Hvala vam, gospođo predsednice, hvala, gospodine Samardžiću. Želeo bih da pojasnim par stvari iz svog izlaganja. Počeću od ovoga da je državno jedinstvo narušeno time što je Srbija stavljena pred izbor: Kosovo ili EU, i da se jedan broj stranaka, partija, poslanika, kako god hoćete, opredelio za Kosovo, a drugi za Evropu.
Gospodine Samardžiću, mislim da sa te strane niste u pravu. Spreman sam da primim kritiku i spreman sam da saslušam i da uzmem u obzir mnogo toga što ste sada rekli, ali jednu stvar ne, a to je da se ova vlada opredelila kada je reč: Kosovo ili EU. Ova vlada nema pravo, duboko sam uveren i nijedna vlada Srbije ne bi imala pravo da se opredeli po tom pitanju. Nijedna vlada Srbije ne bi imala pravo da odustane od Kosova i Metohije, jer je to zacrtano u Ustavu.
Neka bi vlada možda mogla da se odrekne evropske budućnosti, jer to nije zacrtano u Ustavu, ali ova vlada to neće učiniti. To neće učiniti ni pod kakvim okolnostima, jer jedina prosperitetna budućnost i za Srbiju i za zapadni Balkan je budućnost u EU. Kao što se nikada, ni pod kakvim okolnostima, nećemo odreći odbrane ustavnog poretka, koji podrazumeva odbranu teritorijalne celovitosti i suvereniteta ove zemlje nad celokupnom teritorijom. To je naša platforma, to je naš prioritet kada je reč o spoljnoj politici, nećemo od toga odustati.
Mogu da vam kažem da, što se tiče izveštaja Ban Ki Muna, on je javan izveštaj i možete ga naći u javnom domenu na Internetu. Što se tiče Predsedničkog saopštenja, ono je isto tako javno. Sada ću vam dati kopiju tog predsedničkog saopštenja, pa ga stavite vi u novine. On je javan, mogli ste da ga stavite u novine i ranije.
Savet bezbednosti je podržao rekonfiguraciju međunarodnog civilnog prisustva u Pokrajini zbog toga što je Srbija rekla da je crvena linija to da se bilo koja međunarodna misija na Kosovu i Metohiji mora ponašati tako da ne zadire u Ustav Srbije, da ne narušava Rezoluciju 1244. Euleks se sada razmešta na Kosovu pod okriljem UN, uz puno poštovanje Rezolucije 1244, gospodine Samardžiću, to možete da pročitate, to ste, na kraju krajeva, na početku i pročitali u tački 50 izveštaja generalnog sekretara.
Još jednom, izjave britanskih, nemačkih, francuskih, niste spomenuli zvaničnika, naravno da one nisu takve da navode vodu na mlin onoga što mi želimo da postignemo kada je reč o Kosovu, zbog toga što su oni priznali Kosovo.
Ali, šta sada mi treba da radimo? Treba da radimo sa onim zemljama koje nisu priznale Kosovo u okviru EU i u okviru međunarodnih institucija, da stavimo klipove u točkove toj velikoj sili koja je okrenuta protiv nas, a to nećemo uraditi tako što ćemo se prepucavati u ovoj skupštini i spočitavati jedni drugima i optuživati jedni druge za de fakto priznanje Kosova.
Kažete, ne treba da potpisujemo bilo kakve ugovore, državne ugovore sa Britanijom, Francuskom, Nemačkom. Kako mislite da budemo prosperitetna država koja geografski obitava na teritoriji Evrope, na kontinentu Evrope, bez da potpisujemo ugovore sa Nemačkom, Britanijom i Francuskom? To moramo da činimo. To moramo da činimo na takav način da ono ne zadire u suverenitet i u teritorijalni integritet naše zemlje.
Kao što ni ona vaša prethodna Vlada u kojoj ste vi bili to nije činila, ni ova Vlada neće učiniti ni jedan korak koji bi za implicitnu posledicu mogao imati urušavanje ustavnog poretka ove zemlje.
Falite nam, gospodine Samardžiću, trebate nam u pregovaračkom timu. Trebate nam svi u pregovaračkom timu. Moramo da budemo jedinstveni kada branimo Kosovo. Kako mislite da ga sačuvamo bez vas? Kako mislite da ga sačuvamo bez državnog jedinstva? Hvala.

Želim da se zahvalim i gospodinu Samardžiću i gospodinu Todoroviću na ovoj kritici. Mislim da ima dosta toga što bi trebalo raspraviti ovde.
Pre svega, mislim da svaka kritika na ovu temu jeste konstruktivna i da bi je trebalo saslušati. Nijednog trenutka nemam sumnju u najbolju nameru i gospodina Samardžića i gospodina Todorovića da doprinesu kreiranju državne politike, nadam se, na kraju jedinstvene državne politike koju će ova država upotrebiti u odbrani svog suverenitet i teritorijalnog integriteta.
Upravo zbog toga bih hteo da odgovorim na neka od ovih pitanja, jer pre svega mislim da je ovde po sredi nesporazum nego suštinska konfrontacija. Mislim da ovde nemamo suštinsku konfrontaciju. Mi svi ovde želimo isto. Ne verujem da sedi bilo ko u ovoj skupštini ko za svoj cilj ima urušavanje ustavnog poretka naše zemlje.
Možemo imati ovakvo ili onakvo mišljenje po pitanju Kosova, ali ne verujem da ima snažnih podržavalaca nezavisnosti KiM, odnosno urušavanja ustavnog poretka ove zemlje, koji su od naroda izabrani da sede u ovoj skupštini. Možemo se politički svađati i možemo prebacivati loptu jedni drugima, možemo jedni druge kritikovati, ali duboko verujem da je narod ove zemlje izabrao parlament u kome bar po tom jednom pitanju treba da postoji visok stepen jedinstvenosti.
Pitali ste me, gospodine Todoroviću, oko demokratskog odgovora na pokušaj narušavanja ustavnog poretka, pa želim da to pojasnim. Mislili smo na odgovor koji ne podrazumeva upotrebu oružane sile. To je naša politička odluka, gospodine Todoroviću.
Ova Vlada je napravila političku odluku da odbrani ustavnog poretka pristupi metodima koji ne podrazumevaju upotrebu oružane sile. Neka druga vlada, koja bi eventualno bila izabrana na nekoj drugoj političkoj platformi, imala bi ustavno pravo da upotrebi oružanu silu.
Ne verujem da bi to uradila bilo koja vlada, ni neka vlada koju vi predvodite u budućnosti.
Verujem da upotreba oružane sile u ovom trenutku i pod ovakvim okolnostima nije u interesu građana Srbije, odbrana ustavnog poretka pravnim, političkim i diplomatskim sredstvima jeste. Mi verujemo da je to politički prioritet. Nastavićemo sa takvom politikom i za takvu politiku tražimo od vas podršku. Duboko verujem da je Kosovo jedno od onih tema gde je zaista, pokušaću da se ne ponavljam mnogo puta, potrebno državno jedinstvo u okviru ove institucije. Mi imamo većinu. Vlast po definiciji ima većinu, opozicija je u manjini.
Mislim da kada je reč o Kosovu bi trebalo da ukrstimo mišljenja i zato je ova sednica dobra i zato je sve ovo što ste nam rekli jako korisno. Nisam očekivao da ćete imati nerazumevanje na neka od ovih pitanja. Koristim ovu priliku da pojasnim neke od tih nesporazuma.
Verujem da nakon ukrštanja mišljenja, nakon odluke Vlade kakvu bi trebalo politiku voditi po pitanju KiM bi opozicija trebalo da Vladu isprati. Jednoga dana ćemo mi biti opozicija verovatno vama, tada ćemo vas pratiti kada je reč o kosovskoj politici.
DS veruje da je po pitanju Kosova neophodno uspostavljanje državnog jedinstva, a da Vlada treba da bude ta koja kreira politiku. Uzmemo od vas mišljenje, pokušamo da ga integrišemo do najveće moguće mere i posle toga se odlučimo šta je politika Vlade, ali i od vas očekujemo podršku. Od vas očekujemo da budete lojalna opozicija kada je reč o KiM. Ne tražimo razumevanje ni za jedno drugo pitanje, za KiM tražimo. Ne bi bili izabrani velikom većinom građana Srbije da smo neko ko za svoj cilj ima urušavanje ustavnog poretka i odvajanje Kosova od Srbije. Nemamo, borićemo se svim pravnim, legalnim, diplomatskim, političkim sredstvima za odbranu ustavnog poretka i teritorijalne celovitosti zemlje.
Što se tiče Euleksa, što se tiče rekonfiguracije, mi smo se izborili da Rezolucija 1244 bude u potpunosti podvučena, zacrtana i da Euleks mora svoje delovanje u našoj južnoj pokrajini da ima uz puno poštovanje Rezolucije 1244, to je eksplicitno, kažu dokumenti potvrđeni, odnosno podržani od strane Saveta bezbednosti.
Nije tačno da smo iz Njujorka, iz UN premestili u Brisel. Borili smo se do kraja da Euleks mora da podnosi izveštaje Savetu bezbednosti. Nisu hteli. To stoji na papiru, to stoji u odluci Saveta bezbednosti, da oni moraju da podnose te izveštaje. Mnoge stvari stoje u odlukama Saveta bezbednosti koje nisu poštovane u svetu.
Naša zemlja je, na kraju krajeva, bila bombardovana bez odluke Saveta bezbednosti. Prema tome, neko može da odluči da ne poštuje ono što je doneo Savet bezbednosti, ali mi nemamo boljeg, odnosno nemamo veću šansu da se izborimo za naše interese nego da se diplomatskim sredstvima izborima da nešto bude zapisano u dokumentu koji podrži Savet bezbednosti.
Da li će na kraju sve članice Saveta bezbednosti odlučiti da poštuju ove odluke Saveta bezbednosti, to ne znamo. Neke zemlje su nas bombardovale bez odluke Saveta bezbednosti, neke zemlje bombardovale su neke druge zemlje bez odluke Saveta bezbednosti.
Prema tome, da budemo svesni, nije sve što je napisano u odlukama Saveta bezbednosti ono što svi na kraju krajeva poštujemo. Naše je da se izborima da tako nešto piše, a mi smo se izborili da je međunarodno civilno prisustvo u našoj južnoj pokrajini rekonfigurirano odlukom Saveta bezbednosti, ima obavezu da redovno izveštava, kao što je to činio Unmik. Savet bezbednosti UN, i svaki put ćemo biti na Savetu bezbednosti, kao što smo svaki put bili i do sada na Savetu bezbednosti.
Nećemo dozvoliti, kao država članica UN, da se bilo šta učini sa našom implicitnom saglasnošću što će za efekat imati urušavanje ustavnog poretka ove zemlje, urušavanje demokratije zasnovane na, na demokratski način, usvojenom ustavu, ali zato nam treba vaša pomoć. Treba nam pomoć vas, treba nam pomoć gospodina Samardžića, trebate nam u pregovaračkom timu, trebate nam, ne možemo bez vas. Hvala vam na kritici, ali trebate nam u timu, svi nam trebate u timu.

Hvala, gospodine Jovanoviću, na ovoj kritici. Mislim da je vrlo važno da i ova stvar bude raspravljena. Pomenuli ste nekoliko pitanja, jedno je vezano za ovu temu, direktno kosovsku, što je glavna tema ove današnje Skupštine. Druga je vezana za spoljnu politiku Srbije, kada je reč o regionalnoj politici i kada je reč o našem globalnom nastupu u međunarodnoj areni, odnosno vezano za ljudska prava.
Krenuću od ove kosovske, pošto je ona, ipak, glavna tema za ovu današnju sednicu Skupštine. Nije bilo jedinstva, slažem se u ovom parlamentu, ali nije bilo jedinstva kada je reč o kosovskoj politici od kada ste vi član parlamenta, odnosno do kada je vaša partija u parlamentu. Od tada više nema jedinstva, ali je jedinstvo do tada bilo skoro 100%, od tada više nije.
Međutim, to nije razlog zašto ne bi mogli da se izborimo za to da ipak dođemo do jedinstvene politike u budućnosti, koliko god to nakon ove rasprave, odnosno do sadašnje tačke u raspravi, izgledalo.
Nadam se da ćemo ipak, nakon što razmenimo mišljenja i nakon što ukrstimo mišljenja, želim da verujem, do jedinstvene politike ipak doći.
Što se tiče naše regionalne politike, želim da podsetim da su dobrosusedski odnosi jedan od uslova za integraciju u Evropsku uniju i to ova vlada vrlo ozbiljno shvata.
Mi imamo tri spoljnopolitička prioriteta. Jedan je odbrana ustavnog poretka diplomatskim sredstvima, s obzirom da nam je on, za razliku od velike većine zemalja, ugrožen. Druga stvar je evropske integracije, a treća stvar su dobrosusedski odnosi, odnosno najbolji mogući odnosi u regionu.
Nije bila Srbija ta koja je odlučila da svojim jednostranim aktom uruši ustavni poredak bilo koga od svojih suseda. To su susedi učinili prema Srbiji, odnosno neki od suseda su učinili prema Srbiji.
Priznanje KiM kao nezavisne države za direktnu posledicu ima narušavanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta naše zemlje i ukoliko mi na njega ne reagujemo, ako ništa ono diplomatski, tada smo poslali poruku svetu da smo od odbrane ustavnog poretka odustali. Mislim da smo mi pokušali da nađemo jedan dobar balans kada je reč o tom pitanju da reagujemo na način da se građani ove zemlje ne nađu na gubitku.
Kada je reč o Crnoj Gori i Makedoniji, pitali ste me za 50-og i 51-og ambasadora, odnosno 50-to i 51-vo priznanje, ono nije došlo u bilo kom trenutku, ono nije bilo usmereno na CG i Makedoniju zbog toga što su oni naši najbliži susedi, ono je došlo u jednom vrlo ozbiljnom trenutku, gospodine Jovanoviću, a to je trenutak nakon što je Srbija odnela pobedu na glasanju u Generalnoj skupštini, da pitanje statusa Kosova premesti iz političke u međunarodnopravnu arenu.
To je bio jedan preloman trenutak u kome bi, ukoliko nismo reagovali na takav način, poslali poruku svetu, sada nakon glasanja ko god hoće da prizna Kosovo dobrodošao. Imao sam ozbiljne razgovore sa rukovodstvom i CG i Makedonije u danima pre toga i predstavio sam im opasnost tog njihovog čina. Da su uradili to priznanje dan ranije, što su znali i što smo im eksplicitno predstavili, oni ne bi tada naneli štetu našem globalnom planu za zaustavljanje priznanja KiM-a, nakon što je to prešlo u ruke Međunarodnog suda pravde.
Zvaničnici CG i Makedoniji su to znali i učinili su to priznanje sa namerom da nanesu maksimalnu moguću štetu Republici Srbiji. Republika Srbija je na to reagovala diplomatskim sredstvima, kao rezultat našeg nastupa prema njihovom činu, narušavanja ne samo našeg suvereniteta, već i vitalnog interesa koji predstavlja nastavak diplomatske borbe, nastavak diplomatske i pravne bore za očuvanje ustavnog poretka. Nijedan parametar odnosa naše zemlje sa ta dva naša suseda se nije promenio.
Gospodine Jovanoviću, ukoliko pogledate ekonomske pokazatelje, oni su isti dan pre priznanja i danas. Ukoliko pogledate saradnju u mnogim oblastima, identična je kao i danas. Da, nema gospođe Anke Vojvodić, bivše ambasadorke Crne Gore u Beogradu, meni je lično žao što je nema, jer je ona bila jedna izuzetna pristojna žena, koja je učinila mnogo za odnose Srbije i CG.
Nje nema, sve je ostalo isto kao pre, a rezultat toga što ona više nije tu je da nije došlo do novih priznanja KiM kao nezavisne države. A da je došlo do novog priznavanja, tada bismo bili u situaciji da je cela priča pred Međunarodnim sudom pravde samo jedan nominalni proces. Ne, mi smo našom žustrom, diplomatskom reakcijom učinili da ne dođe do novih priznanja.
Ako razgovarate, a znam da razgovarate vrlo često sa predstavnicima stranih zemalja ovde u Beogradu, sa ambasadorima, razgovarajte sa njima. Ambasadori nesvrstanih su mi rekli, na zvaničnom sastanku koji sam imao sa njima, pratili smo šta ćete da kažete posle priznavanja Crne Gore i Makedonije, i da niste ovako reagovali, vrlo verovatno bi jedan broj nas odlučio da to prizna. Ovako smo odlučili da to ne uradimo.
Nije to bilo besmisleno ili nije to bilo zarad svađanja. Nijedan građanin Srbije i Crne Gore, sa izuzetkom Anke Vojvodić, za koju ponavljam da mi je jako žao što nije ovde, nije osetio i nije podneo štetu od tog našeg državnog čina, reakcije na nešto što predstavlja direktan atak na naš ustavni poredak u najtežem mogućem trenutku. Prema tome, reagovali smo zbog toga.
Što se tiče ljudskih prava, pitanje ljudskih prava je jedno od najvažnijih pitanja i problema sa kojim će se međunarodna zajednica susretati u 21. veku i mi kao konstruktivan član međunarodne zajednice ćemo učiniti sve što je u našoj skromnoj moći da ljudska prava u svetu zaštitimo.
Mi smo jedna mala zemlja koja nema neograničene diplomatske resurse. Te svoje diplomatske resurse treba da koristi ekonomično, imajući u vidu šta predstavlja njene spoljnopolitičke prioritete, a prvi spoljnopolitički prioritet Srbije je odbrana ustavnog poretka diplomatskim sredstvima.
Što se tiče odbrane ljudskih prava i globalne zaštite ljudskih prava, mi taj svoj doprinos dajemo pre svega u granicama Srbije, koliko možemo, pošto postoji jedan deo u okviru granica Srbije gde ljudska prava nikako nisu zaštićena, a to su ljudska prava Srba na KiM. Mi nemamo administrativni kapacitet da ih tamo zaštitimo.
Prema tome, počnimo od nas samih. Počnimo od zaštite ljudskih prava na našoj teritoriji, tamo gde imamo kapacitet štitimo ih i verujem da ih štitimo par ekselans.
Na jednom delu naše teritorije se ne štite ljudska prava na adekvatan način. Želim da skrenem pažnju, pre svega, na ljudska prava Srba i ostalih nealbanskih zajednica na KiM. Mislim da bi ova skupština trebalo da posveti daleko više pažnje zaštiti ljudskih prava na svojoj teritoriji, konkretno na teritoriji KiM.
Što se tiče Irana, ne znam kakva je situacija što se tiče ljudskih prava u Iranu. Voleo bih da znam kakva je, ali ono što znam je da u okviru organizacije Islamske konferencije, gde ima 50 država, blisko sarađujući sa jednim brojem zemalja, kao što su Indonezija, Iran i Egipat. i mnoge druge, ali istaknuću ove tri, Kosovo je za sada priznalo svega četiri muslimanske države.
Mnogi od naših prijatelja koji su priznali KiM i koji su glasali za ovu rezoluciju protiv Irana su učinili sve da izlobiraju Organizaciju islamskih država, koristeći činjenicu da je Kosovo predominantno naseljeno muslimanskim stanovništvom i da zarad muslimanske solidarnosti treba priznati Kosovo. Uz pomoć nekih država članica Organizacije islamske konferencije, mi smo to sprečili. Mislim da ponekada prijatelje treba poštovati. Treba prijatelje kritikovati, ali treba ih ponekada i poštovati.
Što se tiče zaštite ljudskih prava, nemojte imati nikakvu dilemu. Zaštita ljudskih prava će za ovu vladu ostati prioritet, ali mi polazimo do samih sebe, polazimo od teritorije Srbije.

Poštovani gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, donošenjem novog Ustava Republike Srbije i Zakona o ministarstvima, kojim je Ministarstvo spoljnih poslova okupljeno u sistem državne uprave Republike Srbije, stvorili su se uslovi da Republika Srbija dobije i zakon o spoljnim poslovima. Ova važna oblast, aktivnost državnih organa i društva u celini do sada je bila uređena Zakonom o inostranim poslovima Republike Srbije, odnosno Srbije i Crne Gore iz 1998. godine.
Imajući u vidu obim i istorijski značaj aktuelnih spoljnopolitičkih aktivnosti naše zemlje, prilikom izrade Predloga zakona težilo se da postojeći odnosi i postupanje državnih organa u oblasti spoljne politike i međunarodnih odnosa dobiju svoj pravni osnov, ali i da se otvori mogućnost za razvoj modernog diplomatskog aparata Republike Srbije.
Takođe, predlagač je vodio računa da odredbe zakona o spoljnim poslovima budu usklađene sa Ustavom Republike Srbije, Zakonom o ministarstvima, Zakonom o državnoj upravi i Zakonom o državnim službenicima, kao i sa potvrđenim međunarodnim ugovorima iz oblasti diplomatskih i konzularnih odnosa, koji su sastavni deo pravnog poretka Republike Srbije i neposredno se primenjuju. Tu prevashodno mislim na Bečku konvenciju o diplomatskim odnosima, kao i na Bečku konvenciju o konzularnim odnosima.
Osim toga, prilikom izrade Predloga zakona korišćena su iskustva drugih evropskih zemalja u ovoj vrsti zakonske regulative.
Predlog zakona sastoji se od šest glava. U prvoj glavi sadržane su uvodne odredbe koje su posvećene sadržini zakona i njegovom odnosu prema drugim propisima.
Glava druga definiše nadležnost u oblasti spoljnih poslova, kao i međusobni odnos državnih organa u obavljanju spoljnih poslova. Ovi odnosi se zasnivaju na načelu saradnje, koje se ostvaruje međusobnim izveštavanjem i koordinacijom svih spoljnopolitičkih aktivnosti. Takođe, u ovom delu konkretizovan je delokrug Ministarstva spoljnih poslova u odnosu na svaku oblast predviđenu Zakonom o ministarstvima, pri čemu su uneti drugi neophodni poslovi koje je ovo ministarstvo po prirodi funkcije do sada obavljalo. Tu imamo primer: Ministarstvo predlaže Vladi uspostavljanje ili prekid diplomatskih odnosa sa drugim državama, učlanjenje u međunarodne organizacije i integracije, usvajanje strategije razvoja spoljnih poslova i drugih mera kojima se oblikuje politika Vlade, organizuje zvanične posete na državnom i diplomatskom nivou.
Zakonom o spoljnim poslovima propisuje se da se Ministarstvo sastoji od organizacionih jedinica u zemlji i diplomatsko-konzularnih predstavništava u drugim državama i pri međunarodnim organizacijama, koje, u skladu sa dosadašnjim propisima i praksom većine država sveta, predstavljaju celinu Ministarstva spoljnih poslova.
Pored toga, predviđeno je da ministar može da osniva savetodavna tela i to sastavljena od uglednih stručnjaka iz odgovarajućih oblasti, na primer, za spoljnu politiku, za međunarodno pravo, za informisanje itd., a u cilju stručnijeg i svestranijeg formulisanja predloga strategije spoljne politike i unapređenja ukupnih aktivnosti Ministarstva. Članovi savetodavnih tela ne bi bili u radnom odnosu u Ministarstvu, a njihovo angažovanje je počasne prirode.
Glava treća Predloga zakona definiše postupak otvaranja i zatvaranja diplomatsko-konzularnih predstavništava Republike Srbije u inostranstvu, kao i davanje saglasnosti za otvaranje predstavništava stranih država i međunarodnih organizacija u Republici Srbiji.
U četvrtoj glavi regulisano je pitanje raspolaganja nepokretnom i pokretnom imovinom koju koriste diplomatsko-konzularna predstavništva.
Predlog zakona o spoljnim poslovima predviđa razliku između dve kategorije državnih službenika u Ministarstvu spoljnih poslova. U prvoj grupi bi se nalazili državni službenici sa diplomatskim zvanjima, koji obavljaju diplomatske i konzularne poslove, a u drugoj državni službenici sa visokim i srednjim stepenom obrazovanja, koji obavljaju poslove na izvršilačkim radnim mestima i nemaju reprezentativne dužnosti.
Predlogom zakona predviđena su diplomatska zvanja, koja u svemu odgovaraju postojećoj podeli i u skladu su sa diplomatskom praksom savremenih država. U Predlogu zakona precizirana je razlika između diplomatskog zvanja ambasadora u Ministarstvu, kao najvišeg u hijerarhiji zvanja, kojeg treba razlikovati od funkcije ambasadora kao šefa diplomatske misije, koga predsednik Republike imenuje i opoziva ukazom. Ovakvo definisanje se ogleda u tome što profesionalne diplomate posle isteka mandata šefa diplomatske misije nastavljaju da rade u Ministarstvu spoljnih poslova u zvanju ambasadora u Ministarstvu.
Posebno su obrađena prava i dužnosti zaposlenih u diplomatiji koje proizilaze iz same prirode obavljanja spoljnih poslova, a naročito rada u diplomatsko-konzularnim predstavništvima Republike Srbije. Najveći broj posebnih prava koja ovaj zakon predviđa postojala su i do sada, bilo na osnovu dosadašnjeg Zakona o inostranim poslovima, bilo na osnovu unutrašnjih propisa Ministarstva spoljnih poslova koji su primenjivani u praksi. Tu mislim na pravo na nadoknadu troškova premeštaja, puta i selidbe i ostalih troškova boravka u inostranstvu zaposlenih i članova njihovih porodica, pravo na nadoknadu redovnih troškova školovanja dece, pravo na nadoknadu troškova nastalih u slučaju smrti zaposlenog u inostranstvu itd. Na taj način regulisanje ovih posebnih prava novim zakonom o spoljnim poslovima neće dodatno opteretiti budžet Republike Srbije.
Jedini izuzetak bi se odnosio na obavezu države da snosi troškove zdravstvenog osiguranja i zdravstvene zaštite za zaposlene upućene na rad u diplomatsko-konzularna predstavništva i njihove porodice. Značajno je imati u vidu da je Srbija danas jedna od retkih država koje svojim diplomatama za vreme rada u inostranstvu ne obezbeđuju zdravstveno osiguranje.
Odredbe o platama usklađene su sa Zakonom o platama državnih službenika i nameštenika i praktično se već primenjuju i neće dodatno opteretiti budžet Republike Srbije.
U poslednjoj, šestoj glavi uređeno je donošenje podzakonskih i drugih akata koji su potrebni radi detaljnijeg regulisanja pojedinih pitanja vezanih za ovaj zakon, prestanak važenja Zakona o inostranim poslovima iz 1998. godine i stupanje na snagu ovog zakona. Imajući u vidu da se novim zakonom bitnije ne menja postojeći pravni režim, Predlog zakona ne sadrži prelazne norme, osim kada je u pitanju odredba člana 51. Predloga zakona, koja se odnosi na naknadu troškova za zdravstveno osiguranje, koja stupa na snagu 1. januara 2009. godine.
Dame i gospodo narodni poslanici, pred vama su 64 člana novog, modernog zakona o spoljnim poslovima Republike Srbije, koji predstavlja suštinski važan deo ustavnog i pravnog okvira ove zemlje.
Mi ovim zakonom najzad zaokružujemo pravnu regulativu vođenja naših spoljnih poslova i osnov ustrojstva naše diplomatije, i dovodimo u ravnotežu sistem spoljnih poslova Srbije i našeg međunarodnog predstavljanja i zastupanja.
Ovaj zakon će omogućiti i institucionalnu reformu diplomatske službe kao izvršioca utvrđene politike državnih organa Republike Srbije. U poslednjih nekoliko decenija bili smo svedoci erozije materijalnih, kadrovskih i organizacionih resursa naše diplomatije. Raspad države, izolacija i sankcije, sve su to bili činioci unazađivanja i kompromitovanja nekada ugledne i snažne diplomatske službe.
Posle promena 2000. godine zatečeni su uslovi nejasno definisane države i njene spoljne politike, ali i diplomatija okrenuta vremenima drugačijih spoljnopolitičkih izazova. Ipak, danas je situacija kudikamo bolja. Krenuli smo u ozbiljne organizacione i strukturne reforme u Ministarstvu i našoj diplomatsko-konzularnoj mreži, za koje verujem da će veoma brzo dati vidljive rezultate.
Dame i gospodo, Srbija ulazi u godinu velikih spoljnopolitičkih izazova i ozbiljnih iskušenja. Tu u prvom redu mislim na borbu za očuvanje teritorijalne celovitosti naše zemlje i brzo priključenje EU. Svakodnevno, bez predaha, diplomate i svi ostali koji su u službi sprovođenja spoljne politike Republike Srbije ulažu ogromne napore na realizaciji tih interesa.
Ovaj zakon suštinski definiše i ojačava našu diplomatiju. Ovim zakonom ona posle dugo vremena može da gleda u budućnost. Važno je istaći, nije ovo zakon samo za ovaj trenutak, zakon će stvoriti osnovu za kreiranje moderne i efikasne diplomatske službe, koja će biti u skladu sa našim evropskim okruženjem i našim evropskim planovima. Omogućiće diplomatskoj službi da se uspešno nosi sa svim spoljnopolitičkim izazovima i izuzetno dinamičnim trendovima u međunarodnim odnosima. Zakon jasno trasira aktivnosti diplomatije Srbije, koja će biti branitelj naših političkih, bezbednosnih, ekonomskih i nacionalnih interesa.
Dame i gospodo, ako je politika umetnost mogućeg, onda se za sadašnju srpsku spoljnu politiku može reći da je ona skoro nemoguća. Dame i gospodo poslanici, danas je pritisak na Srbiju velik i svi ga osećamo. To je istorijski izazov, od koga ne bežimo i koji moramo uspešno rešiti.
Poštovani poslanici, dame i gospodo, apelujem na vas da ostavimo po strani ideološke i partijske razlike, koje nesumnjivo postoje među nama, i da zajedno podržimo ovaj Predlog zakona o spoljnim poslovima Republike Srbije. Usvajanje ovog zakona će, po mom dubokom uverenju, biti još jedan dokaz državotvornosti ovog uvaženog doma, Narodne skupštine Republike Srbije.

Hvala vam, gospodine predsedavajući. Dame i gospodo narodni poslanici, hvala vam za sve primedbe koje ste stavili. Hvala, gospodine Nikoliću, na ovim opštim primedbama i ovim opštim stvarima, za koje mislim da su zaista u ovom trenutku od apsolutno presudnog značaja. Slažem se sa vama da je ovaj spoljnopolitički trenutak u kome se nalazimo zaista ključan.
To ne znači da ne moramo da usvojimo ovaj zakon, odnosno ovaj tehnički, slažem se da je to jedan izuzetno tehnički tekst. Ali, ja bih se osvrnuo, pre nego što pokušam da odgovorim na neke od ovih primedaba poslanika SRS, poslanika LDP-a, isto tako od gospodina Dačića, poslanika SPS-a, vezano za aktuelno stanje u pregovorima o Kosovu i Metohiji, mi smo od samog početka pregovaračkog procesa prilično redovno obaveštavali Skupštinu. To ćemo nastaviti da činimo i dalje, u skladu sa dinamikom pregovaranja.
Pitali ste me kako, zašto, da li i kako bez znanja Skupštine Ministarstvo spoljnih poslova sprema mere odnosa, u slučaju priznavanja Kosova i Metohije. Želim da vam odgovorim na to direktno, pošto ste pominjali Holštajnovu doktrinu, pošto ste pominjali neke konkretne stvari, da Ministarstvo spoljnih poslova mesecima radi na predlogu mera koje su u spektru od vrlo mekanih do vrlo tvrdih mera, u smislu diplomatskih stvari koje možemo da uradimo. Naravno, tu se slažem sa vama da je Ministarstvo spoljnih poslova zaduženo za to da predloži Vladi mere iz domena diplomatije, odnosno međunarodnih odnosa.
Holštajnova doktrina je ova poslednja instanca, odnosno najtvrđa moguća mera koju država može da preduzme. To je prekid diplomatskih odnosa sa svakim ko prizna određeni entitet za koji vi smatrate, odnosno za koji bi ova država smatrala da bi predstavljao flagrantno kršenje njenog suvereniteta i teritorijalne celovitosti. Mogu da vam kažem da je Holštajnova doktrina, kao poslednja mera, jedna od predloženih mera koje je Ministarstvo spoljnih poslova predložilo Vladi Republike Srbije.
Naravno, pošto taj dokument, predlog, nosi obeležje državne tajne, ja o njemu ne mogu da razgovaram na otvorenoj sednici Skupštine Srbije.
Ali, ja sam rekao da će Ministarstvo spoljnih poslova predložiti Vladi ceo set mera i mogu ovde da vam kažem šta je najblaža mera. Najblaža mera je da ne učinimo ništa. Najteža mera je da prekinemo diplomatske odnose, odnosno da pratimo Holštajnovu doktrinu. Između ima sedam ili osam raznih stepenovanja. Ministarstvo spoljnih poslova je razmotrilo svih sedam stepena za sve države sa kojima trenutno imamo diplomatske odnose. Taj predlog je otišao Vladi Republike Srbije. Vlada Republike Srbije će odlučivati o tim merama, u skladu sa Ustavom i zakonom. Ali, Ministarstvo spoljnih poslova je završilo taj predlog.
Primio sam neke primedbe na profesionalizam tima koji ovde sedi sa mnom, ili sam ih bar tako shvatio, i želim da objasnim –profesor Gašo Knežević je glavni pravni savetnik Ministarstva spoljnih poslova, i to je mesto koje je predviđeno. To je mesto na koje ministar postavlja svog savetnika. Znači, kao i svuda, dozvolićete da ministar postavlja svoje savetnike. Znači, ja sam se opredelio da moj glavni pravni savetnik bude profesor Gašo Knežević.
Isto tako, ja sam se opredelio da moj državni sekretar u Ministarstvu ne bude partijska ličnost, već profesionalni diplomata, naš bivši ambasador u Egiptu, u Londonu, ambasador Rajko Bogojević.
Ja sam se, isto tako, opredelio za to da svi ljudi koji su došli u Ministarstvo spoljnih poslova sa mnom budu isključivo u kabinetu ministra. Kada ja više ne budem vršio ovu dužnost, oni će svi da odu sa mnom iz kabineta. Na profesionalna mesta u službi nije postavljen ni jedan jedini partijski čovek. Znači, prilikom mog dolaska u Ministarstvo sa mnom je došlo pet ili šest ljudi i oni svi sede u kabinetu. Kao što je u svakom normalnom sistemu, kada se promeni vlast, ode ministar, odu i njegovi najbliži saradnici, politički nameštenici, a diplomatski aparat ostaje nepromenjen. To je bila moja ideja i to je ideja ovog zakona.
Gospodine Nikoliću, pitali ste me za kadrove koji su dolazili u prošlosti. Mogu da vam kažem da ste tu u pravu. Izuzetno mnogo kadrova je sa strane dovedeno u poslednjih nekoliko, dve ili tri godine. Ja sada ne znam čiji su to kadrovi, da li su to kadrovi... Verovatno su bili dosta bliski partiji koja je u tom trenutku okupirala Ministarstvo, ali mogu da vam kažem da su svi oni došli u Ministarstvo po osnovu nekih ugovora o delu, koji, nakon što je ovo ministarstvo postalo ministarstvo Vlade Republike Srbije, više nisu zakonski. Ja sam raskinuo sve te ugovore. Bio sam izložen dosta žestokim napadima u medijima zbog toga što sam povlačio ovog čoveka, onog čoveka, iz kulturnog centra, iz Kanade, iz Strazbura. Ja sam sve njih povukao po slovu zakona.
Znači, mogu da kažem da sam primio sada jedno pitanje direktno iz poslaničke klupe - koliko sam ugovora zaključio. Nisam zaključio nijedan.
U svakom slučaju, kakva god da je bila ranije neregularna situacija u Ministarstvu spoljnih poslova, nakon usvajanja ovog zakona za takvu vrstu neregularnosti više neće biti mesta. Ovo zaista otvara put ka formiranju jedne profesionalne diplomatske službe, moderno ustrojene, okrenute izazovima 21. veka, spoljnopolitičkim izazovima sa kojima se mi kao zemlja suočavamo u 21. veku. Naravno da je najveći spoljnopolitički izazov u ovom trenutku očuvanje suverenosti, teritorijalne celovitosti naše zemlje, samim tim i demokratskog poretka, samim tim i evropske integracije ove zemlje, samim tim i prosperiteta celog zapadnog Balkana.
Takva nam diplomatska služba treba. Ovaj zakon omogućava da se takva diplomatska služba napravi. Niko ne može da porekne da se nalazimo pred dramatičnim i istorijskim iskušenjem. Što se tiče opredeljivanja, ovaj zakon ne insinuira nikakva opredeljenja. Ovaj zakon nije orijentisan u političkom smislu ovako ili onako. Vlada koja pobedi na izborima, na demokratski način, odlučuje kako će ovaj diplomatski aparat upotrebiti. Moj je zadatak, zadatak podnosioca ovog zakona, ne moj, nego Ministarstva spoljnih poslova i Vlade, da omogući da taj aparat bude profesionalan, efikasan, moderan i dinamičan. Onda će Vlada koja bude izabrana na izborima i koja za svoju predstavljenu politiku bude dobila većinu na izborima odlučiti kako da ga upotrebi i kakva će biti spoljna politika Republike Srbije.
Ovo nije, nažalost, mesto i vreme da diskutujemo o spoljnoj politici Republike Srbije. Želim da dođem ovde i da u Skupštini podnesem ekspoze o spoljnoj politici Republike Srbije na način na koji je vidim ja, kao ministar, moja vlada. Ovo je sada momenat za diskusiju o zakonu.
Pre nego što siđem sa govornice želim da vam kažem, verujte, danonoćno svi zaposleni u Ministarstvu spoljnih poslova Republike Srbije, na čelu sa ministrom, posvećuju vreme borbi, stalnoj borbi za očuvanje naše teritorijalne celovitosti. Pošto na vrlo transparentan način radimo posao, mislim da to može i da se vidi. Situacija je izuzetno teška.
Ovaj problem sa Kosovom mi nemamo u poslednjih godinu dana ili u poslednje dve godine. Imamo ga jako dugo, kao što svi znamo, a trenutno su geopolitičke okolnosti takve da je situacija izuzetno teška, u smislu sprovođenja u delo onoga što želimo da sprovedemo u delo. To je očuvanje teritorijalne celovitosti.
Mogu da kažem da smo u poslednjih šest meseci, koliko je ova vlada tu gde jeste, pomerili nabolje situaciju što se tiče budućeg statusa Kosova i Metohije. Podsetiću vas, u maju mesecu ova vlada je položila zakletvu u ovoj skupštini. U junu mesecu izgledalo je kao više nego izvesno da će biti sproveden u delo Ahtisarijev plan.
Mi smo odbili Ahtisarijev plan; onda smo svojim diplomatskim i političkim aktivnostima uspeli da dođemo u situaciju da iskoristimo geostrateško okruženje u kome se ne slažu sve ključne članice u Savetu bezbednosti sa Ahtisarijevim planom i da ga pretočimo u novi pregovarački proces. Izgledalo je kao da je apsolutno nemoguće da počne novi pregovarački proces. Uspeli smo da dobijemo novu šansu.
Tih novih 120 dana pregovora kojima je predsedavala tzv. pregovaračka trojka mi smo izuzetno dobro iskoristili. Predstavili smo mnogo planova o suštinskoj autonomiji. Svi ti planovi imaju jedan zajednički imenitelj, a to je da su apsolutno u liniji sa onim što je ova skupština usvojila kao pregovaračku platformu. Znači, nijednog trenutka nismo izašli iz pregovaračke platforme Skupštine Republike Srbije, a bili smo fleksibilni, otvoreni, spremni da prihvatimo apsolutno svaku sugestiju. Bili smo spremni da diskutujemo o svakoj tački tog našeg predloga.
Na kraju su ti naši predlozi ostali u zapisniku. Na kraju je, isto tako, u zapisniku ostalo to da Albanci nisu bili spremni da razgovaraju ni o jednoj tački nijednog našeg predloga. Sa jednim takvim zapisnikom mi idemo u Njujork na sednicu Saveta bezbednosti. U Njujork idem večeras, da pripremim nastup premijera na toj sednici Saveta bezbednosti i da razgovaram sa generalnim sekretarom UN gospodinom Ban Ki Munom.
Mi ćemo nastaviti da se borimo u svakom forumu u kome se vodi diskusija o Kosovu i Metohiji. Dok je to bio forum "trojke", učestvovali smo aktivno, agilno, principijelno i u skladu sa platformom usvojenom ovde u Skupštini i Rezolucijom Skupštine Republike Srbije. Učestvovali smo u tim pregovorima. Sada se pregovori sele u Njujork i idemo tamo i bićemo tamo izuzetno aktivni. Treba nam podrška da bismo sproveli u delo ono što želimo da sprovedemo u delo i tu postoji skoro potpuna saglasnost ove skupštine, koliko razumem.
Neće nam biti dovoljna podrška samo jednog ključnog međunarodnog faktora, jer živimo u jednom multipolarnom svetu u kome ima mnogo važnih faktora. Možda je do juče bio samo jedan. Ima ih sve više i više. U ovakvom multipolarnom, multilateralnom okruženju naprosto ne možete, kada ste mala zemlja, sprovesti u delo svoje nacionalne interese bez podrške većine, ako ne i svih ključnih spoljnopolitičkih faktora.
Albanci su mislili da mogu da sprovedu u delo nezavisnost, imajući samo podršku, u maju, SAD-a. Nije bilo dovoljno. Možemo nešto da naučimo od njih. Nije dovoljno kada imate podršku samo jednog od faktora. Kada ste mala zemlja morate da nađete načina da dobijete podršku od svih. To je zadatak diplomatije i to nekada nije lako. Zbog toga diplomatija nije jednostavan zanat.
Zbog toga je diplomatija možda čak i umetnost nekada, a pogotovo u teškim istorijskim trenucima kao što je ovaj.
Mi se trudimo najbolje što možemo. Zadatak je jasan: očuvati suverenitet i teritorijalni integritet zemlje, i tu se svi slažemo. Drago mi je da sam danas čuo reči podrške iz klupa odakle obično ne čujem reči podrške, što se tiče politike koja je zajednička. Kažem vam, ova bitka još uvek nije gotova, ova bitka mora da nastavi da se bije. Ova bitka se ne bije samo u jednoj prestonici, ova bitka se bije u mnogo prestonica. U svim tim prestonicama zapada, istoka moramo da budemo prisutni. Moramo da gradimo najbolje moguće odnose sa svima onima koji imaju snagu da utiču na to kako ćemo živeti sutra i u kojoj ćemo zemlji živeti sutra.
Nažalost, nismo supersila i moramo da balansiramo. Moramo stalno da balansiramo između istoka i zapada. Nismo prvi put, kao Srbija, u situaciji da moramo da balansiramo između istoka i zapada. Mnogo puta smo u našoj istoriji morali da balansiramo između istoka i zapada. Ovo je još jedan momenat u kome moramo da balansiramo između istoka i zapada. Za to nam treba jasno političko opredeljenje, jasna politička vizija.
Isto tako, treba nam jedan efikasan diplomatski aparat koji će u delo sprovoditi politiku za koju se, gospodine Dačiću, nadam da može da bude zajednička. Mi smo uvek činili sve da ona bude zajednička. Ako ne bude zajednička... Nažalost, u demokratiji nekada ne postoji zajednička politika; svako ima pravo na svoju politiku, vi ste, gospodo narodni poslanici, izabrani na ovom ili onom tiketu i imate pravo da vidite spoljnu politiku Srbije na ovaj ili onaj način. Ako nema zajedničke politike, onda većinska, jer tako kaže demokratija; ko ima većinu, taj kreira politiku. U ovakvim istorijskim trenucima najbolje je da ona bude jedinstvena i najbolje je da ona bude zajednička.
Ova vlada će nastaviti da čini sve da čuva konsenzus i za taj konsenzus vrlo je važna Narodna skupština. Znači, gospodine Nikoliću, nećemo ignorisati Narodnu skupštinu. Gospodine Nikoliću, naravno, kao što smo i do sada, izveštavaćemo Narodnu skupštinu i pokušavaćemo da napravimo konsenzus, kao što smo to činili do sada, po najvažnijim državnim pitanjima, a pre svega što se tiče očuvanja suvereniteta i teritorijalne celovitosti zemlje.
Za to nam treba što pre jedan obnovljen, dinamičan, efikasan, profesionalan, podmlađen diplomatski aparat. Činimo sve da ga napravimo u okviru zakona. Treba nam zakon, treba da ga regulišemo.
Bilo je još puno pitanja. Kasnije u toku sednice želim da odgovorim na vaša pitanja. Neka su vrlo važna, neka su vrlo smislena. Neke amandmane ćemo usvojiti, jer su smisleni. Izvinjavam se što sam vam oduzeo malo više vremena. Hvala vam.

Hvala, gospodine predsedniče. Poštovani gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, kao prvo, želim da se zahvalim na velikom broju izuzetno konstruktivnih predloga, amandmana i primedaba koje sam danas čuo.
Mogu da kažem da se slažem sa većinom amandmana koji su danas predloženi i biće preporuka Vladi od strane Ministarstva spoljnih poslova da ti amandmani budu prihvaćeni. Oni se odnose na određene tehničke detalje ovog zakona. Zaista mislim da predstavljaju konstruktivan doprinos poboljšanju teksta ovog zakona, za koji sam već danas imao prilike da kažem da ima vrednost, odnosno mislim da je važan za ustrojavanje regulative u kreiranju i sprovođenju u delo naše spoljne politike u ovim izuzetno složenim geostrateškim okolnostima i spoljnopolitičkim izazovima sa kojima se naša zemlja danas suočava.
Hteo bih da odgovorim na primedbu poslanika Batića, vezano za Hongkong. Shvatam da je identično gledište kao gospodin Batić imao i gospodin Krasić, vezano za pitanje Hongkonga. Želim da iskoristim ovu priliku da kažem da su primeri Hongkonga, Olandskih ostrva i nekih drugih suštinskih autonomija koje postoje ovog trenutka u svetu bili iskorišćeni od strane pregovaračkog tima Republike Srbije da bi povukli funkcionalne komparativne paralele između predloga koji je ponudio pregovarački tim Republike Srbije. To je predlog zasnovan na suštinskoj autonomiji, to je predlog koji je dobio skoro apsolutnu podršku u ovom domu, dakle, pričamo o jednoj čvrstoj, gotovo apsolutnoj većini u ovom parlamentu.
Tokom pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije argument prištinske strane i argument nekih međunarodnih činilaca u ovim pregovorima je bio taj da suštinska autonomija ne funkcioniše nigde sem na papiru, odnosno da naš predlog za suštinsku autonomiju nije realan, da ne može da zaživi i da kao takav predstavlja, sam po sebi, opstrukciju ovog pregovaračkog procesa. Naš argument je bio - to nije tačno; suštinske autonomije postoje, suštinske autonomije predstavljaju partnerstvo između matice i te specijalno regulisane teritorije koja funkcioniše pod zajedničkim suverenim krovom, odnosno uz puno očuvanje teritorijalne celovitosti i integriteta matice.
U ovom slučaju to je matica Srbija, u slučaju Hongkonga to je Narodna Republika Kina, u slučaju Olandskih ostrva to je Republika Finska. Mi smo povlačili komparativne paralele upoređujući modele koji i te kako funkcionišu u praksi, nijednog trenutka ne odustajući, nijednog trenutka ne skrećući sa pravca one jasno definisane platforme koja je usvojena u ovom domu.
Prema tome, gospodine Batiću, gospodine Krasiću, ovaj model Hongkonga nije predstavljen kao predlog Republike Srbije. Postoji samo jedan predlog Republike Srbije i to je predlog suštinske autonomije, za koji ste i vi glasali, za koji ste i vi, gospodine Batiću, i vi, gospodine Krasiću, glasali u jednom od saziva. Prema tome, naš predlog za budući status Kosova i Metohije je suštinska autonomija, mi od tog predloga ne odustajemo.
Onog trenutka kada su se završili pregovori pod rukovodstvom „trojke“ mi se selimo u Ujedinjene nacije, odnosno u Savet bezbednosti i tamo ćemo se boriti za nastavak pregovora koji će voditi postizanju kompromisnog rešenja koje će biti takvo da nijednog trenutka ne dovede pod znak pitanja očuvanje teritorijalne celovitosti i suverenosti naše zemlje. Moram da se osvrnem i na neka pitanja koja se odnose na Ministarstvo spoljnih poslova, da li ima tu puno nepotizma. Ja mislim da to nije slučaj i mislim da ga nema, a ako je nekada u nekim ranijim konstalacijama Ministarstva spoljnih poslova tako nečeg bilo, mislim da ovog trenutka prostora za to nema.
Morao bih da se osvrnem na jednu personalnu konstataciju gospodina Arsića. Ja nisam bio savetnik u Ministarstvu odbrane za vreme ministra Davinića, bio sam savetnik u Ministarstvu odbrane isključivo za vreme ministra Borisa Tadića. Zajedno sa Borisom Tadićem otišao sam i ja iz Ministarstva. Verovatno ste omaškom napravili tu konstataciju. Nisam nikada imao prilike da savetujem gospodina Davinića kao ministra odbrane Srbije i Crne Gore.
Još jednom želim da vam se zahvalim na svim ovim primedbama. Veliki broj primedaba koje sam danas čuo je zaista izuzetno konstruktivan i pokušaćemo da uzmemo u obzir većinu njih, jer one zaista imaju, rekao bih, suštinsku sadržinu i pozitivan karakter. Mislim da bi veliki broj njih zaista mogao da obogati tekst ovog zakona, tako da taj zakon može da izgleda bolje, može da pruži dobru, solidnu osnovu za regulaciju kreiranja naše spoljne politike, sprovođenja u delo naše spoljne politike, kao i suštinske reforme naše diplomatske službe.
Nadam se da će rezultat biti takav nakon usvajanja ovog zakona, nadam se da ćete nam pomoći i da ćemo jako brzo usvojiti ovaj zakon. Mislim da će rezultati biti vidljivi izuzetno brzo.
Mislim da su rezultati čak i do sada, u ovim teškim okolnostima do kraja nereformisane diplomatske službe, do kraja neregulisanog Ministarstva spoljnih poslova, bili takvi da nisu baš za potcenjivanje. Mislim da je rezultat srpske diplomatije, ako ništa, onda bar u poslednjih šest meseci, bio takav da je stvar pomerio sa jednog opšteg, globalnog gledanja da će Ahtisarijev plan biti primenjen i da će nadzirana nezavisnost Kosova i Metohije postati stvarnost do toga da smo ipak došli u jednu situaciju kada to više nije toliko očigledno.
Naravno, ja tu ne želim da potcenim nijednog trenutka principijelnu poziciju međunarodnih faktora. Gospodin Batić je pričao o principijelnoj poziciji Rusije. Ja želim ovde da kažem da je pozicija Ruske Federacije u celom ovom kosovskom procesu, odnosno pregovorima o budućem statusu Kosova i Metohije bila izuzetno čvrsta, principijelna, u skladu sa međunarodnim pravom i sa normama međunarodnog prava, i mi izuzetno cenimo takav principijelan stav Ruske Federacije.
Međutim, pozicija Srbije u ovim pregovorima o Kosovu i Metohiji nije uvek koincidirala sa pozicijom Rusije, i to moram da kažem. Pozicija Srbije je od početka bila da nema govora o narušavanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta Republike Srbije. Meni je izuzetno drago da je pozicija Ruske Federacije u poslednjih godinu-dve bila pobuđena do tog nivoa da zaista principijelno stane iza ovakvog gledanja na međunarodni poredak, na Povelju UN, na Rezoluciju 1244 i ona je zaista bila principijelna i u skladu sa međunarodnim pravom. Mi to izuzetno cenimo.
Nalazimo se tu gde se nalazimo, ponovo je diskusija o Kosovu prenesena u UN, u Savet bezbednosti, a ja tamo putujem već koliko za sat i po vremena. Prema tome, ja ću vas zamoliti za razumevanje, dame i gospodo narodni poslanici, da me izvinite zato što zaista moram da krenem na put, i nadam se da ćete prihvatiti ovo što vam sada budem rekao. Ja moram da krenem na put za Njujork, a moj državni sekretar, ambasador gospodin Bogojević će me zamenjivati i ja se nadam da nećete imati ništa protiv toga, ali ovo je jedan izuzetno delikatan trenutak.
Mislim da u ovom momentu zaista treba da uložimo sve napore da očuvamo državno jedinstvo, da održimo zajedničku politiku po pitanju Kosova i Metohije. U narednih nekoliko nedelja i nekoliko meseci bićemo pod dramatičnim pritiscima sa svih strana sveta. Mi imamo jednu principijelnu i čvrstu poziciju po pitanju budućeg statusa Kosova i Metohije, po pitanju evropske budućnosti i za tu čvrstu i principijelnu politiku ja tražim vašu podršku, tražim podršku cele ove kuće, jer usvajanjem ovog i ovakvog zakona o spoljnim poslovima Republike Srbije omogućava se efikasnije, dinamičnije, ekonomičnije, modernije, pragmatičnije sprovođenje u delo državne spoljne politike koja će očuvati teritorijalnu celovitost naše zemlje, koja će očuvati Srbiju na putu evropskih integracija, koja će očuvati ceo zapadni Balkan na putu učvršćivanja mira, stabilnosti i prosperiteta.
Za to nam treba moderna diplomatska služba, za to nam treba diplomatski aparat 21. veka, za to nam treba ustrojstvo spoljnih poslova Republike Srbije koje je u skladu sa izazovima 21. veka, u skladu sa modernim normama diplomatije, koje je kreativno, fleksibilno, koje je u stanju da se uhvati u koštac sa problemima sa kojima se, nažalost, ova zemlja suočava na početku 21. veka i time čini zaista jednu manjinu nacija, zemalja u Evropi.
Zašto smo došli ovde, zašto se danas nalazimo u ovoj poziciji, zbog čega se danas konfrontiramo sa izazovima sa kojima se nijedna ili skoro nijedna druga zemlja, bar ne na evropskom kontinentu, ne konfrontira, mislim da nije ni vreme ni momenat da o tome pričamo. Nalazimo se u izuzetno teškoj situaciji.
Hajde da pođemo od konsenzusa, nalazimo se u izuzetno teškoj situaciji i zbog toga što se nalazimo u teškoj situaciji potrebne su nam energične, efikasne, savremene mere i potrebno nam je da ustrojimo, definišemo, kanališemo odnose sa međunarodnom zajednicom, na Istoku, na Zapadu, u multilateralnim organizacijama koje će nam omogućiti da se pod ovako teškim okolnostima izborimo sa nacionalnim izazovima, sa izazovima naše teritorijalne celovitosti, naše suverenosti, sa izazovima naše integracije sa regionom i sa kontinentom i omogućiti da u narednoj deceniji 21. veka omogućimo prosperitetan život za sve naše građane, za sve naše građane u Pokrajini Kosovo, za naše građane u Srbiji i za sve žitelje zapadnog Balkana.
Za to nam treba jedan moderan pogled unapred, moderna diplomatska služba. Ovaj zakon, dame i gospodo uvaženi narodni poslanici, omogućuje formiranje takve moderne diplomatske službe. Hvala vam na vašim primedbama. Jedan značajan broj tih primedaba je i te kako smisaon, uključićemo ih, ja ću predložiti da one budu prihvaćene. Mislim da će većina biti prihvaćena. Hvala vam na tome, hvala vam na vašoj konstruktivnosti, na vašim kritikama, zaista sam ih saslušao pažljivo. Pokušaću da uključim što više njih, a ja vas molim da me izvinite, ja zaista uvažavam ovaj dom, uvažavam sve vas, dame i gospodo narodni poslanici, ali moram na put u Savet bezbednosti. Hvala vam mnogo na vašoj pažnji.