Hvala gospodine predsedavajući. Poštovana gospođo ministarka, dame i gospodo, narodni poslanici, kao što smo već upoznati, a piše i u obrazloženju,  zakon o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama postoji samo u 20 zemalja Evrope. Kako član 21. Ustava Republike Srbije kaže da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, red je da Srbija bude i 21 zemlja koja će usvojiti ovaj zakon i u kojoj će početi da se primenjuje.
Primena ovog zakona se odnosi na postojeće psihijatrijske bolnice i domove zdravlja, a nedovoljno pažnje se posvećuje podršci lokalnim zajednicama, gde je neophodno da tamo gde je moguće lečenje bude deintitucionalizovalo i da bi se stvorili uslovi za socijalno uključivanje tih lica.
Ne vidim zašto u domovima zdravlja u lokalnim samoupravama kada im dovedu osobu sa mentalnim smetnjama ne bi pokušali da započnu lečenje, umesto što moraju hitno da je upute u najbližu specijalizovanu ustanovu? Ovo smo već čuli kada ste obrazlagali predlog ovog zakon i to je jeste predviđeno. To je ono što je po meni dobro i smatram da bi trebalo da se radi na takav način sa osobama sa mentalnim smetnjama.
Druga stvar, šta sa pravima i mentalnim problemima osoba smeštenih u ustanovama socijalne zaštite, s obzirom na to da ovaj zakon obuhvata lečenje u zdravstvenim ustanovama?
Kada je u pitanju osoba koja boluje od neke fizičke bolesti, ona prilikom odbijanja lečenja zapravo snosi odgovornost i sama utiče na svoj život. Međutim, osoba sa mentalnim smetnjama često ne razaznaje ni svet oko sebe ukoliko su te mentalne smetnje daleko napredovale i po meni u stvari onda nije najbolje rešenje čak prepustiti toj osobi nemogućnost da sama odluči da li će odbiti lečenje ili će ga prihvatiti.
Trajna podrška van institucija socijalne zaštite još uvek je u Srbiji alternativni oblik, ali iskustvo postojećeg servisa za samostalno stanovanje pokazuje zapravo da ovakva praksa doprinosi osamostaljivanju i većoj ravnopravnosti. Naime, u Novom Sadu od 2008. godine je počeo proces deinstitucionalizacije i tu uz projekat "Život uz podršku", dakle, u dve kućne zajednice useljene su četiri osobe sa intelektualnim teškoćama. One su živele uz podršku i pokazalo se kao dobra praksa kroz jedan određeni period.
U članu 4. predloženog zakona u stavu 2. kaže se da je zabranjena diskriminacija na osnovu mentalnih smetnji. Naravno da jeste, ali praksa ne pokazuje da je to baš tako. Navešću vam samo jedan primer, jednu instituciju i situaciju kojoj sam prisustvovala, s obzirom da dolazim iz sredine koja takođe ima lokalni dom zdravlja, odnosno lokalnu ambulantu, gde se pojavila osoba sa mentalnim smetnjama, koja je pokušala da uđe preko reda ili šta već, nije to sada ni bitno. Uglavnom, prisustvovala sam situaciji u kojoj su se lekar i medicinska sestra tada odnosili prema toj osobi bukvalno kao da se ne radi o ljudskom biću i to samo zbog toga što je mala sredina, znaju svi ko je, šta je, kakav je. Jednostavno, eto, sredina se odnosi prema njemu tako, pa ne mora da mu se izađe u susret, zato što je osoba sa mentalnim smetnjama.
Ono što je takođe unelo određenu polemiku kod onih koji su pažljivo pročitali ovaj zakon je to da je u lečenju osoba sa mentalnim smetnjama još uvek prisutno lečenje tzv. elektrošokovima. I to ste danas objašnjavali. Naravno da su navedeni uslovi pod kojima se obavlja ovakav vid lečenja. Navodi se da je to u slučajevima u kojima je to u najboljem interesu u odnosu na njihovo zdravlje, a ako su prethodno preduzete sve ostale metode lečenja i ako lice sa mentalnim smetnjama pristane na takvo lečenje.
Dalje, ono što je pitanje, prvo, da li je u modernoj psihijatriji 21. veka neophodno da se oni tako leče? To je ono što sam htela da postavim pre nego što ste dali objašnjenje. Pretpostavljam da ima načina, ne bih se mešala u to, s obzirom da je to poslednji vid lečenja, odnosno ukoliko ne uspeju prethodne metode. Ukoliko sam u pravu, a ispravićete me ako nisam dobro razumela.
U članu 56. ovog predloženog zakona kaže se da je primena psihohirurgije i sterilizacije u lečenju lica sa mentalnim smetnjama zabranjena. Dakle, elektrošokovi su zaista poslednja metoda koja se koristi u lečenju.
U članu 61. i članu 62. regulisano je na koji način će biti kažnjeni lekari i ustanove koje prekrše prava lica sa mentalnim smetnjama, ali po meni treba imati u vidu da možda takve osobe često nisu u stanju da razaznaju da li su im prekršena ljudska prava, a kamoli da li i kome treba da se žale.
Treba napomenuti da je ovaj zakon prošao javnu raspravu koja je sprovedena u Beogradu, Kragujevcu, Novom Sadu i Nišu, dakle u većim gradovima, gde su zainteresovani imali priliku da se upoznaju sa nacrtom zakona i da eventualno predlože neke ideje za njegovo unapređenje. Moje mišljenje je da je možda trebalo sprovesti javnu raspravu u nekoj manjoj sredini, iz jednog praktičnog razloga jer sam mišljenja da se u manjim sredinama odnos i mišljenje prema licima sa mentalnim smetnjama u odnosu na veće sredine i te kako razlikuje.
To su nekoliko dilema, zapravo, nisu pitanja, više su dileme, sa kojima sam se susrela u čitanju ovog zakona i u njegovom razumevanju. Konkretno, smatram da je ovaj predlog zakona dobar, a s obzirom na to da se i bavite ovom oblašću, nadam se da ćete se postarati da ono što pre počne i da se primenjuje, da bi se uspostavio viši kvalitet zaštite mentalnog zdravlja. Hvala.

Hvala.
Poštovani predsedniče, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, imam danas dva pitanja. Jedno je pitanje u stvari upućeno ministru trgovine, gospodinu Ljajiću, ali pošto on nije tu, nadam se da ću dobiti odgovor, reći će kada bude u prilici. Drugo pitanje je vezano za poljoprivrednu, odnosno upućeno je gospodinu Kneževiću.
Dakle, za ministra Ljajića pitanje, pošto mi nekako u poslednje vreme i poslednjih godina dolazimo u situaciju da tek kada izvezemo nekom hranu i kada ta hrana ode negde, iz tih država praktično dobijamo signal da sa hranom nešto nije u redu, ili da ima aflatoksina, ili nekih drugih pesticida itd, pa me interesuje – koliko se i u kojoj meri kontroliše to što izvozimo i da li to što izvozimo kod nas ostaje kao hrana koja je i dalje bezbedna, odnosno hrana koju i dalje jedemo?
Drugo pitanje je za vas, gospodine Kneževiću – ko može da nam garantuje uopšte da, neko je danas spominjao karencu, da li neko može u stvari da nam garantuje da ona hrana koju danas kupujemo na pijaci nije otrovna, s obzirom na to da ne znamo koliku kontrolu imate nad proizvođačima koji izađu sutra na pijacu, danas prskaju i izađu sutra na pijacu pa prodaju proizvode? Koliko se to kontroliše? Da li će se u narednom nekom periodu više pažnje obraćati na to koliko ste u mogućnosti, odnosno koliko je država u mogućnosti, s obzirom na to da je u pitanju zdravlje svih nas? Hvala.

Nisam tražila reč. Zahvaljujem se ministru. Verovatno sam ostala prijavljena u sistemu. Hvala.

Hvala, gospođo predsedavajuća.
Poštovana gospođo ministarka, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, kao što je poznato, Srbija je u ovaj projekat ušla još 2008. godine, kada je i potpisan naftno-gasni sporazum, a cilj, rokovi i način realizacije projekta "Južni tok" predviđen je i utvrđen tim sporazumom, kao i kasnijim pregovorima strana učesnica u realizaciji ovog projekta.
Jedan od najvećih problema sa kojim se susrećemo u izgradnji gasovoda "Južni tok" je u stvari problem zemljišta i vlasništva nad zemljištem gde će proći trasa gasovoda, kao i privremeno korišćenje zemljišta za izgradnju gasovoda. Za potrebe izgradnje postupak eksproprijacije predstavljao bi praktično jedini način sticanja prava nad zemljištem. Da bi se svi problemi rešili i pre nastajanja, odnosno da bismo probleme rešili pre nego što nastanu, naravno, potrebno je usvojiti ovaj zakon.
Ovim zakonom se obezbeđuje stvaranje uslova za izgradnju i realizaciju sistema, odnosno gasovoda "Južni tok", koji će u narednom periodu biti od velikog značaja za Republiku Srbiju. Zašto? Zakonom se definiše javni interes za eksproprijaciju, nepotpunu eksproprijaciju i privremeno zauzimanje zemljišta na kome bi se izgradio gasovod "Južni tok", kao i prateći objekti koji su neophodni za postavljanje, korišćenje, a kasnije, naravno, i za održavanje gasovoda.
U ovom zakonu se privredno društvo "South stream" doo Novi Sad, određuje za korisnik eksproprijacije, odnosno nepotpune eksproprijacije, i privremenog zauzimanje zemljišta, a samim tim ovo privredno društvo preuzima sva prava i obaveze i odgovornosti korisnika. To bi značilo da privredno društvo lokalnim samoupravama može podnositi zahtev za eksproprijaciju, kao i druge potrebe nad zemljištem koje su potrebne za izgradnju i funkcionisanje gasovoda "Južni tok". Predviđeno je, takođe, i da nadležni organi bez odlaganja izdaju akte oko izgradnje gasovoda, za koji je podnet zahtev, uz određivanje roka u kojem je osnovano preduzeće dužno da plati propisane takse i naknade.
Još jedna od bitnih karakteristika ovog zakona jeste to što će se svi zahtevi po ovim predmetima rešavati skraćenim upravnim postupkom. U vremenu krize u kojoj se Srbija nalazi, najbitnije je to da za donošenje i sprovođenje ovog zakona nisu potrebna finansijska sredstva iz budžeta Republike Srbije. Ovaj projekat izgradnje gasovoda je projekat od nacionalnog značaja za Srbiju, jer će se u toku njegove izgradnje uposliti kapaciteti građevinske industrije, što znači da će srpska preduzeća obavljati sve poslove oko gasovoda za koje imaju potrebne kvalifikacije. Naravno, biće pospešen i privredni razvoj, a samom realizacijom projekta, Srbija će postati jedna od najznačajnijih energetskih država na Balkanu.
Postoje očekivanja da kada "Južni tok" bude izgrađen, Srbija će od taksi za tranzit gasa, preko svoje teritorije imati godišnji prihod od oko 600 miliona evra, što bi predstavljalo značajan doprinos popunjavanju budžeta Republike Srbije i naravno, ono što smo već danas ovde pominjali, još jedna korist od ovog projekta je to što se pretpostavlja da ćemo imati i povoljniju cenu gasa.
Pored ovog, donošenjem zakona i njegovim stupanjem na snagu, stvorili bi se uslovi za početak izgadnje gasovoda "Južni tok", naravno, sa svim pratećim objektima, čime bi se u mnogome podstakao i privredni razvoj Republike Srbije. Zato smatramo da bi u danu za glasanje ovaj zakon trebalo podržati, jer će ovakav jedinstveni projekat doneti kako finansijski, tako i privredni boljitak. Hvala.

Hvala, gospođo predsedavajuća.
Poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kao što znamo, 2010. godine usvojen je aktuelni Zakon o trgovini. Nakon višemesečne javne rasprave i višegodišnjeg rada na izradi tog akta, trgovci u Srbiji su dobili zakon koji je u praksi, hajde da kažemo, dosta primenljiv. S obzirom na to da se većina stanovništva kod nas i bavi trgovinom, a nakon ukidanja taksi i raznih nameta za trgovce kroz set finansijskih zakona koji je usvojen u ovoj Skupštini krajem prošle godine, predložene izmene i dopune Zakona o trgovini svakako će dovesti do unapređenja poslovnog ambijenta.
Osim toga, najznačajnije izmene ovog zakona su smanjenje administrativnih prepreka, brisanje studije uticaja, ukidanje administrativne procedure, dakle, javne agencije i uvođenje posebnog oblika pravne zaštite zbog nelojalne konkurencije.
Ovim zakonom ukidaju se i posebni uslovi za zaposlene, daju se veća ovlašćenja jedinicama lokalnih samouprava i uvode se tzv. jedinstvene kepo knjige vezane za promet u objektima. Izmenama člana 43. stav 4. Zakona o trgovini značajno će se proširiti ovlašćenja lokalnih samouprava u pogledu uređivanja radnog vremena i to u skladu sa komunalnim redom lokalnih samouprava.
Kada se govori o smanjenju tzv. administrativnih prepreka, to podrazumeva i dostavljanje propisanog obrasca sa podacima koji se odnosi na promet i strukturu trgovinske mreže, koji je do sada teretio sve trgovce, što je dodatno opteretilo poslovanje jer su trgovci morali da dostavljaju podatke u određenim rokovima dok se izmenama to sad odnosi na tačno ciljane, odnosno targetirane podatke i određene kategorije trgovaca.
Jedna od bitnih, ako ne i najbitnija, izmena Zakona o trgovini jeste upravo ukidanje studije uticaja na strukturu tržišta, odnosno na brisanje člana 45. Zakona o trgovini. Aktuelni zakon primenjuje se više od dve godine i u tom periodu studija uticaja za trgovinske objekte, čiji ukupni prodajni i skladišni prostor iznosi više od 2000 kvadratnih metara, očigledno nije dala očekivane rezultate, ili jednostavno taj koncept nije bio dobro osmišljen, te je najbolje predloženo rešenje, dakle, ukidanje te studije.
U skladu sa ciljevima racionalizacije i merama štednje Vlade Republike Srbije i kroz ove izmene i dopune Zakona o trgovini, ukida se postojanje javne agencije, odnosno Centra za razvoj trgovine, što će dovesti do smanjenja trošenja budžetskih sredstava a samim tim i poboljšati stanje u finansijama Republike Srbije.
Ovim izmenama uvodi se poseban oblik pravne zaštite zbog nelojalne konkurencije i to je, u stvari, kao što je ministar već rekao, prvi put kod nas u trgovini da se uvodi jedan ovakav oblik pravne zaštite poslovnog ugleda putem tužbe za nematerijalnu štetu.
Ove izmene i dopune Zakona o trgovini svakako treba podržati u Danu za glasanje iz razloga što će se njima olakšati razvoj trgovine i u ovaj sektor uvesti još bolji red.
Ovako usvojene predložene izmene i dopune Zakona o trgovini mogu samo doprineti kako razvoju ovog sektora tako i, jednim delom, razvoju čitave države. Pošto u obrazloženju, naravno, piše da neće biti potrebna nikakva dodatna sredstva iz budžeta Republike Srbije, nema razloga da se uz sva ova poboljšanja predložene izmene i dopune Zakona o trgovini ne usvoje. Hvala.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Poštovana gospođo ministar, Dame i gospodo narodni poslanici, zakoni koji bi usvajanjem u Narodnoj skupštini Republike Srbije stupili na snagu omogućili bi da Srbija 2013. godine krene uzlaznom putanjom, doveli bi do povećanja likvidnosti u privredi, što bi značilo da privreda ima šansu za rast i razvoj. Ono što je veoma bitno, ovi zakoni bi doveli i do smanjenja troškova.
Jedan od koraka u modernizaciji i razvoju Srbije predstavlja i Zakon o deviznom poslovanju kojim se omogućava da se plaćanje prema inostranstvu ne obavlja samo preko banaka, već se konačno može obavljati na neki drugi način, odnosno preko interneta. Ovakve izmene zakona su dobre zato što će omogućiti da poslovanje građana i privrede sa inostranstvom bude mnogo brže i efikasnije, jer će biti oslobođeni nepotrebnih evidencija i birokratskih procedura koje su u Srbiji, morate priznati, veoma česta pojava.
U ovom setu zakona, pored već pomenutog Zakona o deviznom poslovanju, nalazi se i Zakon o izmirenju novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama. To je možda zakon koji će promeniti čitavu finansijsku sliku Srbije i koji će predstavljati jednu veliku rehabilitaciju finansija i privrede u Srbiji. Ovaj zakon, naravno po usvajanju u ovom domu, počeće da se primenjuje 31. marta 2013. godine i ne samo što će disciplinovati sistem plaćanja obaveza, već će i državu obavezati da svoje obaveze ispunjava u zakonom predviđenom roku, odnosno u roku od 45 dana.
Uspostavljanjem takvog sistema najveći izvor nelikvidnosti će biti doveden u red, a samim tim će se povećati likvidnost same privrede i privatnog sektora.
Uvođenjem prekršajnih kazni za sve odgovorne stvoriće se osećaj da država i odgovorna lica u državnim organima treba da budu primer za poštovanje rokova plaćanja. Ovaj zakon je prošao javnu raspravu i pokazalo se da ovaj zakon ima veliku podršku privrede Srbije. Ovaj zakon i budžet Republike Srbije za 2013. godinu, koji je pre tri dana usvojen u Narodnoj skupštini i to prvi put na vreme posle dužeg niza godina, predstavljaju osnov u kojem će se svi državni resursi staviti u funkciju poboljšanja ekonomskog položaja i smanjenja nezaposlenosti, što ima za cilj podizanje standarda građana Srbije.
Usvajanje ovakvih zakon bilo bi nastavak ekonomskih mera i predstavljalo bi osnov za dalju reformu u borbi sa krizom koja predstavlja jedan od osnovnih ciljeva rada Ministarstva finansija i Vlade Republike Srbije. Setom zakona i budžetom Republike Srbije za 2013. godinu uspostaviće se ravnoteža štednje i podsticaja, a sa druge strane, biće zaista zaštićeni najugroženiji slojevi stanovništva.
Naravno, pokušaće se i usmeravanje finansijskih sredstava na finansiranje perspektivne ekonomije, a ne na finansiranje nepotrebnih birokratskih projekata i ne na finansiranje gubitaške privrede u Srbiji. Hvala.

Poštovani predstavnici Vlade, moje pitanje danas upućeno je ministarki zdravlja, gospođi Slavici Đukić Dejanović, a vezano je za rad Novosadske klinike za ginekologiju i akušerstvo. Pre nekoliko dana, jedna novosađanka mi se požalila da je morala hitno da ode u dežurnu službu Novosadskog porodilišta, nije bio radni dan, ispalo je da je bila subota i to zbog ozbiljnog zdravstvenog problema. U hitnoj službi je pregledana, a potom je upućena da izvadi krv i da što pre rezultate donese doktoru koji ju je pregledao i sve to mi ne bi bio tako veliki problem, ali je gospođa upućena u jednu od privatnih laboratorija u Novom Sadu. Bila je subota, nije bio radni dan, ni jedna od privatnih laboratorija u Novom Sadu nije radila i samim tim je morala da sačeka ponedeljak da bi uradila te rezultate.
Moje pitanje je, zbog čega je pacijentkinja, koja se sa overenom zdravstvenom knjižicom javila u dežurnu službu, upućena u privatnu laboratoriju, u kojoj se rezultati koje je morala da donose, i te kako naplaćuju i zbog čega to nisu mogli da urade u jednoj zdravstvenoj ustanovi kao što je Novosadska klinika za ginekologiju i akušerstvo, gde se porađaju i leče žene sa teritorije čitave pokrajine.
Imam još jedno kratko pitanje, kada smo već u ovoj temi, vezano je za ovu zdravstvenu ustanovu, pošto je pre nekoliko godina rekonstruisan deo zgrade Novosadskog porodilišta i u taj projekat sredstva zajedno ložili republika i pokrajina, interesuje me da li je u planu rekonstrukcija i drugog dela zgrade Novosadskog porodilišta, s obzirom da se u njoj sada nalazi hitna služba, odnosno dežurna služba i trenutno radi u nehumanim uslovima.

Ne.