Dame i gospodo poštovani narodni poslanici, dozvolite mi da predstavim međunarodni aspekt krize sa kojom se trenutno suočava na teritoriji AP Kosovo i Metohija. Ova kriza se odvija u složenom međunarodnom kontekstu koji je prouzrokovan snažnom i otvorenom podrškom nekih od najuticajnijih zemalja sveta, ilegalnim i paralelnim institucijama u Prišti, pre svega u pravcu toga da jednostranim aktima pokušaju da uspostave svoju državnost.
Diplomatske aktivnosti Ministarstva spoljnih poslova i ostalih državnih organa u međunarodnoj areni usmereni su, pre svega na sprečavanje defakto uspostavljanja državnosti. Ona nije uspostavljena na legalan način jednostranim proglašenjem nezavisnosti, jer Savet bezbednosti nije doneo o tome odluku. Ono čemu se sada u međunarodnom kontekstu pribegava je, pre svega, pritisak na države članice UN da priznaju jednostrane proglašenje nezavisnosti, kao i da se izbore za članstvo u međunarodnim organizacijama, gde je članstvo privilegija isključivo suverenih nezavisnih država.
S tim u vezi, Ministarstvo spoljnih poslova i drugi državni organi deluju stalno aktivno i agilno prema međunarodnim činiocima, prema zemljama članicama UN i prema međunarodnim institucijama, da bi se ta dva puta uspostavljene defakto državnosti sprečila. To je pod jedan, priznavanje nezavisnosti Kosova. U tom smislu mogu da kažem da nakon političkog zaključka mišljenja Međunarodnog suda pravde i Generalne skupštine UN u septembru, kao rezultat diplomatske aktivnosti državnih organa Srbije, gotovo je zaustavljen proces priznanja. Svega nekoliko zemalja je u poslednjih godinu dana od kad smo poslednji put imali ovakvu situaciju i razgovarali u Narodnoj skupštini, priznalo Kosovo. Mogu da kažem da se to dogodilo uprkos velikim pritiscima nekih od najuticajnijih zemalja sveta koji se vrše gotovo dnevnog i na vrlo visokom nivou pritisaka na zemlje članice UN, da promene svoj stav o poštovanju suvereniteta i teritorijalne celovitosti ove zemlje.
Takođe, pokušano je sa jednostranim aktima, dakle sa aplikacijama koje nisu prošle adekvatnu proceduru, da se omogući članstvo u političkim međunarodnim organizacijama privremenim organima samouprave na KiM. Mogu da kažem da su sve te aplikacije odbijene. Paralelni organi u Prištini nisu uspeli da obezbede članstvo ni u jednoj međunarodnoj političkoj organizaciji. Kao posledica njihove nemogućnosti da se međunarodno afirmišu, došlo je do duboke frustracije u redovima Prištine i mislim da je jedan od razloga zbog čega se prišlo jednostranoj upotrebi sile usmerenoj ka pokušaju da se promeni realno stanje na terenu da je ono dobrim delom prouzrokovano zbog nemogućnosti da se diplomatskim sredstvima izbori za elemente državnosti. Ponavljam još jednom, osnovni elementi državnosti u međunarodnoj javnosti se mere brojem priznanja i članstvom u međunarodnim organizacijama.
Ovo nije prvi put da Priština pribegava jednostranoj upotrebi sile, u pokušaju da ostvari političku prednost na terenu. Bili smo svedoci toga 2004. godine, 17. marta, kada su napadnuti crkve i manastiri SPC na Kosovu. Scenario je i ovde sličan, jedan neisprovocirani napad usmeren na to da se stvori okolnosti u međunarodnoj areni, da bi dovele do napretka za ostvarenje ciljeva paralelnih vlasti u Prištini.
Od početka ove aktuelne krize, dakle, od ponedeljka 25. jula, Vlada Srbije i drugi državni organi su reagovali promptno, diplomatska aktivnost je bila živa, a već 26. jula u jutarnjim časovima po severno-američkom vremenu, dakle, po radnom vremenu UN u Njujorku, Vlada Srbije zatražila je održavanje hitne sednice Saveta bezbednosti.
Po Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN upravo je to telo, dakle, Savet bezbednosti, zaduženo za održavanje mira i stabilnosti na teritoriji pokrajine, pozivajući se na Rezoluciju 1244, zatražili smo hitno održavanje sednice. U toku 26. jula, 27. i 28. jula, pokrenute su konsultacije u okviru Saveta bezbednosti kako da se odgovori na ovaj zahtev Srbije.
Na početku, postojali su žestoki otpori u održavanju ove sednice. Nakon 48 sati konsultacija, ovaj otpor je prevaziđen, s obzirom na to da se velika većina zemalja članica Saveta bezbednosti založila da se postupi po zahtevu Srbije. U tih 48 sati, bili smo u stalnim konsultacijama sa svim zemljama članicama Saveta bezbednosti, u kojima smo im prenosili naše stavove, davali argumente zbog čega je neophodno održati ovu sednicu. Na kraju oni koji su se odupirali održavanju ove sednice su ostali u značajnoj manjini i sednica je zakazana u formi konsultacija za 28. jul.
Od tog trenutka suočili smo se sa otporima tehničke prirode da toj sednici prisustvuju predstavnici Srbije. Na kraju, posle mnogo pomeranja početka sednice taj sastanak je počeo u formi zatvorenih konsultacija. Ona je zatvorena i za javnost na zahtev nekoliko zemalja članica Saveta bezbednosti. Ovaj sastanak je otpočeo raspravom o učešću Srbije na sastanku koji je iniciran na zahtev Srbije. Tri stalne članice Saveta bezbednosti su se čvrsto oduprle mogućnosti da se Srbija obrati ovom sastanku. Dve stalne članice su se založile da se Srbija obrati i bile su deo grupe koju su činile 11 zemalja koji su se založili za to da se Srbiji omogući nastup.
O toku sednice smo obaveštavani, u manje-više realnom vremenu od strane nama naklonjenih zemalja u toj raspravi. Razlog zbog čega ne mogu da imenujem zemlje koje su zauzimale ovaj ili onaj stav je taj da je Savet bezbednosti vršio zatvorene konsultacije. Tako da ne bi bilo korektno i ne bi bilo shodno u diplomatskoj praksi da imenujem zemlje.
Međutim, činjenica je da se ta rasprava o formatu sednice završila na taj način što su tri stalne članice Saveta bezbednosti zapretile upotrebom veta. Naravno, preko toga ne može da se pređe, tako je ustrojen Savet bezbednosti, to predstavlja zid koji je nemoguće preskočiti ukoliko neko ko ima takav institucionalni kapacitet odluči da ga iskoristi.
Međutim, ono što su učinili u toku trajanja sednice je da nama naklonjenim zemljama dostavimo naše ključne stavove koji su oni u raspravi koristili iza zatvorenih vrata, iza tih vrata gde nam nije bio omogućen pristup. Izuzetno dobru saradnju imali smo sa desetak zemalja, uključujući dve stalne članice Saveta bezbednosti. Pitanja koja su postavljena na toj sednici, a to su bila pitanja na koja, mislim da svi treba da dobijemo odgovor, pre svega Srbija očekuje odgovor, na ta pitanja, jer pre svega ko je naredio jednostrani akt ulaska preko reke Ibar specijalnih jedinica tzv. rosu.
Da li je neko iz međunarodne zajednice znao za te planove, ako nije znao, zašto nije znao, zbog čega je Euleks napustio teritoriju severnog Kosova i time praktično ostavio Srbe i druge nealbance bez ikakve međunarodne policijske zaštite u tom kriznom trenutku. Kako je došlo do toga da određene međunarodne organizacije na KiM koji deluju na KiM u skladu i po rezoluciji 1244 istupe iz svoje statusne neutralnosti.
I na kraju krajeva, osnovno političko pitanje da li je upotreba fizičke sile način da se prevaziđe bilo kakva prepreka koja nastane u miroljubivom pregovaračkom procesu. Zatražili smo preko onih koji su na toj sednici učestvovali, a koji su sa nama blisko po tome sarađivali i osudu jednostranih akata, kao i puno poštovanje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti.
U toku trajanja sednice delegacija Srbije imala je i sastanak sa generalnim sekretarom UN kojima smo preneli naše stavove i izlaganje Srbije predviđenoj izlaganje Srbije u Savetu bezbednosti zatražili da generalni sekretar cirkuliše taj dokument svim državama članicama UN, kao zvaničan dokument UN. Tako da mi iako nismo imali priliku da se obratimo članovima Saveta bezbednosti iza zatvorenih vrata, svi ti članovi uključujući i sve druge države članice UN dobile su našu političku poruku, dobili su naše izlaganje.
Pored Saveta bezbednosti koje je naravno prva i osnovna adresa gde treba da se raspravlja o miru i stabilnosti o KiM, Srbija je pokrenula i sve ostale njoj dostupne diplomatske mehanizme. Održana je sednica stalnog Saveta OEBS, u sredu 28. jula, gde su naši stavovi predstavljeni, a naša diplomatska konzularna mreža u svetu, kao i naše diplomate u Beogradu stupili su u kontakt sa svim zemljama članicama na bilateralni način, zemljama EU, zemljama članicama UN, dakle, i drugim.
Imali smo diplomatsku komunikaciju sa Briselom, tj. sa Evropskom komisijom, kao i sa NATO. U Ministarstvu spoljnih poslova pozvani su ambasadori tzv. "Kvinte", dakle, SAD, Velike Britanije, Francuske, Nemačke, Italije, gde im je na formalan način predstavljeno naše gledanje situacije, kao i naš zahtev da se njihovim diplomatskim angažovanjem na teritoriji AP KiM, a pre svega prema paralelnim organima vlasti u Prištini predstavi neophodnost povrataka na pređašnje stanje. To je učinjeno i u prestonicama, dakle, preko naših ambasada u zemljama "Kvinte".
Ono što nameravamo da činimo u periodu koji je pred nama u realnom vremenu, govorim i o aktuelnom trenutku, je da ostanemo maksimalno diplomatski angažovani. Mi smo u dnevnom kontaktu sa svim zemljama sveta, sa velikom većinom zemalja sveta, a pogotovo za zemljama koje su uticajne i koje imaju priliku da budu deo dijaloga. Tu pre svega mislim na zemlje članice Saveta bezbednosti, ali i na zemlje koje imaju svoje međunarodno predstavljanje, da li kroz mirovne misije ili na drugi način na teritoriji AP KiM.
Zatražili smo od generalnog sekretara da se svi događaji u poslednjih nekoliko dana detaljno dokumentuju i da budu integralni deo izveštaja UNMIK na sledećoj sednici Saveta bezbednosti, koja će se dogoditi krajem avgusta u Njujorku. To je sednica na kojoj će se razmatrati prethodna tri meseca, dakle, i ovi događaji. To će biti sednica otvorena za javnost i to je sednica koju niko ne može da spreči. Ukoliko ne bude potrebe za ranijim sazivanjima Saveta bezbednosti, onda ćemo krajem avgusta raspravljati u otvorenom punom formatu o tome ko stoji iza ovih događaja, ko je odgovoran za njih, šta se zapravo desilo i kako nastaviti dalje na način koji obezbeđuje mir, stabilnost i nastavak jednog političkog procesa koji je jedini put za iznalaženje rešenja na KiM.
Sve naše ambasade, sve naše diplomate su dobile kao apsolutni prioritet izveštavanje svojih kontakata o aktuelnim događajima. Ministarstvo spoljnih poslova praktično radi 24 sata u bliskoj koordinaciji sa ostalim državnim organima. To ćemo nastaviti da činimo u satima, danima i nedeljama koji su pred nama. Glavni cilj je da međunarodna javnost ne izgubi iz svog vidokruga situaciju na KiM. Mi imamo, pre svega, diplomatska sredstva na raspolaganju. Ono što mogu da kažem je da su sva diplomatska sredstva u ovom trenutku koja su nam na raspolaganju stavljena u puni pogon.
Od jednostranog proglašenja nezavisnosti ovo predstavlja prioritet Ministarstva spoljnih poslova, kao i drugih državnih organa, koji sprovode politiku u skladu sa Ustavom i na osnovu obavezujućih odluka ovog tela, Narodne skupštine Republike Srbije. Ovo je izuzetno težak trenutak, naša pozicija je prilično oslabljena činjenicom da izuzetno uticajne države sveta vrlo aktivno rade na sprovođenju politike koja je u suprotnosti sa našim interesima.
Međutim, ono što na kraju želim da kažem je da ovu sednicu, i to je poslednja stvar sa međunarodnog aspekta koja mislim da treba da bude predstavljena ovde, da ovu sednicu posmatra svetska javnost. Što budemo odlučniji i, što je još važnije, jedinstveniji, mislim da ćemo biti u snažnijoj poziciji i da koristeći diplomatska sredstva koja su nam na raspolaganju ostvarimo naše interese na način na koji su oni definisani ranijim odlukama.
Još jednom bih apelovao na narodne poslanike da imaju to i vidu i da u ovom trenutku pomognu i Vladi i svim ostalim državnim institucijama, da izađu na kraj sa posledicama ove teške krize koja je prouzrokovana jednostranim aktima vlasti u Prištini. Hvala.