EMIR ELFIĆ

Nestranačka licnost

Rođen je
Poslednji put ažurirano: 06.05.2016, 09:51

Osnovne informacije

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 10.12.2013.

Poštovani predsedavajući, uvažene kolege narodni poslanici, Ministarstvo pravde i državne uprave objavilo je tekst Nacrta zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Otvorena je javna rasprava po ovom pitanju koja je u toku i koja traje od 25. novembra ove godine i trajaće sve do 17. decembra 2013. godine.
Postojeći Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina je pokazao svoju punu manjkavost 2010. godine kada su i bili i zbori po tom zakonu, koji je pokazao nedostatke u predizbornim procesima, tokom samih izbora, a i u postizbornom procesu.
Takođe, u smislu korespondencije nacionalnih saveta i nadležnih državnih organa, nivo komunikacije nije bio na zadovoljavajućem nivou. Koliko sam uspeo vidite, ovaj nacrt zakona više tretira tehnička, proceduralna pitanja, nego što jesu same nadležnosti nacionalnih saveta.
O samom sadržaju ne želim da govorim. Kada taj zakon bude došao u proceduru u Skupštinu, onda se može pričati o samom sadržaju. Ali, želim da postavim set pitanja Ministarstvu pravde – zašto se na ovakav način pristupilo pripremama za promenu tog zakona?
Naime, samo se pojavilo na sajtu Ministarstva pravde i državne uprave, bez ikakvih dodatnih obaveštenja i transparentnog davanja informacija svima onima koji su zainteresovani po ovom pitanju, a potpuno sam ubeđen da interesovanje, kada su sve nacionalne zajednice u Srbiji u pitanju, jeste veliko kada se govori o ovom zakonu.
Pitam zašto je ovako kratko vreme trajanja javne rasprave? Zašto javnost i zainteresovane strane nisu transparentnije obaveštene, već samo preko sajta ministarstva? Zašto javna rasprava nije otvorena za širu javnost, već se zatvara u krug odabranih od strane ministarstva, koje je napravilo i kreiralo radnu grupu? Na javnim raspravama, koliko znam, održana je samo jedna u Vršcu, direktno su pozvani učesnici koji mogu da prisustvuju. Zašto o ovome nisu obaveštene parlamentarne stranke nacionalnih manjina koje su po mom dubokom ubeđenju trebale učestvovati i u samoj izradi nacrta i u samoj proceduri javne rasprave?
Poslednje pitanje je zašto zakon nije dostupan na jezicima nacionalnih manjina i samo davanje komentara, što je ustavno i zakonsko pravo nacionalnih zajednica u Republici Srbiji? Zahvaljujem.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja, 04.11.2013.

Poštovani predsedavajući, uvažene kolege narodni poslanici, Ministarstvo pravde i državne uprave objavilo je tekst Nacrta zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Otvorena je javna rasprava po ovom pitanju koja je u toku i koja traje od 25. novembra ove godine i trajaće sve do 17. decembra 2013. godine.
Postojeći Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina je pokazao svoju punu manjkavost 2010. godine kada su i bili i zbori po tom zakonu, koji je pokazao nedostatke u predizbornim procesima, tokom samih izbora, a i u postizbornom procesu.
Takođe, u smislu korespondencije nacionalnih saveta i nadležnih državnih organa, nivo komunikacije nije bio na zadovoljavajućem nivou. Koliko sam uspeo vidite, ovaj nacrt zakona više tretira tehnička, proceduralna pitanja, nego što jesu same nadležnosti nacionalnih saveta.
O samom sadržaju ne želim da govorim. Kada taj zakon bude došao u proceduru u Skupštinu, onda se može pričati o samom sadržaju. Ali, želim da postavim set pitanja Ministarstvu pravde – zašto se na ovakav način pristupilo pripremama za promenu tog zakona?
Naime, samo se pojavilo na sajtu Ministarstva pravde i državne uprave, bez ikakvih dodatnih obaveštenja i transparentnog davanja informacija svima onima koji su zainteresovani po ovom pitanju, a potpuno sam ubeđen da interesovanje, kada su sve nacionalne zajednice u Srbiji u pitanju, jeste veliko kada se govori o ovom zakonu.
Pitam zašto je ovako kratko vreme trajanja javne rasprave? Zašto javnost i zainteresovane strane nisu transparentnije obaveštene, već samo preko sajta ministarstva? Zašto javna rasprava nije otvorena za širu javnost, već se zatvara u krug odabranih od strane ministarstva, koje je napravilo i kreiralo radnu grupu? Na javnim raspravama, koliko znam, održana je samo jedna u Vršcu, direktno su pozvani učesnici koji mogu da prisustvuju. Zašto o ovome nisu obaveštene parlamentarne stranke nacionalnih manjina koje su po mom dubokom ubeđenju trebale učestvovati i u samoj izradi nacrta i u samoj proceduri javne rasprave?
Poslednje pitanje je zašto zakon nije dostupan na jezicima nacionalnih manjina i samo davanje komentara, što je ustavno i zakonsko pravo nacionalnih zajednica u Republici Srbiji? Zahvaljujem.

Šesta posebna sednica, 02.09.2013.

Uvaženi predsedniče Skupštine, predsedniče Vlade, ministri, kandidati za ministre, dame i gospodo, pokušaću u ovih skromnih pet minuta da iznesem svoje mišljenje po pitanju nove rekonstruisane Vlade, ali iz razloga diskusije koja se desila na početku ove sednice moram dati i svoj komentar kao neko ko pripada Bošnjačkoj nacionalnoj zajednici i ko je kao predstavnik naroda i svoja zajednice u ovom visokom domu.
Naime, moj kolega je izneo niz bezbednosnih problema koji se dešavaju učestalo u Sandžaku, iako je pozitivno da je prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić rekao da će već u toku dana dobiti sve potrebne informacije i izveštaje o tome šta se dešava.
Međutim, problem je malo dublji i problem je ovde suštinskog karaktera, što je i sam gospodin Vučić potvrdio svojom rečenicom da policija nema prava da se tako ponaša prema nacionalnim zajednicama ili prema manjinama. I upravo tu leži problem. Mi ne možemo policiju da doživimo kao svoju zato što u onom potrebnom paritetu u njenom radu ne učestvujemo, kako bismo podelili odgovornost za sve ono što se na terenu dešava.
Već 13 godina nam se govori da je to proces i da je potrebno vreme i ja se sa tim potpuno slažem. Za mene je neosnovano da danas neko izgubi posao zato što je druge nacionalnosti da bi na to mesto seo Bošnjak, ali moramo izaći sa nekim podacima i reći koliko se taj procenat promenio poslednjih 13 godina. Mi smo na jednom dispropocionalnom položaju, gde na osnovu broja stanovnika ili procenta stanovnika, koji čine Bošnjaci, u policiji je potpuno obrnuto.
Kada je formirana ona prva Vlada, tada sam kritikovao da je neosnovano da u sastavu Vlade ne postoji ministarstvo za ljudska i manjinska prava iz razloga što veliki udeo populacije Republike Srbije čine nacionalne zajednice i nacionalne manjine. Potpuno je prirodno da na najvišem stepenu državnih institucija, odnosno Vladi imaju svoga predsednika koji bi vršio artikulaciju svih problema kojih ima toliko puno da jednostavno oni stoje ili se samo nagomilavaju. Tada je sa opravdanim razlogom opravdana stvar da se želi racionalnije pristupiti, smanjiti broj ministarstava, što je na neki način i učinjeno. Međutim, sada i u ovom novom sastavu i novoj rekonstrukciji, takođe, imamo isto opravdanje, s tim što mislim da je to više izgovor, jer potrebe su nešto što je potpuno drugačije. U ovoj rekonstruisanoj Vladi, danas, kada u predlogu proširenju predstavnika, imamo tri ministra bez portfelja, mislim da racionalnost kao razlog potpuno gubi svoj smisao.
Ono što želim da istaknem jeste da je opozicija, iznoseći kritike prema ovom sastavu Vlade, primetila šta je to u ekspozeu premijera isto u odnosu na onaj prvi ekspoze kada je formirana prva Vlada. Želim da iznesem nešto što se vidno razlikuje, a to je da je u prvom ekspozeu stajalo da će nacionalne manjine i nacionalne zajednice imati sva moguća prava po najvišim evropskim standardima, a da u ovom novom ekspozeu to nije pomenuto niti jednom rečenicom. Što potvrđuje da u periodu od poslednjih 13 meseci nije bilo nikakvih pomaka u poboljšanju statusa nacionalnih manjina.
Ono što je premijer rekao, s tim ću i završiti, da bi Srbija napredovala potrebno je da svi delovi Srbije dobiju jednake šanse zato što je nužno da posebnu šansu posvetimo smanjenju regionalnih razloga u cilju ravnomernijeg regionalnog razvoja. U praksi je potpuno drugačije. Čuli smo da je stepen nezaposlenosti kod nas, gde žive nacionalne zajednice, dva do tri puta veći. Putna infrastruktura je potpuno devastirana. Komunalna infrastruktura je u užasnom stanju. Zdravstvena zaštita, pa i bezbednost, o čemu se govorilo.
Mislim da nije dovoljno da imamo Ministarstvo regionalnog razvoja i lokalne samouprave, da imamo Kancelariju za održivi razvoj i ugrožena područja, nego država konačno mora krenuti u suštinsku i ozbiljnu decentralizaciju, kako bi se preneli nivoi vlasti.
(Predsednik: Hvala, gospodine Elfiću. Pet minuta i 40 sekundi.)
Da li mogu još samo jednu rečenicu, da samo zaključim?
(Predsednik: Pričate već minut duže. Evo, iskoristite 20 sekundi.)
Kao što je rekao premijer, uradili smo to zato što nemamo pravo da budemo zadovoljni, misleći da stvari trebaju da se poboljšaju. Mislim da imam pravo, kao pripadnik nacionalne zajednice, ne budem zadovoljan i nemam razloga da podržim ovu vladu. Zahvaljujem se.