Dame i gospodo, pošto je već odmaklo vreme, hteo bih da vas informišem da mi danas raspravljamo o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike za 2006. godinu.
Pošto često pokušavamo da razvodnimo diskusiju, Poslanička grupa G17 plus u celosti podržava ovaj projekat.
U svakom slučaju, ovakve izmene budžeta se vrše, kao što je u svom ekspozeu i ministar finansija naveo, u situaciji kada se na strani prihoda budžeta ostvari veći priliv, što omogućava da se u ovoj fiskalnoj godini obavi korisno ulaganje.
Vašu pažnju bih želeo da skrenem na nekoliko pitanja Prilikom usvajanja Zakona o budžetu Republike za 2006. godinu, na kraju prošle, 2005. godine, istovremeno smo razmotrili i usvojili Memorandum o ekonomskoj politici za 2006. godinu.
Memorandum je utvrdio fiskalnu politiku, sa sledećim elementima: stabilnost, smanjenje javne potrošnje za 1,3 odsto bruto društvenog proizvoda, nastavak reforme privrede i društva, investicije, naročito inostrane, povećanje izvoza, regulisanje i smanjenje platnog deficita i obaranje javnog duga ispod 50 odsto društvenog bruto proizvoda.
Zakonska regulativa koja je u ovoj oblasti donesena omogućava pozitivna kretanja privrednog rasta, naročito u oblasti tercijalne delatnosti, gde imamo i povećanje zaposlenosti.
U Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu, budžet Republike ima aktivnu ulogu pri kreiranju ekonomske politike, kako za tekuću godinu, tako i za više godina unapred.
To je predviđeno u članu 1. pod tačkom 37), u vezi s Nacionalnim investicionim planom, koji sredstva ostvarena postupkom privatizacije, kreditima i međunarodnim finansijskim novcima, kao i drugim izvorima, raspoređuje za investicije koje podstiču rast zapošljavanja, modernizaciju infrastrukture, koje ubrzavaju privredni razvoj, kontrolišu i omogućuju ravnomerni regionalni razvoj, a istovremeno doprinose poboljšanju standarda stanovništva.
Ideja koja je na početku tekuće godine predočena javnosti često je imala i negativne ocene, a javila su se i utopistička razmišljanja o takvom složenom pitanju.
Međutim, život i osmišljena politika ove vlade i dosledno sprovedena fiskalna politika Ministarstva finansija, naročito u smanjenju tokova u sivoj ekonomiji, jednakom tretmanu svih učesnika, poreskih obveznika, kao i stalna kontrolna naplata utvrđenih obaveza, omogućili su da vizija o Nacionalnom investicionom planu bude pretočena u zakonsku formu, a zatim, u narednom periodu, bude i ostvarena.
Želim istaći pozitivan trend u pogledu realizacije „Mobi 63", što je doprinelo da i ovaj projekat bude realizovan. U svakom slučaju, javno prikazivanje celog procesa prodaje daje legitimitet i garanciju da transparentnost privatizacije daje pozitivan rezultat.
Istovremeno, ovim predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu, deo sredstava ostvarenih privatizacijom državnog kapitala raspoređuje se za povećanje standarda u celoj Republici. Predloženim izmenama Zakona o budžetu, u vrlo kratkom roku će u opticaj ući velika količina novca.
Poznato je i to da je prilikom odobrenja trošenja sredstava utvrđena neposredna namena, na šta je moguće trošiti. Međutim, u praksi je moguće određeno odstupanje i drugačije korišćenje sredstava. Zato smatram da je neophodna sveobuhvatna kontrola načina trošenja ovih sredstava, posebno, aktiviranjem državne revizorske institucije.
Mi smo u prethodnoj tački dnevnog reda raspravljali o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, gde je uvedena interna kontrola. Međutim, i nadležna ministarstva, svako iz svoje nadležnosti, vršiće poseban nadzor prema zakonskim ovlašćenjima.
Isto tako, na osnovu Zakona o državnoj revizorskoj instituciji, koji je usvojen krajem 2005. godine i objavljen u „Službenom glasniku“ br. 101, preuzimanjem prakse drugih zemalja, mi smo prihvatili i regulisali kontrolu, reviziju subjekata, a to su indirektni i direktni korisnici budžetskih sredstava, pravna lica koja direktno ili indirektno koriste javna sredstva.
Ova institucija je ovlašćena i osposobljena za kontrolu i reviziju trošenja sredstava predviđenih u delu budžeta za određene namene. To je samostalan, nezavisan državni organ. Za svoj rad odgovara neposredno Narodnoj skupštini Republike.
Međutim, svoj rad ne može da otpočne dok Narodna skupština ne izabere savete institucije. Neophodno bi bilo da se taj postupak oko izbora što pre završi, da bi ovaj veliki program investiranja u celoj Republici odmah, na početku, mogli pratiti i blagovremeno reagovati.
Što se tiče servisiranja unutrašnjih i spoljnih obaveza države, radi funkcionisanja države i njenih institucija, privrede i svih ostalih, moderno društvo koristi svoje resurse, a da bi sve to moglo funkcionisati, mora se imati kapital u funkciji.
Naše društvo mora što pre da se aktivnije uključi u međunarodno tržište hartija od vrednosti, da aktivira svoje mogućnosti kroz intenzivan rad pri formiranju investicionih fondova, o čemu je ovaj cenjeni dom doneo zakon - Zakon o investicionim fondovima, radi obezbeđivanja što kvalitetnijih sredstava za nesmetani rad privrede i države.
I pored takvih nastojanja, i dalje kao država imamo nasleđena zaduženja u vidu kredita i ostalih obaveza. U Predlogu izmena Zakona o budžetu taksativno su nabrojane obaveze države prema određenim poveriocima.
Smatram vrlo značajnim istaći da je, prema Predlogu izmene Zakona o budžetu, predviđeno da se deo sredstava iz privatizacionih prihoda upotrebi i za otplatu glavnice javnog duga i za kredite za podsticanje privrednog razvoja. Izvršavanjem ove obaveze, država će postati nisko zadužena zemlja.
Dame i gospodo, ciljevi ekonomske politike za 2006. godinu, koji su izraženi i u rebalansu ovog budžeta, nastavak su privrednog razvoja putem rasta izvoza i povećanja učešća stranih direktnih investicija. Realizacija ovih ciljeva doprinela bi poboljšanju strukture i broja zaposlenih, kao i poboljšanju standarda.
Prema ekonomskim kretanjima, ove godine se očekuje stopa privrednog rasta do 8 odsto, kao što smo čuli od ministra finansija, i bruto domaća proizvodnja od 3,5 hiljade dolara po stanovniku, što je vrlo značajno pred pregovore za ulazak u Evropsku uniju.
Smanjenje tokova sive ekonomije pozitivno utiče na kretanje prihoda budžeta u Republici, a to je moguće registrovati po visini ostvarenog poreza na dohodak građana u proteklih osam meseci tekuće godine.
Statistički izveštaji, uporednom analizom, potvrđuju da se vrednost zarade povećava. Primera radi, u julu su povećane 7,7 odsto u odnosu na prošlu godinu, što je vrlo značajno, jer ukazuje na pozitivnu tendenciju privrednog rasta u Republici.
Želeo bih da ukažem na naknadu za korišćenje licence kao neposredni prihod budžeta. Postojeći zakon o koncesijama omogućava široku primenu u slučajevima kada se neko prirodno blago ili druge prirodne pogodnosti ili resursi koriste u privredne svrhe; država ima pravo da traži nadoknadu putem naplate koncesije.
Smatram to značajnim pomakom u ostvarivanju povećanja prihoda u strukturi neporeskih prihoda, kao što je prihod ostvaren izdavanjem licence za mobilnu telefoniju.
Mišljenja sam da je i u drugim oblastima moguće ostvariti takav prihod, kao što je slučaj sa korišćenjem radio-frekvencije u komercijalne svrhe.
Kao što je poznato, predložene izmene i dopune Zakona o budžetu Republike predviđaju za 7 odsto povećanje prihoda i 13 odsto povećanje rashoda, prestrukturiranjem unutrašnje raspodele sredstava.
Na kraju, Poslanička grupa G17 plus podržava predložene izmene Zakona o budžetu za 2006. godinu i poziva i druge da to učine.
Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, danas na dnevnom redu imamo dva zakona, izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje u Republici Srbiji. Poslanička grupa G17 plus oba zakonska teksta u celosti će podržati i predlaže i ostalima da to učine.
Smatram da svako rešenje koje ima za cilj smanjivanje opšteg nameta u društvu predstavlja pozitivan napredak. U ovim predlozima imamo sledeće suštinsko rešenje: smanjivanje opšte stope oporezivanja plata zaposlenih sa 14 na 12, izuzimanje od oporezivanja osnove kod plata za 5.000 dinara, oslobađanje plaćanja poreza na stalno zaposlena invalidna lica i oslobađanje dela doprinosa pri zapošljavanju lica starijih od 45, odnosno 50 godina.
Olakšice koje su predviđene ovim zakonskim tekstom kod privatnika, povećanje osnovice sa dva miliona na tri miliona dinara, što predviđa ovaj predlog zakona. Druga olakšica je izuzimanje od oporezive osnove dela prihoda koji je stečen prodajom kapitala, 200 evra po godini u dinarskoj protivvrednosti. To se vrti već oko deset godina, šta raditi sa ovim porezom, odnosno oporezivati ili ne oporezivati.
Olakšice će u narednom periodu uticati stimulativno na poslodavce da sada zaposlena lica redovno prijavljuju i redovno plaćaju njihove plate, odnosno doprinose i da se poveća zaposlenost.
Vašu pažnju želim usmeriti na sledeće statističke pokazatelje, koji su objavljeni na internet prezentaciji Statističkog zavoda Republike Srbije, a odnose se na broj zaposlenih, odnosno lica koja traže zaposlenje, i to 2001. godine. Indikativna vrednost, što je nasleđeno iz prethodnog perioda, a to je 770.000 građana koji su u to vreme tražili zaposlenje, znači 2001. godine.
Radni odnos su imali, prema ovim pokazateljima, 2.780.000 građana. Sadašnja Vlada, prilikom preuzimanja vlasti 2004. godine, ima sledeći odnos: nezaposlena lica koja traže zaposlenje 950.000, a na evidenciji zaposlenih ima 2.700.000.
Ovo dokazuje da na osnovu ovih evidencija mi imamo oko 50.000 više građana bez posla, malopre gospođa Radeta reče milion nezaposlenih lica, što znači da tranzicija u ovom periodu unazad za dve godine na žalost još uvek nije završena.
Želeo bih da neke mere koje su donete u proteklom periodu navedem. Od strane Vlade, na predlog Ministarstva finansija, u budžetu Republike unazad tri godine predviđena su i realizovana podsticajna sredstva za razvoj poljoprivrednih gazdinstava sa povoljnim kreditnim linijama ili podsticaj sredstava za određene proizvode.
Drugo, otvoren je garancijski fond od strane države za što bolje iskorišćavanje tih kreditnih linija, kao i druge mere sa kojima Vlada usmerava privredna i društvena kretanja.
Nadalje, kao što je poznato, tranzicija društvenog kapitala još nije završena. Danas imamo po opštinama na teritoriji Republike mala društvena preduzeća, koja su bez kapitala i naročite perspektive u pogledu oživljavanja njihove proizvodnje i obezbeđenja zarada zaposlenih u tim preduzećima.
Ta ista preduzeća su navedena u malopre navedenom broju. Mišljenja sam da investiciona klima u ovom periodu ipak se poboljšala i polako se razvija.
Naime, kao pozitivan primer želeo bih istaći uspešnu privatizaciju, odnosno dokapitalizaciju sa strateškim partnerom iz Japana kod AD Duvanske industrije u Senti. Partner kao novi vlasnik u naredne dve godine za razvoj čitave mreže njegovog poslovanja u Srbiji predviđa ulaganja od 100 miliona evra, što je ohrabrujuće.
Smatram da ovakav napredak trebalo bi da usledi u tekstilnoj grani, koja od prošle godine ima povlašćeni izvozni tretman na tržište, a poseban napredak treba da doživi metalna grana privređivanja, naročito zbog toga, jer zbog nekog prethodnog perioda poslovanja, oni su bili među prvih deset izvoznika, sa stotinu hiljada zaposlenih, a po mom mišljenju to ukazuje na vrlo povoljnu strukturu stručnjaka i na njihovo iskustvo.
Što se tiče obrazloženja uz ovaj zakon, predlagač zakonskih rešenja smatra da u narednom periodu neće doći do negativnog uticaja na budžet, jer zapošljavnjem novih radnika obezbeđuje se smanjenje sive ekonomije, smanjivanje nelegalnog rada, veće zapošljavanje i legalna isplata zarada, na koje će biti plaćeni doprinosi za obavezno socijalno osiguranje. Dalje, treba uticati na poboljšanje ukupnog balansa u sferi zapošljavanja, standarda zaposlenih, budžetska primanja za podmirivanja opštih obaveza društva prema budžetskim korisnicima, naročito obrazovanja, kulture, zdravstva, a isto tako i prema policiji, vojsci i ostalim korisnicima budžeta.
Naročito je alarmantan taj odnos zaposlenih i korisnika penzija. Za 30 godina odnos korisnika penzija i zaposlenih je pogoršan. Prema statističkim podacima, objavljenim od strane Republičkog zavoda za statistiku Srbije, u 1970. godini odnos korisnika penzija i zaposlenih je 0,27 koeficijenat. U 1991. godini taj odnos se povećava na 0,43, a početkom 2004. godine taj odnos je već 0,67.
Zato svaka mera za poboljšanje, odnosno povećanje broja zaposlenih je potrebna, a isto tako i obaveza svih na bilo kom nivou odlučivanja koji mogu uticati na poboljšanje ovog odnosa. Smatram da navedene mere iz predloženih zakona za izmene i dopune zakona o dohotku građana i obavezno socijalno osiguranje će doprineti za poboljšanje istih. Predlažem da se ovaj zakon usvoji. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas na dnevnom redu imamo objedinjenu raspravu o Predlogu zakona o hartijama od vrednosti i investicionim fondovima, o preuzimanju akcionarskih društava, kao i Zakon o računovodstvu i reviziji.
U tranzicionom periodu države sve funkcije se nalaze u reorganizaciji. U slučaju Republike Srbije dodatno se vrši prilagođavanje propisa i u odnosu na situaciju kada je bila u savezu SRJ.
U ovom periodu pojedinci, građani postaju i potencijalni preduzimači, odnosno vlasnici sopstvenih jedinica privređivanja koji za sebe i svoju porodicu mogu da obezbede određeni deo sredstava za život.
Kako će ove jedinice privređivanja postojati, živeti i pod kojim okolnostima mogu doći do novca, predstavlja složen odnos okruženja. Šta su u stvari ovi propisi?
Finansijska funkcija privrednog društva i sada i u prošlosti su bili: obavezno očuvanje i jačanje finansijskog ugleda društva, maksimalno korišćenje povoljnih trendova na tržištu novca i kapitala, svođenje na najmanju meru negativnog uticaja monetarnog poremećaja, svođenje na najmanju meru finansijskih rizika poslovanja.
Tačno je da ova načela utiču na poslovanje svih privrednih subjekata, ali da bi to shvatili neophodno je upoznati i prihvatiti i primeniti ih.
Posebno želim istaći da u proteklih 50 godina poslovanja za ondašnja privredna društva neophodna sredstva poslovanja uglavnom su nabavljana putem kredita, odnosno dobavljača, a novi vid poslovanja i nabavke sredstava za poslovanje, naročito za investicije su sredstva nabavljena na tržištu kapitala putem vrednosnih papira.
Ne želim negirati da krediti ubuduće neće nestati, samo želim da naglasim prednost tržišta kapitala o kome danas ovde raspravljamo.
Malopre navedena načela finansijskih poslovanja i da bi ona mogla biti primenjena, ona naročito maksimalno koristi povoljan trend tržišta, novca i kapitala, neophodno je da tržište kapitala funkcioniše. Kako bi tržište kapitala funkcionisalo mora biti regulisano zakonom i drugim podzakonskim aktima.
Prethodni savezni zakon, kao što smo i danas čuli, kao i drugi finansijski instrumenti, u 265 članova reguliše ovo tržište kao osetljivo tržište.
Utvrđen je 21 pojam koji je u pravnom prometu hartija od vrednosti i drugih finansijskih dokumenata regulisao taj zakon. Poređenja radi, zakon o tržištu kapitala Republike Mađarske donet 2001. godine problematiku uređuje u 107 pojmova.
U Predlogu sadašnjeg zakona o hartijama od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata koji ima 262 člana, navedeno je da je zakonodavac sledio bazične principe i standarde osnovne direktive EU koji predstavljaju krucijalni deo akcionog plana u funkcionisanju finansijskih usluga, kao i druge direktive koje su implementirane u zakonu.
Osnovna karakteristika tržišta hartija od vrednosti i drugih finansijskih dokumenata je organizovano tržište. Organizovano tržište, vrednost papira je ono mesto na kojim se po unapred utvrđenim pravilima nudi, odnosno kupuje vrednosni papir, javno i od strane poznatog organizatora nad kojim se vrši kontrola rada, nadzor od strane zakona i propisanog organa, ovom prilikom Komisije. Profesionalni investitori su po predlogu zakona oni koji po svom osnovnom delokrugu poslovanja imaju zadatak prikupljanja novca, a to su banke i međunarodne organizacije, kao i druge međunarodne organizacije koji su aktima Vlade za to osposobljeni.
Smatram da u ovu kategoriju moraju biti uvršćeni investicioni fondovi koji se formiraju po zakonu. O povezanim licima u pogledu vrednosti papira ne bi trebalo posebno govoriti, jer je to detaljno regulisano Zakonom o privrednim društvima.
Predlog zakona o hartijama od vrednosti predviđa ko je izdavalac i obaveze izdavaoca koji moraju sastaviti prospekt. U prospektu izdavaoc mora da garantuje istinitost i potpunost podataka koji su naznačeni u istom, po članu 27. Predloga zakona. Po toj osnovi kupac stiče poverenje u vrednosne papire i ima nadu da oni donose profit na koji računa prilikom kupovine vrednosnog papira.
Po Predlogu zakona prospekt se ne traži kada preduzeće izdaje akcije u postupku privatizacije državnog, odnosno društvenog kapitala, u skladu sa zakonom kojim se uređuje privatizacija. Značajno je da svako uključivanje hartija od vrednosti na organizovano tržište vrednosnih papira prethodi registrovanju u Centralnom registru.
Predlog zakona omogućuje trgovanje hartijama od vrednosti inostranog porekla. Sa ovim hartijama od vrednosti, po članu 36. Zakona, mogu trgovati brokerska društva ako su prospekt registrovali i imaju dozvolu od nadležne komisije. Po Predlogu zakona novčani deo osnovnog kapitala za organizatora tržišta kapitala vrednosnih papira, berzanskih poslova, ne može biti manji od milion evra. Za vanberzanske poslove 300.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.
Jedan od učesnika organizovanog tržišta hartija od vrednosti je brokersko-dilersko društvo koje se organizuje po pravilima za privredno društvo. Izuzetak je visina osnovnog kapitala pri osnivanju društva. Po članu 126. to je 50.000 evra, 100.000 evra, 200.000 i 300.000 evra, u zavisnosti od obima.
Zakon posebno reguliše odgovornost brokerskog društva u odnosu na rizik i ono čemu su izloženi. Po članu 147. izloženost riziku brokersko-dilerskog društva prema jednom licu, odnosno prema više povezanih lica ne sme prelaziti 25% kapitala brokersko-dilerskog društva. To je garancija da brokersko društvo ne može da prokocka ulogu klijenta kojim se obraća.
U vezi drugog zakona, o preuzimanju akcionarskih društava koji je podnela Vlada, želim da istaknem sledeće: ovaj predlog zakona spada u red regulisanja finansijskog tržišta. U Predlogu zakona, u 53 člana detaljno su regulisani uslovi i postupak preuzimanja AD, prava i obaveze učesnika u postupku preuzimanja i nadzor nad sprovođenjem postupka preuzimanja akcionarskih društava.
U preuzimanju mogu da učestvuju pojedinačno ili zajednički fizička i pravna lica i investicioni fondovi sporazumno. Svaki učesnik, bilo da je pojedinac ili sporazumno udruženi, obavezan je da obezbedi potrebna sredstva za preuzimanje. Bitno je istaći, kao zaštita akcionara u Predlogu zakona je predviđena obaveza objavljivanja namere za preuzimanje. To se dešava onda kada preuzimač raspolaže sa više od 25% akcija društva koje preuzima.
Po Predlogu zakona, onaj koji stiče akcije nasleđivanjem privremeno ili deobom zajedničke imovine preuzimanje društva nije obavezan da objavi. Po članu 13. Predloga zakona ponuđač je dužan da u roku od jednog dana podnese Komisiji zahtev za odobrenje i objavljivanje preuzimanja. Komisija je dužna da u roku od dva dana to objavi, odnosno odbije i o tome obavesti Centralni registar za hartije od vrednosti.
Bitan je način objavljivanja ponude. Preuzimač je dužan da istu objavi u novinama koja ima tiraž najmanje 100.000 primeraka, kao i elektronski, i na ovaj način smatram da je omogućeno da se najšira javnost informiše o nameri preuzimanja. Što se tiče cene preuzimanja, Predlog zakona utvrđuje ponuđenu cenu, jer akcija ne sme biti niža od prosečne cene akcije u poslednja tri meseca pre objavljivanja.
Dalje, posebno treba naglasiti da ako neko kupi 95% akcija nekog društva, obavezan je da pod istim uslovima otkupi ostale, do 100%. Mišljenja sam da će, kada ovaj predlog zakona zaživi, zloupotrebe u ovoj oblasti biti svedene na najmanju moguću meru.
Što se tiče Predloga zakona o računovodstvu i reviziji, ovaj predlog zakona je davno najavljen. Nacrt zakona je u dva navrata vraćen na dopunu. Najšira stručna javnost je učestvovala u raspravi tog nacrta. Predlog zakona je upućen Skupštini u januaru ove godine. Mišljenja sam da na ovaj način neposredni korisnici mogu da se unapred upoznaju sa namerama predlagača i da svoje dobronamerne primedbe upute radi poboljšanja ponuđenih rešenja.
Smatram da je za svako društvo, pa i za naše, vrlo značajno da sva ona privredna i druga zbivanja koja imaju ekonomski i novčani efekat moraju biti evidentirana i na vreme prikazana. U ovom Predlogu, ovaj deo je dobro regulisan.
Želim da naglasim da ovaj predlog zakona odgovara sadašnjim privrednim i drugim društvima. Smatram da su norme koje su obavezujućeg karaktera, svedene na realne veličine, bez preteranog administriranja sa mogućnošću upotrebe svih savremenih sredstava prenosa i registrovanja podataka.
Posebno pozdravljam i podržavam predložena rešenja u Predlogu zakona u vezi stručnosti pojedinaca koji će biti angažovani u vođenju knjigovodstva i to da privredno društvo prema svojim potrebama određuje i utvrđuje isto.
Ovde želim istaći da je zakonska obaveza u vezi kategorije, ali i stručnosti, kao što su računovođe, samostalni računovođa i ovlašćeni računovođa, u ovoj oblasti prestala da važi sa Zakonom o računovodstvu i reviziji 2003. godine. Takav stav u vezi ovog pitanja može da se proveri i na internet prezentaciji Ministarstva finansija. Neke strukovne organizacije i sada, sredinom 2006. godine, to prikazuju isto kao obavezu, te od svojih članova skupo naplaćuju sticanje takvog zvanja.
Mišljenja sam da bi predlozi koji su dati, dakle, upravo za vraćanje ovih obaveza, vratili struku i stručnost bez stvarnog znanja. Sa moje strane, zalažem se da strukovne organizacije osposobe ekonomske tehničare i ekonomiste za specijalne oblasti u privrednim delatnostima i za kvalitetno vođenje proizvodnje, složenih proizvoda, takozvanog pogonskog knjigovodstva, zatim bankarskog knjigovodstva, budžetskog, itd.
Isto tako, smatram da je u eri elektronskog programskog sastavljanja godišnjih izveštaja poslovanja bilansa uspeha i bilansa stanja, neophodno da budu osposobljeni za sastavljanje i analizu tih izveštaja.
Što se tiče eksterne revizije bilansa privrednih društava, mišljenja sam da ta obaveza treba da ostane samo za velika pravna lica i za one koji imaju akcije na nekoj berzi. Ostala privredna društva u ovoj fazi privređivanja, nakon privatizacije, poslovaće svojim kapitalom, privatnim ili udruženim, pa smatram da će oni najbolje kontrolisati potrošnju svojih para i znati da li je realno.
Uostalom, u Predlogu zakona je predviđeno da poreski organi u svako doba mogu kontrolisati izveštaje svih privrednih subjekata i u slučaju kod utvrđivanja poreske obaveze, ako bi pogrešili nešto, to će najkvalitetnije utvrditi Poreska uprava.
Prikupljanje poslovnih izveštaja u ranijem Zakonu o računovodstvu bilo je povereno Narodnoj banci Republike Srbije što je nasleđeno od nekadašnjeg SDK.
U međuvremenu je donet Zakon o formiranju Agencije za privredne registre i on ima obavezu da prikuplja i evidentira finansijske izveštaje privrednih društava i ostalih subjekata koji su po zakonu obavezni da podnose takve izveštaje. Zalažem se da u narednom periodu ovi izveštaji budu dostavljeni samo ovoj agenciji.
Realno je da državni organi, dakle, isti izveštaj koji se traži od drugih privrednih i pravnih subjekata, na jednom mestu prikupljaju pismeno ili elektronski, zatim taj isti dokument da bude na raspolaganju svim ostalim državnim organima. Pozitivan primer je kod podnošenja godišnjih izveštaja korisnika budžetskih sredstava.
Zalažem se da u eri racionalizacije, u budućnosti državne službe, država sa svojim normativima treba da vodi računa o nametanju administriranja privrednim subjektima.
Predlog zakona o formiranju Komore revizora je realan. Države u okruženju već imaju takvu Komoru. Trebalo bi razmotriti mogućnost da njeno funkcionisanje bude regulisano posebnim zakonom. Mišljenja sam da će predloženi zakoni doprineti razvijanju uz punu kontrolu i stručnost kapitala.
Poslanička grupa G17 plus podržava ove predloge zakona i poziva sve ostale da to učine.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, pred nama je Predlog zakona o duvanu, koji je predložila Vlada, a koji će poslanička grupa i poslanici G17 plus podržati.
Predlog zakona o duvanu sa svoja 102 člana reguliše tokove jedne poljoprivredne biljke koja je po svojoj specifičnosti i potrošnji, s jedne strane, i zbog vrlo visokog fiskalnog priliva, sa druge strane, odavno prerasla u vrlo atraktivni proizvod. Unazad više stotina godina je svaka državna uprava kontrolisala tokove kretanja duvana i duvanskih proizvoda, sa konkretnim ciljevima ostvarivanja finansijskih prihoda za državu.
I danas je duvan vrlo značajna poljoprivredna biljka, koja se gaji na celoj teritoriji Republike Srbije i predstavlja dobar prihod za domaćinstva koji se time bave.
Regulisanjem proizvodnje duvanskih proizvoda, sa ozbiljnim zahtevima iz člana 26. Predloga zakona, koji propisuje dodelu dozvola za obavljanje proizvodnje duvanskih proizvoda putem tendera i člana 29. Predloga zakona koji predviđa specifične uslove i ispunjavanje posebnih finansijskih i opštih obaveza proizvođača, odnosno budućih proizvođača duvanskih proizvoda, postoje realne pretpostavke da se sadašnje stanje na ovom tržištu, nakon usvajanja ovog zakona, stabilizuje.
S druge strane, od kada je počela industrijska proizvodnja cigareta od duvana, naglo je porasla potrošnja cigareta, a sve više medicinske indikacije ukazuju na uzročnu povezanost između nastajanja određenih bolesti i aktivnog i pasivnog konzumiranja duvana, odnosno proizvoda od duvana.
Svako društvo se, sa manjom ili većom uspešnošću, brani od tih problema. Narodna skupština ovog saziva je donela Zakon o oglašavanju, koji je objavljen u "Službenom glasniku Republike Srbije" dana 16. 9. ove godine, koji reguliše način reklamiranja duvana i duvanskih proizvoda.
Mišljenja sam da propisi koji ograničavaju reklamu, odnosno zabranjuju prodaju duvana i duvanskih proizvoda maloletnim licima, predstavljaju pozitivan pristup ovoj problematici radi zaštite dela stanovništva od vrlo ranog stvaranja navike korišćenja istih proizvoda. Po statističkim pokazateljima deca vrlo rano počinju da konzumiraju i veliki broj njih u adolescentnom periodu života već postaju redovni potrošači duvanskih proizvoda.
Dame i gospodo, u obrazloženju Predloga zakona o duvanu koje je predlagač dao stoji, između ostalog, citiram: "Ovaj predlog zakona omogućiće veću disciplinu učesnika na tržištu duvana i duvanskih proizvoda, a samim tim i bolju kontrolu i sprečavanje pojave sive ekonomije u proizvodnji i prometu duvanskih proizvoda, a time i veći priliv sredstava od javnih prihoda u budžet".
Da bi zadatak kontrole mogao biti dosledno sproveden, Predlog zakona usvaja sistem uspostavljanja javnog registra i evidencije, član 5. Predloga zakona, i to: za proizvođače, obrađivače i proizvođače duvanskih proizvoda, za trgovinu na veliko, za izvoznike i uvoznike duvana i duvanskih proizvoda i poseban registar o markama duvanskih proizvoda.
Registracija je moguća ako pojedini subjekat, koji želi da bude registrovan, ispunjava zakonom predviđene uslove, a period trajanja registracije je pet godina od upisa u registar, odnosno postoji obaveza za obnavljanje registracije.
Smatram da će ročnost registracije subjekata, učesnika u proizvodnji i prometu duvana i duvanskih proizvoda, u budućem periodu pozitivno uticati na pridržavanje propisanih zahteva u ovoj oblasti privređivanja, a istovremeno će uticati na zalaganje svakog subjekta i učesnika da se zadovolje propisani zahtevi i da bude konkurentno sposoban za duži vremenski period.
Formiranjem uprave za duvan, po članu 3. Predloga zakona, umesto dosadašnje Agencije za duvan, poseban naglasak je na fiskalnom karakteru ove grupe proizvoda, kontrolisanju njegovih tokova. Imajući u vidu veliku važnost ovih proizvoda i fiskalni značaj za republički budžet, koji je i dalje odgovoran za obezbeđenje finansiranja javne potrošnje, opravdane su mere i rešenja iz Predloga zakona o duvanu koje sprečavaju ili pak ublažavaju nekontrolisane tokove ovih proizvoda na domaćem tržištu.
Nadzor nad svim tokovima duvana i duvanskih proizvoda posebno je regulisan u članu 78. Predloga zakona. Zbog složenosti problema nadzor nad sprovođenjem obaveza iz Predloga zakona o duvanu podeljeno je po ministarstvima: poljoprivrede, zdravlja, trgovine i finansija.
Smatram važnim posebno istaći rešenje iz Predloga, kao što je malopre ministar u uvodnoj reči rekao, po članu 69. i 70, o formiranju budžetskog fonda radi realizacije preventivnih programa za sprečavanje bolesti koje su povezane sa konzumiranjem duvanskih proizvoda, kojim će upravljati ministarstvo nadležno za poslove zdravlja.
Nadalje, dosadašnja privredna društva koja su bila registrovana kod Agencije za duvan dužna su da se, nakon usvajanja ovog predloga zakona o duvanu, u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu preregistruju kod uprave za duvan, bez posebne naknade, prema članu 95. Predloga zakona.
Na kraju, dame i gospodo, poslanička grupa G17 plus podržava Predlog zakona o duvanu, koji sveobuhvatno obuhvata problematiku iz ove oblasti, i u danu za glasanje glasaće za njega. Hvala.

Dame i gospodo, predsedavajući, sada kada je na dnevnom redu Predlog zakona o Državnoj revizorskoj instituciji, koji poslanička grupa G17 plus podržava, želim da ukažem na neke momente koje smo do sada i u uvodnom izlaganju gospodina Obradovića čuli, a ipak da rasvetlimo.

Pre godinu dana, u julu prošle godine održan je okrugli sto pod nazivom "Uloga vrhovnih revizorskih ustanova u procesu parlamentarne kontrole izvršnih organa vlasti", uz pomoć Kanadskog parlamentarnog centra i angažovanja misije OEBS-a u Srbiji, sa izraženom željom da se što pre pristupi izradi nacrta zakona o državnoj reviziji i u Srbiji. Tom prilikom, na savetovanju, ponuđena je stručna pomoć iz Slovenije, Kanade i Belgije kod izrade nacrta teksta buduće zakonske regulative u Srbiji.

Da je državna revizija stara institucija potvrđuje činjenica da je u Kanadi prvi nezavisni revizor imenovan 1878. godine i do danas aktivno radi; ne on, nego ostali.

Ovom prilikom želim da ukažem, sa kratkim opisom, na rad državne revizije u Kanadi i Sloveniji.

U Kanadi, Kancelarija generalnog revizora, tako se zove, ispituje aktivnost vlade Kanade u oblastima kao što su: zdravlje, kultura, čovekova okolina, finansije, poljoprivreda, transport itd. Ukupno, računovodstvena revizija, koju su obavili u toku 2001. godine, obuhvatila je oko 70 organizacionih jedinica Vlade i njenih agencija, kao i oko 40 javnih preduzeća koji posluju u Kanadi i svetu.

U Sloveniji, ona je prvi put svoj zakon donela 1994. godine, a izmene 2001. i 2003. godine, pod nazivom: "Zakon o računovodstvenom sudu". Državni revizor revidira korisnike javnih sredstava, kao što su: pravna lica javnog prava i njihove jedinice, pravna lica privatnog prava i fizička lica koja su korisnici budžetskih sredstava Evropske unije, državnog budžeta i budžeta lokalne samouprave.

Što se tiče osnovnih ciljeva koji se revizijom žele postići, po analizi iz 2001. godine, u Sloveniji, na prvom mestu, 2/3 slučajeva odnosilo se na ispravnost poslovanja, cirka 12% se odnosilo na slučajeve usklađenosti poslovanja revidiranih subjekata sa zakonskim propisima. U istom obimu su izvršene kontrole u odnosu na ekonomičnost, odnosno efikasnost poslovanja.

Državni revizori u Sloveniji su razvili poseban odnos prema revidiranim subjektima, a to je savetodavna aktivnost. Najčešće, to je davanje mišljenja o raznim pitanjima iz javnih finansija.

Dame i gospodo, Ustav Republike Srbije u članu 72. utvrđuje da, pored ostalog, Republika uređuje kontrolu zakonitosti raspolaganja sredstvima pravnih lica, finansijsku reviziju javnih rashoda i način jedinstvenog organizovanja tih poslova.

Na osnovu toga je Odbor za finansije Skupštine prošle godine imenovao Pododbor od predstavnika parlamentarnih stranaka za pripremu Nacrta zakona o državnoj reviziji.

Ovde želim ukazati na činjenicu da je ovaj predlog zakona rezultat zajedničkog rada Pododbora, čiji sam bio član.

Radi otklanjanja eventualnog dupliranja zadataka, naglašavam da u našem pravnom sistemu imamo Zakon o budžetskom sistemu, u kojem je predviđena budžetska kontrola. Kontrola i inspekcija je regulisana članovima 66, 67. i 68. Zakona o budžetskom sistemu.

Funkcija budžetske inspekcije i revizija po članu 68. Zakona su: provera primene zakona, koja predstavlja proveru korisnika budžetskih sredstava, organizacija preduzeća, odnosno pravnih lica; drugo – ocena uspešnosti i potpunosti interne kontrole; treće – kontrola primene zakona u oblasti materijalno-finansijskog poslovanja i namenskog, zakonitog korišćenja sredstava; četvrto – revizija načina rada koja predstavlja ocenu poslovanja i procesa u korisnicima budžetskih sredstava; peto – davanje saveta u reviziji kada se uvode novi sistemi, procedure i zadaci; šesto – uspostavljanje i saradnja sa eksternom revizijom.

Isto tako, postoji sistem revizije u privrednim društvima, koja je predviđena u Zakonu o računovodstvu i reviziji. U članu 46, citiram: "Revizija se obavlja u skladu sa zakonom, Međunarodnim standardima revizije (MRS) i Kodeksom etike za profesionalne računovođe"; drugo, obavljaju ovlašćeni revizori zaposleni u preduzećima za reviziju; treće, "nadležni organ pravnog lica odlučuje o izboru preduzeća za reviziju".

Bitno je naglasiti da reviziju finansijskih izveštaja može da obavlja isto preduzeće za reviziju, najviše pet godina uzastopno, kod srednjeg preduzeća, odnosno tri godine uzastopno kod velikog preduzeća.

Što se tiče pripreme Predloga zakona, na primeru drugih država, nalaže se da je u reformi državnih institucija neophodna takva samostalna institucija, kao što je državna revizija, predložena ovim predlogom zakona.

Mišljenja sam da je javna rasprava od maja ove godine, uz dostupnost kompletnog teksta od septembra ove godine, u elektronskoj formi, razuman rok za upoznavanje sa ovim tekstom materijala.

Što se tiče Predloga zakona o državnoj revizijskoj instituciji, odmah na početku, u članu 3. Predloga zakona utvrđuje se pravni položaj institucije i to da je najviši državni organ revizije javnih sredstava u Republici, da je samostalan i nezavisan državni organ i da za svoj rad odgovara Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Nadležnosti institucije: obavljanje revizije, može da daje savete korisnicima javnih sredstava, primedbe i mišljenje na buduća zakonska rešenja iz oblasti revizije, utvrđuje kriterijume i vrši priznavanje, nostrifikaciju stručnih zvanja iz nadležnosti, po članu 5. Subjekti revizije iz člana 1. Predloga zakona su direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava, organizacije obaveznog socijalnog osiguranja, budžetski fondovi, javna preduzeća, političke stranke, korisnici sredstava EU.

Sama organizacija i sastav institucije prilagođen je zahtevima i uzeće u obzir praksu susednih država, te je predviđeno da institucija ima predsednika, potpredsednika, Savet i službu.

Institucija će pri obavljanju svojih obaveza primeniti opšta načela revizije i međunarodne standarde. Smatram da su način okončanja revizije i sastavljanje konačnog izveštaja sasvim novi u odnosu na dosadašnji sistem iz ove oblasti.

U članu 39. Predloga zakona predviđa se mogućnost da subjekt revidiranja daje svoje mišljenje na predloženi izveštaj u roku od 15 dana, zatim se zajednički razmatra i izveštaj subjekta revidiranja sa pravom osporavanja ispravnosti pojedinih iskaza.

Institucija u svom radu podnosi godišnji izveštaj do 30. marta tekuće godine za prethodnu godinu, po članu 45, i po potrebi periodični izveštaj.

Smatram da Predlog zakona o Državnoj revizorskoj instituciji obezbeđuje početak aktivnosti na planu revizije, po uzoru na druge države koje takvu instituciju odavno imaju. Poslanička grupa G17 plus u potpunosti podržava i u danu za glasanje glasaće za prihvatanje.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, predsedniče, danas imamo na dnevnom redu set zakona o regulisanju penzijskih odnosa. Najvažniji zakon je Predlog izmena i dopuna Zakona o PIO, zakon o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima, predlog o uplati za PIO za pojedine kategorije osiguranika, tzv. povezivanje radnog staža, a četvrti je predlog zakona o javnom dugu Republike Srbije za PIO zaposlenih radnika, odnosno poljoprivrednika.
Materija koju danas imamo na dnevnom redu Narodne skupštine je vrlo osetljiva, jer reguliše materijalni položaj građana koji su svoj radni vek pod određenim zakonskim uslovima završili, a s druge strane predstavlja moralnu obavezu svih koji su u mogućnosti da doprinose da to stanje bude normalno regulisano.
G17 plus podržava promene koje omogućuju redovno funkcionisanje penzionog sistema. Ovom prilikom, pri reformi penzionog sistema, zakoni koji regulišu uslove i način ostvarivanja prava i isplate penzija moraju imati u vidu da i sadašnji korisnici penzija, kao i budući, imaju pristojne penzije sa kojima mogu da se izdržavaju do kraja njihovog života.
Prilikom razmatranja i odlučivanja o reformi PIO sistema, smatram neophodnim konstatovati opšti razvoj domaće privrede. Budžetom Republike Srbije za 2005. godinu u delu Srednjoročni makroekonomski okvir, na strani 115, pod naslovom - Osnovni prioriteti ekonomske politike, utvrđuje se zadatak Vlade da modernizuje ekonomsko zakonodavstvo, nastavi ekonomsku liberalizaciju radi širenja privatne inicijative, stvara uslove za povećanje zaposlenja na osnovu nacionalne strategije zapošljavanja. Dalje, da bruto društveni proizvod raste najmanje pet posto godišnje prosečno, pa da nadalje preduzme mere za obezbeđenje većeg obima investicija, povoljnu privrednu strukturu sa konkretnim proizvodima i uslužnim programima i povećanjem ulaganja u naučnoistraživački rad, radi formiranja novih preduzeća.
Radi upoznavanja naše javnosti reći ću kako su ovaj problem rešili, primera radi, u susednim državama oko nas, a o tome već je bilo reči u današnjoj diskusiji, međutim, samo o nekim ciframa radnog veka.
Na primer, u Hrvatskoj zakon o PIO iz 2002. godine u prvom stubu javnog penzionog sistema utvrđuje više od pet godina u odnosu na ranije, a to je 65 godina, a o čemu je bilo malopre reči. Invalidnost je restriktivnija od prethodne; umesto invalidskih komisija uvedeni su ovlašćeni veštaci i obavezna revizija svakog nalaza i mišljenja, kao što je malopre kolega pričao.
Produžen je obračunski period iz koga se uzimaju plate za određene penzije. Ukinuta su prava na zaštitni dodatak uz penziju. Uveden je sistem obaveznog penzijskog osiguranja za starost, na osnovu invalidne kapitalizovane štednje, tzv. drugi stub. Sistem dobrovoljnog penzijskog osiguranja je tzv. treći stub, pa, kao što se vidi, mi to isto predlažemo u našem zakonu.
U Sloveniji su zakonom iz 2002. godine uvedena pravila, stimuliše se kasnije penzionisanje, uvećane su navršene godine života za penzionisanje, a to je 63 godine ili 61 godina za žene. Razdoblje za utvrđivanje penzionog osnova je povećano u odnosu na prethodni period, četiri od 10 na 18 godina. Počinje povratak invalidnosti u aktivan život.
Uvedena je državna penzija koju postepeno odobrava državljanima Slovenije starijim od 65 godina koji nemaju drugi prihod ili imovinu, kao što je gospođa Vesna Obradović iz naše poslaničke grupe G17 plus malopre predložila, naime, kod nas se predlog odnosi na 70 godina. Što se tiče indeksacije, utvrđen je princip da penzije ne mogu rasti brže od plata, niti sporije od troškova za život.
Prethodna vlada za dodatno finansiranje penzionog sistema imala je razne dodatne izvore, kao što je bila taksa na alkohol, ako se sećamo. Ozbiljan i trajan pristup u rešenju finansiranja možemo pronalaziti samo u rešenjima koja su trajna.
Kada pogledamo strukturu korisnika penzije, posebnu pažnju moramo posvetiti korisnicima koji su svoj radni vek proveli u obradi zemlje, zemljoradnicima.
U pogledu zakona o javnom dugu Republike Srbije radi preuzimanja obaveze Republičkog fonda za PIO poljoprivrednika nastalih povodom neisplaćenih penzija i novčanih dugova, Republika Srbija preuzima dug Republičkog fonda PIO poljoprivrednika u iznosu od 20 milijardi dinara, koji se odnosi na 20,5 mesečnih neisplaćenih primanja, kao što smo čuli u ekspozeu gospodina ministra. Znači, taj dug se vraća u roku od pet godina.
Smatram da ovaj vid regulisanja duga garantuje da će se isto i ostvariti, a korisnici redovno primati svoje zaslužene penzije.
U svakom slučaju, u narednom periodu, i to što pre, država, odnosno ovaj parlament mora doneti propise za pravilno funkcionisanje tržišta kapitala, da bi na taj način tzv. drugi stub finansiranja mogao što pre zaživeti i da bi korisnici penzija svoje stare dane mogli smireno i bez strepnje za obezbeđenje osnovnih uslova za život živeti.
G17 plus podržava predložene zakonske projekte i glasaće za njih. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, gospodine ministre, na današnjoj raspravi imamo objedinjene zakone o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu i Zakona o budžetu Republike Srbije za 2005. godinu. Poslanička grupa G17 plus oba zakonska teksta podržava.

Vašu pažnju bih želeo da usmerim na izmene i dopune Zakona o budžetskom sistemu.

U obrazloženju zakona o budžetskom sistemu utvrđeno je da su ciljevi budžetskog sistema postizanje makroekonomske stabilnosti države u periodu za koji se određeni prihodi i rashodi utvrđuju, a obično to je kalendarska godina.

Međutim, u sada važećem Zakonu o budžetskom sistemu sistem prikazivanja određenih obaveza preuzetih iz ranijeg perioda prikazuje drugačiju finansijsku sliku, suficit, odnosno deficit. Zato je, po uzoru drugih država u okruženju, predloženo rešenje u Predlogu zakona da knjigovodstveno prikazivanje, vraćanje obaveza po preuzetim kreditima, osnovice po godišnjem, odnosno polugodišnjem prikazuju kao obaveze vraćanja duga, a ne kao rashod u budžetu, što predstavlja pozitivno rešenje. Zato mi i to podržavamo.

Izmena Zakona o budžetskom sistemu odnosi se i na poglavlje u vezi Trezora i Uprave za javna plaćanja, odnosno na spajanje poslova Trezora sa poslovima Uprave za javna plaćanja i formiranje Uprave Trezora. Pored poslova koje su obavljali, Trezor i Uprava za javna plaćanja u budućnosti obavljaju i poslove kao što su obrada ličnih primanja zaposlenih, javna plaćanja, praćenje i kontrola aktivnosti javnih preduzeća, evidentiranje i praćenje državne pomoći i drugo.

Isto tako, na ovaj način će biti omogućeno da nova objedinjena uprava za Trezor kroz teritorijalnu pokrivenost obavlja njenu aktivnost na efikasan način. Istovremeno će se ostvariti kontinuirano informisanje Trezora o ostvarivanju priliva sredstava i odliva budžetskih sredstava, koje će omogućiti da se izvršavanje javnih rashoda za sve direktne i indirektne korisnike budžetskih sredstava Republike vrši sa jednog istog računa.

Član 23. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, kojim se menja osnovni tekst zakona, član 64, preciziranjem određenih obaveza direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava u odnosu na izvršavanje na kraju budžetske godine tj. naredne godine, i to u stavu 1. koji utvrđuje postupak pripreme, sastavljanja i podnošenja završnih računa korisnika budžetskih sredstava, naročito iz razloga da u budućnosti isključi situacija koja je nastala do ove godine, kao što je malopre ispred mene kolega poslanik rekao da Republika Srbija za 2001, 2002. i 2003. godinu nije prezentovala završne račune Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Sadašnji Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu obavezuje nadležno ministarstvo da do 15. maja, po završetku budžetske godine, pripremi nacrt zakona o završnom računu budžeta Republike za prethodni period i podnese Vladi Republike Srbije. Isto tako lokalne samouprave svoj završni račun moraju pripremiti i podneti predlog odluke svojim skupštinama do 1. juna.

Promenjeni organizacioni oblik komuniciranja Ministarstva finansija sa lokalnim organima vlasti putem objedinjenog organa uprave za trezor i na lokalnom nivou će ubuduće menjati svoj oblik delovanja. Dakle, kao što je predloženo u članu 25. Predloga zakona o izmenama budžetskog sistema, koji se odnosi na član 73. osnovnog zakona, u stavu 1. posle tačke 6) dodaju se nove tri tačke koje regulišu nove zahteve za potrebe konsolidovanog računa trezora, kao što je obaveza da evidentiraju direktne i indirektne korisnike budžetskih sredstava i budžet lokalne vlasti, zatim korisnika sredstava organizacije obaveznog socijalnog osiguranja, kao i podračune direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava i lokalnih vlasti.

Na ovaj način postiže se efikasna kontrola, a istovremeno se uspostavlja odgovornost za trošenje budžetskih sredstava. Smatram potrebnim da predložena rešenja povećaju finansijsku disciplinu svih korisnika budžetskih sredstava, kako na planu naplate, isto tako i pri trošenju istih. Kao dobra rešenja poslanička grupa G17 plus podržava.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa G17 plus podržava i glasaće za set poreskih zakona koji su na dnevnom redu, a ja ću se zadržati samo na zakonu o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost.

Osnovni zakon, kao što znamo, donet je jula 2004. godine i stupio je na snagu ove godine. Iz ekspozea ministra finansija gospodina Dinkića čuli smo da priliv sredstava u budžet Republike Srbije za prvih pet meseci pokriva sve izdatke koji su budžetske obaveze, a to je sa stanovišta korisnika budžetskih sredstava pozitivna činjenica, to je znak da Vlada i institucije efikasno deluju.

Predložene izmene i dopune Zakona o porezu na dodatu vrednost predviđaju dalje smanjenje poreske stope na taj način što se određeni proizvodi i usluge iz opšte stope oporezivanja (a to je 18%) stavljaju u nižu kategoriju oporezivanja (8%). Na ovaj način, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost predviđa da proizvodi koji u reprolancu predstavljaju celinu, kao što su proizvodi za ljudsku ishranu, budu oporezovani nižom stopom poreza.

Predložene izmene Zakona o porezu na dodatu vrednost predviđaju nižu stopu za sledeće proizvode. Dakle, kao što smo čuli, to je značajno kod žitarica (a kod pšenice naročito, jer sada je ova stavka značajna kod formiranja cene pre žetve), uljarica, šećerne repe i suncokreta, soje, uljane repice, zato što će doći na red idućeg meseca.

Stočari u narednom periodu mogu po nižoj stopi nabaviti lekove za lečenje stoke. Veoma je važno istaći da je, za razliku od dosadašnjih rešenja, kompletna krmna smeša za ishranu stoke prebačena u povlašćenu stopu oporezivanja, a to je značajno za naredni period, i biće smanjena za 10% stopa oporezivanja stočne ishrane, kao i žive stoke.

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost menja se način oporezivanja kod prvog prenosa prava raspolaganja na novoizgrađenom stambenom objektu.

Iz člana 4. stava 3. tačke 7) osnovnog zakona propisuje se posebna stopa od 8%, sa ograničenjem da objekat bude korišćen najmanje pet godina za te potrebe. Dakle, to pojeftinjuje tržišnu cenu stanova, a pospešuje stanogradnju.

Uočeni problem novog načina plaćanja poreza u oblasti donacija, humanitarne pomoći u stvarima koriguje se na osnovu člana 27. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost, tako što se predviđa, ako je Ministarstvo zdravlja platilo PDV za dobra koja su uvezena i predmete iz ugovora o donacijama i humanitarne pomoći, mogućnost refundiranja PDV-a od početka ove godine.

Na ovaj način oni koji su do sada morali izdvojiti sredstva za PDV za humanitarnu pomoć, o čemu je javnost preko medija, naročito u toku maja i aprila ove godine, često bila obaveštena, mogu ta sredstva refundirati prema predviđenoj proceduri. Isto to pravo refundacije PDV-a pri nabavci dobara i usluga imaju i verske zajednice.

G17 plus podržava ovaj set zakona i glasaće za njih.

Dame i gospodo, gospodine ministre, gospodine predsedniče, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona koji je pred nama je dobar zakon u odnosu na stanovništvo i očuvanje standarda stanovništva. Poslanička grupa G-17 plus će podržati ovaj zakon.

Kao što je poznato iz člana 2. osnovnog zakona, akcizni proizvodi su: derivati nafte, duvanske prerađevine, alkoholna pića i određeni uvozni poljoprivredni proizvodi i kafa; proizvodi koji su po Zakonu o akcizama predstavljeni kao kategorija proizvoda i robe koja podleže posebnom oporezivanju. Na ovaj način država obezbeđuje stalan priliv sredstava u budžet, a sa druge strane, obezbeđuje da zajednički troškovi države budu redovno isplaćivani.

U budžetu Republike za ovu godinu predviđene su 82 milijarde dinara, odnosno 21% ukupnog priliva u budžet Republike Srbije.

Kao što je malopre već utvrđeno, uvođenjem poreza na dodatu vrednost, koji se primenjuje u Republici Srbiji od 1. januara 2005. godine, dobili smo određeni pozitivan priliv sredstava i, prema tome, akcizne proizvode možemo ubuduće drugačije tretirati. Posebnim zalaganjem Vlade Republike Srbije, kao i Ministarstva finansija kod inostranih kreditora, a naročito kod MMF-a, Londonskog i Pariskog kluba, obezbeđene su posebne pogodnosti radi smanjivanja spoljnog duga države, i to delom otpisa duga ili pak usmeravanjem njihovog potraživanja, isplaćivanjem. Vlada nadalje preuzima mere za smanjivanje javne potrošnje, a naročito merama za smanjivanje materijalnih izdataka.

Zašto je ovo potrebno naglasiti? Smatram da se preusmeravanjem, odnosno smanjivanjem opšteg duga države prema spoljnim kreditorima omogućava da se dnevni priliv sredstava usmerava na poboljšanje dnevne likvidnosti države, a to znači da se redovno isplaćuju mesečne obaveze prema penzionerima, zdravstvenim ustanovama, školama, policiji itd.

Dame i gospodo, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama predviđa dve osnovne izmene: utvrđivanje minimalne akcize kod duvanskih prerađevina i druga izmena je kod primenjivanja akcize na derivate nafte. Minimalna akciza, kao što predviđa zakon o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, utvrđuje se po posebnom predlogu zakona na bazi cena tzv. najpopularnijih kategorija koje imaju najveći obim prodaje u Republici Srbiji u proteklom polugodištu. To istovremeno znači da akciza u svakom slučaju ne može biti niža u apsolutnom iznosu ni kod jedne kategorije proizvoda od minimalne akcize.

Druga izmena je kod utvrđivanja primenjivanja akcize na derivate nafte. U slučaju povećanja proizvođačkih cena derivata nafte zbog rasta cena sirove nafte na svetskom tržištu, Vlada Republike Srbije biće ovlašćena da privremeno smanji iznos akcize za koju su povećane proizvođačke cene, i to najviše do 20% iznosa. Predlagač zakona sa ovim izmenama predviđa da ova dodatna interventna mera na ovaj način utiče na stabilnost cena ovih proizvoda na domaćem tržištu.

Kao što je malopre kolega naznačio, na Odboru za finansije Narodne skupštine prilikom razmatranja ovog zakona posebno je bilo reči o akcizama na tečni gas za grejanje u domaćinstvu, kao i pogonsko gorivo kod automobila i slično. Posebno je naglašeno da ovaj zakon to ne predviđa, iako se u javnosti pronela vest o istom.

Smatram da ovaj predlog zakona predstavlja, s jedne strane, usaglašavanje domaćih ekonomskih propisa sa standardima Evropske unije, a sa druge strane, daje mogućnost Vladi Republike Srbije, odnosno nadležnom ministarstvu da izvrši određene intervencije kod cene naftnih derivata u slučaju rasta cena sirove nafte na svetskom tržištu, što ima neposredan uticaj na domaće tržište. Zato G17 plus podržava ovaj zakon i predlaže ostalim parlamentarnim strankama da ga u danu za glasanje isto podrže.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, sada  na dnevnom redu Skupštine je Predlog zakona o radu, koji je predložila Vlada Srbije. Važeći zakon o radu izdržao je svega tri godine. Radno angažovanje i situacije koje su regulisane postojećim zakonom sada su predstavljene savremenim rešenjima, kako je okarakterisao u obraćanju ministar Lalović, i određene vrednosti regulisane.

Nova dostignuća, opšte prihvaćena pravila u EU, kojoj želimo da se približimo, smatram da su predložene mere iz člana 18. u vezi zabrane neposredne i posredne diskriminacije lica koja traže zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože itd, kao i druge norme koje predviđa Konvencija Međunarodne organizacije rada i evropske direktive ugrađene su u ovaj predlog zakona.

Dame i gospodo, vašu pažnju bih želeo da usmerim i zadržim na sledećem pitanju, koja su u vezi sa zaposlenjem, a što smatram da poslodavci, društvo u celini, a i sami pojedinci koji traže zaposlenje moraju poštovati.

Prvo, stručno znanje, učenje, edukacija u toku radnog veka, odnosno obaveze i prava zaposlenog u odnosu na poslodavca radi ostvarivanja ovog prava.

Drugo, stalnost rada, odnosno radni odnos na neodređeno, odnosno određeno vreme, mogućnost zloupotrebe ove institucije, odnosno obaveze svih činilaca radi preventivnog delovanja u ovoj oblasti.

Poznato je da stručnost u tranziciji društva nije visoko cenjena. Stručnost pojedinaca sve više treba da dođe do izražaja, ali generacije koje nisu u mogućnosti da radno budu angažovane razmišljaju o pronalaženju njihove bolje budućnosti na drugim prostorima. G17 plus po ovom pitanju se zalaže za jasno definisanje obaveza i utvrđivanje jasnih, ekonomskih parametara da ukupna privredna aktivnost, a samim tim dobri poslovni rezultati privrednih subjekata, budu pokretačka snaga društva i obezbeđivanje novih radnih mesta, naročito novim generacijama.

U vezi ove pojave u Predlogu zakona o radu u članu 49. opredeljenja su pozitivna. Svaka struka, svaki poslodavac, firma, mora sam svojim unutrašnjim dokumentima regulisati i omogućiti stručno usavršavanje, obezbeđenje svojih zaposlenih. Smatram da ovom pitanju i opšti i posebni kolektivni ugovori, svaki u svojoj specifičnosti, moraju posvetiti potreban prostor, da bi sadašnji i budući zaposleni imali mogućnost usavršavanja znanja, odnosno inovacije istog. Pozitivna je tendencija da i kod nas i u okolnim državama dolazi do spoznaje da bez diplomiranih inženjera, tehnologa i drugih profila visokoobrazovanih ljudi nema napretka i firme ne mogu postizati dobar poslovni uspeh.

Drugo pitanje koje želim da istaknem to je stalnost rada. G17 plus u svom programskom opredeljenju se zalaže za kvalitetno izvršavanje obaveza na svim nivoima, i sa strane poslodavca i zaposlenog. Među ostalima, iz tih razloga stalnog zaposlenja rezultati rada se ne ostvaruju.

Zašto smatram da ovo pitanje zaslužuje posebnu pažnju? Zato što je u članu 37. stav 1. "radni odnos na određeno vreme može da se zasnuje za obavljanje određenih poslova samo za period koji neprekidno ili sa prekidima traje najduže tri godine". Namera predlagača zakona je dobra, da rok na koje radni odnos na određeno vreme može biti zaključen, najduže do tri godine, jeste pozitivna stvar, jer u životu ima ekstremnih događaja, koje opšta norma kao što je zakon na sličan način može da reguliše.

Primena ove institucije u praksi omogućava drugačije tumačenje.

Naime, poslodavci radi svoje bezbednosti sa zaposlenima zaključe ugovor na određeno vreme, recimo tri, odnosno šest meseci za obavljanje većine poslovnih zadataka, i na ovaj način periodično obnavljaju broj zaposlenih u svojim firmama i nemaju potrebe da cene da li određeni zaposleni dobro radi ili ne.

Smatram da su u Predlogu zakona ostavljene odgovarajuće slobode u slučaju neizvršavanja radnih obaveza radnika da poslodavac može dati otkaz po članu 179. ako zaposleni ne ostvari rezultat rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova, ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu, ako usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena prestaje potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla. Zato smatram neopravdanim praksu da zaposleni neopravdano budu izloženi tzv. radu na određeno vreme.

Istovremeno želim da ukažem na pozitivno rešenje Predloga zakona u angažovanju inspekcijskih organa i predložena rešenja u vezi zadržavanja od izvršenja određenih rešenja poslodavca, ukoliko smatraju da su suprotna zakonu i podzakonskim aktima do pravosnažnosti odluke nadležnih organa, po članu 270. Predloga zakona.

Predložena rešenja u Predlogu zakona o radu u pogledu zaštite zaposlenih kada poslodavac bankrotira u sledećem periodu tranzicije će biti vrlo aktuelna.

Da ova problematika nije samo u našim ekonomskim okolnostima aktuelna govori i to da je EU svojim direktivama i izmenama tih direktiva morala zaštititi svoje zaposlene, te isto preporučuje da i ostale države koje žele da se priključe EU to učine.

Prema tome, ne stoji kritika da je to izmišljotina samo za naše dnevno-političke potrebe države u tranziciji. Ovaj ozbiljan problem smatram da ni jedna firma sama ne može rešiti, zato formiranje Fonda solidarnosti dugoročno obezbeđuje odgovarajuće rešenje za taj problem.

Istina je da od ekonomske moći države zavise ekonomska davanja, kao što smo u obrazloženju ministra na kraju jučerašnje rasprave čuli. Naše su mogućnosti za sada skromne i ovaj sistemski zakon treba da omogući da ubuduće isto bude bolje.

Određena predložena rešenja su dopunjena amandmanima poslaničke grupe G17 plus, koja smatra da treba da budu ugrađeni u zakonski tekst, da bi zakon u primeni bio efikasniji. G17 plus smatra da predložena rešenja iz teksta zakonu o radu odgovaraju sadašnjim potrebama i mogu pozitivno da unaprede zapošljavanje, i podržava i glasaće za to. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, gospodine predsedniče, danas na dnevnom redu imamo dva zakonska projekta i to: Predlog zakona o socijalno-ekonomskom savetu i Predlog zakona o mirnom rešavanju radnih sporova.

G17 plus je za zakonsko regulisanje ove važne oblasti, kao što je socijalno-ekonomska sfera društva. U našem društvu, u odnosu na ovu problematiku, pored zakonske regulative, potrebna je promena odnosa svih učesnika, načina razmišljanja i načina rešavanja važnih sporova. Smatram da određeni interesi u sferi poslovanja moraju biti predviđeni i unapred određeni mehanizmi za njihovo rešavanje.

Predlog zakona o socijalno-ekonomskom savetu predviđa da će biti socijalno-ekonomski savet za rešavanje ovog pitanja, koga će činiti predstavnici Vlade, poslodavaca, sindikata.

Oblasti koje će razmatrati ovo telo su: kolektivno pregovaranje, uticaj ekonomske politike na socijalna pitanja, politika zapošljavanja, politika zarada, cena i dr.

Kao što je u uvodnom izlaganju i obraćanju ministar, gospodin Lalović, rekao naše zakonodavstvo moramo usaglasiti sa normama Evropske unije, Zemlje zapadne demokratije, u kojima se socijalni dijalog smatra jednom od osnovnih poluga političkog i ekonomskog sistema, u potpisivanju socijalnog sporazuma u ovoj oblasti su daleko odmakle. Neke od tih država, Francuska, Nemačka, Danska već su više puta menjale, razradile i unapredile svoj socijalni sporazum, a u Holandiji, gde je tržište rada najuspešnije rešeno, socijalni ugovori su zaključeni još 1981. godine. Susedna Mađarska, koja je svoju tranziciju počela početkom devedesetih godina prošlog veka, već 1991. godine donosi poseban zakon koji reguliše uslove za poboljšanje i mere za ublažavanje posledica nezaposlenosti.

Dame i gospodo, smatram da su najbolje mere za uspešno sprovođenje zapošljavanja ukupne mere koje se predviđaju za strategiju privrednog razvoja države. Kao što je i u Predlogu zakona predviđeno, kolektivno pregovaranje će biti jedna od značajnih oblasti u aktivnosti socijalno-ekonomskog saveta.

Kolektivno pregovaranje i kolektivni ugovori su vrlo značajna tekovina organizovanosti radnika. Međutim, u određenim trenucima, u vremenskom periodu razvoja pojedinih društava dolazi do zastoja na ovom planu.

Činjenica da je na Konferenciji Međunarodne organizacije rada, održanoj u Ženevi 1981. godine, na svojoj 67. sednici, usvojen Sporazum za pospešivanje kolektivnog pregovaranja.

Samim tim je potvrđena i izjava da među državama sveta što pre dođe do izrade takvog programa koji će dovesti do stvarnog priznavanja institucije kolektivnog pregovaranja, govori u prilog tome da smo ovim našim Predlogom zakona o socijalno-ekonomskom savetu i ovo pitanje pozitivno razrešili.

Socijalno-ekonomski savet predviđen u Predlogu zakona upravo ima takvu obavezu da na nacionalnom nivou uradi sve da takva međunarodna tekovina bude realizovana i u našem zakonodavstvu u odnosu na neposredno primenjivanje u praksi.

Plate i cene rada su vrlo značajne ekonomske kategorije i po pitanju strategije ekonomskog stanja, kao faktor koji utvrđuje profitabilnost određene grane ili, pak, pojedinog privrednog subjekta.

G17 plus se maksimalno zalaže za osnovnu ideju da osnovna ekonomska obaveza u oblasti plata ponovo bude afirmisana, da zarađene plate radnicima redovno budu isplaćivane. Smatram da ekonomsko-socijalni savet već na početku svog delovanja mora ovo pitanje vrlo temeljno da razradi i preporuči drugim organima izvršne vlasti mere da kompanije, privatizovane ili ne, redovno izvršavaju svoje obaveze prema svojim zaposlenima.

Dame i gospodo, mišljenja sam da je vrlo pozitivno rešenje da je u Predlogu zakona jedno odvojeno telo, socijalno-ekonomski savet, koje je po ovom zakonskom predlogu nezavisno telo, razmatra i stalno prati predviđenu oblast i sva zbivanja u istoj, nezavisno od aktuelne politike Vlade, odnosno trenutnog političkog uticaja vladajuće strukture.

U članu 10. stavu 3. Predloga zakona naglašeno je: "Ministarstvo je dužno da u roku od 30 dana od dana dostavljanja mišljenja obavesti Socijalno-ekonomski savet o svojim stavovima". Po pitanju vertikalne linije povezanosti socijalno-ekonomskog saveta sa nivoa Republike, pokrajine i lokalne samouprave, smatram da bi trebalo da bude čvršća i obavezujuća. Naime, u članu 15. Predloga zakona je samo naznačeno da ima i lokalnih saveta, bez utvrđivanja posebnih zadataka, odnosno obaveza osnivanja istih.

Dame i gospodo, drugi zakon je zakon o mirnom rešavanju radnih sporova. Ovaj predlog uvodi novu instituciju u sistem rešavanja radnih sporova radnika, a to je institucija arbitra.

U Predlogu zakona utvrđeni su arbitri. U sadašnjoj situaciji kada su mnoge društvene firme privatizovane novi odnosi nisu regulisani na valjan način i dolazi do raznih sporova. S jedne strane zbog različitog tumačenja obaveza novog većinskog vlasnika u odnosu na stare dugove prema radnicima istog pravnog subjekta, koji su po Zakonu o privatizaciji posebno određeni, kao i akcionari, suvlasnici. Oni su ti mali akcionari, a sa druge strane su zaposleni koji od te iste firme imaju stara potraživanja, često po više mesečnih i godišnjih plata.

U nedostatku institucija za mirno rešavanje ovakvih i drugih radnih sporova često dobre firme propadaju i postaju neplatiše svojih eksternih i internih obaveza, pa propada kapital i osnovna tražnja radnika za isplatu ličnih primanja. Ovaj zakonski projekat za mirno rešavanje radnih sporova upravo za takve slučajeve nudi institucionalno rešenje sa uvođenjem nezavisnih arbitara putem agencije za mirno rešavanje radnih sporova sa određenim unapred utvrđenim licima, odnosno arbitara.

Predlog zakona predviđa dve mogućnosti i to: kolektivni i individualni sporovi. Obično kada je situacija toliko bezizlazna, u kojoj su svi zaposleni u istoj meri ugroženi, onda dolazi do štrajka. Ti slučajevi završavaju se kolektivnim sporovima. Želim da ukažem da za mirno rešavanje sporova mora postojati spremnost učesnika u sporu, da to žele mirno rešiti.

Mirno rešavanje sporova na način kako to predviđa Predlog zakona iz sadašnje prakse, a razlika je samo u tome što će redovni sudovi i dalje raditi svoj zadatak, a u Predlogu zakona je predviđena "hitnost". Predlog zakona predviđa tri dana za pokretanje slučaja, a druga pretpostavka za mirno rešavanje spora je "spremnost" za mirno rešavanje spora.

Institucija mirnog rešavanja radnog spora nije sud, već da učesnicima u sporu ukaže na moguće racionalno rešenje sporne situacije, a nije obavezujuće stranama u sporu. To je predviđeno članovima 2. i 6. Ako

prihvate smatraće se da je aktuelan spor razrešen, te nema potrebe za redovnim sudovima da isti problem rešavaju.

Želim da ukažem na član 52. stav 2. Predloga zakona gde je utvrđeno da se uslovi za ostvarivanje prava za nagradu i naknadu troškova arbitara i njenu visinu utvrđuje Vlada Republike Srbije svojim aktom. Ovo pitanje posebno je osetljivo zbog toga što se radi obično o zaposlenima koji inače nemaju sredstava za život; nisu primili mesecima platu i onda od takvih učesnika tražiti naknadu je vrlo sporno. Smatram da ovu odredbu jasno treba definisati, radi javnosti i budućih učesnika u ovim sporovima.

Dame i gospodo poslanici, G17 plus podržava oba zakonska projekta i preporučuje ostalima da ih prihvate.

Dame i gospodo, predsedniče, gospodine ministre, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća, koji je donet 2001. godine, u proteklom periodu je već dva puta menjan, što dovoljno govori o tome da država u tranziciji svoje zakone, koji u sebi neposredno ili posredno sadrže ekonomske propise za koje je inopartner zainteresovan, mora prilagoditi novim izazovima, i to da budu primamljivi za ino-kapital, da ima bitne propise koji su slični ili identični sa onima koje inostrani privrednici imaju na sličnim tržištima.

Poslanička grupa G17 plus podržava u celini predloženi zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća određuje na koji način će se međunarodni računovodstveni standardi, koji su u obaveznoj primeni od početka 2004. godine, primenjivati pri utvrđivanju osnovice za obračun poreza na dobit preduzeća.

Primera radi, član 7. Predloga zakona, koji se odnosi na član 10. osnovnog zakona, reguliše amortizaciju; čuli smo malopre u uvodnom izlaganju gospodina ministra da se amortizacija stalnih sredstava razvrstava u pet grupa. Do sada podzakonskim aktom i nomenklaturom osnovnih sredstava za amortizaciju predviđeno je više stotina kategorija, sa različitim stopama za amortizaciju osnovnih sredstava.

Što više odstupa od dosadašnjeg načina obračuna, a to je degresivni metod otpisa, što je predviđeno za većinu stalnih sredstava u kategoriji dva i pet Predloga zakona, smatram da je ovaj način otpisa stalnih sredstava time povoljniji za proizvodne delatnosti u odnosu na proporcionalni metod koji je do sada bio na snazi.

Želim da istaknem da su u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća predviđene olakšice kod investiranja vrlo pozitivan pomak za podsticaj novih investicija. Poreski kredit predviđa da će privredni subjekt od uloženih sredstava za nabavku opreme i mašina svoje osnovne delatnosti, od svoje poreske osnovice, na šta može da plati porez na dobit 20%, odbiti na razliku obračuna i platiti porez na dobit, kao i akontaciju za narednu godinu.

U članu 48. Predloga zakona o izmeni i dopuni predviđeno je sledeće: procenat 20 je ostavljen, s tim da u istom obračunskom periodu može to da bude do 50% od obračunatog poreza u godini u kojoj je investicija izvršena. Drugo, za mala preduzeća, taj odnos od 40% do 70% je predviđen.

Treće, novim članom 48a je taksativno nabrojano 16 delatnosti, to smo već malopre čuli, to su: poljoprivreda, proizvodna delatnost tekstila i prediva, proizvodnja mašina i uređaja itd, u kojima se priznaje poreski kredit čak 80% od uloženih sredstava.

Na kraju, ako posebnim zakonom, propisom bude utvrđeno da određene delatnosti treba da se brže razvijaju, Vlada može i za te slučajeve odrediti dalje povlastice.

Dame i gospodo, ono što je najbitnija novina ovog predloga zakona o izmeni i dopuni Zakona o porezu na dobit preduzeća, to je član 25, što znači izmena člana 39, kojim je utvrđen procenat za utvrđivanje dobiti preduzeća, a to je 10%. Moram naglasiti da je taj procenat jedino za 2004. godinu bio 14%. U ranijim godinama taj procenat je bio duplo veći, tj. 20%.

Iz ovoga proizilazi, po meni, jasna poruka sadašnjim i budućim privrednicima, preduzećima: prvo, da dalje svoje privrede razvijaju na ovim prostorima; drugo, da isti legalizuju svoje poslovanje, što znači da se smanji siva ekonomija; treće, redovno izvršavaju svoje obaveze prema svima sa kojima su u poslovnoj fiskalnoj obavezi, a prema tome i prema državi, i da plate porez na dobit.

Predlažem svim parlamentarnim strankama da podrže i prihvate ovaj predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o porezu na dobit preduzeća.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, pred nama je na ovoj sednici jedan novi sistemski zakon, a to je Predlog zakona o porezu na dodatu vrednost. Ako polazimo od toga da svaka država svoje izdatke pokriva i obezbeđuje ubiranjem određenih prihoda putem poreza, dažbina i taksi, onda je ovo još jedan zakon u nizu koji zahteva posebnu pažnju.

Poslanička grupa G17 plus podržaće ovaj predlog zakona. Kao što je ministar Dinkić u svom obraćanju juče isticao, ovaj novi porez je bolji nego postojeći sistem oporezivanja i ubiranja poreza na promet, zamenjuje ga novim, savremenim, što se primenjuje u državama sa razvijenom ekonomijom i socijalnim sistemom.

Ovakav zakon imaju države u bivšoj Jugoslaviji, osim već navedenih, mislim na Bosnu i Hercegovinu.

Porez na dodatu vrednost definiše u članu 1. Predloga zakona da je to opšti porez na potrošnju koji se obračunava i plaća na isporuku dobara i pružanje usluga, u svim fazama proizvodnje i prometa dobara i usluga.

Do sada je plaćanje poreza na promet proizvoda i usluga vršeno na kraju proizvodnog ciklusa, kada je ista prodata krajnjem potrošaču, odnosno krajnjem korisniku usluga. Na taj način je ušao u budžet kao opšta potrošnja. U međuvremenu, u dosadašnjoj fazi kod sirovina, repromaterijala, raznih proizvoda koji su ugrađeni u osnovni proizvod, pomoću izjava proizvođača plaćanje poreza je odlagano.

Ovaj predlog zakona o porezu na dodatu vrednost utvrđuje osnov poreza na dodatu vrednost i ko je oslobođen tog poreza: kategorije malih poreskih obveznika, čiji promet dobara i usluga nije veći od dva miliona dinara. Posebna kategorija obveznika, to su poljoprivrednici, kojima se priznaje PDV, nadoknada u iznosu od 5% na vrednost dobara i usluga. Navodi i turističke agencije koje pružaju turističke usluge kao posebnu kategoriju, kao i promet polovnih dobara i umetničkih slika.

Dame i gospodo, vašu pažnju bih želeo da usmerim na pojam - mali poreski obveznik. Mali obveznik poreza u smislu člana 33. stav 2. Predloga zakona o porezu na dodatu vrednost predstavlja onaj koji kupuje dobra, robu i usluge i plaća porez koji je već ugrađen. Taj isti, prvo, nema pravo na iskazani PDV u svojim računima. Drugo, nema pravo na odbitak prethodnog poreza. Treće, nije dužan da vodi evidenciju o porezu na dodatu vrednost, kako je propisano odredbama ovog predloga zakona o porezu na dodatu vrednost.

To u praksi znači da će taj mali poreski obveznik ubuduće morati da ukalkuliše svoju cenu, odnosno u svoju cenu kod svojih proizvoda ili pak usluga, zajedno sa porezom na dodatu vrednost. Male korisnike ove poreske olakšice podstiče na drugi način da se organizuju i da imaju svoju prednost u korišćenju PDV.

Način podnošenja obračuna i plaćanja poreza na dodatu vrednost; po članu 48. predviđeno je da svakog kalendarskog meseca predaje prijavu i plaća onaj poreski obveznik koji je u prethodnih 12 meseci, praktično prethodne godine, ostvario ukupan promet od 20 miliona dinara.

Druga kategorija su oni koji tromesečno dostavljaju, odnosno kvartalno predaju i plaćaju; to je onaj poreski obveznik kome je ukupan promet manji od 20 miliona dinara. U svakom slučaju, novina u odnosu na dosadašnji način podnošenja poreske prijave je u tome što je u prethodnom obračunskom sistemu postojala samo jedna kategorija, odnosno jedan rok podnošenja pismenih obračuna, i to tromesečno.

Vreme plaćanja poreza na dodatu vrednost je bilo različito utvrđeno, a ovaj predlog zakona o porezu na dodatu vrednost utvrđuje jedan rok, a to je 10 dana po isteku poreskog perioda.

Novina je povraćaj poreza. Predlog zakona o porezu na dodatu vrednost predviđa da porez plaća svako za svoj deo rada, usluga, u periodu u kome se vrši obračun poreza. Znači, ne bi trebalo da bude prethodne pretplate, odnosno potrebe za vraćanjem poreza.

Međutim, u životu i u praksi, a po rešenju ovog zakona, postoje određeni slučajevi kada do toga neminovno dolazi. Ako je u prethodnom periodu neki obveznik platio više poreza pre prodaje, a to je ugradio u svoju cenu, sledeći obveznik morao bi platiti veći porez. Zakon predviđa da on ima pravo da povrati porez u roku od 45 dana.

Dame i gospodo, želim da naglasim da kontrola poreskih organa mora biti efikasna u narednom periodu, da bi izbegli negativno iskustvo susednih zemalja, a imali su ovakvu praksu i u povezivanju firmi, imali su obavezu vraćanja poreza.

Od do sada silnih, različitih poreskih osnovica u prošlosti, kada smo imali 65%, 55%, dve godine - 20%, ovde su predviđene dve kategorije: to je opšta stopa od 18% i niža stopa od 8%.

Mišljenja sam da u kategoriju niža stopa treba uvrstiti i stanogradnju, jer sudeći prema dosadašnjem obliku ova grana i kategorija stanovništva će biti u nepovoljnom položaju.

Vreme upoznavanja, pripreme, i kod poreskih obveznika, i nadležnih državnih organa, prihvatljivo je, jer zakon predviđa da se primenjuje od 1. januara 2005. godine. Hvala.

Poštovano predsedništvo, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je set zakona o registraciji privrednih subjekata i formiranju agencije o vođenju registra privrednih subjekata. G17 plus je podržala zakonske projekte kojim se unapređuje poslovanje u privredi. Vašu pažnju želeo bih da usmerim na dosadašnja pozitivna rešenja iz Zakona o preduzećima, koji je donet 1996. godine i stupio na snagu jula 1996. godine.

U članu 95. je opisana registracija, a u članu 88. Zakona utvrđuje se sledeće: "Društvo kapitala dostavlja sudu koji vodi registar izvode i iskaz preduzeća, konsolidovani računovodstveni iskaz povezanih preduzeća, izveštaj uprave o poslovanju i izveštaj revizora". Ova odredba se ne odnosi na mala preduzeća.

Predlagač Zakona o preduzećima iz 1996. godine imao je u vidu, pretpostavljam, tehničke i organizacione probleme, primenu ovog člana, jer u prelaznim odredbama u članu 448. je odredio da odredbe 51. člana Zakona o obaveznoj rezervi i odredbe člana 88. ovog zakona o obaveštavanju poverilaca i trećih lica primenjivaće se od 1. januara 1996. godine. Praktično, primena o obavezi obaveštavanja se odlaže na dve i po godine.

Zašto je bitan ovaj rok? Zato što su određeno ministarstvo, odnosno Vlada Republike Srbije morali obezbediti određene preduslove za sprovođenje predviđene obaveze za permanentno vođenje evidencije o finansijskom poslovanju privrednih subjekata, s jedne strane, i obezbeđenje i obaveštavanje javnosti o istom, s druge strane, a sve u okviru privrednih sudova koji su do sada ovlašćeni za vođenje registra privrednih subjekata.

Ova obaveza iz Zakona o preduzećima, prijem finansijskih izvšetaja privrednih subjekata i evidentiranja istih u okviru trgovinskih sudova, do današnjeg dana nije ostvarena.

Prethodna Vlada, odnosno nadležno ministarstvo godine 2002. godine, povodom obrazlaganja izmene Zakona o preduzećima o sprečavanju sive privatizacije, objavljuje na Internet sajtu Vlade u to vreme: "Beograd, 17. juli 2002. godine. Ministar za privredu i privatizaciju Vlade Republike Srbije rekao je danas da je suština izmene i dopune Zakona o preduzećima, koja se vrši na inicijativu Vlade Srbije (dopuna Zakona je usvojena u Saveznoj skupštini krajem juna te godine), suzbijanje sive nelegalne privatizacije, a ne da se zadire u autonomiju poslovanja preduzeća", čime je načinjen još jedan korak važan za proces uspešne privatizacije i tranzicije u Srbiji.

Poslednji pasus istog obaveštenja: "Ministar je najavio da će Ministarstvo na čijem je čelu uskoro pokrenuti reformu registracionog sistema kod preduzeća".

To znači da je prethodna Vlada Republike Srbije još jula 2002. godine uvidela da je način na koji se vodi registracija privrednih subjektata neadkevatan i potrebna je reforma istog sistema. Istovremeno, iz ove konstatacije da se utvrditi da nadležno ministarstvo pri registraciji privrednih subjekata nije imalo u vidu sprovođenje odredbe člana 88. važećeg Zakona o preduzećima, nego je predviđen novi sistem.

Dosadašnji pristup evidenciji privrednih subjekata praktično je vrlo neefikasan. Naime, navešću dva primera, u praksi imamo razna štampanja izdanja, adrese privrednih subjekata koji su obuhvatili određeni broj klijenata i koji su imali sredstva da uplate kotizaciju tim izdavačkim kućama koje su takve evidencije objavili, ili neki privredni subjekti nisu objavljeni, jer ih određeni agent izdavača nije pronašao.

Dalje, isti podaci kada su bili objavljeni već su bili zastareli, jer su takva štampana izdanja pripremana od četiri do osam meseci. Sada kada Vlada predlaže konkretno rešenje za ovu problematiku, sa Predlogom zakona o registraciji privrednih subjekata na jedinstven način i sa rokovima ostvarivanja istih, dobijamo jasnu viziju za realizaicju istog problema.

Predložena rešenja o izdvajanju registracije privrednih subjekata iz sudova, odnosno opštinskih administrativnih organa u samostalni organ nagoveštava vrlo efikasni sistem u ovoj sferi aktivnosti države. U obrazloženju datom uz Predlog zakona navedeno je da prva evropska direktiva nalaže zemljama članicama (u ovom slučaju sa ovim predlogom našu pravnu praksu prilagođavamo evropski propisima) da preduzeća moraju obezbediti javnost svojih dokumenata.

Vezano sa tim želim naglasiti sledeće.

Prvo, Predlog zakona o registraciji privrednih subjekata u članu 44. predviđa da uz registracionu prijavu godišnjeg finansijskog izveštaja, koja sadrži podatke o licu koje overava navedeni izveštaj, prilaže se godišnji finansijski izveštaj.

Ista obaveza počinje od 1. januara 2006. godine, to je predviđeno članom 87. Predloga zakona, što znači da se obaveza iz člana 88. Zakona o preduzećima na ovaj način realizuje.

Drugo, predloženo rešenje o brzini obavljanja registracije može zaživeti. Predložen rok iz člana 25. Predloga zakona od pet dana, u kom roku registar mora doneti rešenje kojim se zahtev za registraciju prihvata, smatram da je za praksu prihvatljiv. Da bi ovaj rok za registarciju mogao biti realizovan, obavezno mora biti razrađen i budućim preduzimačima, osnivačima privrednih subjekata, moraju biti dostupne informacije i organizacione jedinice Agencije, što je predviđeno članom 5. Zakona o registraciji privrednih subjekata, odnosno Agencije za privredne registre.

Mreža organizacionih jedinica za registre moraju raditi svoj posao brzo, efikasno, sa potpunom elektronskom podrškom, da bi se zacrtanog roka od pet dana mogli svi pridržavati.

Treće, tačna je konstatacija iz obrazloženja da u praksi postoji niz privrednih subjekata koji u smislu poslovanja nisu aktivni, ali svoja preduzeća nisu likvidirali, da zbog proceduralnih razloga ili pak previsokih troškova likvidacije, to bi trebalo posebno ispitati, ali takva preduzeća moraju podnositi svoje izveštaje o poslovanju, radili oni ili ne. To propisuje Zakon o računovodstvu i reviziji. Predloženo rešenje učlanu 67. Predloga zakona o odlučivanju neaktivnih privrednih subjekata, ako dve uzastopne godine ne posluju, to je dobro rešenje.

Mišljenja sam da ova dva zakonska rešenja o obavezi podnošenja izveštaja o radu privrednih subjekata, radili oni ili ne, ovde je ponuđeno rešenje o Predlogu zakona o registraciji privrednih subjekata, trebalo bi ga uskladiti.

Dame i gospodo, razmatrajući Predlog zakona o registraciji privrednih subjekata, nameće se jedno pitanje koje do sada u našoj praksi nije regulisano, a u svakodnevnoj praksi svaki privrednik se sa tim susreće, a to je pojava neplatiša.

Poznato mi je da je u tržišnim sulovima privređivanja svaki privrednik, pravni subjekt, izložen uticaju tržišta i nizu drugih faktora koji utiču na formiranje i sprovođenje sopstvenog ekonomisanja.

Ali u praksi, određeni privredni subjekti, koji svoje obaveze prema svojim poveriocima koji isporučuju robu ili uslugu ne plaćaju, ugrožavaju mehanizam tržišta ili pak prema zaposlenima, neisplaćivanjem ličnih primanja svojim zaposlenima, ugrožavaju svoje zaposlene i porodice, što predstavlja i društveni i državni problem.

Takve privrednike, pored predložene evidencije, trebalo bi posebno evidentirati i takvu evidenciju istovremeno obezbediti javnosti.

O ovom rešenju poseban amandman nisam podneo na predloženi tekst, smatram da u doglednom vremenu, imajući u vidu praksu susednih država, koje su uspostavljanjem takve evidencije dosta učinile da njihovi privredni subjekti bez posebnih sudskih procesa izvršavaju svoje novčane obaveze prema svojim poveriocima, ako se isto primeni, privrednici koji posluju na ovim prostorima imali bi višu ekonomsku svest, a celokupna privredna aktivnost bila bi uspešna. Hvala vam.