Dame i gospodo narodni poslanici, poslanici SRS već godinama upozoravaju i Aleksandra Vučića i Anu Brnabić na štetočinsko delovanje Zorane Mihajlović u Vladi Republike Srbije. Uporno pitamo i ponavljamo - kada će ta osoba da bude sklonjena iz Vlade zbog svega što tamo radi, što radi na štetu interesa Srbije i građana Srbije?

Već svi u Srbiji znaju za čuvene Zoranine torbe koje koštaju između 2.000 i 5.000 evra, za broš od 5.000 evra, za privezak od 3.000, za ogrlicu koju je platila 14.000 evra, ali tu je dobro prošla, to je bilo sniženje, redovna cena je 42.000 evra. Svi znaju za krađu 300.000 evra iz budžeta Republike Srbije za američki „Behtel“. Svi znaju za njenu krađu sa vladine kartice koju je pokušala da prikrije, pa kada je u javnosti otkriveno da je donji veš kupovala parama iz budžeta, onda je jedan deo toga novca vratila i niko je nije pitao kako je ona to mogla tu količinu novca odjedanput da vrati.

Što se tiče tog dela vezano za njeno kriminalno delovanje to će svakako, verovatno, biti tema i nadležnih organa, pogotovo ako se ima u vidu činjenica da su njeni najbliži saradnici pohapšeni ili se brane sa slobode, da su nju direktno optužili da su njoj davali deo mita koji su uzimali.

Postoji još nešto što je jako opasno, a to je činjenica da je Zorana Mihajlović strano telo u Vladi Republike Srbije, odnosno da je bukvalno špijun u Vladi Republike Srbije. U tom smislu treba podsetiti na činjenicu da je ona dovela tadašnjeg američkog ambasadora Skota u Vladu Republike Srbije i da je on stajao ispod srpske zastave i na tom mestu ispod te zastave rekao da je Kosovo republika i ona se pri tome smejala osmehom od uva do uva. Pri tome je, što je verovatno nepoznato u svetu, bila lični prijatelj američkog ambasadora, verovatno nepoznato u svetu da se uspostavi lična veza između ambasadora neke zemlje i nekog člana Vlade.

To što je paralisala rad katastra za godinu dana takođe govori o tome da ona, zapravo radi protiv države i protiv Vlade, čiji je član.

Poznato je takođe njeno zalaganje za izručivanje Srba Haškom tribunalu. Bila je jedina kada je svojevremeno Hag tražio da se Šešelj vrati, tribunal tražio da se Šešelj vrati u Hag, ona je bila jedina u Vladi koja je na tome insistirala i glasala za to.

Najnovije što se desilo, a vezano je za Haški tribunal, što potvrđuje naš stav da je Zorana Mihajlović špijun, jeste ono što se ovde desilo pre desetak dana. Ona je tada ovde rekla da ćemo Petar Jojić i ja biti izručeni Haškom tribunalu. Juče se pojavila vest da je zaista Žalbeno veće Haškog tribunala donelo odluku da se Petru Jojiću i meni sudi u Hagu zbog nekog naravno izmišljenog dela koje nikada nije postojalo, a Zorana je tada znala ono što, valjda, cela Srbija zna, da bi izručivanje naše Hagu bilo suprotno Ustavu Republike Srbije i suprotno odluci, odnosno rešenju Višeg suda u Beogradu koje je pravosnažno i kojim je utvrđeno da nema pravnog osnova za naše izručivanje.

Ono što je ovde interesantno jeste kako je Zorana Mihajlović pre deset dana znala da će Haški tribunal doneti odluku da se Petru Jojiću i meni sudu u Hagu.

Naše pitanje upućujemo predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću i predsedniku Vlade Ani Brnabić - da li su i oni za to znali ili je to bilo ekskluzivno saznanje Zorane Mihajlović, a ako njih dvoje nisu za to znali, onda ponavljamo svoje pitanje – do kada će taj špijun i taj kriminalac koji se zove Zorana Mihajlović sedeti u Vladi Republike Srbije? Hvala.

Poslanici SRS svakodnevno su u kontaktu sa građanima, ljudi nam se masovno javljaju, i dalje zabrinuti zbog divljanja javnih izvršitelja po Srbiji. To što ste vi pre nekoliko meseci najavljivali da će stanje da se sredi, da će biti manje naknade itd. ispostavilo se da je to apsolutno obmana javnosti i da ste to radili samo zato što smo mi srpski radikali podneli nov predlog zakona o izvršnom postupku i obezbeđenju i što smo taj naš predlog potkrepili sa više od 100.000 potpisa građana Srbije.

Upravo ti ljudi koji su nam dali potpise čudom se čude, kažu – kako je moguće da Vučić i ovi njegovi slušaju svakog činovnika iz EU, kojeg put nanese kroz Beograd i koji dolazi da im zadaje zadatke, slušaju ove antisrpske nevladine organizacije, a ne pada im napamet da stave na dnevni red naš predlog zakona koji je potpomognut sa više od 100.000 građana, koji su nezadovoljni stanjem sa izvršiteljima u Republici Srbiji?

Šta se dešava u poslednje vreme, ono o čemu nas ljudi obaveštavaju? Sada su javna komunalna preduzeća i drugi državni organi stupili lepo u dobru komunikaciju sa javnim izvršiteljima i zajedno pljačkaju ljude. Ljudima koji su imali neke privatne radnje, koje su odjavili pre četiri, pet, šest godina sada dolaze rešenja javnih izvršitelja, naplaćuju im nešto, niko živi ne zna šta, da li je to kada je u pitanju EPS angažovana snaga?

Juče smo dobili informaciju, recimo, da je žena imala, otvorila Agenciju koju je zatvorila pre tačno pet godina, sve uredno završila i sada joj javni izvršitelj traži da naplati 180.000 dinara na ime isticanja firme na tih prethodnih godina kada uopšte nije radila ta njena radnja.

Pogrešni računi, dešava se, i to imamo jednu svežu informaciju. Čovek je „Telekomu“, porodica je „Telekomu“ uplatila na ime nekih zaostalih dugova oko 32.000 dinara i to je navodno otišlo na pogrešan račun. „Telekom“ kaže – mi nemamo ništa s tim, to je u nadležnosti izvršitelja, a izvršitelju ne pada na pamet da uradi bilo šta da bi… ne žele ni da prihvate dokaz te porodice da su zaista uplatili taj dug od 32.000 zato što izvršitelj mora da naplati svoju naknadu, nagradu kako oni to zovu.

Evo, imamo slučaj, recimo, osnovnog duga od 4.200 dinara na ime neka tri računa koji je plaćen preko izvršitelja, 18.200 dinara.

Najnoviji biser je ono što se desilo porodici Zdravković, Ljubinki i Branislavu u Leskovcu. Aleksandra Antić, izvršitelj, je, zamislite, pogrešila adresu. Dužnik je bio njihov sin koji živi u istoj kući, ali na drugoj adresi, na drugom kućnom broju. Oni su lepo došli, gospođa Ljubinka je bila sama u kući, nije mogla da se izbori sa tom Aleksandrom Antić, odnela je mnogo vredne stvari, odnela joj je neki rustični nameštaj, nešto što zaista ta Aleksandra Antić nije umela ni da proceni koliko to zapravo vredi.

Ovaj uvod je uvod u pitanje predsedniku Narodne skupštine, zašto Narodna skupština nije razmatrala predlog SRS, Predlog zakona o izvršnom postupku i obezbeđenju? Zašto Narodna skupština ne želi da čuje glas više od 100.000 građana Republike Srbije?

Takođe pitanje, zašto Gospođa Gojković nije ovaj naš predlog dostavila Vladi Republike Srbije, pa da vidimo kakav je stav Vlade Republike Srbije prema tom našem predlogu i kakav je generalno odnos Narodne skupštine, skupštinske većine, Vlade Republike Srbije, generalno vlasti u Srbiji prema građanima Republike Srbije, jer zanemariti više od 100.000 potpisa građana je nešto što nije u skladu sa demokratskim principima. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, dešava se nešto veoma čudno. Vlada Republike Srbije se direktno, ali protivustavno i protivzakonito umešala u rad RIK. Naše pitanje biće upućeno predsedniku Vlade, Ani Brnabić i Nebojši Stefanoviću koji je potpisao ovaj neverovatan zaključak. Zamislite, Vlada je donela odluku o organizaciji i sprovođenju obuke za rad u biračkom odboru i taj akt je Vlada dostavila RIK, da oni tamo nešto proćaskaju i da potpišu to što je donela Vlada.

Šta zapravo sadrži taj akt? Predviđa obuku potencijalnih članova biračkih odbora. Znači, vi planirate da izdajete neke sertifikate biračkim odborima da bi ste imali na lageru članove biračkih odbora kad ih budete davali Miši Vaciću, „Zavetnicima“ i ostalima za koje planirate da im prikupite potpise. To smo već videli u Medveđi, gde su naprednjaci prikupljali potpise Miši Vaciću, gde su njihovi ljudi bili na listi te tzv. „desnice“, gde su funkcioneri naprednjaka Miši Vaciću davali podatke o tome ko su korisnici socijalne pomoći itd.

Vi sada hoćete, odnosno Vlada hoće, a valjda će RIK, većina te komisije to očigledno i prihvatiti, vi hoćete da u ovu obuku tih potencijalnih članova biračkih odbora koji će dobijati neki papir na kraju, da u potpunosti uvučete nevladine organizacije.

Vi nevladinim organizacijama dajete, odnosno Vlada daje ovlašćenje da oni mogu vršiti obuku članova biračkih odbora. Kaže, nevladine organizacije koje se u poslednje tri godine aktivno bave izborima. Ko su te nevladine organizacije? Sonja Biserko, Anasonović, ona što organizuje „Mirditu“, Sorošev Milan Antonijević. To su te nevladine organizacije koje je vama nametnuo Mekalister i vi se onda ponašate kao da je država Srbija lice kojem je oduzete poslovna sposobnost pa nam sad treba neko ko će u naše ime, zamislite, da sprovodi izborni proces.

Šta još predviđa ova odluka? Vanparlamentarne stranke da dostave imena potencijalnih članova biračkih odbora, a te članove biračkih odbora će, zamislite, obučavati nevladine organizacije, a članovi RIK će tu sedeti kao ikebana, gledaće kako nevladine organizacije obučavaju one političke partije koje nisu u parlamentu.

Ovo je zaista nešto neverovatno. Vi pokušavate, proevropska vlast pokušava da se dodvori proevropskoj opoziciji, da ih natera da ne bojkotuju izbore, a radite sve da se liste onih koji će bojkotovati izbore proširi, jer ovo što radite je najgrublje moguće kršenje demokratije. Da vam kažem, zapamtite ovo što sada govorim, ovo što vam sad uvaljuje Mekalister preko Antonijevića, koji je bio, to se moderno kaže – moderator, pa je spojio vlast, proevropsku vlast i proevropsku opoziciju, ovo će vam dragi moji biti razlog da vam posle prolećnih izbora kažu da su vam izbori neregularni. Zapamtite dobro kako će vam se ovo obiti o glavu.

Imate primer Boška Obradovića i Sande Rašković, koje je Skot ubacio u Narodnu skupštinu. Prihvatili ste to, da niste on to ne bi mogao. I, šta imamo danas i već unazad koliko od toga? Samo da vas podsetim, taj Milan Antonijević se, pošto se ovde godinama priča o tome koliko je loše to što je Vlada Vojislava Koštunice svojevremeno iz zatvora srpskih pustila oko 1.300 Šiptara, među kojima je i ovaj Kurti, i kaže Milan Antonijević, pre neki dan se pohvali, kaže da je on veoma ponosan zato što je tadašnji „Jukom“ u kojem je on bio, napisao taj zakon, što je ta vlada taj zakon prihvatila i što je na osnovu tog zakona o pomilovanju, pomilovana ta grupa Šiptara, među kojima je i Kurti.

Takav Milan Antonijević je neko ko očigledno piše i ovo i ko će se očigledno najozbiljnije umešati u izborni proces, a vama ponavljam, prihvatite li ove nezakonitosti, videćete šta će vam se od njihove strane i strane njihovih mentora desiti posle prolećnih izbora naredne godine.

Pogledajte Zaeva, pogledajte kako su ga terali da potpiše Prespanski sporazum, koliko su ga terali da se odrekne imena, kako su mu priznali nelegalne izbore i sad iš, ne trebaš nam više. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, juče je ministar Dačić obavestio javnost da će se 31. oktobra održati sednica Saveta Bezbednosti UN gde će se razmatrati izveštaj Antonija Gutereša generalnog sekretara UN o kako oni kažu Kosovu. Ovu sednicu je zakazala Južna Afrika koja predsedava u ovom mesecu i koja inače nije priznala lažnu državu Kosovu.

Mi srpski radikali mislimo da je ovo poslednja prilika da predstavnici Srbije koji budu učestvovali na toj sednici, insistiraju na Rezoluciji 1244 i vraćanju rešavanja problema Kosova i Metohije u UN.

Mi danas tamo imamo već skoro natpolovičnu većinu članica, imamo pre svega Rusku Federaciju i Kinu, koji su nam iskreni prijatelji i to moramo da iskoristimo. Vidite i sami da ove velike zapadne sile koje em su priznale lažnu državu Kosovu, em sada traže od Srbije da prestane sa lobiranjem za opoziv priznanja nekih država koje su očigledno spremne da to urade. Valjda više treba da nam bude jasno da to ne mogu da nam budu prijatelji. Ekonomska saradnja sa pojedinačnim zemljama je nešto drugo, ali predstavljati kao prijatelje, kako ko ovde dođe, juče smo imali ovde predstavnika parlamenta Češke koji nam je lepo rekao da ga baš briga zato što je predsednik Zeman rekao da će tražiti, pokušati da i Češka povuče to priznanje, on je juče kao, kako kaže, veliki prijatelj, želeo da bude iskren i da nam kaže da od toga nema ništa. Od takvih prijatelja, dragi prijatelji, drage kolege, nema ništa.

Mi srpski radikali smo pre 15 dana izdali saopštenje gde smo pozvali sve lojalne građane Srbije da u nedelju glasaju na ovim tzv. izborima tzv. države Kosovu za Srpsku listu.

Pozvali smo sve Srbe, ali i sve Gorance, Albance, lojalne Albance, Aškalije, Egipćane, Rome, sve građane koji su lojalni državi Srbiji, da daju svoju podršku i da izađu da glasaju za Srpsku listu.

Mi na ovaj način nismo promenili svoj stav prema toj lažnoj državi. Srpska radikalna stranka se nije i neće registrovati prema tim šiptarskim propisima, niti ćemo učestvovati kao stranka na izborima, ali kao državotvorna stranka i odgovorna politička partija, mislimo da je ovo vreme kada sve patriote treba da pozovu da se glasa za Srpsku listu. Kada se već izlazi na izbore, sada su se pojavile neke liste na kojima su, ne znam, već opšte poznati i osvedočeni izdajnici poput Rade Trajković, Rašića, Petkovića i slični i biće veliki problem, mnogo veći nego što sada postoji ako neko od njih bude član te tzv. skupštine Kosovo.

Mi smo i dalje protiv oba Briselska sporazuma, ali je više nego jasno da je Srpska lista pod uticajem direktnim Aleksandra Vučića i vlasti u Srbiji i da je očigledno da će se posle tih izbora na tzv. Kosovu, nastaviti pregovori vezano za rešavanje problema na KiM. Mi srpski radikali mislimo da i Vučiću i onim predstavnicima koji će učestvovati u tim pregovorima treba potpuno otvoriti prostor i treba im dati punu stabilnost, koliko je to moguće, pre svega na KiM, da bi mogli da nadamo se, u okviru Ustava Republike Srbije, u interesu države Srbije da vode i eventualno završe te pregovore.

Dakle, onaj ko je iskren prijatelj Srbije neće dozvoliti da u toj, kakva god tzv. skupština Kosova, da u njoj sedi Rada Trajković, Petković, Rašić i ostali, jer su oni upravo stvoreni i izlaze na izbore da bi posle mogli šiptari da manipulišu njima i da kažu evo, neki Srbi su prihvatili nešto što nikako neće biti u interesu države Srbije.

Dakle, još jedanput apelujem na sve lojalne građane Republike Srbije da izađu u nedelju na izbore, da glasaju za Srpsku listu, a od vlasti zahtevamo da omoguće da svi ljudi koji mogu da glasaju na KiM, a žive u drugim delovima Srbije, da im se omogući da u nedelju odu na svoja biračka mesta na KiM i da glasaju, ponavljamo, za Srpsku listu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SRS od početka ovog saziva pokušava da utiče na skupštinsku većinu u smislu da pokušamo da vas ubedimo da treba da se poštuje parlamentarna demokratija, da se radi u skladu sa Poslovnikom koji je loš. Trebalo je novi doneti ili menjati ovaj na početku ovog saziva. Nije nam to polazilo za rukom i zato ste zaslužili negativne ocene te Evropske komisije do koje je vama jako stalo, pa ste onda morali da doživite da vam Fabricio udara packe, pa ste morali da doživite da ovde predsednik države mora da se ispoveda nekom nacionalnom konventu za EU. To je skupina nekih nevladinih organizacija koje rade u interesu EU, a ne Srbije. Bila je to, onako, svojevrsna bruka za državu, ali, dobro, nije prvi put kada ste vi u pitanju.

Mi smo ovu sednicu konačno imali po Poslovniku, u smislu da smo imali dnevni red takav da svaki predlog predstavlja posebnu tačku dnevnog reda i to jeste dobro. Mi smo to pohvalili, ali očigledno je da je predsedavajućima, u odsustvu predsednika Narodne skupštine, postalo nepodnošljivo da narodni poslanici SRS ovde govore, da koriste vreme i počeli su volšebno da nam kradu vreme.

Imam ovde sve precizne podatke i dostavićemo ih predsedniku parlamenta kada se vrati, jer smo ustanovili da od ukupno 28 minuta i 49 sekundi, koliko mi vremena imamo, u četvrtak nam je oduzeto nekih tri i nešto minute, u petak skoro dva minuta. Znate, to kada se prevede u procente u odnosu na ovo vreme koje mi govorimo, onda je to oko 10% i to je mnogo.

Zamislite šta smo otkrili kada smo ovo istraživali? Naš narodni poslanik se javi za reč, a pošto ovaj vaš sistem za javljanje nije dobar, on je samo rekao "dame", nije ni završio "gospodo", prekinuta je konekcija i on se ponovo prijavio i vi mu oduzimate 18 sekundi. Znači, ako neko govori 120 sekundi, a oduzme mu se 18, to je 15% dozvoljenog vremena.

Dalje, mi od početka ovog saziva nismo propustili ni jedan utorak i ni jedan četvrtak da ne postavimo pitanje ili predsedniku države ili predsedniku Vlade ili pojedinačno ministrima i uvek poslanici SRS postavljaju pitanja koja su zaista od opšteg interesa.

Mi se ne bavimo kod postavljanja pitanja nekom dnevnom politikom ili osvajanjem nekih, kako neki vole da kažu, jeftinih političkih poena, nego se bavimo zaista suštinskim stvarima. I, šta je rezultat toga? Pokazalo se da i predsednik države i predsednik Vlade i predsednik ministra vređaju Narodnu skupštinu, omalovažavaju Narodnu skupštinu, da ih baš briga šta se u Narodnoj skupštini od njih traži, da ih baš briga za činjenicu da smo mi najviše zakonodavno telo po Ustavu Republike Srbije i mi imamo sledeću situaciju.

Ukupno smo postavili, to je počelo 3. juna 2016. godine, zaključno sa 28. junom 2019. godine, postavili smo 143 pitanja ili zahteva za obaveštenje, objašnjenje itd. Odgovor smo dobili na samo 61 od takvih pitanja. Znači, od143 Narodna skupština je dostojna odgovorom na samo 61 pitanje.

Kakva je sadržina tih pitanja, to je posebna tema. Uglavnom odgovori nemaju veze sa pitanjem, što bi naš narod rekao odgovaraju nam na okruglo, pa na ćoše, ali to će biti neki drugi put tema.

Danas tražimo od predsednika Narodne skupštine da anagažuje službe, verujemo da ona ovo ne zna i ne mora da zna, ali mi se bavimo svojom poslaničkom grupom pa znamo. Dakle, tražimo da se sva ova pitanja na koja nismo dobili odgovore, u skladu sa onim kako su postavljena, dostave ponovo onome koga smo pitali i da predsednik Narodne skupštine insistira da u najkraćem roku dobijemo odgovore na sva pitanja.

U februaru ove godine, pre toga dva puta prošle godine, Srbiju je posetila delegacija Irana na najvišem nivou i u Srbiji je bila primljena na najvišem nivou od predsednika države, preko narodnih poslanika, do članova Vlade, potpredsednika Vlade, pre svega. Tada je održan srpsko-iranski forum o investicijama, turizmu i izvozu. Tada su se utrkivali od predsednika države, do potpredsednika Vlade, svi u medijima, kako će se sa Republikom Iran razvijati ekonomska, politička i svaka druga saradnja.

Godine 2017. u avgustu ukinute su vize za ulazak u Srbiju državljanima Irana. Bez bilo kakve najave, naprotiv, pre tri-četiri dana, 8. oktobra ove godine ukinuta je ta odluka i građani Irana opet ne mogu da ulaze u Srbiju bez viza.

U martu ove godine, potpredsednik Vlade, Rasim LJajić je rekao da kada se nešto šuškalo o ukidanju viza za građane Irana, rekao je da bi to bila katastrofa, da bi to bilo mnogo strašno po ekonomiju naše zemlje, po razvoj naših međusobnih odnosa, ako bi došlo do toga da se građanima Irana ukinu vize.

Sad, koja je muka naterala Vladu da to uradi, to je ono što želimo da pitamo predsednika države, predsednika Vlade, potpredsednika LJajića i potpredsednika i ministra inostranih poslova Ivicu Dačića?

Neka priča koja se pojavila u medijima da se to navodno radi zbog nekog nekontrolisanog ulaska migranata, državljana Irana, u Srbiju je nešto u šta mi u SRS ne verujemo i takođe pitamo koji je to broj migranata iz Irana koji je ugrozio dobre odnose između Srbije i Irana?

Znate, ako nekome ukidate vize, vi ugrožavate dobre odnose. Koji je to broj? Da li je to pet, 50, 500, 5000? U ostalom, ovde se čak i u Narodnoj skupštini na jednom odboru, koleginica poslanik je rekla da jedva čeka zakon o migrantima, da migrante treba useliti u nenaseljena mesta po Srbiji. Još je rekla da bi to bilo dobro za Srbiju zbog naše niske stope nataliteta. Dakle, šta je stvarno problem, zbog čega je Vlada ukinula odluku o ukidanju viza za građane Irana?

Iran je, podsećamo, država prijateljska Srbiji, država koja nepriznavanjem lažne države Kosovo zapravo štiti teritorijalni integritet i suverenitet Republike Srbije, a vize su, zapravo, ukinute i to treba javnost da zna, zato što je Evropski savet u svom izveštaju naveo da bi Srbija trebalo da se uzdrži od skretanja od zajedničke vizne politike, te da nova praksa sklapanja sporazuma sa trećim državama izaziva zabrinutost.

Dakle, na ovaj način naš državni vrh priznaje da smo mi u vazalnom odnosu prema EU. Šta nas briga šta EU misli o zaključivanju sporazuma koji mi zaključujemo kao država na međunarodnom novu? Pa, Iran je nama prijatelj, a EU nam je neprijatelj. Evropska unija nam otima KiM, EU pomaže teroriste na KiM koji ne daju mira Srbima da tamo žive, koje svaki dan napadaju itd. Sve se to radi pod okriljem EU. I mi ćemo sada slušati EU i jednoj prijateljskoj zemlji, koja ima odlične odnose i sa Ruskom Federacijom, mi ćemo sada da kažemo – e, vaši građani ne mogu da dolaze više u Srbiju bez viza, zato što nam to ne daju mame i tate iz EU.

Zaista je dosta tog neozbiljnog odnosa licemerne politike koju vodi Vlada Republike Srbije i predsednik države i insistiramo da dobijemo odgovor na to pitanje - dokle sa tom licemernom politikom, dokle zamazivanje očiju i našim prijateljima, dokle igranje sa strpljenjem našim međunarodnim prijateljima, da bi se udovoljilo neprijateljima Srbije koji sede u EU? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre desetak dana skupštinska većina je usvojila Zakon o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. U tom zakonu se kaže, između ostalog, da stupanjem na snagu tog zakona, a stupio je na snagu, prestaje da važi Zakon o smanjenju penzija iz 2014. godine.

Pitanje upućujemo predsedniku Vlade, Ani Brnabić, a da se konsultuje sa ministrima Zoranom Đorđevićem i Sinišom Malim – ko ih je ovlastio da oni taj zakon ne primenjuju?

Penzioneri, odnosno jedan deo penzionera, dobio je penzije koje nisu u skladu sa tim zakonom. Ko je taj u Vladi Republike Srbije koji može da procenjuje koja grupa penzionera treba da dobije penziju u skladu sa tim zakonom, a koja ne može i da li to ne može znači trajno, da li to znači ako dobiju narednog meseca da će biti uskraćeni za iznos koji bi dobili u ovom mesecu?

Ovih dana smo svedoci kako se ministri u medijima utrkuju, te, penzioneri sa najnižim penzijama dobiće, neko kaže jednom, neko dva puta godišnje, neko 5.000, neko 7.000 dinara, dakle, vređate inteligenciju tih ljudi koji ne traže vašu milostinju.

Činjenica jeste da su najniže penzije u Srbiji zastrašujuće male, zastrašujuće, zaista.

Mi smo vam lepo govorili da se predloži nov zakon i da se utvrdi način obračuna penzija tako što će najniža penzija biti tolika da od nje može pristojno da se živi, a najviša penzija može biti samo tri puta veća od toga.

Šta mi danas imamo na delu? Dakle, upravo u skladu sa onim što smo mi govorili kada smo vam osporavali onaj član gde ste predvideli da Vlada Republike Srbije određuje usklađivanje penzija, što valjda nigde u svetu ne postoji, što ste iz zakona izbrisali mogućnost povećanja ili smanjenja ili, u svakom slučaju, usklađivanja penzija, rokove i kriterijume i evo sad, ovo što se ovih dana dešava, odmah, dan ili dva nakon stupanja na snagu ovog zakona, dokazuje se da smo mi srpski radikali apsolutno bili u pravu.

Pre četiri godine, kada je počela ona otimačina penzija, tada je to urađeno zato što je MMF tražio od tadašnje Vlade Republike Srbije da to uradi, da bi se poboljšala fiskalna situacija u državi Srbiji itd. I šta imamo danas? Danas već, ili pre dva dana, MMF vam dao novi nalog. Kaže – ovo sad možete da uradite kako god hoćete, a baš se radi kako kome padne napamet, ovo što se radi sa isplatom penzije za oktobar nema veze ni sa zakonom, očigledno ima veze samo s tim na koju nogu je ustala premijer Vlade ili ova dva resorna ministra.

Šta vam sad traži MMF? Kaže – svako buduće usklađivanje, i ako to bude povećanje eventualno penzije, mora biti linearno. Znači, onaj ko danas ima penziju 120 hiljada dinara će, kad bi se, recimo, desilo da se Vlada odluči da penzije poveća za 10%, na primer pred izbore, to znači da bi taj ko ima 120 hiljada dobio još 12 hiljada povećanja penzije, a onaj ko danas ima 12 hiljada dobio bi 1.200 dinara. Znači, i dalje bi najniža cena bila otprilike onolika koliko bi bilo povećanje za tu najveću penziju.

Loše radite, ne poštujete zakon i zaista pitamo još jedanput predlagače ovog zakona – kako sebi dozvoljavaju da zakon, kakav god je, nakaradan kakav jeste, ovaj koji ste usvojili pre 10 dana, ali, ko je taj i odakle crpe ovlašćenja Ana Brnabić, Siniša Mali i Zoran Đorđević da oni taj i takav nakaradan zakon ne primenjuju? Ne mogu oni da biraju selektivno kome će na koji način biti isplaćena penzija.

Istina, ovo što je urađeno, što ste vi iz skupštinske većine prihvatili, prihvatanjem ovog zakona, samo govori o tome kakva će papazjanija u isplati penzija biti ubuduće. I u pravu smo, nažalost… (Isključen mikrofon.)