VJERICA RADETA

Srpska radikalna stranka

Rođena 15. oktobra 1955. godine u Livnu (Bosna i Hercegovina). Živi u Zemunu, Beograd.

Po zanimanju je diplomirani pravnik. Bila je narodna poslanica u Narodnoj skupštini od 2003. do 2008.godine. Član predsedničkog kolegijuma Srpske radikalne stranke.

Bila je sekretar SO Zemun, a kasnije i kao zamenica ministra pravde u vladi Mirka Marjanovića.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabrana za narodnu poslanicu.

Osnovne informacije

Statistika

  • 736
  • 2
  • 750
  • 4
  • 2 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Питање грађанина

čeka se odgovor 11 meseci i 5 sati i 59 minuta

Поштована потпредсједнице Народне скупштине Републике Србије, имам за вас неколико питања: 1. Када ће НСРС добити Генералног секретара? Када смо се изјашњавали н...

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 1 godina i 6 meseci i 28 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Šesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 23.05.2019.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo pune tri godine ovog skupštinskog saziva, imali smo dosta puta na dnevnom redu predloge za izbore ili prestanak funkcija sudijama, a danas smo prvi put u prilici da zaista u okviru jedne tačke dnevnog reda malo razgovaramo ovim povodom i malo šire o sudovima i o stanju pravosuđa u Srbiji.

Mi danas ovde imamo, kako reče kolega Petrović, formalne tačke na dnevnom redu. Ništa ovo nije formalno, jer nije urađeno kako valja. Sto četrnaest sudija, predsednika sudova opšte i posebne nadležnosti, odlučiće Narodna skupština, prestaje im funkcija uglavnom, ne uglavnom, nego zbog isteka mandata na koji su birani, a mandat im je istekao u periodu od 4. do 24, a to je danas, čini mi se, maja ove godine.

Mi smo imali jedan period, beše to valjda 2010. godine, kada su gotovo svi sudovi u Srbiji bili u v. d. stanju. Zaista bio je to interesantan period. Predsednici sudova u celoj Srbiji ili gotovo u celoj Srbiji vršioci dužnosti, i to je bilo zbog toga da bi moglo da se manipuliše donošenjem odluka, da se te sudije, eventualni predsednici sudova koji su u v. d. stanju, mogu ucenjivati na bilo koji način i pokazalo se da se zaista to tako i radilo.

Sada imamo neku drugačiju situaciju, sada ćemo imati neki period bez predsednika sudova, čak ni u v. d. stanju, jer kada mi konstatujemo sutra ili u utorak, kada već bude dan za glasanje, kada se konstatuju prestanci ovih funkcija, onda ti sudovi više nemaju predsednike.

Nama kaže ovde Visoki savet u obrazloženju da su tražili da se ovome govori po hitnom postupku, kaže – da se stvore uslovi da Visoki savet sudstva bez odlaganja predloži kandidate za izbor predsednika sudova opšte i posebne nadležnosti u Republici Srbiji i u skladu sa članom 74. itd.

Kako je ovo trebalo da se uradi? Mi smo danas na istoj sednici morali da govorimo o prestanku važenja ovih 114 funkcija i istovremeno da imamo predlog da raspravljamo o kandidatima za predsednike u svim ovim sudovima, bilo da su u pitanju osnovni sudovi, privredni sudovi ili prekršajni sudovi.

To je izostalo i pitanje je, pošto Narodna skupština završava redovno zasedanje za dva, tri dana, sada kada će se ponovo naći na dnevnom redu, da li će se čekati redovno zasedanje, da li će to biti u toku neke vanredne sednice i kada će uopšte Visoki savet sudstva nam dostaviti predlog za izbor predsednika ovih sudova?

Ovo nije dobro. Ovo nije dobra praksa i nadamo se da se nikada više neće ponoviti. Ovo je neozbiljno i neodgovorno i mi onda imamo situaciju kada svaki čas, kada neko od vlasti odgovara na pitanja, ako se slučajno neki novinar usudi da upita, zašto neko nije krivično odgovara, zašto protiv nekog nije podneta krivična prijava, zašto protiv nekog nije podignuta optužnica itd, i svaki odgovor se završava – molim vas, nemojte da pitate nas, pitajte pravosudne organe, jer oni su posebna grana vlasti, na njih niko ne utiče itd.

To su svakako priče za malu decu, ali ne mislimo mi i uvek smo to govorili, čak i te famozne 2010. godine kada je bila čistka sudija, i tada smo govorili da veliki, da smo ubeđeni, i danas to mislimo, broj sudija čeka negde u nekom svom miru, koji je sebi našao u sudnici, neko vreme kada će sudije zaista moći da rade po zakonu, po svojoj sudijskoj savesti i kada neće biti uticaja, ni pokušaja uticaja izvršne vlasti i ne samo izvršne vlasti. Znate, u sudovima po Republici Srbiji, po lokalnim samoupravama, svaki tamo neki fićfirić, koga je stranka postavila na neko bitno mesto, može da ode i dozvoli sebi taj luksuz da ode kod sudije, kod predsednika suda i da zahteva da se presudi u nekom predmetu onako kako on traži, kako njemu odgovara i ako se neki sudija drzne da kaže da je on sudija, da on ne sluša takve naloge, onda će vrlo brzo doći pod udar, pa čak i Visokog saveta sudstva.

Dakle, ti pritisci i dalje postoje, a ti pritisci zaista moraju da se iskorene. Mi smo uvek pozivali sudije da se suprotstave takvim pritiscima, tako što će slobodno i hrabro da odbiju pritisak i uticaj na donošenje odluke, ali da bi to zaista mogli da urade, moraju javnost da obaveste ko ih je ucenjivao, ko im je naređivao itd. Mi iz SRS uvek se stavljamo na raspolaganje da pomognemo takvim sudijama i da zaštitimo tu samostalnu granu vlasti od onih koji pokušavaju da je uzurpiraju.

Ovde je juče neko rekao, juče ili prekjuče, da nas očekuju ozbiljne reforme pravosudnog sistema i da će to sad konačno biti nešto baš dobro urađeno. Mi to slušamo 20 godina. Svi ministri pravde su pokušavali da urade neku, uvek su to zvali reforme, a ništa se pozitivno nije dešavalo, pa su ona radili reforme reformi, reforme reforminih reformi itd. i sve se to nešto vrtelo u krug. Danas imamo, kada je ministar pravde bio gospodin Selaković, posle Snežane Malović, onda je on tvrdio da će on svojim predlogom da ispravi sve greške te reforme koju je Snežana Malović, kao ministar, predlagala Narodnoj skupštini. Zaista smo očekivali da će to da se uradi. Međutim, nije tako.

Prvo, da bi se ozbiljno pristupilo reformi pravosudnog sistema, mi moramo da vratimo sudove opšte nadležnosti. Mi smo svedoci da još od vremena suda udruženog grada, pa sada ovih specijalnih sudova za organizovani kriminal i za ratne zločine, zapravo nema nikakvog pomaka i ničeg dobrog i nikakvog pozitivnog stava u razvoju funkcionisanja pravosudnog sistema formiranjem tih i takvih specijalnih sudova.

To su posebna odeljenja Višeg suda zvanično, ali formalno, ali neformalno se to zove specijalnim sudovima i specijalnim tužilaštvima. To je počelo i na taj način, a kasnije i uvođenjem tužilačke istrage je zapravo počelo lagano uvođenje anglosaksonskog pravnog sistema u naš evropski sistem i najkonkretnije je da na mnogo primera se može pokazati zapravo da je urađena tribunalizacija našeg pravosuđa. Ugledali su se ni manje ni više nego na zlogasni Haški tribunal, koji ne „p“ od prava i pravde u svom višegodišnjem radu nije pokazao, ali nažalost, valjda taj put ka EU, i ovde se pokazuje, je toliko loš zato što prateći taj put uništismo i naše ne baš dobro pravosuđe, jer je činjenica da u Srbiji u novijoj istoriji da je uvek politika imala uticaja na sudove i uvek se znalo da to nije dobro, ali ovo što se dešava otkad se formalno i Ustavu i zakonima napisalo da sudije ne mogu biti članovi nijedne političke stranke, e tada su počele stranke da utiču na sudije. To je vrlo interesantno.

Dok su formalno sudije mogle biti članovi političkih stranaka, ali ne i funkcioneri, onda se nekako taj uticaj manje osećao. Sada valjda svi žele da se dodvore strankama na vlasti, pa mi nismo zaboravili da kada se 2010. godine, kada je bio reizbor sudija, da su tada sve sudije faktički ostale bez sudijske funkcije i da se onda u kancelariji stranačkoj i Dušana Petrovića pravio spisak sudija koje će biti izbrani i mi smo sada desetine ili stotine imena ovde čitali, pominjali. Ne znam od nekog referenta u zemljoradničkoj zadruzi je postao sudija. Naravno, i taj referent u zemljoradničkoj zadruzi je završio pravni fakultet i poštujemo to, ali sa takvim iskustvom da dođe na mesto sudije nekog suda je zaista nešto što je jedino moglo rezultirati ovim stanjem u pravosuđu kakve imamo danas.

Onda kada nas je ova sadašnja vlast došla, onda su se oni pohvalile sa 670, čini mi se, sudija koje su ostali neraspoređeni i nemamo problem s tim što su njih izveli na konferenciju, deo, nisu svih 670, nego deo i što su rekli ovo su - neraspoređene sudije i mi sada im pomažemo, borimo se za njihova prava. Njih je Ustavni sud vratio, ali i to je bilo potpuno normalno i potpuno legitimno, ali nije normalno da posle niko ne želi da prizna da se to tako desilo, a ostalo zapisano. To jednostavno ne može da nestane ne može da se zaboravi.

Zašto uopšte govorimo o ovome na ovaj način? Zato što želimo da se jedanput prestane sa licemerjem. To govorimo i generalno u nekim drugim političkim stavovima, a pogotovo kada je u pitanju pravosuđe.

Jeste ovo treća grana vlasti, jeste to nezavisna samostalna grana vlasti, ništa to nije sporno, ali onda tako treba da se ponašaju organi izvršne vlasti i ponavljam više od ovih, da kažem, visokih funkcionera mnogo više po unutrašnjosti na sudije utiču te lokalne kabadahije koje kroz funkciju predsednika opštine misle da mogu sve što im napamet padne.

Da se vratim na ovo što je rečeno da će se vršiti reforma. Dakle, moramo se vratiti na sudove opšte nadležnosti, osnovne sudove, više sudove, Vrhovni sud, koji bi sudio samo kao u drugom stepenu i u najtežim slučajevima u trećem stepenu, otprilike nešto kako je bilo i pre tzv. demokratske reforme i to je ste bio najbolji sistem funkcionisanja.

Šta takođe moramo da vratimo? Moramo svaka opština, svako sedište lokalne samouprave u Srbiji mora imati sud. Vi govorite o ravnomernom razvoju, vi govorite o tome da treba ulažete u svaki ćošak Srbije itd, a vi zatvarate sudove, odnosno prihvatili ste, niste ih vi zatvarali, da ne biste bez razloga replicirali, nego ste prihvatili ono što ste zatekli sa zatvorenim sudovima u velikom broju malih opština. Mala opština, zatvorite joj sud, zatvorite katastar, ugasite srednju školu, u pola sela zatvorite osnovne škole i očekujete da se ljudi vraćaju, da žive u takvim opštinama, u takvim mestima. Naravno da neće. Ne mogu ljudi da se vrate da žive negde gde nemaju nikakvih uslova. Zatvaranjem suda kada je to bilo aktuelno, sada ću samo podsetiti, vi niste samo tada, odnosno oni pre vas, nisu samo tada ostavili sudije bez posla, bez posla su u tim mestima ostali advokati, veštaci, onemogućena je pravda zato što građani nisu mogli da nateraju komšiju, prijatelje itd. da idu da im svedoče. Na primer, živi u jednom selu Tutinu, a ide da svedoči u Novi Pazar. Vala neće. Neće da gubi svoj dan, a neka ovaj komšija vidi kako će sa sudom razrešiti taj spor.

Milija, naš kolega, nije sad tu, svaki put kada govori kaže da dolazi iz Svrljiga, iz najlepše opštine u Srbiji. Jeste Svrljig lepa opština, ali Svrljig je opština koja nema ni sud, ni notara. Na primer – Svrljig, opština u kojoj ne može da se primenjuje zakon, jer zakon kaže kada se prikupljaju potpisi i overavaju potpisi za izbore da te potpise mora da overava notar. U Svrljigu ne može, nema notara. Kaže ako nema notara, može sud. Ne može, nema suda. Ko overava? Na kraju, mesne kancelarije.

Sada je drugo pitanje da li je bolji taj sistem, a jeste, pogotovo kada su u pitanju lokalni izbori, ali to nije tema ove oblasti, nego neke druge, možda sa ministrom Ružićem može o tome da se razgovara, ali to mora da se vrati u neke normalne okvire, u neki normalan sistem i da to bude takođe jedan od vidova oživljavanja tih malih opština, malih lokalnih samouprava.

Problemi u funkcionisanju sudova. Opet želim da naglasim da ne bismo bili pogrešno shvaćeni, kada govorimo o lošim sudijama, o korumpiranim sudijama, o sudijama koje su u sprezi sa advokatima, sa veštacima itd. onda ne mislimo na većinu sudija. Naprotiv, mislimo na jedan manji broj sudija, ali taj manji broj sudija vedri i oblači. Nije tajna, imate recimo slučaj ubistva, i onda će dobar prijatelj da vas posavetuje, da kaže – idite kod toga i toga advokata, on je povezan sa tim i tim sudijom, a taj i taj sudija može da obezbedi da baš on dobije vaš predmet i kod tog sudije kazna godinu dana zatvora košta pet hiljada evra, pa ako nećeš deset godina u zatvor ti vidi koliko ćeš da platiš, a ostatak da ideš u zatvor.

Desi se pljačka. Takođe ćete dobiti instrukciju, idite kod tog i tog advokata, on je u vezi sa tim i tim sudijom. Sve ista priča. Sudija dobija taj predmet i takođe za pare se smanjuje kazna zatvora.

To su problemi koji moraju da se rešavaju tako što se zaista reaguje kada se tako nešto desi i kada se zna da to tako u Srbiji funkcioniše.

Svi će sada verovatno da kažu – to nije tako, kažite taj slučaj itd. Za to postoji Javno tužilaštvo. Tužilaštvo ima obavezu između ostalog da sluša i Narodnu skupštinu i tužilaštvo mora da reaguje i kada negde nešto čuje, da utvrdi, da ispita. Mi juče da nisam pročitala da je ova Zagorka Dolovac primila onog kretena Bramerca, ja zaboravila da imamo Zagorku Dolovac kao državnog tužioca. Da li se ta žena negde pojavi? Jel nešto reče? Jel nešto uradi?

Ne, ali se zato slikala sa onim što je isti kao i ona, da mu objasni kako se u Srbiji vode postupci za ratne zločine protiv Srba, koji su navodno učinili ratni zločin negde protiv Muslimana ili protiv Hrvata, a nema je da kaže koliko je to postupaka u ovim našim komšijskim državama, koliko postupka je vođeno, kako su završeni i koliko je Muslimana ili Hrvata osuđeno za ratni zločin koji su učinili protiv Srba? To nju ne zanima. Ona se tamo ušuškala u svom kabinetu, već 12, 13, 15, ne znam ni ja koliko godina.

Podsećam vas, da je nju na to mesto doveo Nenad Čanak, da je uslov Lige, njegove tada bio da podržavaju vlast Borisa Tadića, ne znam više ko je tada bio premijer. Uslov je bio da Zagorka Dolovac bude državni tužilac. Ona je od tad do sad na tom mestu. To bi bilo dobro, bilo bi dobro da funkcija republičkog javnog tužioca traje toliko dugo, pod uslovom da je stvarno obavlja. To bi značilo da ima kontinuitet, da je organizovala službe i da stvarno radi ono zašta je tu postavljena. Ne, naravno, ona to ne radi, ne interesuje ni nju, čini mi se nikoga u državi.

Kada mi govorimo ovde, kada smo pokrenuli amandmanom predlog da se kazni doživotnom kaznom svako ko kaže da se u Srebrenici desio genocid, nas su onako malo u čudu u početku gledale kolege, ali u toku rasprave sve više ih je shvatilo koliko je to bilo bitno, i opet ponavljamo, ne mora to biti kazna doživotnog zatvora, može ograničena zatvorska kazna, ali država ne želi da se bavi tim tako važnim za istoriju, za budućnost važnim stvarima. Kao što ste se potpuno oglušili o predlog Vojislava Šešelja od pre sedam, osam, možda i više meseci, kada je tražio da država formira institut koji bi ispitao sve presude i rad Haškog tribunala.

Dakle, imamo mnogo toga da radimo u oblasti pravosuđa. Spremni smo da se aktivno uključimo, da pomognemo i znanjem i iskustvom, ali nemojte nikada da se ovaj posao šalabajzerski radi. Hvala.

Šesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 22.05.2019.

Pošto je predlagač u sali, a predlog odličan, očekujemo da će poslanici vladajuće većine glasati za ove predloge. Čudi me da za ove prethodne nisu.

Mi već od oktobra pokušavamo da ubedimo skupštinsku većinu da se stave na dnevni red određeni predlozi zakona sa temama koje su izuzetno aktuelne u državi Srbiji.

Videli smo i ovih dana da se pojavljuju neki dokazi, da su neka deca svojevremeno kradena, odnosno prodavana iz porodilišta i na tu temu se sve više govori, ali mi imamo problem, to je apsolutno, naravno, nelegalno, ali mi imamo problem što je u Srbiji porodičnim zakonom dozvoljena faktički legalna trgovina decom, a to je kroz ovaj vid usvajanja dece od strane ljudi iz inostranstva.

Mi smo od samog početka od kada je zakon donet, bili apsolutno protiv toga i sada mislimo da je zaista vreme da se i ne samo i zbog tog člana, nego inače da se o tom zakonu porazgovara, da se izmeni i kada je u pitanju ovaj član, ali i kada su u pitanju centri za socijalni rad i hraniteljske porodice, što je veliki problem. Sve više dece se uzima od siromašnih roditelja, daju se hraniteljskim porodicama, a posle se raznim kanalima koji su već dobro, nažalost, uhodani, ta deca iz hraniteljskih porodica šalju na usvajanje u inostranstvo.

Razlozi zbog čega centri za socijalni rad oduzimaju decu od njihovih roditelja, najčešće je zbog siromaštva porodica, a onda hraniteljske porodice koje su odlično uvezane sa određenim ljudima u centrima za socijalni rad, hraniteljske porodice dobijaju mesečnu naknadu koja je veća od garantovane zarade u Srbiji. Mi mislimo da bi problem bio rešen tako što bi taj novac bio, zapravo usmeren tim roditeljima, pa bi onda ti roditelji sa tih 30.000 dinara mesečno uspevali da prehrane svoju decu, deca bi rasla u svom prirodnom okruženju i ne bi bilo straha da će biti predmet trgovine.

Dakle, ono što je zamišljeno kao humana aktivnost, to su te hraniteljske porodice, pretvorilo se u kriminal. Hvala.

Šesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 22.05.2019.

Takođe, od oktobra predlažemo da se nekako prevaziđu anomalije zakona o izboru narodnih poslanika koje su nastale izmenama tog zakona, koji je, podsećam, usvojen 2002. godine na predlog SRS i za taj zakon su tada glasale sve političke partije koje su bile u Narodnoj skupštini.

Onda je nekome palo na pamet da bi taj zakon trebalo da se promeni da bi odgovarao tada aktuelnoj skupštinskoj većini i novoj stranci koja je tada formirana, pa je onda protivustavno u Zakon uneta odredba da poslanici raspolažu svojim mandatima, pa onda danas imamo papazjaniju u Narodnoj skupštini. Niti se zna ko pripada kojoj poslaničkoj grupi, niti ko je sa koje poslaničke liste došao u Narodnu skupštinu, pa danas imamo 20 poslanika koji ne pripadaju ni jednoj poslaničkoj grupi, a svih 20 je ušlo u ovu skupštinu sa neke izborne liste.

To, apsolutno, mora da se promeni da bi se vratilo dostojanstvo Narodnoj skupštini, da bi se uozbiljio politički život u Republici Srbiji, jer ovo, zaista preletanje, trgovina mandatima, to je najozbiljniji vid korupcije i tome moramo stati na put.

Deklarativno, u poslednje vreme, u poslednjih pogotovo godinu dana, predstavnici svih političkih partija pričaju o tome kao negativnoj pojavi, ali skupštinska većina neće da prihvati da se ovaj predlog zakona stavi na dnevni red, pa da porazgovaramo, da vidimo, možda imate neke amandmane, neke dopune.

Mi smo otvoreni za razgovor, ali nam je bitno da se mogućnost da narodni poslanik svoj mandat stavi na raspolaganje političkoj partiji sa liste na kojoj je izabran, da se ponovo vrati kao odredba u Zakonu o izboru narodnih poslanika, a to je bukvalno odredba koja je napisana u Ustavu Republike Srbije i samo je treba prepisati u zakon.

Moramo, takođe, da promenimo da ovo kako je sada regulisano, da Izborna komisija faktički postavlja narodne poslanike po redosledu koji se unapred utvrdi, to se takođe negativno odražava na celokupan politički život u Srbiji, pa se onda ljudi u pojedinim opštinama pitaju da li će nekada neko njihov biti narodni poslanik.

Naravno, narodni poslanik predstavlja sve birače, bez obzira iz kojeg je mesta poslanik, iz kojeg mesta su birači. Ali, jednostavno da bi se ta predizborna kampanja vodila onako kako treba, onda je zaista neophodno da se i ovaj član zakona promeni. Možda još nekoliko članova vezano za medijsko predstavljanje, ali stavite na dnevni red, pa da stvarno ozbiljno uredimo ovu materiju.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 11.10.2018.

U februaru ove godine, pre toga dva puta prošle godine, Srbiju je posetila delegacija Irana na najvišem nivou i u Srbiji je bila primljena na najvišem nivou od predsednika države, preko narodnih poslanika, do članova Vlade, potpredsednika Vlade, pre svega. Tada je održan srpsko-iranski forum o investicijama, turizmu i izvozu. Tada su se utrkivali od predsednika države, do potpredsednika Vlade, svi u medijima, kako će se sa Republikom Iran razvijati ekonomska, politička i svaka druga saradnja.

Godine 2017. u avgustu ukinute su vize za ulazak u Srbiju državljanima Irana. Bez bilo kakve najave, naprotiv, pre tri-četiri dana, 8. oktobra ove godine ukinuta je ta odluka i građani Irana opet ne mogu da ulaze u Srbiju bez viza.

U martu ove godine, potpredsednik Vlade, Rasim LJajić je rekao da kada se nešto šuškalo o ukidanju viza za građane Irana, rekao je da bi to bila katastrofa, da bi to bilo mnogo strašno po ekonomiju naše zemlje, po razvoj naših međusobnih odnosa, ako bi došlo do toga da se građanima Irana ukinu vize.

Sad, koja je muka naterala Vladu da to uradi, to je ono što želimo da pitamo predsednika države, predsednika Vlade, potpredsednika LJajića i potpredsednika i ministra inostranih poslova Ivicu Dačića?

Neka priča koja se pojavila u medijima da se to navodno radi zbog nekog nekontrolisanog ulaska migranata, državljana Irana, u Srbiju je nešto u šta mi u SRS ne verujemo i takođe pitamo koji je to broj migranata iz Irana koji je ugrozio dobre odnose između Srbije i Irana?

Znate, ako nekome ukidate vize, vi ugrožavate dobre odnose. Koji je to broj? Da li je to pet, 50, 500, 5000? U ostalom, ovde se čak i u Narodnoj skupštini na jednom odboru, koleginica poslanik je rekla da jedva čeka zakon o migrantima, da migrante treba useliti u nenaseljena mesta po Srbiji. Još je rekla da bi to bilo dobro za Srbiju zbog naše niske stope nataliteta. Dakle, šta je stvarno problem, zbog čega je Vlada ukinula odluku o ukidanju viza za građane Irana?

Iran je, podsećamo, država prijateljska Srbiji, država koja nepriznavanjem lažne države Kosovo zapravo štiti teritorijalni integritet i suverenitet Republike Srbije, a vize su, zapravo, ukinute i to treba javnost da zna, zato što je Evropski savet u svom izveštaju naveo da bi Srbija trebalo da se uzdrži od skretanja od zajedničke vizne politike, te da nova praksa sklapanja sporazuma sa trećim državama izaziva zabrinutost.

Dakle, na ovaj način naš državni vrh priznaje da smo mi u vazalnom odnosu prema EU. Šta nas briga šta EU misli o zaključivanju sporazuma koji mi zaključujemo kao država na međunarodnom novu? Pa, Iran je nama prijatelj, a EU nam je neprijatelj. Evropska unija nam otima KiM, EU pomaže teroriste na KiM koji ne daju mira Srbima da tamo žive, koje svaki dan napadaju itd. Sve se to radi pod okriljem EU. I mi ćemo sada slušati EU i jednoj prijateljskoj zemlji, koja ima odlične odnose i sa Ruskom Federacijom, mi ćemo sada da kažemo – e, vaši građani ne mogu da dolaze više u Srbiju bez viza, zato što nam to ne daju mame i tate iz EU.

Zaista je dosta tog neozbiljnog odnosa licemerne politike koju vodi Vlada Republike Srbije i predsednik države i insistiramo da dobijemo odgovor na to pitanje - dokle sa tom licemernom politikom, dokle zamazivanje očiju i našim prijateljima, dokle igranje sa strpljenjem našim međunarodnim prijateljima, da bi se udovoljilo neprijateljima Srbije koji sede u EU? Hvala.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 09.10.2018.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre desetak dana skupštinska većina je usvojila Zakon o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. U tom zakonu se kaže, između ostalog, da stupanjem na snagu tog zakona, a stupio je na snagu, prestaje da važi Zakon o smanjenju penzija iz 2014. godine.

Pitanje upućujemo predsedniku Vlade, Ani Brnabić, a da se konsultuje sa ministrima Zoranom Đorđevićem i Sinišom Malim – ko ih je ovlastio da oni taj zakon ne primenjuju?

Penzioneri, odnosno jedan deo penzionera, dobio je penzije koje nisu u skladu sa tim zakonom. Ko je taj u Vladi Republike Srbije koji može da procenjuje koja grupa penzionera treba da dobije penziju u skladu sa tim zakonom, a koja ne može i da li to ne može znači trajno, da li to znači ako dobiju narednog meseca da će biti uskraćeni za iznos koji bi dobili u ovom mesecu?

Ovih dana smo svedoci kako se ministri u medijima utrkuju, te, penzioneri sa najnižim penzijama dobiće, neko kaže jednom, neko dva puta godišnje, neko 5.000, neko 7.000 dinara, dakle, vređate inteligenciju tih ljudi koji ne traže vašu milostinju.

Činjenica jeste da su najniže penzije u Srbiji zastrašujuće male, zastrašujuće, zaista.

Mi smo vam lepo govorili da se predloži nov zakon i da se utvrdi način obračuna penzija tako što će najniža penzija biti tolika da od nje može pristojno da se živi, a najviša penzija može biti samo tri puta veća od toga.

Šta mi danas imamo na delu? Dakle, upravo u skladu sa onim što smo mi govorili kada smo vam osporavali onaj član gde ste predvideli da Vlada Republike Srbije određuje usklađivanje penzija, što valjda nigde u svetu ne postoji, što ste iz zakona izbrisali mogućnost povećanja ili smanjenja ili, u svakom slučaju, usklađivanja penzija, rokove i kriterijume i evo sad, ovo što se ovih dana dešava, odmah, dan ili dva nakon stupanja na snagu ovog zakona, dokazuje se da smo mi srpski radikali apsolutno bili u pravu.

Pre četiri godine, kada je počela ona otimačina penzija, tada je to urađeno zato što je MMF tražio od tadašnje Vlade Republike Srbije da to uradi, da bi se poboljšala fiskalna situacija u državi Srbiji itd. I šta imamo danas? Danas već, ili pre dva dana, MMF vam dao novi nalog. Kaže – ovo sad možete da uradite kako god hoćete, a baš se radi kako kome padne napamet, ovo što se radi sa isplatom penzije za oktobar nema veze ni sa zakonom, očigledno ima veze samo s tim na koju nogu je ustala premijer Vlade ili ova dva resorna ministra.

Šta vam sad traži MMF? Kaže – svako buduće usklađivanje, i ako to bude povećanje eventualno penzije, mora biti linearno. Znači, onaj ko danas ima penziju 120 hiljada dinara će, kad bi se, recimo, desilo da se Vlada odluči da penzije poveća za 10%, na primer pred izbore, to znači da bi taj ko ima 120 hiljada dobio još 12 hiljada povećanja penzije, a onaj ko danas ima 12 hiljada dobio bi 1.200 dinara. Znači, i dalje bi najniža cena bila otprilike onolika koliko bi bilo povećanje za tu najveću penziju.

Loše radite, ne poštujete zakon i zaista pitamo još jedanput predlagače ovog zakona – kako sebi dozvoljavaju da zakon, kakav god je, nakaradan kakav jeste, ovaj koji ste usvojili pre 10 dana, ali, ko je taj i odakle crpe ovlašćenja Ana Brnabić, Siniša Mali i Zoran Đorđević da oni taj i takav nakaradan zakon ne primenjuju? Ne mogu oni da biraju selektivno kome će na koji način biti isplaćena penzija.

Istina, ovo što je urađeno, što ste vi iz skupštinske većine prihvatili, prihvatanjem ovog zakona, samo govori o tome kakva će papazjanija u isplati penzija biti ubuduće. I u pravu smo, nažalost… (Isključen mikrofon.)

Imovinska karta

(Zemun, 27.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije (Potpredsednik narodne skupštine) Republika Mesečno 114000.00 RSD 03.06.2016 -
- Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (Penzioner) Republika Mesečno 59000.00 RSD 15.12.2016 -
Poslednji put ažurirano: 08.03.2017, 11:37