Poštovani predsedavajući, uvažene kolege narodni poslanici, Ministarstvo pravde i državne uprave objavilo je tekst Nacrta zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Otvorena je javna rasprava po ovom pitanju koja je u toku i koja traje od 25. novembra ove godine i trajaće sve do 17. decembra 2013. godine.
Postojeći Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina je pokazao svoju punu manjkavost 2010. godine kada su i bili i zbori po tom zakonu, koji je pokazao nedostatke u predizbornim procesima, tokom samih izbora, a i u postizbornom procesu.
Takođe, u smislu korespondencije nacionalnih saveta i nadležnih državnih organa, nivo komunikacije nije bio na zadovoljavajućem nivou. Koliko sam uspeo vidite, ovaj nacrt zakona više tretira tehnička, proceduralna pitanja, nego što jesu same nadležnosti nacionalnih saveta.
O samom sadržaju ne želim da govorim. Kada taj zakon bude došao u proceduru u Skupštinu, onda se može pričati o samom sadržaju. Ali, želim da postavim set pitanja Ministarstvu pravde – zašto se na ovakav način pristupilo pripremama za promenu tog zakona?
Naime, samo se pojavilo na sajtu Ministarstva pravde i državne uprave, bez ikakvih dodatnih obaveštenja i transparentnog davanja informacija svima onima koji su zainteresovani po ovom pitanju, a potpuno sam ubeđen da interesovanje, kada su sve nacionalne zajednice u Srbiji u pitanju, jeste veliko kada se govori o ovom zakonu.
Pitam zašto je ovako kratko vreme trajanja javne rasprave? Zašto javnost i zainteresovane strane nisu transparentnije obaveštene, već samo preko sajta ministarstva? Zašto javna rasprava nije otvorena za širu javnost, već se zatvara u krug odabranih od strane ministarstva, koje je napravilo i kreiralo radnu grupu? Na javnim raspravama, koliko znam, održana je samo jedna u Vršcu, direktno su pozvani učesnici koji mogu da prisustvuju. Zašto o ovome nisu obaveštene parlamentarne stranke nacionalnih manjina koje su po mom dubokom ubeđenju trebale učestvovati i u samoj izradi nacrta i u samoj proceduri javne rasprave?
Poslednje pitanje je zašto zakon nije dostupan na jezicima nacionalnih manjina i samo davanje komentara, što je ustavno i zakonsko pravo nacionalnih zajednica u Republici Srbiji? Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažene kolege narodni poslanici, Ministarstvo pravde i državne uprave objavilo je tekst Nacrta zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Otvorena je javna rasprava po ovom pitanju koja je u toku i koja traje od 25. novembra ove godine i trajaće sve do 17. decembra 2013. godine.
Postojeći Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina je pokazao svoju punu manjkavost 2010. godine kada su i bili i zbori po tom zakonu, koji je pokazao nedostatke u predizbornim procesima, tokom samih izbora, a i u postizbornom procesu.
Takođe, u smislu korespondencije nacionalnih saveta i nadležnih državnih organa, nivo komunikacije nije bio na zadovoljavajućem nivou. Koliko sam uspeo vidite, ovaj nacrt zakona više tretira tehnička, proceduralna pitanja, nego što jesu same nadležnosti nacionalnih saveta.
O samom sadržaju ne želim da govorim. Kada taj zakon bude došao u proceduru u Skupštinu, onda se može pričati o samom sadržaju. Ali, želim da postavim set pitanja Ministarstvu pravde – zašto se na ovakav način pristupilo pripremama za promenu tog zakona?
Naime, samo se pojavilo na sajtu Ministarstva pravde i državne uprave, bez ikakvih dodatnih obaveštenja i transparentnog davanja informacija svima onima koji su zainteresovani po ovom pitanju, a potpuno sam ubeđen da interesovanje, kada su sve nacionalne zajednice u Srbiji u pitanju, jeste veliko kada se govori o ovom zakonu.
Pitam zašto je ovako kratko vreme trajanja javne rasprave? Zašto javnost i zainteresovane strane nisu transparentnije obaveštene, već samo preko sajta ministarstva? Zašto javna rasprava nije otvorena za širu javnost, već se zatvara u krug odabranih od strane ministarstva, koje je napravilo i kreiralo radnu grupu? Na javnim raspravama, koliko znam, održana je samo jedna u Vršcu, direktno su pozvani učesnici koji mogu da prisustvuju. Zašto o ovome nisu obaveštene parlamentarne stranke nacionalnih manjina koje su po mom dubokom ubeđenju trebale učestvovati i u samoj izradi nacrta i u samoj proceduri javne rasprave?
Poslednje pitanje je zašto zakon nije dostupan na jezicima nacionalnih manjina i samo davanje komentara, što je ustavno i zakonsko pravo nacionalnih zajednica u Republici Srbiji? Zahvaljujem.

Uvaženi predsedniče Skupštine, predsedniče Vlade, ministri, kandidati za ministre, dame i gospodo, pokušaću u ovih skromnih pet minuta da iznesem svoje mišljenje po pitanju nove rekonstruisane Vlade, ali iz razloga diskusije koja se desila na početku ove sednice moram dati i svoj komentar kao neko ko pripada Bošnjačkoj nacionalnoj zajednici i ko je kao predstavnik naroda i svoja zajednice u ovom visokom domu.
Naime, moj kolega je izneo niz bezbednosnih problema koji se dešavaju učestalo u Sandžaku, iako je pozitivno da je prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić rekao da će već u toku dana dobiti sve potrebne informacije i izveštaje o tome šta se dešava.
Međutim, problem je malo dublji i problem je ovde suštinskog karaktera, što je i sam gospodin Vučić potvrdio svojom rečenicom da policija nema prava da se tako ponaša prema nacionalnim zajednicama ili prema manjinama. I upravo tu leži problem. Mi ne možemo policiju da doživimo kao svoju zato što u onom potrebnom paritetu u njenom radu ne učestvujemo, kako bismo podelili odgovornost za sve ono što se na terenu dešava.
Već 13 godina nam se govori da je to proces i da je potrebno vreme i ja se sa tim potpuno slažem. Za mene je neosnovano da danas neko izgubi posao zato što je druge nacionalnosti da bi na to mesto seo Bošnjak, ali moramo izaći sa nekim podacima i reći koliko se taj procenat promenio poslednjih 13 godina. Mi smo na jednom dispropocionalnom položaju, gde na osnovu broja stanovnika ili procenta stanovnika, koji čine Bošnjaci, u policiji je potpuno obrnuto.
Kada je formirana ona prva Vlada, tada sam kritikovao da je neosnovano da u sastavu Vlade ne postoji ministarstvo za ljudska i manjinska prava iz razloga što veliki udeo populacije Republike Srbije čine nacionalne zajednice i nacionalne manjine. Potpuno je prirodno da na najvišem stepenu državnih institucija, odnosno Vladi imaju svoga predsednika koji bi vršio artikulaciju svih problema kojih ima toliko puno da jednostavno oni stoje ili se samo nagomilavaju. Tada je sa opravdanim razlogom opravdana stvar da se želi racionalnije pristupiti, smanjiti broj ministarstava, što je na neki način i učinjeno. Međutim, sada i u ovom novom sastavu i novoj rekonstrukciji, takođe, imamo isto opravdanje, s tim što mislim da je to više izgovor, jer potrebe su nešto što je potpuno drugačije. U ovoj rekonstruisanoj Vladi, danas, kada u predlogu proširenju predstavnika, imamo tri ministra bez portfelja, mislim da racionalnost kao razlog potpuno gubi svoj smisao.
Ono što želim da istaknem jeste da je opozicija, iznoseći kritike prema ovom sastavu Vlade, primetila šta je to u ekspozeu premijera isto u odnosu na onaj prvi ekspoze kada je formirana prva Vlada. Želim da iznesem nešto što se vidno razlikuje, a to je da je u prvom ekspozeu stajalo da će nacionalne manjine i nacionalne zajednice imati sva moguća prava po najvišim evropskim standardima, a da u ovom novom ekspozeu to nije pomenuto niti jednom rečenicom. Što potvrđuje da u periodu od poslednjih 13 meseci nije bilo nikakvih pomaka u poboljšanju statusa nacionalnih manjina.
Ono što je premijer rekao, s tim ću i završiti, da bi Srbija napredovala potrebno je da svi delovi Srbije dobiju jednake šanse zato što je nužno da posebnu šansu posvetimo smanjenju regionalnih razloga u cilju ravnomernijeg regionalnog razvoja. U praksi je potpuno drugačije. Čuli smo da je stepen nezaposlenosti kod nas, gde žive nacionalne zajednice, dva do tri puta veći. Putna infrastruktura je potpuno devastirana. Komunalna infrastruktura je u užasnom stanju. Zdravstvena zaštita, pa i bezbednost, o čemu se govorilo.
Mislim da nije dovoljno da imamo Ministarstvo regionalnog razvoja i lokalne samouprave, da imamo Kancelariju za održivi razvoj i ugrožena područja, nego država konačno mora krenuti u suštinsku i ozbiljnu decentralizaciju, kako bi se preneli nivoi vlasti.
(Predsednik: Hvala, gospodine Elfiću. Pet minuta i 40 sekundi.)
Da li mogu još samo jednu rečenicu, da samo zaključim?
(Predsednik: Pričate već minut duže. Evo, iskoristite 20 sekundi.)
Kao što je rekao premijer, uradili smo to zato što nemamo pravo da budemo zadovoljni, misleći da stvari trebaju da se poboljšaju. Mislim da imam pravo, kao pripadnik nacionalne zajednice, ne budem zadovoljan i nemam razloga da podržim ovu vladu. Zahvaljujem se.

Poštovani predsedniče, uvaženi ministre, poštovane kolege narodi poslanici, pred nama se nalazi set jako važnih obrazovnih zakona, zakona o obrazovanju. Mislim da je dobro što je vreme za raspravu objedinjeno, a i sam broj poslanika koji su se prijavili za diskusiju govori o važnosti ove teme.
Činjenica je da se obrazovanje i obrazovni sistem u Republici Srbiji u ovom trenutku nalazi u jako lošem stanju, da ne kažem teškom stanju. Postoji niz promena koje su predviđene ovim zakonima.
Međutim, ono što se može videti i zaključiti jeste da nema suštinskih promena koje bi modernizovale obrazovanje, koje bi pojačale dinamiku i dali veći kvalitet i nivo obrazovanja mladim ljudima. Čak i da je sadržaj ovih zakona mnogo bolji ili usklađen u smislu standarda savremenih obrazovnih sistema u naprednijim državama, to ne bi mnogo promenilo situaciju na terenu, jer kako i sam ministar u svom izlaganju juče reče, da 94% procenta, ako sam dobro zapamtio i zapisao, ide na plate zaposlenih u obrazovanju. Tako da za investicije u obrazovnu infrastrukturu jednostavno nema kapaciteta.
Ono što je takođe ministar rekao jeste da je osvojeno 400 nagrada od strane naših učenika i da to pokazuje da obrazovni sistem ima kvaliteta. Mislim da se ove nagrade mogu tumačiti i na drugačiji način, i to na način da imamo izuzetno kvalitetnu decu, da imamo izuzetno loše uslove i da u tako teškim uslovima uz naporan rad roditelja i vrhunske intelektualne kapacitete dece, naša deca su sposobna i spremna da daju vrhunske rezultate.
Ono što mene kao pripadnika nacionalne zajednice naravno najviše zanima i interesuje jeste jezik i ostvarivanja obrazovno vaspitnog rada nacionalnih zajednica i nacionalnih manjina u Republici Srbiji. Manje, više, zakonske odredbe i rešenja starih zakona su prenešena i u ovaj zakon za pripadnike nacionalne manjine, obrazovno vaspitni rad obrazuje se na jeziku i pismu nacionalne manjine, odnosno dvojezično.
Kao Bošnjačka nacionalana zajednica mi do sada nismo imali implementaciju zakonskih rešenja koja su, ono što smo pominjali, bila izuzetno dobra i želim da iskažem zadovoljstvo da je ministar smogao snage i da ova Vlada pravi iskorak kada je u pitanju Bošnjačka nacionalna zajednica i u narednoj školskoj godini Bošnjaci će moći da ostvare svoje pravo obrazovanja na maternjem jeziku.
Međutim, ja ovde želim unapred da skrenem pažnju na nekoliko stvari i na nekoliko opasnosti koje, ne samo da uviđam ja kao narodni poslanik, već i kao roditelj, pitanja koja postavljaju mnogi roditelji Bošnjačke nacionalne zajednice. Iz razloga problema koji su nametnuti u Bošnjačkom nacionalnom veću 2010. godine, gde nije ispoštovana izborna volja, i u skladu sa zakonom nije omogućeno da se formira Bošnjačko nacionalno veće, Ministarstvo obrazovanja se odlučilo na taj korak, da implementaciju bosanskog jezika u obrazovni sistem implementira preko tehničkog mandata Bošnjačkog nacionalnog veća, iako tako veće kao pravni subjekt nikako ne može postojati i jednostavno nema određene kompetentne odbore da bi se ove zakonske odredbe mogle na kvalitetan način implementirati u obrazovni sistem.
Ono što roditelji postavljaju kao pitanje, a javnost nije dovoljno obaveštena o tome, jeste - kakvi će biti naučno nastavni planovi i programi, kojoj komisija, koja radna tela su radila na tome kod tehničkog mandata nacionalnog veća? Kakvi su udžbenici, da li su oni uvezeni kao strani udžbenici i da li su prevođeni postojeći? Da li će nastava biti na bosanskom jeziku ili dvojezično? Da li će se deca odvajati ili neće? Sve su ovo pitanja jako značajna i roditelji žele da znaju na koji način će u narednoj školskoj godini njihova deca pohađati nastavu.
(Predsednik: Vreme.)
Mislim da imam duplo vreme.

Onda samo još dve misli ako nije problem. Mislio sam da imam duplo vreme.
Što se tiče učenja srpskog jezika u sredinama gde većinu čine nacionalne zajednice, kao što je slučaj u Vojvodini gde imamo visok izražen procenat stanovnika npr. mađarske nacionalne manjine, slovačke i drugih nacionalnih manjina, ono što mi je sugerisano od mojih koalicionih partnera jeste da učenje srpskog jezika odnosno jezika okruženja, kako se definiše, u ovom slučaju državnog ili nematernjeg jezika, ide se sa pretpostavkom da deca u kućama uče i govore srpski jezik. Samim početkom obrazovanja i školovanja dolaze u izuzetan problem jer ne uče jezik već srpsku književnost. Mislim da bi naučno nastavne programe trebalo uskladiti i staviti na nivo ili level koji bi bio prihvatljiv za decu jer su deca u velikom problemu iako imaju veliku želju učenja srpskog jezika pa i srpske književnosti i jednostavno su pod ogromnim opterećenjem.
Završiću sa članom 30. gde se kaže da odeljenje istog razreda može da ima 30 učenika. U prethodnom zakonu je stajalo 30, a u izuzetnim okolnostima 34. Međutim, ovde se eksplicitno kaže 30 učenika. Želim da informišem i vas ministre i javnost…

Završavam. Na primer u razredu mog sina ima 40 učenika. U određenim odeljenjima taj broj je mnogo veći, 45 ili 50 i jednostavno nije moguće se na adekvatan način odvija nastava i da se ponudi onaj kvalitet koji je potreban.
Završiću rečenicom da pored svih ekonomskih problema u kojima se zemlja nalazi sa stalnom pričom o stranim investitorima i investicijama, mislim da najbolji način investiranja u budućnost jeste investiranje u našu decu.

Poštovani predsedavajući, uvažene kolege narodni poslanici, kao što je određen broj narodnih poslanika učinio u toku današnjeg plenuma, takođe ću izraziti svoje zadovoljstvo što je uopšte i došlo, kroz inicijativu predsednika Skupštine Republike Srbije i predsednika Skupštine AP Vojvodine, da se na današnjem dnevnom redu može naći Predlog zakona o dopuni Zakona o budžetskom sistemu.

Uvaženi gospodin Pastor je krenuo sa tezom da se ovo pitanje može posmatrati kao ustavno-pravno pitanje, kao pitanje decentralizacije ili kao budžetsko-finansijsko pitanje, i tada je izostavio da ovo jeste političko pitanje i da jeste politički problem. Iz ovog političkog pitanja, bukvalno, dolazimo ovde u situaciju da nam se javlja ustavno-pravni problem i validnost.

Takođe, urušava se pitanje suštinske decentralizacije, kao i budžetsko-finansijski problemi koji će se javiti u AP Vojvodini, u narednoj godini, ukoliko ovaj predlog zakona ne bude usvojen. Ono što jeste suštinska stvar, a to je da građani Vojvodine dobiju svoje pravo koje im Ustavom i članom 184. pripada. Ne bih se složio sa gospodinom Pastorom da danas iz ove skupštine može da ode zadovoljan, zato što se o ovom pitanju razgovaralo, jer jedina stvar koja može izazvati zadovoljstvo jeste poštovanje Ustava i dobijanje onih sredstava koja se vraćaju u AP Vojvodinu od priliva koji stižu u Beograd.

Neko je govorio o tome da se treba uspostaviti jača kontrola i nadzor nad trošenjem sredstava u AP Vojvodini kako bi se izbegao problem centralizacije u okvirima decentralizacije, što jeste jedan od najvećih problema decentralizacije, kako bi se u mikroregionima inputiralo dovoljno sredstava i obezbedio ravnomerni regionalni razvoj. Pogotovo tamo gde žive nacionalne zajednice u Vojvodini.

Mnogo podataka i razloga smo čuli zašto ovaj zakon treba podržati. Međutim, promakao nam je jedan važan detalj u kome je vojvođanski sekretar za finansije rekao da će rupa od oko deset milijardi dinara u budžetu bukvalno stvoriti nedostatak za kapitalna ulaganja prema sadašnjem predlogu budžeta za narednu godinu. On je takođe rekao da će 66% transfernih sredstava iz republičkog budžeta namenjenih za finansiranje plata u obrazovanju i zdravstvu ići od pokrajinskog budžeta. To znači da ukoliko ne budemo izglasali ovaj predlog zakona, ukoliko Skupština ne bude ispoštovala Ustav, uvući će AP Vojvodinu i njenu vladu u neustavnu delatnost, a to je tri sedmine finansiranja kapitalnih rashoda.

Ne mogu da prihvatim poigravanje sa definisanjem šta je to budžet i šta taj budžet podrazumeva. Ako je neko želeo da se igra sa pojmovima, mislim da bi lakše bilo da se igraju sa pojmom najmanje 7% od budžeta, pa da ovo "naj", u smislu superlativa, i ovo manje, tumačimo da Vojvodina treba dobiti što manje od 7%. Nekako bi mi to bilo prihvatljivije, nego da budžet podrazumeva ukupna sredstva koja se slivaju u kasu Republike Srbije.

Na kraju, želim da kažem, podržaću ovaj zakon. Mislim da je ovo stvar demokratskog principa, stvar moralnog principa, ali i principijelnog poštovanja ustavne odredbe koja je u ovom slučaju jasno definisana. Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi predstavnici Vlade i uvažene kolege narodni poslanici, želim da dam par komentara o fenomenu koji već počinje da bude učestala slika na našim sportskim terenima, na našim sportskim događajima i utakmicama, gde jednostavno imamo kontinuirane izlive nacionalne, pa čak i rasističke poruke koje vređaju određene zajednice i određene grupacije.
Juče se na stadionu u Novom Pazaru kao posledica transparenta i rebusa koji se javio na stadionu u prethodnom periodu pojavio još jedan degutantan transparent. Želim da izrazim svoj stav da osuđujem poruke ovakve vrste bez obzira od koga one dolaze i kome su one upućene jer sam protiv vređanja žrtava bilo koje zajednice.
Moje pitanje je jednostavno i ono glasi - da li je ovo posledica sistemske greške gde se u prethodnim periodima očigledno nije reagovalo na adekvatan način ili je pokušaj ponovnog instruiranja zapaljivih tema u Sandžaku gde se pažnja javnosti skreće sa aktuelnih tema Kosova, a takođe i sa onih aktuelnih i životnih pitanja regije Sandžaka?
Hteo sam ovo pitanje da postavim premijeru, on danas nije tu zato doista smatram da bi najbolje bilo da to učini prvi zamenik Vlade gospodin Vučić. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se na odgovoru i doista mislim i u potpunosti se slažem sa vama da ovde ne treba praviti gradaciju koji transparent je degutantniji, od drugog, jer oba na svoj način odslikavaju jedan užas koji se desio i pripadnicima jedne i druge zajednice i ja doista ne želim da u ovoj situaciji budem subjektivan, ali moram da izrazim i svoj stav, ne u smislu subjektivnosti, kako sam rekao, ali mislim da javnost dovoljno nije reagovala u situaciji onda kada se desio događaj na stadionu "Rada", da je ovo jedan članak koji sam izvadio sa interneta, a mnogi su bili slični njemu, gde je taj događaj propraćen na način da su se navijači gađali bakljama i vređali na nacionalnoj osnovi gde je bukvalno marginalizovano ono što se desilo.
Moje pitanje je stvarno suštinski i sistematski postavljeno, da li smo spremni kao društvo i kao država da huliganstvo nazovemo huliganstvom, da ovakve ekstremističke ispade nazovemo bilo ko da ih radi jer su napredne zemlje u okruženju, u EU rešile ove probleme na adekvatan način i potpuno se slažem sa vama da to treba staviti u okvire zakona.
Ovde postoji još jedna stvar koju želim da istaknem. Žao mi je što gospodin Rasim Ljajić nije ovde danas na sednici, jer se zna da njegova politička partija kroz lokalnu samoupravu u potpunosti kontroliše fudbalski klub "Novi Pazar", izuzetno je u bliskim relacijama sa skupinom navijača koja je taj transparent pokazala na stadionu, a takođe i određeni broj tih ljudi radi u lokalnoj samoupravi u Novom Pazaru.

Hvala gospodine Vučiću na takvom zaključku. Reći ću samo još jednu rečenicu na kraju i sa time ću završiti. Ne želim da ovaj nemili događaj na stadionu u Novom Pazaru se ne tretira kao Bošnjački stav, jer ovakvi ispadi nisu u tradiciji bošnjačkog naroda. Takođe smatram da i oni ispadi koji su se ranije dešavali nisu poruka srpskog naroda bošnjačkom narodu i da istaknem, da postoje izuzetno dobri međunacionalni odnosi u Sandžaku, u Novom Pazaru i da smatram da je stav bošnjačke i srpske zajednice u Novom Pazaru, da ono poverenje koje postoji među nama, gde živimo zajedno i delimo zajednički prostor, neće moći da uzurpiraju ovakvi, slični ili isti incidenti.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo poslanici, jako mi je drago da se ovaj zakon našao pred Skupštinom, jer ga smatram jednim od najvažnijih zakona koji predstavlja preduslov razvoja i perspektive ovog društva.

Međutim, mislim da su izmene i dopune ovog zakona više usmerene na formalno tehničke probleme, a ne na one suštinske. U smislu kvantiteta obrazovanja i standarda u razvijenim društvima, donja granica potrebno obrazovnih ljudi u jednom društvu, državi ili regiji jeste 20%. Procenat u našoj zemlji je daleko ispod ove donje granice i on se kreće nešto, čini mi se, ispod 7%. Ako zadrete u unutrašnjost zemlje, videćete da je taj prostor još niži, što direktno utiče na nemogućnost ravnomernog regionalnog razvoja o kojem vrlo često slušam.

Ovim zakonom predviđena je zaštita interesa studenata, kako je navedeno u dokumentu koji smo dobili, iz razloga što 80% studenata nije ostvarilo potrebnih 60 bodova. I doista, u smislu formulacije koja je ovde navedena, to jeste u interesu studenata, međutim, ako uđemo malo dublje ispod ove površine, ovaj podatak je zabrinjavajući i on nam govori o jednom izuzetno teškom sistemskom problemu kada je obrazovanje u Republici Srbiji u pitanju.

Neko je rekao i doveo u pitanje bolonjski sistem, da on nije dobar i da je obrazovanje danas u Srbiji gore nego što je bilo u prethodnom komunističkom periodu, kada je planski i centralistički bilo organizirano. Međutim, bolonjski sistem se dokazao u nekim drugim visoko razvijenim zemljama, što znači da ga ne treba dovoditi u pitanje, već smatram da je ovde u pitanju loša implementacija bolonjskog procesa.

Takođe se kaže da će se smanjenjem ispitnih rokova poboljšati i povećati kvalitet i efikasnost nastavnog procesa. Mislim da će smanjenje rokova samo izazvati suprotan proces, jer bolonja podrazumeva jedan dinamičan sistematski pristup obrazovanju, gde studenti kroz kontinuirani rad na univerzitetima stiču bodove, što opet potvrđuje da ovaj podatak od 80% studenata koji nisu zadovoljili, a na budžetu su Republike, govori da proces organizovanja nastave na državnim univerzitetima nije dobar.

Takođe je neko ovde doveo u pitanje obrazovanje na privatnim fakultetima i univerzitetima u odnosu na državne. Mislim da je ovde napravljen problem, zato što se sa planskog načina organizovanja obrazovanja želelo ući u tržišni sistem obrazovanja. Međutim, stalo se negde na pola puta, pa na tržištu obrazovanja bukvalno imamo jednu vrstu nelojalne konkurencije kada su u pitanju privatni univerziteti u odnosu na državne univerzitete i mislim da je ovde politika obrazovanja usmerena ka institucijama, a nije usmerena ka studentima, jer studenti privatnih univerziteta su takođe naša deca i generacije koje trebaju preuzeti odgovornost u narednom periodu.

Za kraj želim reći da mislim da je nužno bilo da u ovoj izmeni i dopuni Zakona o visokom obrazovanju, u proširenim nadležnostima nacionalnih situacija, kako je navedeno, a već u postojećem Zakonu stoji ko može biti u sastavu Nacionalnog saveta, mislim da je veliki nedostatak, što u zakonu ne stoji ko ne može biti član Nacionalnog saveta.

Imamo situaciju da rektori pojedinih univerziteta su istovremeno i članovi Nacionalnog saveta, koji u svojim nadležnostima utvrđuje standarde za samovrednovanje, ocenjivanje kvaliteta visoko školskih ustanova, utvrđuje standarde, utvrđuje standarde za početnu akreditaciju, utvrđuje standarde i postupak za akreditaciju visoko školskih ustanova, utvrđuje standarde i postupak za akreditaciju studijskih programa, gde imamo klasični primer sukoba interesa, jer bukvalno mogu da protežiraju, koriguju i kreiraju naučno-nastavne programe i sve moguće procedure onako kako to odgovara njihovim univerzitetima i fakultetima ako imaju konkurenciju na istom distriktu da vrše i diskvalifikaciju istih. Klasičan primer toga jeste Novi Pazar, gde je rektor državnog univerziteta istovremeno i član Nacionalnog saveta.

Zahvaljujem. Za kraj ću reći da iz razloga koje sa naveo neću glasati za izmene i dopune ovog zakona. Hvala.

Poštovani predsedniče Skupštine, uvaženi predstavnici Vlade i uvažene kolege poslanici. Danas ću postaviti pitanje ministru obrazovanja. Želim da u svom uvodnom delu izlaganja samo napomenuti određene probleme i aspekte kada je obrazovanje Bošnjaka u pitanju u Republici Srbiji, iz čega će sasvim logično proizaći i moje pitanje.
Iako je Ustavom Republike Srbije kao i nadležnim zakonima ove države propisano da Bošnjaci kao pripadnici nacionalne zajednice imaju pravo obrazovanja na svom sopstvenom bosanskom jeziku, to pravo nisu u mogućnosti da koriste u predstojećoj školskoj godini koja počinje 3. septembra.
Takođe, još uvek je aktuelno pitanje akreditacije Internacionalnog univerziteta koji već nekoliko godina prolazi kroz agoniju te procedure, a očigledno na neadekvatan način.
Takođe, ne znam da li ste gospodine ministre upoznati da se ovih dana vrši raspodela veroučitelja islamske veronauke i da direktori škola koji su postavljeni po političkom određenju u potpunosti daju primat takozvanoj Islamskoj zajednici Srbije koja je protivno Ustavu i protivno zakonima ove države dobila određeni legitimitet od strane jednog režima u prethodnom periodu.
Ono što jeste moje pitanje koje će biti koncizno, vrlo konkretno, jasno, a to je šta ćete uvaženi ministre uraditi u ovom mandatu kada je obrazovanje Bošnjaka u pitanju izraženo kroz aspekte i probleme koje sam izneo kako bi Bošnjaci mogli koristiti svoja Ustavom i zakonom zagarantovana prava, ili će se i dalje nastaviti sa ignorantskom politikom po ovim pitanjima? Zahvaljujem.

Zahvaljujem se. Uvaženi ministre, meni je potpuno jasno da postoje određene zakonske odredbe, procedure, akreditacione komisije i ostalo, ali nikako ne mogu da razumem i shvatim da ta procedura za određene univerzitete i fakultete traje mesec, dva meseca, tri meseca, a da tri ili četiri godine traje za internacionalni univerzitet gde se kontinuirano radilo na tome da se gubi poverenje od strane studenata i roditelja koji upisuju svoju decu sa informacijama koje su dolazile iz nadležnog Ministarstva prosvete u ovom slučaju, kako univerzitet još nema akreditaciju, kako decu ne treba upisivati na fakultet, što govori da sam pristup internacionalnom univerzitetu i drugim univerzitetima i fakultetima u ovoj zemlji nije bio isti.
Vi znate i upoznati ste sa činjenicom da je u toku 2006. godine kompletna dokumentacija internacionalnog univerziteta sa svim svojim nastavnim planovima i programima se izgubila voljom službenika Ministarstva prosvete i da je to konstatovano zapisnikom koji je dan na uvid od strane univerziteta prilikom jednog sastanka 2009. godine kojem ste prisustvovali vi ispred nadležnog ministarstva sa svojim pomoćnikom gospodinom Jaukovićem. Ta dokumentacija ni dan danas nije pronađena.
Takođe ostali ste mi dužni da li ste informisani o ovom delu raspodele veroučitelja kada je islamska veronauka u pitanju. Želim da upoznam kolege, a i širu javnost da je ta nadležnost prebačena na direktore škola kao što sam kazao, koji su politički postavljeni i bukvalno ne po stručnim sposobnostima određenih veroučitelja koji trebaju održavati nastavu već potpuno ispolitizovanom procesu gde se dešava da pripadnici islamske zajednice u Srbiji ne mogu imati svoje veroučitelje u nastavi.

Što se tiče Internacionalnog univerziteta, on zadovoljava sve standarde po pitanju i stručnog kadra i naučno-nastavnog programa.
Uvaženi ministre nakon ove sednice dostaviću vam materijal u kome postoji niz tačaka koje govore o tome da akreditaciona komisija nije postupila u skladu sa svojom procedurom, a ono što sam malopre kazao, ključna stvar jeste, ukoliko određene stvari po pitanju procedure koju je Internacionalni univerzitet trebao imati. Ukoliko neke stvari nisu bile zadovoljene, u smislu procedure koja izuskuje, mislim da period od tri i po godine je jako dug, da se dobije odgovor na jedno takvo pitanje. Ti rokovi su trebali biti kraći, onakvi kakvi su bili za sve ostale univerzitete, da bi Internacionalni univerzitet kao jedna jako značajna, visoko obrazovna institucija, u Sandžaku, ali i u Srbiji, mogla tu proceduru i okončati.
Kada ste pomenuli jezik, ostao sam to dužan reći, takođe mi je jasno kakva je procedura po pitanju sprovođenja Ustava i zakonskih rešenja u smislu implementacije bosanskog jezika. U prethodnom režimu, režim se odvažio da napravi i tu paralelnu instituciju, gde imamo Bošnjačko nacionalno veće, u tehničkom sazivu, koji nema legalitet od strane Bošnjaka koji su izašli na izborima za Bošnjački nacionalni savet 2010. godine i ono legitimno koje je prethodni režim negirao.
Zaista očekujem od ove vlade da će imati razumevanja za potrebe bošnjačke nacionalne zajednice i da će imati više smisla za rešavanje svih ovih problema koji jesu, a mi, iz Bošnjačke demokratske zajednice, ne tražimo ništa drugo osim da budemo ravnopravni građani ove države. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege narodni poslanici, u svom kratkom obraćanju, jer mi vreme više ne dozvoljava, govoriti o ekspozeu mandatara Ivice Dačića, a nakon toga u završnom delu prokomentarisati i sastav buduće Vlade Republike Srbije.
Zahvaljujem se mandataru na jako iscrpnom ekspozeu i njegovoj težnji da veliki broj problema, koji postoji u Republici Srbiji, svede na što manji tekst kako bi smanjio opterećenje nas prisutnih ovde. Moram da pomenem da je taj ekspoze da li iz razloga želje da on bude kraći ili iz razloga da se preko nekih stvari pređe, moram dati svoj komentar.
Jako je pozitivno da je mandatar istakao da će naredna Vlada Republike Srbije garantovati i nastaviti da unapređuje sve propise o ljudskim i manjinskim pravima u skladu sa najvećim međunarodnim pravnim standardima u Evropi i razvijenom svetu. Počeo je sa opštom tezom kroz koju je prošao i pomenuo dobru saradnju sa mađarskom nacionalnom zajednicom, što je jedna pozitivna krajnost, i sa druge strane, jedna negativna krajnost, pominjući Albance u Preševskoj dolini i povezujući sa borbom protiv terorizma. Ako je već pomenuo dve nacionalne zajednice, mislim da je trebao pomenuti i one ostale, koje čine petinu stanovništva u ovoj zemlji i odnos prema tim zajednicama u prethodnom periodu je bio na jako niskom nivou.
Ono što mene zanima, a to je kakav će odnos ove vlade biti prema nacionalnim zajednicama u Republici Srbiji? Kakav će odnos ove vlade biti prema Sandžaku? Kada kažem Sandžaku, mislim na sve one koji u njemu žive, a takođe i kakav će odnos biti prema bošnjačkoj nacionalnoj zajednici? Kakav će odnos ove vlade biti prema nacionalnim savetima, koji su izuzetno ne funkcionalni, a po pitanju Bošnjaka imamo situaciju da još uvek imamo Nacionalno veće u tehničkom sazivu, iako kao pravni subjekat ne postoji ni jedan pravni okvir da bi dalje mogao datira na takav način.
Pomenuto je da će buduća Vlada imati ravnopravan odnos prema svim crkvama i verskim zajednicama, u skladu sa Ustavom i zakonima ove države, pa ja postavljam pitanje - da li će ova Vlada zauzeti stav i postupiti prema Ustavu i zakonima koji garantuju nemogućnost podela u verskim zajednicama, kao što je to bio slučaj u islamskoj zajednici, kao jedno veliko osetljivo pitanje za nas bošnjake.
Takođe, pomenuto je znanje i obrazovanje, da su jedan od najvažnijih oslonaca promena koje treba sprovoditi, kako bismo postali demokratski razvijeni i ekonomski stabilno društvo. Loša je situacija sa obrazovanjem u Republici Srbiji. Ona je najgora u Sandžaku. Postavljam i ovde pitanje, kakav će odnos Vlade biti prema internacionalnom univerzitetu i da li će on i dalje biti predmet političkih obračuna, ili će se bošnjacima omogućiti da se obrazuju na toj najznačajnijoj visoko-školskoj ustanovi.
Kada govorimo o ekonomiji, iscrpno izlaganje o problemima koji postoje u Republici Srbiji i veliki procenat nezaposlenosti, napominjem da je on tri puta veći u Republici Srbiji i da dva ministra koji će opet sedeti i u ovoj vladi i ojačati pozicije u ovom mandatu, u prošlom nisu uspeli dovesti nijednog jedinog značajnog investitora, što bi svakako uticalo na oporavak sandžačke ekonomije.
I na kraju, sa tim ću i završiti, postavljam pitanje, iako se mnogo govorilo o tome da će ova vlada biti manja nego one prethodne, da će imati 15 resora, da su se neki ministri izjasnili da ni po koju cenu neće ući u Vladu sa naprednjacima, a onda preko gorkog ukusa u ustima i nemoralnim činom, kako sami to nazvaše, uđoše u Vladu. Samim ulaskom u Vladu, proširen je broj resora…
(Predsedavajuća: Vreme.)
… Završavam. Proširen je broj resora, kako bi se udomili u još dve fotelje.
Završiću sa postavljanjem pitanja – zbog čega ministru Sulejmanu Ugljaninu nije dodeljen resor? Da li se smatra da on nema sposobnosti za obavljanje funkcija u resornom ministarstvu kada imamo dodatne vladine kancelarije, ili mu se nešto manje veruje nego Rasimu Ljajiću koji ima tri, četiri ili pet resora.