanove i institute. Naime, neophodne su značajne investicije u opremanje zgrada, instituta, jer su one uglavnom dotrajale, stare su i po sto godina, neke prokišnjavaju, prozori nisu promenjeni od kada su zgrade napravljene, uslovi za opremu su neadekvatni.

Ipak, moramo biti iskreni da su mnoge dobre stvari pokrenute i urađene za vreme prethodne Vlade što se vidi i u donošenju novog Zakona o nauci i istraživanja, Zakona o Fondu za nauku i nekim drugim stvarima za koje je Vlada imala viziju.

Poštovani ministre, svakako pored brojnih stvari koje su uradili prethodni ministri u sektoru prosvete visokog obrazovanja i u sektoru naučno-istraživačke delatnosti, setimo se profesora Unkovića koji je obezbedio 1% iz budžeta za nauku, zatim profesora doktora Žarka Obradovića koji je započeo projekat besplatnih udžbenika, ali i prvi obezbedio da se master i doktorske studije mogu finansirati iz budžeta, ministar Šarčević je predložio i usvojili smo nekoliko reformskih zakona, ali je zbog značaja obrazovanja za napredak društva potrebno da naša zemlja i dalje radi na reformama visokog obrazovanja i naučnog rada.

Zato nije dovoljan jedan ministarski mandat. To je dugoročan i konstantan proces, ali je važno da svaki od ministara ima tim i učini sve što je moguće da se obezbedi kontinuitet razvoja. Nažalost, u nekim oblastima kasnimo za svetom sigurno i opravdano i objektivno, ali imamo mlade talente gotovo u svim oblastima, a vi imate taj težak zadatak da unapredite sistem, da doprinesete da se naučna znanja integrišu u razvoj.

Vaš mandat je u veoma teškom vremenu, korona nažalost nije bila bez posledica, ali ste vi ministarstvo uspeli da obezbedite i u ovoj školskoj godini da ceo obrazovni sistem funkcioniše da ne bude zastoja. Zahvalni smo vama i vašem timu, a posebno prosvetnim radnicima na svim nivoima obrazovanja koji su izneli najveći teret korone. Naravno, nije bilo jednostavno ni učenicima, ni studentima, niti njihovim porodicama.

Još nešto važno želim da kažem. Danas je nauka uslov napretka, ona menja civilizaciju, tehnološki razvoj napreduje astronomskom brzinom, a mi se reformama i prosvete i visokog obrazovanja i nauke moramo takmičiti sa visoko razvijenim zapadom ili bar koristiti njihova znanja i dostignuća.

Zato bi, poštovani ministre, dao predlog da se što više naših postdiplomaca usavršava u visoko razvijenim zemljama. Nije to uvek o trošku države i ne bi to bio ni veliki teret za državu. Postoje brojne stipendije koje daju strane vlade, strane institucije gde bi naši postdiplomci učestvovali na projektima gde se stiču savremena znanja i u savremenu tehnologiju. Ali, da im se omogući kada se vrate da oni budu nosioci našeg naučnog i tehnološkog razvoja.

Još jednu izmenu Zakona o visokom obrazovanju koju sada predlažete bih istakao, jer se odnosi na propisani sistem unapređenja kvaliteta o visokom obrazovanju što jeste naš strateški cilj. To je praktično uspostavljanje odgovarajućeg pravnog okvira za Nacionalno akreditaciono telo.

Ne bih želeo više da govorim, o tome su govorili moji prethodnici, tako da ja vam se zahvaljujem i nadam se da sam svojim izlaganjem doprineo donošenju ovog zakona. Poslanička grupa SPS glasaće za oba ova zakona. Hvala lepo.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine Dačiću, uvaženi potpredsednici, uvažena ministarko sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, želim vam srećan rad i uspešan rad danas na današnjoj sednici. Imate podršku rukovodstva Skupštine, imate podršku celog Odbora i svih narodnih poslanika.

Kratko ću izvestiti samo o onome što je Odbor za zaštitu životne sredine doneo odluku i o šta je raspravljao, tako da ću upoznati narodne poslanike sa tim, a cenjena ministarka je govorila o razlozima, ciljevima, sadržaju i štetama ako se ovaj zakon ne bi doneo, a takođe i o obavezama.

Moram reći da je Ministarstvo zaštite životne sredine sprovelo veoma obimnu javnu raspravu o Nacrtu zakona o klimatskim promenama, da je predstavilo Nacrt zakona u šest gradova. To su bili Novi Sad, Kragujevac, Beograd, Niš, Pirot i Prijepolje. Takođe, učestovao je veliki broj predstavnika civilnog sektora, nevladine organizacije, naučne institucije, kao i sektor privrede. Na osnovu toga, na osnovu rasprave koja je održana na sednici Odbora za zaštitu životne sredine, 15. marta u 12,00 sati, ovde u Skupštini Republike Srbije, Odbor je razmotrio ovaj Predlog zakona u načelu i sa zadovoljstvom mogu da konstatujem da je jednoglasno usvojio.

Moram da izrazim zadovoljstvo jer je danas sa nama ministarka, gospođa Vujović. Ona je i ranije najavila intenzivnu zakonodavnu aktivnost što ovim predlogom zakona danas i potvrđuje jer kako mi se čini da dugo nije bilo zakona iz oblasti zaštite životne sredine i čekali smo dugo ovaj zakon i dobro je što je on danas na dnevnom redu.

Takođe da kažem da ćete i u sledećem poslu, sledećim predlozima zakona, nacrtima zakona, imati podršku i mene i Odbora za zaštitu životne sredine svih narodnih poslanika ovde u Skupštini, jer su to putevi kojima se svi mi zajedno vodimo i idemo prema čistijoj Srbiji.

Osnovni razlog za donošenje ovog zakona je potreba da se uspostavi sistem za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte i prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove.

Ovo je posebno važno jer smo sve češće svedoci pojave poplava i suša, kao i neočekivanih toplotnih talasa, što se sve nepovoljno odražava na poljoprivredne useve, sušenje šuma, ali i na dostupnost pijaće vode, kao i sve češćih požara.

Svi se još sećamo katastrofalnih poplava 2014. godine, kada smo u najgorem obliku mogli da vidimo rušilačku snagu prirodnih sila koje su prouzrokovane klimatskim promenama, itd, da ne navodim poplave koje su se dešavale u narednim godinama, gde su lokalne samouprave proglašavale vanredne situacije.

Nažalost, pored toga i naša ekonomija i privreda veoma mnogo trpe usled posledica klimatskih promena. Prepolovljen je rod kukuruza u 2019. godini, kada je pogođena istočna i južna Srbija i Vojvodina. Novembar 2020. godine zabeležen je kao četvrti najsušniji novembar od 1951. godine.

Donošenjem ovog zakona Republika Srbija ispuniće obaveze iz Okvirne konvencije UN o promeni klime, kao i Sporazuma iz Pariza, ali će i na taj način uskladiti domaće zakonodavstvo sa zakonodavstvom i pravnim tekovinama EU.

Ono što je za nas posebno važno je da tokom izrade Poglavlja 27 Srbija što pre dostigne nivo kvaliteta životne sredine građana u EU.

Ekonomski rast, praćen smanjenjem emisija gasova sa efektom staklene bašte, jedan je od pet strateških ciljeva EU koje je ona proklamovala 2009. godine i predstavlja jedan od osnovnih zadataka zelene i kružne ekonomije. Da bi se ovaj cilj postigao, neophodno je uspostavljanje sistema za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i prilagođavanje adaptacije na izmenjene klimatske uslove na nivou svake države članice Konvencije i Sporazuma. Republika Srbija je članica Okvirne konvencije UN o promeni klime od 10. juna 2001. godine i Sporazuma iz Pariza od 24. avgusta 2017. godine.

Ministarka je u svom izlaganju govorila o svim dokumentima koja treba doneti u okviru ovog zakona i ja to ne bih ponavljao, ali bih se osvrnuo na jednu važnu odredbu ovog zakona koja je posebno značajna i koja se tiče takođe i naše Skupštine i našeg Odbora za zaštitu životne sredine, a odnosi se na učešće javnosti. Naime, predviđeno je da će Ministarstvo u nacrtu strategije Akcionog plana i programa prilagođavanja obavestiti javnost i omogućiti davanje mišljenja i primedbi.

Ovaj aspekt Predloga zakona ističem zato što Odbor za zaštitu životne sredine godinama neguje jedan važan mehanizam za unapređenje komunikacije građana i udruženja građana sa zakonodavnim organom, kako bi se uticalo na poboljšanje zakona u oblasti životne sredine, a to je „zelena stolica“.

Ovaj jedinstveni mehanizam omogućava kontinuirano i koordinisano učešće predstavnika civilnog društva u radu odbora i jedan je od najvažnijih mehanizama uključivanja građana u rad skupštinskih odbora, a uspostavljen je u skladu sa Arhuskom konvencijom.

Moram da kažem da je ministarka za ovih nekoliko meseci ili vremena u prethodnom periodu pokazala veliku otvorenost prema javnosti.

Na osnovu svega iznetog, mogu da zaključim da je donošenje ovog zakona neophodno, pa je Odbor za zaštitu životne sredine odlučio da predloži Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona o klimatskim promenama u načelu. Zahvaljujem što ste mi omogućili da završim izlaganje. Hvala.

Poštovana potpredsednice Narodne skupštine Republike Srbije, poštovana ministarko, gospođo Vujović, uvažene koleginice i kolege, ja sam ovlašćeni predstavnik SPS, a pripadam političkoj partiji Zeleni Srbije na listi SPS i ovo je poverenje koje mi je ukazao SPS da govorim o ovom zakonu na današnjoj sednici kao ovlašćeni predstavnik.

Počeo bih od jedne informacije, da sam pre neki dan video da je gospođa ministarka bila u Kosjeriću. Bilo je reči o zameni kotla sa mazuta na gas. Zaista podražavam ove inicijative i akcije ministarke, da je uvek na licu mesta, tamo gde postoje problemi i gde treba rešavati te probleme.

Štete i rizici izazvane klimatskim promenama po prirodni i ekonomskih razvoj Srbije su nedvosmisleno očigledni. Zabrinjavajuće je to što rizik i pretnje u budućnosti mogu da ugroze infrastrukturu, poljoprivrednu proizvodnju, pristup čistoj vodi i, što je najvažnije, mogu ugroziti javno zdravlje naših građanki i građana.

Zbog ove zabrinutosti, poslanička grupa Socijalističke partije Srbije i ja kao poslanik Zelenih Srbije, jedine ekološke partije u Narodnoj skupštini, voleo bih da ih zaista ima više, ali nije tako, odlučili smo da u Danu za glasanje podržimo Predlog zakona o klimatskim promenama.

Klimatske promene se dešavaju na globalnom nivou. Sada niko to više ne može da dovede u sumnju. Poslednja decenija je najtoplija unazad 150 godina. U Srbiji je primetan porast ekstremnih vremenskih prilika i njihovih pogubnih efekata. Nakon 2000. godine zabeleženo je 10 najtoplijih godina od kako su u Srbiji počela meteorološka merenja. Glavna odlika ovih promena su ekstremi, tako da je broj dana sa jakim i obilnim padavinama veći, a takođe se i povećavaju dugi periodu bez padavina.

Srbija je pretrpela štetu usled klimatskih promena i ekstremnih vremenskih prilika procenjenu na minimum 6,8 milijardi evra otprilike od 2000. do 2020. godine. Samo u 2014. godini poplave su izazvale ogromnu štetu i procenjeno je da je potrebno 1,35 milijardi evra da bi se te štete nadoknadile.

Posebna priča za koju veoma žalimo jesu razoreni domovi i uništeni ljudski životu u Obrenovcu, Valjevu, Ubu, Sremskoj Mitrovici, Šidu, Koceljevi i drugim gradovima, za čim posebno žalimo.

Od 2012. godine Zeleni u Narodnoj skupštini se bore za čistiju i zdraviju Srbiju, a sada smo posebno ohrabreni u toj borbi za ekološke vrednosti donošenjem ovog zakona. Poslanička grupa Socijalističke partije Srbije i Zeleni Srbije naglašavaju da najnoviji podaci pokazuju prosečan rast temperature od 0,36 stepeni po deceniji, počev od 1961. do 2017. godine, dok je u isto vreme prosečna suma padavina smanjena za 10%. Prema nekim klimatskim scenarijima, predviđa se porast temperature do 2010. godine između 2 i 4,3 stepena. To je zaista ogromno povećanje temperature koje se predviđa, koje može doneti nesagledive negativne posledice na biodiverzitet, na stanje životne sredine, na stanje biljnih i životinjskih ekosistema.

Sprečavanje opasnih klimatskih promena je ključni prioritet ovog predloga zakona i naša poslanička grupa je uverena da ćemo nakon usvajanja ovog zakona svi zajedno naporno raditi na smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte i da ćemo naći načina da podstaknemo i privredu da radi isto po ugledu na privredu EU i kompanija koje tamo posluju, poštujući principe zelene i kružne ekonomije.

U ovom delu izlaganja osvrnuo sam se na neka prošla vremena i slobodno mogu reći da je Srbija naporno radila u oblasti pošumljavanja. Kao što znate, šume akumuliraju ugljenih iz ugljen-dioksida i na taj način smanjuje efekte staklene bašte. Već od šezdesetih godina prošlog veka su rađena obimna pošumljavanja u zaštiti od bujičnih poplava i erozije, a takođe u cilju akumulacije gasova sa efektom staklene bašte. Tadašnje šumarske i vodoprivredne organizacije su uradile brojna antierozivna pošumljavanja u skoro svim krajevima. To je posebno značajno, još jednom da napomenem, ako 1.000 kilograma drveta ima 500 kilograma ugljenika, koliko je dejstvo šuma na smanjenje tih negativnih efekata zagađenja?

Reći ću nešto što sam u svojoj praksi istraživao i bio učesnik dela tih događaja, da su vrhunac te brige bila pošumljavanja na velikim površinama, omladinskim radnim akcijama, na Pešteru, Ibarskoj klisuri, Vlasini, gde su brojne goleti pretvorene u prave šume. Taj period od 1974, pa od 1978. do 1988. godine, kada su organizovane omladinske radne akcije na Pešterskoj visoravni, Vlasini i Ibru, smatra se jednim od najboljih perioda u šumarstvu Srbije, gde su pošumljene velike površine i stepen šumovitosti Srbije povećan sa 19% na 30%.

Uostalom, ja sam čovek koji je rođen na Pešterskoj visoravni, u Štavlju, i kao dečak sam učestvovao na omladinskoj radnog akciji. Ponosim se time da sam doprineo pošumljavanju i povećanju stepena šumovitosti, makar za neki hektar. Sa poštovanjem se sada sećamo tog perioda i kod šumara je poznato da je podršku takvim grandioznim delima najveći doprinos dao, moram da pomenem ime, i pored svih učesnika ostalih u tim akcijama, Dušan Škrebić, koji je tada, mislim, bio predsednik Izvršnog veća. Mislim da je drug Škrebić dobrog zdravlja. Pozdravljam ga. Tadašnje i ove generacije mu neće to zaboraviti.

Sada je 31% šumovita Srbija, a optimalno je 41%. Znači, potrebno je da radimo na povećanju stepena šumovitosti, a ima prostora u cilju zaštite od erozije, vetrozaštitni pojasevi, drvoredi, a posebno u Vojvodini gde je stepen šumovitosti mali.

Projekte za sva tadašnja pošumljavanja za sadnju koja je vršena u letnjem periodu, sadnja koja je rađena zaista u letnjem periodu pred ekstremno visokim temperaturama, ali da je uspeh pošumljavanja bio preko 80% je zadivljujući, je radio Institut za šumarstvo, a takođe i proizvodio sadni materijal.

Zato bih sada pozdravio program ministarke i Ministarstva, da izdvoje sredstva lokalnim samoupravama za pošumljavanje neobraslih površina i dao ideju da se to radi uz obaveznu projektnu dokumentaciju, jer je onda uspeh pošumljavanja veći i zagarantovaniji.

Takođe, moram reći da sadašnji i prošli napori predsednika Vučića, Vlade, predsednika Skupštine Dačića, daju nadu stanovnicima visokoplaninskih područja, Pešterskosjeničke visoravni i ostalim rubnim delovima Srbije za boljim životom, a posebno je značajna izgradnja autoputa od Požege do Boljara, koja ide preko Golije, Duge Poljane i Brnjice, do Crne Gore. To je nada za razvoj ovog kraja i za povratak svih onih koji su otišli u beli svet.

Poštovana ministarko, imate veliku odgovornost i ogroman teret, jer zaštita životne sredine nije samo jedan sektor, nju čine svi sektori i čini je celokupan život našeg društva. Zato, svaki i mali pomak u ovom delu je veliki doprinos unapređenju stanja životne sredine. Osim obaveza koje treba da ispune i druga ministarstva i institucije, potrebno je i podizanje svesti svih građana Srbije, jer ne možemo zaboraviti da ono što mi trebamo uraditi sada da su mnoge druge evropske zemlje uradile pre sto i više godina.

Navešću samo jedan plastičan primer iz života. Kako izgledaju sela u nekim drugim zemljama? Ona su ušorena, red kuća, pa trotoar, pa kanal, pa put. To su civilizacijska dostignuća tih zemalja koja mi tek treba da ostvarimo. Ovo je dugoročan proces i zahteva ogromna sredstva, ali vi ne čekate, već sa ovim potencijalima, kao i uz podršku Vlade, rešavate probleme i zato vas u prethodnom periodu veoma često viđamo na terenu gde rešavate probleme. Vlada Republike Srbije i resorno vaše ministarstvo ne čekaju da odjednom odnekuda dođu ogromne pare, nego radite na terenu sve što je u vašoj moći.

Zato bih narodski rekao, da ne čekajući da nam nešto samo padne sa neba, moramo se osloniti u se i u svoje kljuse. Zato je dobro da predstavnike Ministarstva što više viđamo na terenu, kao pre neki dan u Kosjeriću, tamo gde su problemi i gde treba rešavati probleme.

Poštovane narodne poslanice i poslanici, jedan momenat bih posebno želeo da istaknem, pored toga da idealno rešimo pitanje emisije štetnih gasova u Srbiji. Klimatske promene su globalni problem, u najmanjem stepenu regionalni, zato je važna inicijativa našeg rukovodstva o Mini Šengenu, jer povezivanje i saradnja zemalja u regionu i zajedničko delovanje u rešavanju problema, a i problema emisije gasova sa efektom staklene bašte je garancija da ono što budemo uradili neće biti anulirano sa velikim emisijama u regionu. Zato je i u ovom pogledu Mini Šengen velika stvar.

Oblast klimatskih promena je ogromna oblast u pregovaračkom procesu za Poglavlje 27 – životna sredina i klimatske promene. Očekujemo da se oko devet pravnih akata razmatra u okviru procesa pregovora Srbije u oblasti klimatskih promena u vezi sa Poglavljem 27. Kada sam već pomenuo Poglavlje 27, moram da izrazim posebno zadovoljstvo jer je država Srbija poslala pregovaračku poziciju u Brisel i pokazala time da je spremna da otvori ekološke pregovore sa Evropskom unijom. Naime, Poglavlje 27 je u januaru, tako da kažem prozaično, otišlo u Brisel i time se stvaraju uslovi za otvaranje još jednog veoma važnog poglavlja u ovoj godini u okviru procesa pristupanja Evropskoj uniji i, nažalost, to sada ne zavisi više od nas, nego od činovnika u Briselu.

Posebno ističem, u ime poslaničke grupe SPS i Zeleni Srbije, da smo veoma aktivno i anagažovano učestovali u pisanju i kreiranju ovog poglavlja kao deo Vlade Republike Srbije i da smo uticali na kvalitet ovog dokumenta i da on bude na boljem nivou. Naši eksperti i članovi bili su ključni u delovima tima koji je izgradio pregovaračku poziciju.

Pregovaračka pozicija je veoma kompleksan dokument u čijoj je izradi učestvovalo 150 predstavnika iz 28 institucija i državnih organa Republike Srbije. Osim teksta, pregovaračka pozicija sadrži ukupno 14 priloga, odnosno 1.650 stranica, ponavljam, 1.650 stranica teksta, i obrazlaže finansijski okvir za aktivnosti u narednom periodu, kako bi Republika Srbija dostigla standard Evropske unije u oblasti zaštite životne sredine i omogućila svojim građanima kvalitetan život, kao što imaju građani Evropske unije.

Ovaj zakon je koncipiran tako da sadrži 11 poglavlja. Neću o tome govoriti, o tome je govorila ministarka i uvaženi predstavnici poslaničkih grupa u Skupštini. Ali, posebno je interesantan i važan član 43. Predloga zakona kojim je propisana odredba o istorijskim emisijama – operater postrojenja ima obavezu dostavljanja podataka o emisijama i njenim istorijskim nivoima aktivnosti za referentni period od 1. januara do 31. decembra 2005. godine, od 1. januara 2008. do 31. decembra 2010. godine i od 1. januara 2016. do 31. decembra 2017. godine, što je u skladu sa odredbama i direktivama Evropske unije.

Poslanička grupa SPS i Zeleni Srbije podržavaju stav Ministarstva koje smatra da je propisivanje odredbe u opštem interesu Republike Srbije. Ovo je veoma važna odredba u pregovorima sa Evropskom unijom. Ovo je od posebnog značaja kako bi se u isto vreme obezbedila zdrava životna sredina, uz optimalni privredni i ekonomski razvoj. Zeleni Srbije smatraju od dana svog osnivanja da ulaganje u zaštitu životne sredine ne predstavlja trošak, nego ulaganje u budućnost, u zeleni razvoj, u zdravlje građana Republike Srbije.

Uvažene koleginice i kolege, poštovani građani, treba da znate da je Srbija dostigla napredni nivo u sprovođenju uredbi o materijama koje oštećuju ozonski omotač, gasovima sa efektom staklene bašte, a cilj ovog zakona jeste stvaranje pravnog osnova i za uspostavljanje sistema monitoringa izveštavanja. Kao što već znate, Srbija je ratifikovala Okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o promeni klime 12. marta 2001. godine i Sporazum iz Pariza 25. jula 2017. godine. Prema Sporazumu iz Pariza, Srbija je planirala da smanji emisiju gasova sa efektom staklene bašte za 9,8% do 2030. godine, u poređenju sa nivoom iz 1990. godine. Krajnji cilj ovog zakona u skladu sa Konvencijom je da se dostigne smanjenje nivoa emisija koja se sa stanovišta nauke smatra neophodnim kako bi se izbegle promene klime na globalnom nivou.

Vlada do sada kao ni resorno ministarstvo nisu imali zakonski osnov da propišu obaveze smanjenja emisija sektorima, što je ključni preduslov za postizanje identifikovanog cilja. Kako bi zacrtani ciljevi smanjenja emisije bili ostvareni u predviđenom roku, dakle do 2030. godine, neophodno je donošenje zakona i uspostavljanje sistema za monitoring, izveštavanje i verifikaciju.

Sa druge strane, ukoliko se ne bi usvojio ovaj zakon, a ne sumnjam da će se usvojiti, Zakon o klimatskim promenama, prema nekim proračunima i troškovi takvog nečinjenja i nedelovanja u periodu između 2020. i 2050. godine iznosili bi 113 milijardi evra. Zamislite Srbiju zemlju koja bi izgubila preko 100 milijardi evra za taj period, kako bi se to odrazilo na naše stanovništvo, na našu omladinu. Sigurno da naša deca i mnoga druga deca, mi građani i građanke Republike Srbije možda ne bi želeli da živimo o takvoj zemlji.

Apsolutno, uvažena ministarko Vujović, poslanički klub SPS i Zelenih Srbije će u danu za glasanje podržati i glasati za Zakon o klimatskim promenama. Takođe budite sigurni da ćete imati punu podršku naporima da zajedno gradimo čistiju i zeleniju Srbiju. Hvala vam.

Hvala, potpredsednice.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, u okviru današnje rasprave govoriću o Predlogu zakona o potvrđivanju Konvencije i o trgovini žitaricama.

Pristupanje Republike Srbije Međunarodnom žitarskom savetu od velikog je značaja za našu poljoprivredu, a posebno za proizvodnju i promet žitarica.

Kao osma država na svetu po izvozu žitarica smo pre gotovo godinu dana primljeni u Međunarodni žitarski savet, a sticanjem punopravnog članstva u ovoj organizaciji ušli u grupu najvećih svetskih proizvođača žita.

Od ovog članstva očekujemo benefite za našu dalju proizvodnju i plasman žitarica. Inače, ovo je pored američkog Ministarstva poljoprivrede žitarstva organizacija koja raspolaže najvećim brojem informacija o žitaricama.

Zato je prijem u članstvo priznanje našoj državi, našim proizvođačima, našim poslovnim udruženjima, ali i našim naučnim institutima u oblasti poljoprivrede.

Da podsetimo da je Srbija posebno prostor AP Vojvodine još u vreme druge Jugoslavije bila žitnica koja je mogla da hrani Evropu i u teškim godinama u vreme raspada SFRJ i kada smo bili pod sankcijama, i kada je privreda propadala zbog tranzicije imali smo veliku proizvodnju i obilne robne rezerve zahvaljujući kojim smo prebrodili te krizne periode.

Zato sam bio slobodan i sada sam slobodan da kažem - žito nas je održalo, njemu hvala. Zato je značajno da uvek imamo dovoljno žita, da povećavamo zasejane površine, ali i da obezbedimo siguran plasman i dobre cene našim proizvođačima.

Veliku ulogu mora imati država, upravo zbog činjenice da su žitarice strateški proizvod. Žitarice su, u suštini, osnov ljudske ishrane i zato njihova proizvodnja je usko vezana za kvalitet života i kvalitet ishrane. Posebno je to u nerazvijenim zemljama sveta gde nedostatak hrane izaziva dramatične posledice i glad. Tom nedostatku hrane na globalnom nivou u prošloj godini doprinela je i pandemija Kovid 19, koja je ostavila posledice po ukupan život čovečanstva. Najpogođenije su ekstremno nerazvijene zemlje.

Zato je dragocena činjenica da Srbija spada u red zemalja velikih proizvođača žitarica, ali i u velike izvoznike, tako da naši viškovi žita mogu da dođu i do onih zemalja koje nemaju dovoljno proizvodnje.

Još boljem pozicioniranju Srbije na svetskom tržištu žitarica treba da doprinese upravo naše članstvo u svetskom žitarskom Savetu, koji je za potrebe svojih članica ali i drugih korisnika poseduje elektronsku bazu relevantnih podataka o količinama proizvedenog žita o cenama, o ponudi i tražnji.

To za Srbiju kao članicu znači da će moći preciznije da planira razvoj ovog sektora poljoprivrede i da obezbedi bolji plasman svojih viškova žita.

Ono što bi želeo da naglasim jeste kvalitet naših žitarica. Tome nesumnjiv doprinos daju naši instituti, naučnoistraživačke ustanove koje se decenijama bave proizvodnjom i semena, i pre svega, domaćih sorti.

Kada su žitarice u pitanju, ovde bih posebno naveo Institut za kukuruz u Zemun Polju i Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, čija je zasluga veoma važna u tome što smo postali osma zemlja na svetu po izvozu kukuruza.

Naveo bih samo neke od podataka o radu naših instituta kako bih ilustrovao koje bogatstvo leži u njima. Institut u Zemun Polju je proizvođač ZP hibrida kukuruza, soje i strnih žita.

Banka gena sadrži 5.500 uzoraka domaćih inostranih genotipova kukuruza, imaju šest istraživačkih stanica i 1.400 hektara sopstvenih obradivih površina na kojima se proizvodi seme žitarica.

Novosadski institut za ratarstvo i povrtarstvo ima 1.500 registrovanih sorti i hibrida, a semenski kukuruz izvozi u 33 zemlje.

Ovi resursi su važni i zbog toga što je izvoz semena žitarica izuzetno značajan izvozni potencijal naše poljoprivrede. U suštini, pravi efekat se podstiče izvozom poluproizvoda i proizvoda, a ne samo sirovinom.

Važno je da ovom trendu težimo i u oblasti žitarstva, jer i na ovom planu osim žita i semena možemo izvoziti proizvode od žitarica. To se odnosi na sve sektorske poljoprivrede, na ratarstvo, povrtarstvo, voćarstvo, stočarstvo.

Srbija ima ogroman poljoprivredni potencijal koji treba iskoristiti. Kolika je primena nauke u poljoprivredi važna to vidimo iz rada instituta o kojima sam govorio.

Kako sam i sam član jednog instituta, pomenuo bih i značaj Instituta za primenu nauke u poljoprivredi, Institut za voćarstvo u Čačku, Institut za agroekonomiju, Institut za ekonomiku poljoprivrede, Institut za šumarstvo, čiji su rezultati rada vidljivi i dragoceni.

Iskoristio bih priliku da skrenem pažnju i na Institut za krompir, koji je postojao u Guči do 2010. godine, i proizvodio domaće sorte semena krompira koji su bili među najboljim evropskim sortama.

Bilo bi dobro da se rad ovog Instituta obnovi i unapredi, jer se kod ove povrtarske kulture čiji smo veliki proizvođač sada sve više koriste uvozne sorte semena. U kontekstu različitih informacija koje dobijamo iz medija o uvozu krompira, čak i pomfrita, smatram da treba kao država da stimulišemo, pa i zaštitimo domaću proizvodnju, ali i da edukujemo naše proizvođače i usmeravamo vidove poljoprivredne proizvodnje.

Naša podsticajna politika u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji i dalje treba da bude usmerena na male i srednje proizvođače, a velike proizvođače treba stimulisati da grade prerađivačke kapacitete kako ne bismo prodavali samo sirove proizvode već ih prerađivali. Tako se rad naših proizvođača više isplati i stimulativnije je.

Jasno je da se na međunarodno tržište, koje je veoma zahtevno, najpre izlazi proizvodnjom sirovina, odnosno sirovog voća, povrća, žitarica, ali mi moramo da državnim podsticajima stimulišemo i razvoj prehrambene industrije i za tu namenu se možda više mogu koristiti i pretpristupni fondovi EU.

Srbija ima više međunarodnih sporazuma u oblasti trgovine i poljoprivrede, a oni treba da budu prostor za izvoz poljoprivrednih proizvoda i hrane u celini. Ono što ohrabruje je da postajemo značajni izvoznici na velika i veoma zahtevna svetska tržišta, kao što su tržište EU, Ruske Federacije i Kine, a da bismo obezbedili trajnije prisustvo na svetskom tržištu za naše proizvođače i posrednike je važno da se obezbede tri osnovna kriterijuma poljoprivredne proizvodnje. Ta tri standarda su pre par godina u Ministarstvu poljoprivrede definisana kao 3K srpske poljoprivrede, a to je kvalitet, kvantitet i kontinuitet. Tako će nam u svetu veliki proizvođači i izvoznička tržišta biti otvorenije i sigurnije i tako ćemo najbolje iskoristiti neograničene potencijale naše poljoprivrede.

Na kraju, želim da kažem, kao i naša ovlašćena predstavnica, koja je to rekla, da će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati potvrđivanje Konvencije o proizvodnji žitarica. Hvala vam.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, pridružiću se izjavama nekoliko prethodnih govornika koji su istakli da ste vi sa svojim radnim timovima u proteklom periodu bili najviše u ovom parlamentu sa predlozima zakona iz oblasti obrazovanja i nauke, i mogu osnovano reći da ste veoma vredno i slobodno mogu reći i hrabro radili kako bi unapredili sistem nauke i obrazovanja u našoj zemlji i pored toga što ste često sigurno imali uvrežene stavove koji nisu bili u tom pravcu, koje smo uspešno savladavali u proteklom periodu i doneli važne zakone iz oblasti nauke i obrazovanja.

Zakonom o nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije, koji je donet 2018. godine, uspostavljen je jedinstven i integrisani nacionalni okvir kvalifikacija, koji obuhvata sve nivoe i vrste kvalifikacija, bez obzira na način sticanja, kroz formalno obrazovanje, neformalno obrazovanje ili informalno učenje, odnosno životno ili radno iskustvo i nezavisno od životnog doba u kome se kvalifikacije stiču.

Ovde u uvodnom delu imam pripremljeno o proceduri koja je sprovođena ranije u pogledu priznavanja diploma koje su stečene u inostranstvu. Prvo uvođenje postupnog priznavanja stranih školskih i visokoškolskih isprava radi zapošljavanja počelo da se primenjuje 2014. godine, kada je izvršeno usklađivanje Zakona o visokom obrazovanju sa Zakonom o ratifikaciji konvencija o priznavanju kvalifikacija iz oblasti visokog obrazovanja u evropskom regionu, odnosno Lisabonskom konvencijom. Iako je Srbija potpisala Lisabonske konvencije od 2003. godine i strateškim dokumentima je planirana njena puna implementacija, njena primena nije dala očekivane rezultate u tome da olakša i ubrza postupak priznavanja kvalifikacija.

Tek od donošenja Zakona o nacionalnom okviru kvalifikacija realizovane su aktivnosti na uspostavljanju novih tela Saveta za NOKS, Agencije za kvalifikacije i 12 sektorskih veća.

U nadležnost Agencije za kvalifikacije prešli su i postupci za priznavanje stranih visokoškolskih isprava koje sprovodi Centar za priznavanje stranih školskih isprava kao organizaciona jedinica Agencije.

U postupku profesionalnog priznavanja predmet se smatra podnetim tek kada stranka dostavi sve potrebne dokumente.

Iako je postupak priznavanja stranih visokoškolskih isprava radi zapošljavanja, koji sprovodi taj centar, doneo dosta poboljšanja u odnosu na period kada su profesionalno priznavanje obavljale samostalne visokoškolske ustanove, pojavili su se određeni problemi u funkcionisanju, koji dovode do usporavanja samog postupka. Sam napredak ovog zakona je to što se isprava za priznavanje tih kvalifikacija sada donosi u roku od 60 dana. Ranije je u zakonu bilo 90 dana.

Koji su to povodi koji su doveli do izmene ovog zakona, koje smo mi doneli 2018. godine? Kod određenog broja spoljašnjih recezenata zabeleženo je neodazivanje i kašnjenje pri davanju recenzija. Pojedini recezenti su suprotno konvenciji postupali kao da je u pitanju nostrifikacija strane visokoškolske isprave, umesto da primene načela priznavanja utvrđenih Lisabonskom konvencijom.

Takođe, bilo je i problema kod angažovanja recezenata za određene strane jezike, jer ih nema ni na listi recezenata nacionalnog saveta.

Predlogom zakona predloženo je da vrednovanje stranih visokoškolskih isprava radi zapošljavanja kao deo postupka koji su do sada sprovodili recezenti u potpunosti sprovodi Agencija za kvalifikacije, odnosno zaposleni u agenciji. Zaposleni u agenciji će sprovoditi postupak primenom načela Lisabonske konvencije i razmenom informacija o stranim visokoškolskim ustanovama, studijskim programima i javnim ispravama preko evropske mreže ENIC.

U izuzetnim slučajevima, kada se podnese zahtev za priznavanje strane visokoškolske isprave, za koju nije moguće pribaviti podatke od ENIC-a, agencija će moći da obrazuje posebnu komisiju sastavljenu od nastavnika visokoškolskih ustanova koji su recezenti nacionalnog tela za akreditaciju i proveru kvaliteta u visokom obrazovanju.

Kada je u pitanju priznavanje stranih visokoškolskih isprava stečenih na nekom od prvih 500 univerziteta rangiranih na Šangajskoj listi, listi rejtinga „US Njuza“ ili „Tajmsovoj“ listi rejtinga svetskih univerziteta, rešenje o profesionalnom priznanju donosi se u roku od osam dana od dana prijema urednog zahteva, što je zaista veliki napredak u priznavanju ovih kvalifikacija.

Ono što bih hteo da kažem, a što možda treba razmišljati u narednom periodu, da pored statusa univerziteta na svim ovim listama, postoje i razni statusi pojedinačnih fakulteta, čak i smerova na fakultetima, ali verovatno agencija koja radi i telo koje radi nostrifikaciju, odnosno priznavanje te diplome, imaju u obzir i ove statuse fakulteta na listama.

Osim navedenog, Predlogom zakona vrši se usklađivanje Zakona o nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije sa odredbama Zakona o javnim agencijama u pogledu trajanja mandata, kao i uslova za imenovanje članova upravnog odbora agencije, broju mandata, direktora agencije, razrešenje članova upravnog odbora ili sektorskih veća itd, znači, brojne novine u tom pogledu.

Poslanička grupa SPS-JS i Zeleni Srbije će u danu za glasanje podržati sve ove predloge zakona koji su na dnevnom redu. Hvala.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, koristim priliku da skrenem pažnju na veliki planetarni problem, a to je da je ozonski omotač svakog dana sve tanji i ugrožen je. Jučerašnji dan, 16. septembar, je Dan očuvanja ozonskog omotača.

Naučnici su još 1970. godine ustanovili da je ozonski omotač sve tanji, naročito iznad južnog pola, a ta pojava je označena kao ozonska rupa. Razlog tome je bila velika produkcija različitih sprejeva koji sadrže štetne gasove.

Da bi se sprečilo uništavanje ozonskog omotača potpisani su brojni međunarodni sporazumi, počev od Montrealskog, a cilj je bio ograničenje i smanjenje misija ovih gasova, ali bez obzira na smanjenje proizvodnje sprejeva, ozonski omotač je ugrožen, jer sa druge strane svet, žureći za novcem, nemilosrdno uništava proizvođača ozona, a to su šume koje se mogu smatrati plućima planete Zemlje.

Želim danas da postavim pitanje ministru poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva – kakvo je stanje šuma u Srbiji i koliko se čini na povećanju stepena šumovitosti proklamovanom u prostornom planu Republike Srbije od 41%? U vezi sa tim, kada će Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede uraditi strategiju pošumljavanja u Srbiji? Kao što znamo, grad Beograd je tu strategiju radio pre sedam godina i očekujemo da tu istu strategiju za celu Republiku Srbiju uradi Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u narednom periodu. Hvala.

Hvala gospodine predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre sa saradnikom, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici znamo da je od 2005. godine u naš sistem visokog obrazovanja uveden bolonjski model koji je osmišljen u cilju integrisanja evropskih zemalja i postavljanju standarda u visokoškolskom obrazovanju među zemljama potpisnicama. Bolonjska deklaracija teži da uspostavi sistem u kome bi nestale granice i gde bi se negovao kolektivni duh, zajedništvo i solidarnost.

Neke od osnovnih karakteristika Bolonje su autonomija univerziteta, međunarodna konkurentnost i mobilnost, u smislu slobode kretanja studenata, profesora i naučnih istraživača, što je ujedno i jedan od glavnih ciljeva.

Do uvođenja bolonjskog modela studenti su ispite mogli da polažu u manje ispitnih rokova, dok je obim ispitne materije bio veći. Bolonjski sistem omogućuje određene olakšice, više ispitnih rokova i kontinuiranu podelu obaveza tokom cele školske godine. U tom smislu, Zakon o visokom obrazovanju obavezuje profesora i fakultete da obaveze na predmetu raspodele u toku cele godine.

Početkom primene bolonjskog modela, ostali su na univerzitetu studenti koji su studije upisali po starom planu i programu. Oni su imali zakonsko pravo da u određenom roku okončaju svoje studije po tom starom programu. Iz različitih razloga, rokove za završetak studija, tzv. starih studenata, pomerali smo više puta. Ovi studenti su u svojim zahtevima za produženje studija isticali da nisu loši studenti, da ne očekuju da im se diploma pokloni i da su mnogi od njih zaposleni i izdržavaju svoje porodice. Velikom broju studenata ostao je jedan do dva ispita do diplomiranja, koje nisu u prilici da polože zbog nepodudarnosti studijskih programa.

Danas raspravljamo o još jednom produženju roka za završetak studija studentima osnovnih studija, doktorskih studija, koji su fakultete upisali pre uvođenja bolonjskog sistema i rok se produžava na još dve godine.

Verujem da će i studenti i fakulteti učiniti sve napore da se okončaju studije po starom programu na njihovim fakultetima. Ovo je važno za studente, kako bi mogli da što pre koriste znanje i dobiju odgovarajuće poslove u skladu sa visokom stručnom spremom.

Za fakultete je bitno da učine napor i organizuju polaganje ovih ispita, kako bi što pre izašli iz brojnih problema sa kojima se u prethodnih 14 godina sreću, organizujući istovremeno i nastavu po starom programu i nastavu po bolonjskom modelu, a dobro nam je iz proteklog perioda poznato kakvi su i koliki to problemi za univerzitet, od nedostatka predavača, udžbenika, pa do nedostatka prostora.

Podržavam ovo produženje roka, jer sam uveren da će ovu šansu, da ne kažem poslednju, iskoristiti svi koji su stvarno motivisani da okončaju svoje studije.

Poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati Predlog zakona o izmenama Zakona o visokom obrazovanju. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što znate pre par dana završena je poseta francuskog predsednika Emanuela Makrona Republici Srbiji. Tokom ove istorijske posete razgovarano je o veoma važnim i bitnim temama za Republiku Srbiju i međusobne odnose dve države.

Tom prilikom potpisano je više od 20 obavezujućih sporazuma, memoranduma, protokola, pisama o namerama. Delegacije Francuske i Srbije potpisale su veoma važne bilateralne sporazume iz oblasti ekonomije, obrazovanja, vojne industrije. S obzirom da Srbija i Francuska već imaju potpisan Sporazum o strateškoj saradnji, potpisivanje ovih mnogobrojnih sporazuma govori o želji dve zemlje da se uspešna saradnja nastavi.

Francuska je oduvek bila prisutna u Srbiji više od 50% svojih investicija na Balkanu, a realizovala je upravo u našoj zemlji. Ovu posetu možemo protumačiti i kao težnju Francuske da se pozicionira kao jedan od glavnih stranih investitora na tržištu Srbije.

Potpisano je devet sporazuma koji se tiču ekonomije. Oni su finalizacija nekih projekata pripremanih godinama unazad, ali početak novih projekata koji su u interesu kako Srbije, tako i Francuske.

Sporazumi koji se po svom značaju za Republiku Srbiju posebno ističu su sporazumi iz oblasti energetike, koji je potpisao ministar Antić sa delegacijom Francuske. Ministar Antić ukazuje da Srbija ulaže velike napore za unapređenje elektroenergetskog sektora i da u tom polju postoji veliki prostor za saradnju.

Koristim priliku da posebno istaknem sporazume koji su potpisani i protokol o saradnji u oblasti proizvodnje energije iz otpada, gradnja vetro parkova, korišćenja geotermalne energije i prenosa električne energije. Izdvojio bih sporazume vezane za energetsku efikasnost i za obnovljive izvore energije, koji se nadovezuju na investiciju koja je dogovorena u Vinči, a koju realizuje kompanija „Suez“, kao kooperant sa japanskom kompanijom „Itoču“.

Danas bi želeo da postavim pitanje Vladi i premijerki Ani Brnabić, šta Srbija može da očekuje od ove posete francuskog predsednika i potpisanih sporazuma? Hvala.

Hvala, poštovani predsedavajući.

Hoću samo da se osvrnem na nekoliko informacija, odnosno dezinformacija koje su objašnjenju prethodnih amandmana istakle kolege iz SRS i da kažem da to može dovesti do zabune u javnosti. Mislim da su to oni istakli iz nepoznavanja samog zakona. Ne bih pomislio da su to rekli iz neke loše namere, kao što je istakla koleginica Nataša, da naučno veće određuje i ocenjuje rad instituta. To je ministar jasno i definitivno rekao da to ne radi naučno veće instituta, nego da to rade nadležni matični naučni odbori, da je to jasno definisano u samom zakonu, ranije i sada, tako da predlažem da se taj amandman ne prihvati.

Hoću da istaknem još jednu činjenicu. Nigde skoro, kao u naučno-istraživačkoj delatnosti, nisu jasno definisani kriterijumi za izbore u zvanja gde skoro svaki kandidat tačno zna da li ispunjava uslove za izbor u istraživačko ili naučno zvanje. Već na početku postupka postoje jasni kriterijumi i on jednostavno pokreće ili ne pokreće izbor u zvanje na osnovu samih parametara koji su jasno definisani. To sam rekao jedino iz razloga da ne bi stvorili zabunu u javnosti, da se to ne radi po utvrđenim kriterijumima i da se radi nezakonito, što nije tačno. Hvala lepo.