Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, koristim priliku da skrenem pažnju na veliki planetarni problem, a to je da je ozonski omotač svakog dana sve tanji i ugrožen je. Jučerašnji dan, 16. septembar, je Dan očuvanja ozonskog omotača.

Naučnici su još 1970. godine ustanovili da je ozonski omotač sve tanji, naročito iznad južnog pola, a ta pojava je označena kao ozonska rupa. Razlog tome je bila velika produkcija različitih sprejeva koji sadrže štetne gasove.

Da bi se sprečilo uništavanje ozonskog omotača potpisani su brojni međunarodni sporazumi, počev od Montrealskog, a cilj je bio ograničenje i smanjenje misija ovih gasova, ali bez obzira na smanjenje proizvodnje sprejeva, ozonski omotač je ugrožen, jer sa druge strane svet, žureći za novcem, nemilosrdno uništava proizvođača ozona, a to su šume koje se mogu smatrati plućima planete Zemlje.

Želim danas da postavim pitanje ministru poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva – kakvo je stanje šuma u Srbiji i koliko se čini na povećanju stepena šumovitosti proklamovanom u prostornom planu Republike Srbije od 41%? U vezi sa tim, kada će Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede uraditi strategiju pošumljavanja u Srbiji? Kao što znamo, grad Beograd je tu strategiju radio pre sedam godina i očekujemo da tu istu strategiju za celu Republiku Srbiju uradi Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u narednom periodu. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što znate pre par dana završena je poseta francuskog predsednika Emanuela Makrona Republici Srbiji. Tokom ove istorijske posete razgovarano je o veoma važnim i bitnim temama za Republiku Srbiju i međusobne odnose dve države.

Tom prilikom potpisano je više od 20 obavezujućih sporazuma, memoranduma, protokola, pisama o namerama. Delegacije Francuske i Srbije potpisale su veoma važne bilateralne sporazume iz oblasti ekonomije, obrazovanja, vojne industrije. S obzirom da Srbija i Francuska već imaju potpisan Sporazum o strateškoj saradnji, potpisivanje ovih mnogobrojnih sporazuma govori o želji dve zemlje da se uspešna saradnja nastavi.

Francuska je oduvek bila prisutna u Srbiji više od 50% svojih investicija na Balkanu, a realizovala je upravo u našoj zemlji. Ovu posetu možemo protumačiti i kao težnju Francuske da se pozicionira kao jedan od glavnih stranih investitora na tržištu Srbije.

Potpisano je devet sporazuma koji se tiču ekonomije. Oni su finalizacija nekih projekata pripremanih godinama unazad, ali početak novih projekata koji su u interesu kako Srbije, tako i Francuske.

Sporazumi koji se po svom značaju za Republiku Srbiju posebno ističu su sporazumi iz oblasti energetike, koji je potpisao ministar Antić sa delegacijom Francuske. Ministar Antić ukazuje da Srbija ulaže velike napore za unapređenje elektroenergetskog sektora i da u tom polju postoji veliki prostor za saradnju.

Koristim priliku da posebno istaknem sporazume koji su potpisani i protokol o saradnji u oblasti proizvodnje energije iz otpada, gradnja vetro parkova, korišćenja geotermalne energije i prenosa električne energije. Izdvojio bih sporazume vezane za energetsku efikasnost i za obnovljive izvore energije, koji se nadovezuju na investiciju koja je dogovorena u Vinči, a koju realizuje kompanija „Suez“, kao kooperant sa japanskom kompanijom „Itoču“.

Danas bi želeo da postavim pitanje Vladi i premijerki Ani Brnabić, šta Srbija može da očekuje od ove posete francuskog predsednika i potpisanih sporazuma? Hvala.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, moje pitanje je više sugestija i predlog ministru poljoprivrede Nedimoviću i svima nama, predsednici Vlade, Ani Brnabić, više nego pitanje jer se ovom prolematikom, koju ću sada izneti, bavim veoma dugo u svom profesionalnom radu, gde sam postigao sva zvanja.

Naime, poslednjih godina prisutan je veoma pozitivan pristup u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, da se mnogo više radi na pošumljavanju i stvaranju uslova da se poveća stepen šumovitosti Srbije na 41%, kako stoji u strateškim dokumentima, Prostornom planu Republike Srbije, Nacionalnom šumarskom programu i drugim aktima.

Početak stvaranja pravnih i finansijskih mogućnosti da se više pošumljava počeo je u vreme kada je resorni ministar bila prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković i nastavljeno je zaista i kasnije.

Postojao je jedan veliki vremenski vakum posle organizovanja omladinskih radnih akcija, kada se godišnje pošumljavalo sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka preko 10 000 hektara, da bi se to svelo poslednjih godina, posle 2000. godine, na oko samo 200 hiljada godišnje, što je malo.

Mislim da ovakav jedan veoma pozitivan stav o pošumljavanju na kome se mnogo radi i na kome mnogo insistira sadašnje rukovodstvo Uprave za šume, Stamatović i saradnici, treba da budu podržani od same Vlade i od svih faktora ovog društva i Skupštine.

U ovom pozitivnom trendu treba istaći i zasluge Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu naše Skupštine i predsednika skupštinskog odbora koji je zakazao više sednica na ovu temu i na kome smo raspravljali u proteklom periodu.

U Srbiji već od ranije postoje brojna seoska imanja, livade i pašnjaci i svi zajedno ne smemo dozvoliti da se ta imanja zakorove ako postoji mogućnost da se te površine pošume.

Najveći deo nepošumljenih površina je u privatnom vlasništvu, a sami vlasnici u većini slučajeva ne žive tu. Država, ministarstvo i Uprava za šume su sa pravnog organizacionog aspekta omogućili vlasnicima da vrše pošumljavanja svojih parcela podelom besplatnih sadnica, čak im i plaćaju sadnju na tim parcelama, ali moj je utisak je i primetio sam da ne postoji šira sveobuhvatna inicijativa samih vlasnika parcela jer ne znaju za ove mogućnosti koje postoje i koje im država omogućava u poslednjem periodu.

Potrebno bi bilo da se radi na edukaciji vlasnika neobrađenih površina i ukazati im na te mogućnosti. Tu očekujemo podršku i poljoprivrednih savetodavnih službi i šumskih uprava na terenu. Znači, infrastruktura postoji za realizaciju toga cilja. Postoje velike površine šeste i sedme klase poljoprivrednog zemljišta plodnosti koje su pogodne za ove akcije, jer ako se to ne uradi površine će se zakoroviti neproizvodnim vrstama žbunja i trebaće 200 godina da se one privedu šumskim kulturama.

Ovako mi preskačemo ceo taj jedan prirodni spori proces i stvorićemo vredne šume za veoma kratko vreme, pogotovo što sada postoje brojne brzo rastuće vrste drveća i mogućnosti koje omogućava država. Jednostavno, treba svi da budemo državni organi i institucije, podržati ovu težnju države i uprave za šume koje već nekoliko godina stvara povoljne uslove za pošumljavanje da se to praktično ne realizuje na terenu. Hvala.