Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Dame i gospodo, pošto je već odmaklo vreme, hteo bih da vas informišem da mi danas raspravljamo o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike za 2006. godinu.
Pošto često pokušavamo da razvodnimo diskusiju, Poslanička grupa G17 plus u celosti podržava ovaj projekat.
U svakom slučaju, ovakve izmene budžeta se vrše, kao što je u svom ekspozeu i ministar finansija naveo, u situaciji kada se na strani prihoda budžeta ostvari veći priliv, što omogućava da se u ovoj fiskalnoj godini obavi korisno ulaganje.
Vašu pažnju bih želeo da skrenem na nekoliko pitanja Prilikom usvajanja Zakona o budžetu Republike za 2006. godinu, na kraju prošle, 2005. godine, istovremeno smo razmotrili i usvojili Memorandum o ekonomskoj politici za 2006. godinu.
Memorandum je utvrdio fiskalnu politiku, sa sledećim elementima: stabilnost, smanjenje javne potrošnje za 1,3 odsto bruto društvenog proizvoda, nastavak reforme privrede i društva, investicije, naročito inostrane, povećanje izvoza, regulisanje i smanjenje platnog deficita i obaranje javnog duga ispod 50 odsto društvenog bruto proizvoda.
Zakonska regulativa koja je u ovoj oblasti donesena omogućava pozitivna kretanja privrednog rasta, naročito u oblasti tercijalne delatnosti, gde imamo i povećanje zaposlenosti.
U Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu, budžet Republike ima aktivnu ulogu pri kreiranju ekonomske politike, kako za tekuću godinu, tako i za više godina unapred.
To je predviđeno u članu 1. pod tačkom 37), u vezi s Nacionalnim investicionim planom, koji sredstva ostvarena postupkom privatizacije, kreditima i međunarodnim finansijskim novcima, kao i drugim izvorima, raspoređuje za investicije koje podstiču rast zapošljavanja, modernizaciju infrastrukture, koje ubrzavaju privredni razvoj, kontrolišu i omogućuju ravnomerni regionalni razvoj, a istovremeno doprinose poboljšanju standarda stanovništva.
Ideja koja je na početku tekuće godine predočena javnosti često je imala i negativne ocene, a javila su se i utopistička razmišljanja o takvom složenom pitanju.
Međutim, život i osmišljena politika ove vlade i dosledno sprovedena fiskalna politika Ministarstva finansija, naročito u smanjenju tokova u sivoj ekonomiji, jednakom tretmanu svih učesnika, poreskih obveznika, kao i stalna kontrolna naplata utvrđenih obaveza, omogućili su da vizija o Nacionalnom investicionom planu bude pretočena u zakonsku formu, a zatim, u narednom periodu, bude i ostvarena.
Želim istaći pozitivan trend u pogledu realizacije „Mobi 63", što je doprinelo da i ovaj projekat bude realizovan. U svakom slučaju, javno prikazivanje celog procesa prodaje daje legitimitet i garanciju da transparentnost privatizacije daje pozitivan rezultat.
Istovremeno, ovim predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu, deo sredstava ostvarenih privatizacijom državnog kapitala raspoređuje se za povećanje standarda u celoj Republici. Predloženim izmenama Zakona o budžetu, u vrlo kratkom roku će u opticaj ući velika količina novca.
Poznato je i to da je prilikom odobrenja trošenja sredstava utvrđena neposredna namena, na šta je moguće trošiti. Međutim, u praksi je moguće određeno odstupanje i drugačije korišćenje sredstava. Zato smatram da je neophodna sveobuhvatna kontrola načina trošenja ovih sredstava, posebno, aktiviranjem državne revizorske institucije.
Mi smo u prethodnoj tački dnevnog reda raspravljali o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, gde je uvedena interna kontrola. Međutim, i nadležna ministarstva, svako iz svoje nadležnosti, vršiće poseban nadzor prema zakonskim ovlašćenjima.
Isto tako, na osnovu Zakona o državnoj revizorskoj instituciji, koji je usvojen krajem 2005. godine i objavljen u „Službenom glasniku“ br. 101, preuzimanjem prakse drugih zemalja, mi smo prihvatili i regulisali kontrolu, reviziju subjekata, a to su indirektni i direktni korisnici budžetskih sredstava, pravna lica koja direktno ili indirektno koriste javna sredstva.
Ova institucija je ovlašćena i osposobljena za kontrolu i reviziju trošenja sredstava predviđenih u delu budžeta za određene namene. To je samostalan, nezavisan državni organ. Za svoj rad odgovara neposredno Narodnoj skupštini Republike.
Međutim, svoj rad ne može da otpočne dok Narodna skupština ne izabere savete institucije. Neophodno bi bilo da se taj postupak oko izbora što pre završi, da bi ovaj veliki program investiranja u celoj Republici odmah, na početku, mogli pratiti i blagovremeno reagovati.
Što se tiče servisiranja unutrašnjih i spoljnih obaveza države, radi funkcionisanja države i njenih institucija, privrede i svih ostalih, moderno društvo koristi svoje resurse, a da bi sve to moglo funkcionisati, mora se imati kapital u funkciji.
Naše društvo mora što pre da se aktivnije uključi u međunarodno tržište hartija od vrednosti, da aktivira svoje mogućnosti kroz intenzivan rad pri formiranju investicionih fondova, o čemu je ovaj cenjeni dom doneo zakon - Zakon o investicionim fondovima, radi obezbeđivanja što kvalitetnijih sredstava za nesmetani rad privrede i države.
I pored takvih nastojanja, i dalje kao država imamo nasleđena zaduženja u vidu kredita i ostalih obaveza. U Predlogu izmena Zakona o budžetu taksativno su nabrojane obaveze države prema određenim poveriocima.
Smatram vrlo značajnim istaći da je, prema Predlogu izmene Zakona o budžetu, predviđeno da se deo sredstava iz privatizacionih prihoda upotrebi i za otplatu glavnice javnog duga i za kredite za podsticanje privrednog razvoja. Izvršavanjem ove obaveze, država će postati nisko zadužena zemlja.
Dame i gospodo, ciljevi ekonomske politike za 2006. godinu, koji su izraženi i u rebalansu ovog budžeta, nastavak su privrednog razvoja putem rasta izvoza i povećanja učešća stranih direktnih investicija. Realizacija ovih ciljeva doprinela bi poboljšanju strukture i broja zaposlenih, kao i poboljšanju standarda.
Prema ekonomskim kretanjima, ove godine se očekuje stopa privrednog rasta do 8 odsto, kao što smo čuli od ministra finansija, i bruto domaća proizvodnja od 3,5 hiljade dolara po stanovniku, što je vrlo značajno pred pregovore za ulazak u Evropsku uniju.
Smanjenje tokova sive ekonomije pozitivno utiče na kretanje prihoda budžeta u Republici, a to je moguće registrovati po visini ostvarenog poreza na dohodak građana u proteklih osam meseci tekuće godine.
Statistički izveštaji, uporednom analizom, potvrđuju da se vrednost zarade povećava. Primera radi, u julu su povećane 7,7 odsto u odnosu na prošlu godinu, što je vrlo značajno, jer ukazuje na pozitivnu tendenciju privrednog rasta u Republici.
Želeo bih da ukažem na naknadu za korišćenje licence kao neposredni prihod budžeta. Postojeći zakon o koncesijama omogućava široku primenu u slučajevima kada se neko prirodno blago ili druge prirodne pogodnosti ili resursi koriste u privredne svrhe; država ima pravo da traži nadoknadu putem naplate koncesije.
Smatram to značajnim pomakom u ostvarivanju povećanja prihoda u strukturi neporeskih prihoda, kao što je prihod ostvaren izdavanjem licence za mobilnu telefoniju.
Mišljenja sam da je i u drugim oblastima moguće ostvariti takav prihod, kao što je slučaj sa korišćenjem radio-frekvencije u komercijalne svrhe.
Kao što je poznato, predložene izmene i dopune Zakona o budžetu Republike predviđaju za 7 odsto povećanje prihoda i 13 odsto povećanje rashoda, prestrukturiranjem unutrašnje raspodele sredstava.
Na kraju, Poslanička grupa G17 plus podržava predložene izmene Zakona o budžetu za 2006. godinu i poziva i druge da to učine.
Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, danas na dnevnom redu imamo dva zakona, izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje u Republici Srbiji. Poslanička grupa G17 plus oba zakonska teksta u celosti će podržati i predlaže i ostalima da to učine.
Smatram da svako rešenje koje ima za cilj smanjivanje opšteg nameta u društvu predstavlja pozitivan napredak. U ovim predlozima imamo sledeće suštinsko rešenje: smanjivanje opšte stope oporezivanja plata zaposlenih sa 14 na 12, izuzimanje od oporezivanja osnove kod plata za 5.000 dinara, oslobađanje plaćanja poreza na stalno zaposlena invalidna lica i oslobađanje dela doprinosa pri zapošljavanju lica starijih od 45, odnosno 50 godina.
Olakšice koje su predviđene ovim zakonskim tekstom kod privatnika, povećanje osnovice sa dva miliona na tri miliona dinara, što predviđa ovaj predlog zakona. Druga olakšica je izuzimanje od oporezive osnove dela prihoda koji je stečen prodajom kapitala, 200 evra po godini u dinarskoj protivvrednosti. To se vrti već oko deset godina, šta raditi sa ovim porezom, odnosno oporezivati ili ne oporezivati.
Olakšice će u narednom periodu uticati stimulativno na poslodavce da sada zaposlena lica redovno prijavljuju i redovno plaćaju njihove plate, odnosno doprinose i da se poveća zaposlenost.
Vašu pažnju želim usmeriti na sledeće statističke pokazatelje, koji su objavljeni na internet prezentaciji Statističkog zavoda Republike Srbije, a odnose se na broj zaposlenih, odnosno lica koja traže zaposlenje, i to 2001. godine. Indikativna vrednost, što je nasleđeno iz prethodnog perioda, a to je 770.000 građana koji su u to vreme tražili zaposlenje, znači 2001. godine.
Radni odnos su imali, prema ovim pokazateljima, 2.780.000 građana. Sadašnja Vlada, prilikom preuzimanja vlasti 2004. godine, ima sledeći odnos: nezaposlena lica koja traže zaposlenje 950.000, a na evidenciji zaposlenih ima 2.700.000.
Ovo dokazuje da na osnovu ovih evidencija mi imamo oko 50.000 više građana bez posla, malopre gospođa Radeta reče milion nezaposlenih lica, što znači da tranzicija u ovom periodu unazad za dve godine na žalost još uvek nije završena.
Želeo bih da neke mere koje su donete u proteklom periodu navedem. Od strane Vlade, na predlog Ministarstva finansija, u budžetu Republike unazad tri godine predviđena su i realizovana podsticajna sredstva za razvoj poljoprivrednih gazdinstava sa povoljnim kreditnim linijama ili podsticaj sredstava za određene proizvode.
Drugo, otvoren je garancijski fond od strane države za što bolje iskorišćavanje tih kreditnih linija, kao i druge mere sa kojima Vlada usmerava privredna i društvena kretanja.
Nadalje, kao što je poznato, tranzicija društvenog kapitala još nije završena. Danas imamo po opštinama na teritoriji Republike mala društvena preduzeća, koja su bez kapitala i naročite perspektive u pogledu oživljavanja njihove proizvodnje i obezbeđenja zarada zaposlenih u tim preduzećima.
Ta ista preduzeća su navedena u malopre navedenom broju. Mišljenja sam da investiciona klima u ovom periodu ipak se poboljšala i polako se razvija.
Naime, kao pozitivan primer želeo bih istaći uspešnu privatizaciju, odnosno dokapitalizaciju sa strateškim partnerom iz Japana kod AD Duvanske industrije u Senti. Partner kao novi vlasnik u naredne dve godine za razvoj čitave mreže njegovog poslovanja u Srbiji predviđa ulaganja od 100 miliona evra, što je ohrabrujuće.
Smatram da ovakav napredak trebalo bi da usledi u tekstilnoj grani, koja od prošle godine ima povlašćeni izvozni tretman na tržište, a poseban napredak treba da doživi metalna grana privređivanja, naročito zbog toga, jer zbog nekog prethodnog perioda poslovanja, oni su bili među prvih deset izvoznika, sa stotinu hiljada zaposlenih, a po mom mišljenju to ukazuje na vrlo povoljnu strukturu stručnjaka i na njihovo iskustvo.
Što se tiče obrazloženja uz ovaj zakon, predlagač zakonskih rešenja smatra da u narednom periodu neće doći do negativnog uticaja na budžet, jer zapošljavnjem novih radnika obezbeđuje se smanjenje sive ekonomije, smanjivanje nelegalnog rada, veće zapošljavanje i legalna isplata zarada, na koje će biti plaćeni doprinosi za obavezno socijalno osiguranje. Dalje, treba uticati na poboljšanje ukupnog balansa u sferi zapošljavanja, standarda zaposlenih, budžetska primanja za podmirivanja opštih obaveza društva prema budžetskim korisnicima, naročito obrazovanja, kulture, zdravstva, a isto tako i prema policiji, vojsci i ostalim korisnicima budžeta.
Naročito je alarmantan taj odnos zaposlenih i korisnika penzija. Za 30 godina odnos korisnika penzija i zaposlenih je pogoršan. Prema statističkim podacima, objavljenim od strane Republičkog zavoda za statistiku Srbije, u 1970. godini odnos korisnika penzija i zaposlenih je 0,27 koeficijenat. U 1991. godini taj odnos se povećava na 0,43, a početkom 2004. godine taj odnos je već 0,67.
Zato svaka mera za poboljšanje, odnosno povećanje broja zaposlenih je potrebna, a isto tako i obaveza svih na bilo kom nivou odlučivanja koji mogu uticati na poboljšanje ovog odnosa. Smatram da navedene mere iz predloženih zakona za izmene i dopune zakona o dohotku građana i obavezno socijalno osiguranje će doprineti za poboljšanje istih. Predlažem da se ovaj zakon usvoji. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, danas na dnevnom redu imamo objedinjenu raspravu o Predlogu zakona o hartijama od vrednosti i investicionim fondovima, o preuzimanju akcionarskih društava, kao i Zakon o računovodstvu i reviziji.
U tranzicionom periodu države sve funkcije se nalaze u reorganizaciji. U slučaju Republike Srbije dodatno se vrši prilagođavanje propisa i u odnosu na situaciju kada je bila u savezu SRJ.
U ovom periodu pojedinci, građani postaju i potencijalni preduzimači, odnosno vlasnici sopstvenih jedinica privređivanja koji za sebe i svoju porodicu mogu da obezbede određeni deo sredstava za život.
Kako će ove jedinice privređivanja postojati, živeti i pod kojim okolnostima mogu doći do novca, predstavlja složen odnos okruženja. Šta su u stvari ovi propisi?
Finansijska funkcija privrednog društva i sada i u prošlosti su bili: obavezno očuvanje i jačanje finansijskog ugleda društva, maksimalno korišćenje povoljnih trendova na tržištu novca i kapitala, svođenje na najmanju meru negativnog uticaja monetarnog poremećaja, svođenje na najmanju meru finansijskih rizika poslovanja.
Tačno je da ova načela utiču na poslovanje svih privrednih subjekata, ali da bi to shvatili neophodno je upoznati i prihvatiti i primeniti ih.
Posebno želim istaći da u proteklih 50 godina poslovanja za ondašnja privredna društva neophodna sredstva poslovanja uglavnom su nabavljana putem kredita, odnosno dobavljača, a novi vid poslovanja i nabavke sredstava za poslovanje, naročito za investicije su sredstva nabavljena na tržištu kapitala putem vrednosnih papira.
Ne želim negirati da krediti ubuduće neće nestati, samo želim da naglasim prednost tržišta kapitala o kome danas ovde raspravljamo.
Malopre navedena načela finansijskih poslovanja i da bi ona mogla biti primenjena, ona naročito maksimalno koristi povoljan trend tržišta, novca i kapitala, neophodno je da tržište kapitala funkcioniše. Kako bi tržište kapitala funkcionisalo mora biti regulisano zakonom i drugim podzakonskim aktima.
Prethodni savezni zakon, kao što smo i danas čuli, kao i drugi finansijski instrumenti, u 265 članova reguliše ovo tržište kao osetljivo tržište.
Utvrđen je 21 pojam koji je u pravnom prometu hartija od vrednosti i drugih finansijskih dokumenata regulisao taj zakon. Poređenja radi, zakon o tržištu kapitala Republike Mađarske donet 2001. godine problematiku uređuje u 107 pojmova.
U Predlogu sadašnjeg zakona o hartijama od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata koji ima 262 člana, navedeno je da je zakonodavac sledio bazične principe i standarde osnovne direktive EU koji predstavljaju krucijalni deo akcionog plana u funkcionisanju finansijskih usluga, kao i druge direktive koje su implementirane u zakonu.
Osnovna karakteristika tržišta hartija od vrednosti i drugih finansijskih dokumenata je organizovano tržište. Organizovano tržište, vrednost papira je ono mesto na kojim se po unapred utvrđenim pravilima nudi, odnosno kupuje vrednosni papir, javno i od strane poznatog organizatora nad kojim se vrši kontrola rada, nadzor od strane zakona i propisanog organa, ovom prilikom Komisije. Profesionalni investitori su po predlogu zakona oni koji po svom osnovnom delokrugu poslovanja imaju zadatak prikupljanja novca, a to su banke i međunarodne organizacije, kao i druge međunarodne organizacije koji su aktima Vlade za to osposobljeni.
Smatram da u ovu kategoriju moraju biti uvršćeni investicioni fondovi koji se formiraju po zakonu. O povezanim licima u pogledu vrednosti papira ne bi trebalo posebno govoriti, jer je to detaljno regulisano Zakonom o privrednim društvima.
Predlog zakona o hartijama od vrednosti predviđa ko je izdavalac i obaveze izdavaoca koji moraju sastaviti prospekt. U prospektu izdavaoc mora da garantuje istinitost i potpunost podataka koji su naznačeni u istom, po članu 27. Predloga zakona. Po toj osnovi kupac stiče poverenje u vrednosne papire i ima nadu da oni donose profit na koji računa prilikom kupovine vrednosnog papira.
Po Predlogu zakona prospekt se ne traži kada preduzeće izdaje akcije u postupku privatizacije državnog, odnosno društvenog kapitala, u skladu sa zakonom kojim se uređuje privatizacija. Značajno je da svako uključivanje hartija od vrednosti na organizovano tržište vrednosnih papira prethodi registrovanju u Centralnom registru.
Predlog zakona omogućuje trgovanje hartijama od vrednosti inostranog porekla. Sa ovim hartijama od vrednosti, po članu 36. Zakona, mogu trgovati brokerska društva ako su prospekt registrovali i imaju dozvolu od nadležne komisije. Po Predlogu zakona novčani deo osnovnog kapitala za organizatora tržišta kapitala vrednosnih papira, berzanskih poslova, ne može biti manji od milion evra. Za vanberzanske poslove 300.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.
Jedan od učesnika organizovanog tržišta hartija od vrednosti je brokersko-dilersko društvo koje se organizuje po pravilima za privredno društvo. Izuzetak je visina osnovnog kapitala pri osnivanju društva. Po članu 126. to je 50.000 evra, 100.000 evra, 200.000 i 300.000 evra, u zavisnosti od obima.
Zakon posebno reguliše odgovornost brokerskog društva u odnosu na rizik i ono čemu su izloženi. Po članu 147. izloženost riziku brokersko-dilerskog društva prema jednom licu, odnosno prema više povezanih lica ne sme prelaziti 25% kapitala brokersko-dilerskog društva. To je garancija da brokersko društvo ne može da prokocka ulogu klijenta kojim se obraća.
U vezi drugog zakona, o preuzimanju akcionarskih društava koji je podnela Vlada, želim da istaknem sledeće: ovaj predlog zakona spada u red regulisanja finansijskog tržišta. U Predlogu zakona, u 53 člana detaljno su regulisani uslovi i postupak preuzimanja AD, prava i obaveze učesnika u postupku preuzimanja i nadzor nad sprovođenjem postupka preuzimanja akcionarskih društava.
U preuzimanju mogu da učestvuju pojedinačno ili zajednički fizička i pravna lica i investicioni fondovi sporazumno. Svaki učesnik, bilo da je pojedinac ili sporazumno udruženi, obavezan je da obezbedi potrebna sredstva za preuzimanje. Bitno je istaći, kao zaštita akcionara u Predlogu zakona je predviđena obaveza objavljivanja namere za preuzimanje. To se dešava onda kada preuzimač raspolaže sa više od 25% akcija društva koje preuzima.
Po Predlogu zakona, onaj koji stiče akcije nasleđivanjem privremeno ili deobom zajedničke imovine preuzimanje društva nije obavezan da objavi. Po članu 13. Predloga zakona ponuđač je dužan da u roku od jednog dana podnese Komisiji zahtev za odobrenje i objavljivanje preuzimanja. Komisija je dužna da u roku od dva dana to objavi, odnosno odbije i o tome obavesti Centralni registar za hartije od vrednosti.
Bitan je način objavljivanja ponude. Preuzimač je dužan da istu objavi u novinama koja ima tiraž najmanje 100.000 primeraka, kao i elektronski, i na ovaj način smatram da je omogućeno da se najšira javnost informiše o nameri preuzimanja. Što se tiče cene preuzimanja, Predlog zakona utvrđuje ponuđenu cenu, jer akcija ne sme biti niža od prosečne cene akcije u poslednja tri meseca pre objavljivanja.
Dalje, posebno treba naglasiti da ako neko kupi 95% akcija nekog društva, obavezan je da pod istim uslovima otkupi ostale, do 100%. Mišljenja sam da će, kada ovaj predlog zakona zaživi, zloupotrebe u ovoj oblasti biti svedene na najmanju moguću meru.
Što se tiče Predloga zakona o računovodstvu i reviziji, ovaj predlog zakona je davno najavljen. Nacrt zakona je u dva navrata vraćen na dopunu. Najšira stručna javnost je učestvovala u raspravi tog nacrta. Predlog zakona je upućen Skupštini u januaru ove godine. Mišljenja sam da na ovaj način neposredni korisnici mogu da se unapred upoznaju sa namerama predlagača i da svoje dobronamerne primedbe upute radi poboljšanja ponuđenih rešenja.
Smatram da je za svako društvo, pa i za naše, vrlo značajno da sva ona privredna i druga zbivanja koja imaju ekonomski i novčani efekat moraju biti evidentirana i na vreme prikazana. U ovom Predlogu, ovaj deo je dobro regulisan.
Želim da naglasim da ovaj predlog zakona odgovara sadašnjim privrednim i drugim društvima. Smatram da su norme koje su obavezujućeg karaktera, svedene na realne veličine, bez preteranog administriranja sa mogućnošću upotrebe svih savremenih sredstava prenosa i registrovanja podataka.
Posebno pozdravljam i podržavam predložena rešenja u Predlogu zakona u vezi stručnosti pojedinaca koji će biti angažovani u vođenju knjigovodstva i to da privredno društvo prema svojim potrebama određuje i utvrđuje isto.
Ovde želim istaći da je zakonska obaveza u vezi kategorije, ali i stručnosti, kao što su računovođe, samostalni računovođa i ovlašćeni računovođa, u ovoj oblasti prestala da važi sa Zakonom o računovodstvu i reviziji 2003. godine. Takav stav u vezi ovog pitanja može da se proveri i na internet prezentaciji Ministarstva finansija. Neke strukovne organizacije i sada, sredinom 2006. godine, to prikazuju isto kao obavezu, te od svojih članova skupo naplaćuju sticanje takvog zvanja.
Mišljenja sam da bi predlozi koji su dati, dakle, upravo za vraćanje ovih obaveza, vratili struku i stručnost bez stvarnog znanja. Sa moje strane, zalažem se da strukovne organizacije osposobe ekonomske tehničare i ekonomiste za specijalne oblasti u privrednim delatnostima i za kvalitetno vođenje proizvodnje, složenih proizvoda, takozvanog pogonskog knjigovodstva, zatim bankarskog knjigovodstva, budžetskog, itd.
Isto tako, smatram da je u eri elektronskog programskog sastavljanja godišnjih izveštaja poslovanja bilansa uspeha i bilansa stanja, neophodno da budu osposobljeni za sastavljanje i analizu tih izveštaja.
Što se tiče eksterne revizije bilansa privrednih društava, mišljenja sam da ta obaveza treba da ostane samo za velika pravna lica i za one koji imaju akcije na nekoj berzi. Ostala privredna društva u ovoj fazi privređivanja, nakon privatizacije, poslovaće svojim kapitalom, privatnim ili udruženim, pa smatram da će oni najbolje kontrolisati potrošnju svojih para i znati da li je realno.
Uostalom, u Predlogu zakona je predviđeno da poreski organi u svako doba mogu kontrolisati izveštaje svih privrednih subjekata i u slučaju kod utvrđivanja poreske obaveze, ako bi pogrešili nešto, to će najkvalitetnije utvrditi Poreska uprava.
Prikupljanje poslovnih izveštaja u ranijem Zakonu o računovodstvu bilo je povereno Narodnoj banci Republike Srbije što je nasleđeno od nekadašnjeg SDK.
U međuvremenu je donet Zakon o formiranju Agencije za privredne registre i on ima obavezu da prikuplja i evidentira finansijske izveštaje privrednih društava i ostalih subjekata koji su po zakonu obavezni da podnose takve izveštaje. Zalažem se da u narednom periodu ovi izveštaji budu dostavljeni samo ovoj agenciji.
Realno je da državni organi, dakle, isti izveštaj koji se traži od drugih privrednih i pravnih subjekata, na jednom mestu prikupljaju pismeno ili elektronski, zatim taj isti dokument da bude na raspolaganju svim ostalim državnim organima. Pozitivan primer je kod podnošenja godišnjih izveštaja korisnika budžetskih sredstava.
Zalažem se da u eri racionalizacije, u budućnosti državne službe, država sa svojim normativima treba da vodi računa o nametanju administriranja privrednim subjektima.
Predlog zakona o formiranju Komore revizora je realan. Države u okruženju već imaju takvu Komoru. Trebalo bi razmotriti mogućnost da njeno funkcionisanje bude regulisano posebnim zakonom. Mišljenja sam da će predloženi zakoni doprineti razvijanju uz punu kontrolu i stručnost kapitala.
Poslanička grupa G17 plus podržava ove predloge zakona i poziva sve ostale da to učine.