VJERICA RADETA

Srpska radikalna stranka

Rođena 15. oktobra 1955. godine u Livnu (Bosna i Hercegovina). Živi u Zemunu, Beograd.

Po zanimanju je diplomirani pravnik. Bila je narodna poslanica u Narodnoj skupštini od 2003. do 2008.godine. Član predsedničkog kolegijuma Srpske radikalne stranke.

Bila je sekretar SO Zemun, a kasnije i kao zamenica ministra pravde u vladi Mirka Marjanovića.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabrana za narodnu poslanicu.

Osnovne informacije

Statistika

  • 968
  • 2
  • 2 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Питање грађанина

čeka se odgovor 1 godina i 2 meseca i 22 dana

Поштована потпредсједнице Народне скупштине Републике Србије, имам за вас неколико питања: 1. Када ће НСРС добити Генералног секретара? Када смо се изјашњавали н...

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 1 godina i 10 meseci i 20 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Šesnaesto vanredno zasedanje , 12.09.2019.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi srpski radikali već dve decenije bijemo bitku sa predstavnicima Vlada svih režima, sa ministrima koji se bave resorno obrazovanjem i vaspitanjem sa namerom da u obrazovni sistem vratimo, pre svega, dostojanstvo i nacionalni duh.

Mi pokušavamo da i kroz amandmane i kroz raspravu, bilo koji predlog zakona da je na dnevnom red u, da skrenemo pažnju ministrima da mora da se podigne nivo akademskog obrazovanja u Srbiji, da mora da se obrati pažnja na poštovanje nacionalnih interesa, na tradiciju, istoriju, pismo, jezik. To su teme o kojima nijedno ministarstvo do sada u ovih dvadesetak godina nije vodilo računa, od čuvenog Gaše Kneževića i njegove tzv. denacifikacije sa kojom se on ponosio, svi posle njega, naravno, niko ga još nije dostigao u negativnom smislu, ali nije se ni daleko odmaklo u pozitivnom smislu i mi zaista pokušavamo da objasnimo.

Lepo je kada ministar Šarčević ovde na svakoj sednici kaže da je on patriota i zaista bi bilo dobro da… Svaki ministar mora biti patriota. Evo, dođe gospodin Đorđević i on je svakako patriota, ali zaista se podrazumeva da svaki ministar bude patriota, mada to u današnjoj Vladi Srbije nije tako.

Zaista, ministre Šarčeviću, morate taj svoj patriotizam da pokažete na delu. Ovo vežbanje sa dualnim obrazovanjem, sa ovim, sa onim, verujte, nema to veze sa suštinskim reformama. U Srbiji se ne piše ćirilica. U Srbiji se ne govori srpski jezik. U Srbiji se lažno predstavlja istorija srpskog naroda kroz udžbenike. U Srbiji se ne poštuje ništa što je tradicionalno. Ovo kada kažem, naravno, ne mislim da je to apsolutno, ali vidite koliko malo ćirilice ima, od udžbenika, preko medija, preko bilo kojeg mesta.

Žao mi je, gospodine Šarčeviću, što nećete biti u prilici da mi odgovorite na ova pitanja, ali možda neki drugi put ako još ostanete u Vladi.

Dakle, nema, srpski jezik, pravi srpski književni jezik se sve manje govori, sve manje koristi, i u ovoj Narodnoj skupštini i od strane članova Vlade i u medijima. Svaki put ponavljam medije, jer su oni nekako ključni za takve stvari. Ne razumemo kako Ministarstvo ne razume da su to suštinski problemi? Da li ćemo se mi obrazovati kroz dualni sistem ili kroz klasični, to je čak manje važno. Važno je da se generacije obrazuju, važno je da se podigne nivo akademskog znanja i akademskog obrazovanja.

Vi, gospodo, koji ste duže u Ministarstvu, verujem da se u potpunosti slažete sa ovim što mi govorimo, jer vi sami primećujete da to više nije tako. Vi sami primećujete kakvo je znanje, obrazovni nivo, akademsko znanje, mladih kolega koji dolaze da rade i Ministarstvo. Koliko vam vremena treba da možete da se pouzdate da im date neki ozbiljan posao da urade? Nema uopšte kulture, nema širine i to sve mora da se vrati u naš obrazovni sistem.

To što se takođe, vežba mala matura, velika matura, prijemni ispit, znate još se nije desilo da neki od ovih tih vaših eksperimenata prođe bez neke na početku, odnosno na kraju školske godine, bez nekog incidenta, bez neke afere zato što prihvatate nešto što vam se nametne.

Recimo, ta mala matura, mi smo o tome govorili, Vojislav Šešelj je još, mislim u junu ili julu 2015. godine, držao konferenciju, upozorio da je to taj IPA projekat koji košta 6,6 miliona evra, da ga vodi neki Danac Piter Mogenson, da iza svega toga stoji Tinde Kovač Cerović, da je tu umešan njen neki drugi, treći muž, a da sve to zapravo radi tada od njihove strane obrađeni tada ministar Srđan Verbić. Naravno, te 2015. godine šta ovi radikali pričaju? Desilo se, ispostavilo se da smo u pravu.

Zašto ja uopšte podsećam javnost na to? Zato što je sadašnji ministar Mladen Šarčević, rekao ovako: „U međuvremenu Verbić je napustio ministarsku funkciju. Početkom aprila 2015. godineusvojen je novi Zakon o udžbenicima koji će prema najavama aktuelnog ministra obrazovanja, Mladena Šarčevića, iskoreniti lovce u mutnom“. A, lovci u mutnom izašli, Boga mi, iz mutnog potpuno otvoreno love, to su finansijer Franje Tuđmana, ovaj Žužul, tu je ovaj hrvatski biznismen Žderić, tu su njihove firme „Big školstvo“, „Novi Logos“, „Klet“. Oni rade, odnosno oni štampaju, u Hrvatskoj se štampa više od 50% knjiga za naše osnovce od prvog do osmog razreda. To košta više od 30 miliona evra godišnje.

Trideset miliona evra godišnje dajemo tamo nekom Žužulu, da tim parama i dalje finansira HDZ, kao što je nekada finansirao, bio jedan od prvih finansijera Franje Tuđmana. Tamo se štampaju naše knjige i odavde dobijamo knjige, gde se piše o Jasenovcu ovako, dve rečenice - bio tamo neki Jasenovac, bez broja žrtava, bez onoga što se tamo stvarno dešavalo. Tamo se štampaju knjige sa raznim namernim štamparskim greškama koje su zapravo pogrešno unete istorijske činjenice, pored našeg Zavoda za izdavanje udžbenika.

Da li postoji jedna zemlja u svetu koja bi dozvolila da joj bar istoriju i udžbenika srpskog jezika štampa neka druga država i to neprijateljska kakva je Hrvatska, u odnosu na Srbiju? Hajde da govorimo o hemiji, fizici, nekim prirodnim naukama, usko stručnim, pa hajde da možemo da pričamo o tome, ali vi ste uradili, ljudi, nešto što nikada niko nije. Onda ovde pričate kako se reformiše obrazovanje, kako ste vi uveli ovo, kako ste vi uveli ono. Vi niste uveli ništa dobro. Ovo sve što je uvedeno je pogubno, pogubno za državu Srbiju.

Ponoviću ono što sam pre neki dan rekla, ljudi moji da li vi razumete, a verujem da mnogi razumeju, da je najveća šteta za jednu državu uništavanje generacija u obrazovnom sistemu. To je nenadoknadiva šteta. Sve drugo može da se nadoknadi i to da se napravi put koji pukne, za 10 dana zakrpiće se, i to što su oni pre vas uništili onolike fabrike, što su onolikim ljudima izdelili otkaze, i ovo što vi dajete pare strancima, ne zna se ni kako ni zašto, sve to odgovorna vlast jednog dana može da dovede u red, da se sredi korupcija, da se pozatvaraju lopovi, kriminalci. Sve može da se dovede u red jedino izgubljene generacije u sistemu obrazovanja nikada niko ne može da vrati.

Žao mi je ako toga niste svesni vi u Ministarstvu, ako toga nije svesna cela Vlada.

Šta mi dobijamo ovakvim nakaradnim obrazovanjem, poput ovog dualnog? Dobijamo formalno obrazovane, a suštinski neobrazovane ljude i to su ljudi najpodesniji za sve vrste manipulacija. To su lutkice kojima posle neko drži konce i oni rade kako im se kaže.

Mi smo, kad kažemo da smo protiv ovog zakona i da mislimo da nam taj zakon ne treba uopšte u našem obrazovnom sistemu, mi pre svega želimo da skrenemo pažnju da morate suštinski, dubinski da menjate sistem obrazovanja.

Znate, uvek me iznenadi, to sam jednom ministru Šarčeviću rekla, pitala sam ga, da li on sebe smatra obrazovanim čovekom? Rekao je – da. Da li on sebe smatra školovanim čovekom i suštinski i formalno? Rekao je - da. Evo, i ja mislim da je tako. Pa kako to on ispade i obrazovan i školovan u tom groznom sistemu koji se sada iz temelja menja? Ne mislimo mi da neke stvari ne treba menjati. Ne mislimo mi da ne treba ići u korak sa vremenom. Ne mislimo mi da ne treba da se digitalizuje sve u školama, ali nikada ne bi dozvolili da softver taj za digitalizaciju elektronskih dnevnika kupimo na sumnjivom tenderu, gde se pojavio samo jedan, opet Hrvat, i on dobija, zamislite, posao.

Mnogo je problema, mnogo više od onih da li ćemo mi po amandmanu reći promenite ovo ili ono, a vi kažete: „Baš nas briga šta kažu ovi radikali, mi nećemo da menjamo, mi smo zacrtali da to bude ovako“. Mnogo je važnije da dođe do svesti ljudi u vlasti, pre svega u Ministarstvu prosvete, obrazovanja, pa onda i u drugim ministarstvima, da dođe do svesti činjenica da moramo da se posvetimo svi zajedno obrazovanju dece od predškolskog uzrasta, do najviših akademskih zvanja.

Rekla sam ministru pre neki dan, verujte, a verujem da znate takve situacije, da deca završavaju osnovnu školu da sriču, da ne umeju da čitaju, da devojka ide u drugi razred, valjda, trgovačke škole, u ukrštenim rečima na ono pitanje – gradić u Dalmaciji? Piše – Niš. Nije sporno da je Dalmacija deo velike Srbije, ali zamislite vi tog neznanja i tog nivoa obrazovanja. U srednju školu ide, verujte, i ovakvih primera imate koliko god hoćete. Znaju samo da kuckaju po telefonu i da koriste fond od tih 12 reči koje se koriste na internet mrežama. Nastavnici, nažalost, to isto rade, nastavnici koji žele istinski da se bave obrazovanjem su duboko razočarani u obrazovni sistem zato što su direktori, samo gledaju sebe, da se ne daj Bože zamere ministarstvu, bili do juče u DS, pa onda predsednik opštine ih pozove kada se desila smena, kaže: „Znaš, ako hoćeš da ostaneš direktor, trebalo bi da promeniš stranku“. Šta da promenim, ja od rođenja, vaša naravno može.

Dakle, to je jedini motiv direktorima da ostanu na mestima direktora. Verovatno zato što se lepo uglave sa ovim Žužulom i ovim kod naručivanja udžbenika, pa kod ekskurzija itd. Ne vidim šta im je drugo motiv da po svaku cenu budu direktori, a da im u školama gotovo ništa ne funkcioniše.

Rekla sam neki dan, 55 nastavnika, pet laptopova i treba da vode elektronski dnevnik. Kako? Samo im još kažite kako. Kako da se svi uglave?

Ponavljam, i biće još reči o ovim problemima, SRS poziva Vladu Republike Srbije, ministra Šarčevića i sve vas da se konačno krene u ozbiljnu reformu obrazovnog sistema. Dakle, sve ovo što do sada radite, sve ovo što je do sada rađeno je neko zamajavanje, eksperimentisanje, slušanje naloga sa strane nekakvih evropskih direktiva itd.

Molimo vas, vratite se na naše tradicionalno učenje, na poštovanje nauke, na poštovanje srpskih nacionalnih interesa, naše istorije, našeg jezika, našeg pisma, vratite dostojanstvo i nastavnicima koji imaju velikih problema sa učenicima koji ih ne slušaju, zato što mame i tate tih učenika koji su u savetu roditelja su zapravo sve i svja u školama, zato što imaju 20.000, 50.000 dinara da okreče zbornicu.

Sve se svelo na tako jadan i nizak nivo i to će sve da nas košta propuštanjem obrazovanja generacija mladih ljudi. Hvala.

Šesnaesto vanredno zasedanje , 12.09.2019.

Replika se odnosi na deo izlaganja kada je ovde kolega rekao da neki narodni poslanici, a jedini narodni poslanici koji su protiv ovog Predloga zakona su poslanici SRS, ovaj zakon i ovu raspravu koriste u dnevno-političke svrhe.

Dakle, mi srpski radikali ništa ne koristimo u dnevno-političke svrhe, naprotiv, poznati smo po tome da nastupamo principijelno, pa koliko god nas to u određenom momentu i kod birača i kod građana koštalo. Nikada se nismo povijali kako vetar duva, jednostavno naš stav je da je ovaj Predlog zakona loš, da nam dualno obrazovanje ne treba, da ovaj zakon nikoga ne obavezuje. O tome smo govori i u načelnoj raspravi, o tome govorimo i po amandmanima i zastupamo svoj stav, ponavljam kao principijelan stav SRS i kao naš principijelan odnos prema obrazovanju koje je danas u Srbiji, smatramo, na žalost lošim, a bili bismo srećni da možemo da podelimo tu vašu euforiju, euforiju skupštinske većine da se ovim zakonom postiže nešto epohalno. Ni blizu toga naravno, jer ovim zakonom se neće postići ni deo onoga o čemu se ovde govori, pogotovo ne da će neko dobiti posao, da će neko nešto naučiti, da će neko nešto zaraditi.

Vi ovim zakonom činite još jedan od ustupaka ovim strancima koje plaćate da dođu u Srbiju i koliko god vi to predstavljali kao nešto što je ne znam koliko dobro, nažalost, praksa pokazuje da to nije baš tako i da im u svemu onome što smo im do sada ustupili samo još fali da im ustupimo i mlade studente, da rade za njih, za neku crkavicu koju će se oni možda smilovati da im plate, ili će posle mesec-dva dana da kažu, pošto im zakon to dozvoljava - e, nećemo više s tobom da radimo, idi traži nekog drugog poslodavca, a onda mora univerzitet da nađe novog poslodavca, odnosno ne mora nego može ako hoće, pa onda tamo na univerzitetu kažu - e, nećemo, mi smo svoj deo posla završili. I na kraju će biti - šta si radio - ništa, gde si bio - nigde.

Šesnaesto vanredno zasedanje , 12.09.2019.

Kroz današnju raspravu smo zaista svašta čuli od kolega koji će podržati ovaj Predlog zakona, naravno to je njihovo pravo, podržavaju Vladu, logično, prilično da podrže i zakon, ali nekako potpuno odsustvo čini mi se realnosti je danas ovde bilo prisutno.

Zapravo, dosta toga se govorilo i što nema veze sa ovim predlogom zakona, što je takođe uobičajeno, jer kroz svaki zakon poslanici vlasti treba da hvale vlast, pa onda je došlo i do nekog mimoilaženja, da ne kažem sukoba, među tim koalicionim partnerima, pa je i tu bila rasprava itd, ali to je sve što se tiče vas u okviru porodice i nema veze konkretno sa ovim Predlogom zakona, sa ovim amandmanom i sa amandmanima uopšte.

Zaista, i kada je Predlog zakona u pitanju čule su se neke vrlo interesantne stvari. Jedan kolega je govorio kako će posle, kada neko završi ovo dualno školovanje na visokim školama, da će doći kao stručnjak tamo negde kad bude nudio svoj CV i da je bolje da onda radi za punu platu, nego da radi za pripravničku platu. E sad, tu se javljaju dve stvari koje je kolega očigledno nesvesno zapravo rekao.

Ministar je rekao da ovo dualno obrazovanje svakom garantuje posao, a kolega danas kaže kad završi ovo školovanje u svom CV, kad se bude zapošljavao moći će nešto da napiše i to jeste istina. Nikome ovaj zakon, čak i kad bi nekom palo na pamet da se na ovaj način školuje, ovaj zakon nikome ne garantuje posao.

Takođe, osim toga što mu ne garantuje posao, kolega taj je rekao i da je bolje raditi kasnije, da ne radi za pripravnički platu, nego da odmah prima punu platu. Šta ćemo onda sa četiri godine? Pripravnički staž traje godinu dana i pripravnički staž se plaća 80% od ukupne plate za taj posao koji radi zaposleni koji nije pripravnik, a ovaj će umesto tu godinu dana da radi za 80%, ovaj će da bude potrčko tamo nekom gazdi u nekoj firmi i četiri godine radiće za 50%, a možda i manje, kaže ako mu snosi troškove školarine i ne znam šta, pa će možda i da mu umanji tu zaradu, koju inače može da mu plati, a ne mora, pošto u ovom zakonu ništa ne mora, ništa ne mora.

Ovaj zakon, ne znam da li ste videli, ministre Đorđeviću, u ovom zakonu niko ne mora da se školuje po ovom sistemu. U ovom zakonu nijedan poslodavac nije u obavezi da prihvati, da primi nekog studenta, u ovom zakonu nijedna visokoškolska ustanova nije u obavezi da zaključi ugovor sa nekim poslodavcem. Sve može. Pa, ko voli, nek izvoli, pa možda student hoće, ali nema poslodavca, neće visokoškolska ustanova. Možda hoće poslodavac, nema studenta, neće visokoškolska ustanova. Možda hoće visokoškolska ustanova, nema poslodavca, neće poslodavac, neće student. Dakle, apsolutno zakon koji nikog obavezuje i koji ništa ne znači.

Šta smo mi još ovde danas se onako lepo naslušali? Da, neko od poslanika vlasti kaže da danas u Srbiji samo jedan čovek zna da nama nedostaju bravari, što apsolutno nije tačno. Prvo, valjda svaki poslodavac zna da mu nedostaje bravar ako ga nema. Drugo, evo ja mogu sada da vam nabrojim pet bravara koji su nezaposleni, odnosno rade negde na crno, nemaju radni odnos, onako dobiju neki dinar, urade neku ogradu itd. Znači, ima. Taj jedan čovek nije dobro obavešten izgleda.

Šta smo još rekli? Šta smo još zapravo mogli čuti? Ovo je zaista mislim biser, prvo ministra Šarčevića, onda i kolega koji su to ponavljali za njim. Neverovatno da neko ne razmisli, da ne pročita neke podatke, pre nego što nešto kaže. Pričao je ministar Šarčević, ponavljale kolege iz vlasti kako smo mi postigli epohalne rezultate primenom Zakona o dualnom obrazovanju. Da li vi znate gospodine ministre Đorđeviću, nije vam obaveza da to znate, pitam vas ili vas obaveštavam, Zakon o dualnom obrazovanju srednjoškolskom, po kojem smo kaže ministar i poslanici vlasti, postigli epohalne rezultate. Primenjuje se od školske 2019.-2020. godine. Jel to beše ova školska godina koja je počela pre deset dana?

Ovo je neverovatno, ovo je zaista neverovatno. Hvalite se nečim, a taj zakon je prvo donet u novembru 2017. godine, od ove školske godine se primenjuje i kako je on mogao dati ili ne dati rezultate? Kako može neko uopšte znati kakav je rezultat školovanja koje će počelo pre deset dana? Ljudi, hajde malo razmišljajte, hvalite vi svoju vlast, ništa nije sporno, ali hvalite je argumentima da ne možemo na ovaj način da vam se suprotstavljamo. Naravno, mi uvek imamo načina da vam se suprotstavimo, ali prosto vam skrećemo pažnju da bi trebalo da ovo radite malo odgovornije ili ozbiljnije.

Mi smo ostali bez odgovora već više meseci na pitanje i ponovićemo ovo pitanje, ponavljaćemo ga svaki put kada su na dnevnom redu zakoni iz oblasti obrazovanja. Činjenica je i to svi danas u Srbiji znaju da bliski prijatelj, nekadašnji Tuđmanov, a danas prijatelj njegovog HDZ i bio finansijer Tuđmanovog HDZ, Ante Žužul i hrvatski biznismen, što reče malopre kolega da je Hrvatska za njega ustaška, a jeste, evo nam ustaška država, odnosno tajkuni ustaške države štampaju naše knjige. Dakle, 30 miliona evra godišnje zarađuju i oni za osnovce u Srbiji proizvode, odnosno štampaju više od 50% udžbenika. Mi o tome pričamo već godinama, od kada je to zapravo počelo i onda je ministar, i danas je rekao, da je on rodoljub i svaki put kaže da je on rodoljub i da će on razmisliti o tome i da će on predložiti ne znam šta Vladi, naravno ništa od toga što ovde obeća zapravo nije uradio, jer poslednje što je kao rodoljub i patriota obećao jeste da će formirati institut koji će se baviti analizom presuda Haškog tribunala. Evo, sada smo svedoci da iz Haškog tribunala nude dokumentaciju, ali naravno, iz naše Vlade niko ne reaguje, ministar nije formirao taj institut koji je obećao, odnosno, nije predložio Vladi ili je predložio pa je Vlada odbila. Trebao je u svakom slučaju kao patriota o tome da obavesti javnost, a pre svega narodne poslanike SRS kojima je to ovde javno obećao.

Obećao je dakle, ministar da neće više ti ustaški tajkuni da štampaju knjige srpskoj deci i ministarstvo je na neki način obavestilo škole da oni mogu da biraju izdavača, ali da ministarstvo neće snositi posledice ako se roditelji bune kod izbora tog novog izdavača. To je nešto neverovatno, čuj, roditelji se bune zato što je škola odredila nekog izdavača knjiga. Pa roditelji decu vaspitavaju, ali ih ne obrazuju, škole ih obrazuju, škole biraju udžbenike, a ne roditelji. Kako će roditelji birati udžbenike svojoj deci, to je prosto neverovatno.

Šta je posledica takvog stava Ministarstva, gospodo iz Ministarstva i dame iz Ministarstva? Posledica je to što direktor, a kad sam to rekla pre nekoliko dana, ministar je rekao da takav direktor koji je to rekao, ovo što ću sada da kažem, da takav direktor mora snositi odgovornost, a evo ja ga sad obaveštavam jedan od takvih direktora je uz njegovu saglasnost reizabran pre tačno devet dana. Tako da i ministar i svi vi morate da vodite računa kad nešto kažete da budete spremni da ćemo mi to da proverimo i da ćemo mi da vam odgovorimo na ono što ste tvrdili.

Dakle, šta sad rade škole? To da direktor škole, da bi sigurno bio reizabran, je li, mora da se dodvorava, ne vama, nego mora da se dodvorava tamo svojim funkcionerima opštinskim, jer oni ih pozovu čim zauzmu pozicije vlasti u opštini, zovu direktore škola i kažu – hajde da pređete kod nas da bi ostali i dalje direktori. To je apsolutno to, to je ovako nešto što ozbiljnom čoveku zvuči kao šala, ali nažalost to je apsolutna istina.

I sad ti direktori ovako kažu – nastavnici, a pre svega i najviše, nastavnici srpskog jezika i istorije žele po svaku cenu da deca uče pravi srpski jezik, ćirilicu, da nastavnici istorije žele da se uči naša prava, autentična istorija, da i jedni i drugi žele da kroz učenje deca se vrate u izvesnom smislu i tradiciji, ali oni su pre svega insistirali i tražili da mogu da biraju da Zavod za udžbenike radi te udžbenike pre svega i najviše iz istorije i srpskog jezika.

Onda direktori ovako kažu - možete vi, ali nama su rekli iz Ministarstva ako se roditelji budu bunili, znate, kaže direktor – ja onda nemam ništa s tim, ja neću da ja odgovaram, da meni dolaze inspektori iz Ministarstva, ja neću da odgovaram za to što vi insistirate, a šta vam fali ako su do sad deca učila po tim udžbenicima, šta vam fali da to bude i dalje. To je zaista neverovatno.

Dakle, dokle god te anomalije ne rešimo, dok ne vratimo da se udžbenici našoj deci štampaju u našoj državi, dok se ne vratimo istoriji, tradiciji, pismu i jeziku, dok ne vratimo nacionalni duh u obrazovanje, mi od obrazovanja nemamo ništa. Vi svesno ili nesvesno u Ministarstvu i ministar i ostali u Ministarstvu, svesno ili nesvesno radite tu denacifikaciju koju je započeo Gašo Knežević, koju je uredno sprovodio onaj Verbić i ona Tinde Kovačević, koja mu je bila, da li je ona bila državni sekretar ili ne znam, koja i danas u senci zajedno sa ovom Srbijankom Turajlić, preko raznih tih nevladinih organizacija koje prave neke kampove za nastavnike, koji se ismevaju nastavnicima, a oni moraju jadni tamo da budu, da prisustvuju nekakvim njihovim glupostima, zaista glupostima, jer bez tih gluposti ne mogu da dobiju sertifikat, licencu da mogu dalje da nastave sa radom.

Zaista je obrazovanje, školstvo pretvoreno u nešto čega se ozbiljan čovek ježi. Ježi se zato što, ponavljam vam ne znam koliko puta, loše obrazovanje stvara generacije kojima će neko manipulisati, a valjda nam je u interesu svima da obrazujemo mlade ljude, da dostignemo akademski nivo obrazovanja, maksimalan, kakav smo do sada imali. Mi imamo i danas profesore koji su poznati i priznati u celom svetu, a pitam vas samo koji će to profesor koji se bude po ovom dualnom obrazovanju školovao biti priznat igde i u Srbiji, a kamoli van granica države? Hvala.

Dvanaesto vanredno zasedanje , 04.07.2019.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SRS od početka ovog saziva pokušava da utiče na skupštinsku većinu u smislu da pokušamo da vas ubedimo da treba da se poštuje parlamentarna demokratija, da se radi u skladu sa Poslovnikom koji je loš. Trebalo je novi doneti ili menjati ovaj na početku ovog saziva. Nije nam to polazilo za rukom i zato ste zaslužili negativne ocene te Evropske komisije do koje je vama jako stalo, pa ste onda morali da doživite da vam Fabricio udara packe, pa ste morali da doživite da ovde predsednik države mora da se ispoveda nekom nacionalnom konventu za EU. To je skupina nekih nevladinih organizacija koje rade u interesu EU, a ne Srbije. Bila je to, onako, svojevrsna bruka za državu, ali, dobro, nije prvi put kada ste vi u pitanju.

Mi smo ovu sednicu konačno imali po Poslovniku, u smislu da smo imali dnevni red takav da svaki predlog predstavlja posebnu tačku dnevnog reda i to jeste dobro. Mi smo to pohvalili, ali očigledno je da je predsedavajućima, u odsustvu predsednika Narodne skupštine, postalo nepodnošljivo da narodni poslanici SRS ovde govore, da koriste vreme i počeli su volšebno da nam kradu vreme.

Imam ovde sve precizne podatke i dostavićemo ih predsedniku parlamenta kada se vrati, jer smo ustanovili da od ukupno 28 minuta i 49 sekundi, koliko mi vremena imamo, u četvrtak nam je oduzeto nekih tri i nešto minute, u petak skoro dva minuta. Znate, to kada se prevede u procente u odnosu na ovo vreme koje mi govorimo, onda je to oko 10% i to je mnogo.

Zamislite šta smo otkrili kada smo ovo istraživali? Naš narodni poslanik se javi za reč, a pošto ovaj vaš sistem za javljanje nije dobar, on je samo rekao "dame", nije ni završio "gospodo", prekinuta je konekcija i on se ponovo prijavio i vi mu oduzimate 18 sekundi. Znači, ako neko govori 120 sekundi, a oduzme mu se 18, to je 15% dozvoljenog vremena.

Dalje, mi od početka ovog saziva nismo propustili ni jedan utorak i ni jedan četvrtak da ne postavimo pitanje ili predsedniku države ili predsedniku Vlade ili pojedinačno ministrima i uvek poslanici SRS postavljaju pitanja koja su zaista od opšteg interesa.

Mi se ne bavimo kod postavljanja pitanja nekom dnevnom politikom ili osvajanjem nekih, kako neki vole da kažu, jeftinih političkih poena, nego se bavimo zaista suštinskim stvarima. I, šta je rezultat toga? Pokazalo se da i predsednik države i predsednik Vlade i predsednik ministra vređaju Narodnu skupštinu, omalovažavaju Narodnu skupštinu, da ih baš briga šta se u Narodnoj skupštini od njih traži, da ih baš briga za činjenicu da smo mi najviše zakonodavno telo po Ustavu Republike Srbije i mi imamo sledeću situaciju.

Ukupno smo postavili, to je počelo 3. juna 2016. godine, zaključno sa 28. junom 2019. godine, postavili smo 143 pitanja ili zahteva za obaveštenje, objašnjenje itd. Odgovor smo dobili na samo 61 od takvih pitanja. Znači, od143 Narodna skupština je dostojna odgovorom na samo 61 pitanje.

Kakva je sadržina tih pitanja, to je posebna tema. Uglavnom odgovori nemaju veze sa pitanjem, što bi naš narod rekao odgovaraju nam na okruglo, pa na ćoše, ali to će biti neki drugi put tema.

Danas tražimo od predsednika Narodne skupštine da anagažuje službe, verujemo da ona ovo ne zna i ne mora da zna, ali mi se bavimo svojom poslaničkom grupom pa znamo. Dakle, tražimo da se sva ova pitanja na koja nismo dobili odgovore, u skladu sa onim kako su postavljena, dostave ponovo onome koga smo pitali i da predsednik Narodne skupštine insistira da u najkraćem roku dobijemo odgovore na sva pitanja.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 11.10.2018.

U februaru ove godine, pre toga dva puta prošle godine, Srbiju je posetila delegacija Irana na najvišem nivou i u Srbiji je bila primljena na najvišem nivou od predsednika države, preko narodnih poslanika, do članova Vlade, potpredsednika Vlade, pre svega. Tada je održan srpsko-iranski forum o investicijama, turizmu i izvozu. Tada su se utrkivali od predsednika države, do potpredsednika Vlade, svi u medijima, kako će se sa Republikom Iran razvijati ekonomska, politička i svaka druga saradnja.

Godine 2017. u avgustu ukinute su vize za ulazak u Srbiju državljanima Irana. Bez bilo kakve najave, naprotiv, pre tri-četiri dana, 8. oktobra ove godine ukinuta je ta odluka i građani Irana opet ne mogu da ulaze u Srbiju bez viza.

U martu ove godine, potpredsednik Vlade, Rasim LJajić je rekao da kada se nešto šuškalo o ukidanju viza za građane Irana, rekao je da bi to bila katastrofa, da bi to bilo mnogo strašno po ekonomiju naše zemlje, po razvoj naših međusobnih odnosa, ako bi došlo do toga da se građanima Irana ukinu vize.

Sad, koja je muka naterala Vladu da to uradi, to je ono što želimo da pitamo predsednika države, predsednika Vlade, potpredsednika LJajića i potpredsednika i ministra inostranih poslova Ivicu Dačića?

Neka priča koja se pojavila u medijima da se to navodno radi zbog nekog nekontrolisanog ulaska migranata, državljana Irana, u Srbiju je nešto u šta mi u SRS ne verujemo i takođe pitamo koji je to broj migranata iz Irana koji je ugrozio dobre odnose između Srbije i Irana?

Znate, ako nekome ukidate vize, vi ugrožavate dobre odnose. Koji je to broj? Da li je to pet, 50, 500, 5000? U ostalom, ovde se čak i u Narodnoj skupštini na jednom odboru, koleginica poslanik je rekla da jedva čeka zakon o migrantima, da migrante treba useliti u nenaseljena mesta po Srbiji. Još je rekla da bi to bilo dobro za Srbiju zbog naše niske stope nataliteta. Dakle, šta je stvarno problem, zbog čega je Vlada ukinula odluku o ukidanju viza za građane Irana?

Iran je, podsećamo, država prijateljska Srbiji, država koja nepriznavanjem lažne države Kosovo zapravo štiti teritorijalni integritet i suverenitet Republike Srbije, a vize su, zapravo, ukinute i to treba javnost da zna, zato što je Evropski savet u svom izveštaju naveo da bi Srbija trebalo da se uzdrži od skretanja od zajedničke vizne politike, te da nova praksa sklapanja sporazuma sa trećim državama izaziva zabrinutost.

Dakle, na ovaj način naš državni vrh priznaje da smo mi u vazalnom odnosu prema EU. Šta nas briga šta EU misli o zaključivanju sporazuma koji mi zaključujemo kao država na međunarodnom novu? Pa, Iran je nama prijatelj, a EU nam je neprijatelj. Evropska unija nam otima KiM, EU pomaže teroriste na KiM koji ne daju mira Srbima da tamo žive, koje svaki dan napadaju itd. Sve se to radi pod okriljem EU. I mi ćemo sada slušati EU i jednoj prijateljskoj zemlji, koja ima odlične odnose i sa Ruskom Federacijom, mi ćemo sada da kažemo – e, vaši građani ne mogu da dolaze više u Srbiju bez viza, zato što nam to ne daju mame i tate iz EU.

Zaista je dosta tog neozbiljnog odnosa licemerne politike koju vodi Vlada Republike Srbije i predsednik države i insistiramo da dobijemo odgovor na to pitanje - dokle sa tom licemernom politikom, dokle zamazivanje očiju i našim prijateljima, dokle igranje sa strpljenjem našim međunarodnim prijateljima, da bi se udovoljilo neprijateljima Srbije koji sede u EU? Hvala.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 09.10.2018.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre desetak dana skupštinska većina je usvojila Zakon o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. U tom zakonu se kaže, između ostalog, da stupanjem na snagu tog zakona, a stupio je na snagu, prestaje da važi Zakon o smanjenju penzija iz 2014. godine.

Pitanje upućujemo predsedniku Vlade, Ani Brnabić, a da se konsultuje sa ministrima Zoranom Đorđevićem i Sinišom Malim – ko ih je ovlastio da oni taj zakon ne primenjuju?

Penzioneri, odnosno jedan deo penzionera, dobio je penzije koje nisu u skladu sa tim zakonom. Ko je taj u Vladi Republike Srbije koji može da procenjuje koja grupa penzionera treba da dobije penziju u skladu sa tim zakonom, a koja ne može i da li to ne može znači trajno, da li to znači ako dobiju narednog meseca da će biti uskraćeni za iznos koji bi dobili u ovom mesecu?

Ovih dana smo svedoci kako se ministri u medijima utrkuju, te, penzioneri sa najnižim penzijama dobiće, neko kaže jednom, neko dva puta godišnje, neko 5.000, neko 7.000 dinara, dakle, vređate inteligenciju tih ljudi koji ne traže vašu milostinju.

Činjenica jeste da su najniže penzije u Srbiji zastrašujuće male, zastrašujuće, zaista.

Mi smo vam lepo govorili da se predloži nov zakon i da se utvrdi način obračuna penzija tako što će najniža penzija biti tolika da od nje može pristojno da se živi, a najviša penzija može biti samo tri puta veća od toga.

Šta mi danas imamo na delu? Dakle, upravo u skladu sa onim što smo mi govorili kada smo vam osporavali onaj član gde ste predvideli da Vlada Republike Srbije određuje usklađivanje penzija, što valjda nigde u svetu ne postoji, što ste iz zakona izbrisali mogućnost povećanja ili smanjenja ili, u svakom slučaju, usklađivanja penzija, rokove i kriterijume i evo sad, ovo što se ovih dana dešava, odmah, dan ili dva nakon stupanja na snagu ovog zakona, dokazuje se da smo mi srpski radikali apsolutno bili u pravu.

Pre četiri godine, kada je počela ona otimačina penzija, tada je to urađeno zato što je MMF tražio od tadašnje Vlade Republike Srbije da to uradi, da bi se poboljšala fiskalna situacija u državi Srbiji itd. I šta imamo danas? Danas već, ili pre dva dana, MMF vam dao novi nalog. Kaže – ovo sad možete da uradite kako god hoćete, a baš se radi kako kome padne napamet, ovo što se radi sa isplatom penzije za oktobar nema veze ni sa zakonom, očigledno ima veze samo s tim na koju nogu je ustala premijer Vlade ili ova dva resorna ministra.

Šta vam sad traži MMF? Kaže – svako buduće usklađivanje, i ako to bude povećanje eventualno penzije, mora biti linearno. Znači, onaj ko danas ima penziju 120 hiljada dinara će, kad bi se, recimo, desilo da se Vlada odluči da penzije poveća za 10%, na primer pred izbore, to znači da bi taj ko ima 120 hiljada dobio još 12 hiljada povećanja penzije, a onaj ko danas ima 12 hiljada dobio bi 1.200 dinara. Znači, i dalje bi najniža cena bila otprilike onolika koliko bi bilo povećanje za tu najveću penziju.

Loše radite, ne poštujete zakon i zaista pitamo još jedanput predlagače ovog zakona – kako sebi dozvoljavaju da zakon, kakav god je, nakaradan kakav jeste, ovaj koji ste usvojili pre 10 dana, ali, ko je taj i odakle crpe ovlašćenja Ana Brnabić, Siniša Mali i Zoran Đorđević da oni taj i takav nakaradan zakon ne primenjuju? Ne mogu oni da biraju selektivno kome će na koji način biti isplaćena penzija.

Istina, ovo što je urađeno, što ste vi iz skupštinske većine prihvatili, prihvatanjem ovog zakona, samo govori o tome kakva će papazjanija u isplati penzija biti ubuduće. I u pravu smo, nažalost… (Isključen mikrofon.)

Imovinska karta

(Zemun, 27.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije (Potpredsednik narodne skupštine) Republika Mesečno 114000.00 RSD 03.06.2016 -
- Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (Penzioner) Republika Mesečno 59000.00 RSD 15.12.2016 -
Poslednji put ažurirano: 08.03.2017, 11:37