Dame i gospodo narodni poslanici, pošto u poslednje vreme učestali su napadi na SRS poput onih gde se iznosi tvrdnja da je SRS u proteklom periodu najviše se bavila rušilačkim aktivnostima, da je SRS uništavala, pa čak i uništavala tuđe živote pozivajući, kako to neki kažu, tuđu decu da idu da ratuju. Srpska radikalna stranka je na neki način prećutno prelazila preko tih optužbi koje su iznošene u javnosti od strane različitih političkih aktera.

Međutim, pošto je učestao napad ovakve vrste na SRS od ministra u Vladi Srbije, Zorane Mihajlović, koja uporno iznosi ove tvrdnje, moje pitanje iz poslaničke grupe SRS upućeno je predsedniku Srbije, Aleksandru Vučiću. Da li je on upoznat sa ovakvim aktivnostima SRS, rušilačkog karaktera, ratnohuškačkog poziva? Da li je on učestvovao u takvim aktivnostima i koliki je njegov doprinos u takvim aktivnostima?

Zašto ovo pitanje postavljamo predsedniku Republike Srbije? Iz više razloga, prvo iz razloga što ministar, član njegove političke partije, postavlja u javnosti, odnosno tačnije rečeno iznosi ovakve tvrdnje, a drugo što je i sam dug period bio visoki funkcioner SRS, i stoga bi bilo dobro da bar javnost obavesti o svim saznanjima koje on poseduje kada su u pitanju ovakve optužbe na račun SRS.

Drugo pitanje, koje postavljam u ime poslaničke grupe SRS je pitanje predsedniku Vlade, Ani Brnabić, dokle će Vlada Srbije da stoji, pod znacima navoda, sa strane dok se na račun Srbije iznose najteže optužbe poput onih da je u Srbiji devedesetih godina bila organizovana deportacija svih onih koji nisu srpske nacionalnosti?

Pre svega iznose se podaci da je organizovano deportovano stanovništvo iz više sela na području Srema. Da li će Vlada Srbije da stoji po strani u smislu da čeka krajnji rezultat kako bi Vlada Srbije eventualno dočekala nekog novog Pedija Ešdauna, koji će kao visoki predstavnik EU doći u Srbiju jednog dana, kako je to i visoki predstavnik u Republici Srpskoj, Pedi Ešdaun, naterao parlament Republike Srpske da prizna izmišljeni genocid u Srebrenici? Da li će takva ideja da padne visokom predstavniku neke evropske organizacije da natera Vladu Srbije da prizna da je na području Srema u Hrtkovcima tačnije, izvršeno iseljavanje, plansko iseljavanje hrvatskog življa?

Svi znaju da u mestu Hrtkovci, najveći broj slučajeva je bio zamena stanova, odnosno stambenih objekata. Mi smo u situaciji da kada izanaliziramo vidimo da veliki broj tih ljudi koji su došli u Hrtkovce, došli su iz urbanih sredina sa područja Hrvatske. Ispada da su oni iz Zagreba Srbi, koji su proterani, isterani jedva čekali da nasele Hrtkovce kako bi mogli da žive mnogo ugodnije, mnogo bolje i u većem komforu.

Zato pitamo Vladu, šta će Vlada da preuzme da izađe konačno u javnost sa zvaničnim stavom Vlade, odnosno Republike Srbije?

Dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje u ime poslaničke grupe SRS predsedniku Vlade Ani Brnabić. Da li će i kada će Vlada Srbije da donese odluku o vraćanju dela penzija koje su protivustavno i protivzakonito uzete od građana Srbije?

Naime, svima nama je dobro poznato da su u sklopu finansijskog i ekonomskog oporavka Srbije smanjene plate zaposlenima u upravi, u državnim institucijama, ali su smanjene i penzije mnogim penzionerima koji su svojim radom i dugogodišnjim stažom obezbedili kao nešto što bi trebali da uživaju i da, na kraju krajeva, koriste sve to što su proteklih 20, 30, 40, kako ko, godina radili.

Vlada se odlučila na umanjenje penzija, procentualno gledajući, mnogo više nego što je to procenat smanjenja zaposlenima u upravi. To nije ukupan korpus penzionera koji je u Srbiji, ali je i te kako značaj deo tog korpusa oštećen. Nekoliko njih je već podnelo zahteve Ustavnom sudu da se zaštiti njihovo ustavno pravo. Ustavni sud se oglasio kao nenadležan. Slušali smo tumačenja da je Ustavni sud merodavan, da to nije stečeno pravo, da visina penzije može da se odlukama ili uredbama Vlade reguliše i šta sve nismo slušali. Sad je prosto malo vremena da bi to sve nabrojali.

Mi iz SRS više puta smo pokretali u raspravi ovo pitanje i jasno vam stavljali do znanja, pogotovo prilikom usvajanja novog budžeta, odnosno Zakona o budžetu, da se predvidi stavka za mogućnost vraćanja oštećenim penzionerima ono što je uzeto od njih.

Sa druge strane, čuli smo objašnjenje kako je višestruko više vraćeno nego što je uzeto. Međutim, nije to utemeljeno ni u logici, a pogotovo nije utemeljeno u zakonu. Da ne bi Srbija kao država dolazila u situaciju da svojim građanima, u ovom slučaju oštećenim penzionerima, na osnovu odluke Međunarodnog suda vraća ono što je dužna sa zateznom kamatom, najbolje je, po nama srpskim radikalima, da što pre Vlada donese odluku o obaveznosti vraćanja tog dela koji je uzet od penzionera. Mi, srpski radikali, smo svesni činjenice da možda u ovom trenutku ne postoje realna sredstva da se nadoknadi komplet sve što je uzeto od penzionera, ali ta odluka će otvoriti mogućnost kako se budu stvarali uslovi da se ta nepravda ispravi.

Vi ste jedni od tih koji nastavljate da vraćate imovinu, kako se to kaže, u restituciji, imovinu koja je nekad oduzeta od vlasnika, pa vraćate tu imovinu sad njihovim naslednicima. Ima tu različitih slučajeva. Ima slučajeva gde naslednici nemaju pojma ni ko su im ti preci, niti da su u krvnom srodstvu ili bilo kakvoj rodbinskoj vezi. Nemojte dozvoliti da padne ljaga na vas, da vraćate potomcima penzionera kojima ste vi oduzeli penzije, odnosno umanjili njihova primanja. Još ima vremena, ako Vlada donese ovakvu odluku, to će i te kako puno značiti, ne samo penzionerima, nego svim građanima po pitanju sigurnosti i njihove imovine i njihovog kapitala i lične sigurnosti.

Ako mislite i dalje da ćete objašnjavati tako što ste vi mnogostruko više vratili, kako kažete, nego što ste uzeli, onda to nije nikakva garancija u budućnosti, pogotovo nije garancija za one koji ne samo da primaju penzije ili plate, nego i onih koji imaju štedne uloge, jer možete sutra da se odlučite i štednju na isti način da otuđite.

Državna revizorska institucija je vršila reviziju u Namenskoj industriji u Trsteniku. Pri tome je utvrdila da firma „Iveks“, sa sedištem u Beogradu, ostvarila je dobit na ime trgovine sa svetlećim granatama u iznosu od približno 400 hiljada evra.

Firma „Iveks“, sa sedištem u Beogradu, ukupne vrednosti 400 evra, nije podnela izveštaj, povratni izveštaj o ostvarenoj dobiti, kako to zakon nalaže, prema Namenskoj iz Trstenika.

Ono što je utvrdila Državna revizorska institucija, kada je u pitanju firma „GIM“, koja je kao posrednik u trgovini između Namenske industrije Trstenik i kupca ostvarila ukupnu vrednost u periodu od 2017. godine do 2018. godine od 1.640.560 američkih dolara.

Kao koncesionar, morala je da prijavi tu razliku koju je ostvarila na ime posredničke uloge. Ona to nije uradila do dana današnjeg.

Firma „Iveks“ je u međuvremenu postala samostalna. Ona čak nije ni posrednik, kako se to kaže, koncesionar, nego samostalno radi i nije više u obavezi da daje povratnu informaciju oko eventualno ostvarene dobiti između nabavne i prodajne cene, ali firma „GIM“ je i dalje posrednik kada je u pitanju Namenska industrija u Trsteniku i u obavezi je da podnosi izveštaj.

Ono što je interesantno da u praskozorje izborne kampanje, koja se očekuje za izbore na sva tri nivoa, bilo bi dobro, radi javnosti, da vlast, odnosno istražni organi i sudovi preispitaju kakvo je to poslovanje i kakva je priroda poslovanja ove dve kompanije sa Namenskom industrijom u Trsteniku.

Do sada smo bili obavešteni sa informacijama, istinu govoreći i sa polu informacijama, oko poslovanja ovih firmi sa „Krušikom“ iz Valjeva.

Sve je to veoma, veoma značajno i bitno za funkcionisanje ove države, a pogotovu interesantno bi bilo da čujemo šta je to tužilaštvo preduzelo na osnovu ovih informacija sa kojima raspolaže Državna revizorska institucija.

Kada je u pitanju tužilaštvo, 2014. godine podnesena je krivična prijava protiv nekoliko lica i organizacija koje su vezane za izgradnju dela „Koridora 11“, deonice Ub-Lajkovac. Podsećanja radi, to je deonica u dužini od 12,7 kilometara, koja je po drugi put rađena iz razloga, kako se to tvrdi od strane predstavnika resornog ministarstva, nije adekvatan materijal korišćen prilikom izgradnje te deonice. Za dodatne radove država je potrošila 13 miliona evra.

Ono što je veoma, veoma interesantno, do dana današnjeg nemamo ni jednu informaciju šta je to konačno rezultat istražnih radnji, predpretresnih radnji ili eventualno da li je to dobilo neki sudski epilog, imajući u vidu da su to domaći izvođači bili, da je tu bio „As“ iz Užica, da je bio „Planum“ i da su bila preduzeća za izgradnju puteva.

Setimo se samo da 2014. godine hapšenje Miškovića i njegovih partnera poslovnih, napravila se velika afera. Ta afera je doprinela da SNS stekne visoku, veoma veliku reputaciju, odnosno rejting i na bazi tog talasa i dan danas vlada mišljenje u javnosti da SNS se bori protiv kriminala. Evo već duži niz godina stoje ovi predmeti u fiokama. Da čujemo šta je to uradila SNS?

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS postavljamo pitanje predsedniku Vlade ili kako se to kaže čitaj predsedniku države.

Naime, svedoci smo da su u poslednje vreme porasle političke tenzije u Srbiji i svi smo svesni činjenice da su najvećim delom one izazvane uticajem iz inostranstva, pre svega, od onih zemalja i vlada zemalja koje po svaku cenu žele da prisile Srbiju kako bi Kosovo i Metohija postala punopravni član UN i tu ne treba ništa da se krije. To je valjda svima jasno.

Zbog ne popuštanja, za sada na svu sreću, rukovodstva Srbije ti pritisci se intenziviraju iz dana u dan. Oni u različitim oblicima, od onoga otvorenog diplomatskog, pa sve do aktiviranja njihovih satelita, njihovih, kako se to popularno kaže, konjušara koji po scenariju sličnom od 5. oktobra, imaju zadatak da destabilizuju Srbiju i u tome svemu da vide priliku da oni dođu na vlast.

Ono što, u svakom slučaju, doprinosi povećanju intenziteta ovih tenzija to je i ponašanje pojedinih učesnika u Vladi Srbije, tačnije rečeno pojedinih ministara. Bez obzira na stranačku ili političku opredeljenost, moramo biti svesni činjenice da pojedinci, ministri u Vladi Srbije su jedan od najznačajnijih faktora za političku, ekonomsku stabilnost Srbije.

Svedoci smo da pojedini ministri svojim ličnim nedoličnim ponašanjem doprinose stvaranju maltene opšteg haosa u Srbiji i to zna vladajuća koalicija i toga je svesna. Svesni su da ministar za saobraćaj i građevinu svojim neodgovornim ponašanjem, svojim razbacivanjem, svojim raskošem doprinosi da se stvara negativna slika, ne samo o Vladi Srbije, nego uopšte slika o državi Srbiji. I mi srpski radikali kada govorimo imenom i prezimenom ne govorimo zato što lično imamo protiv te osobe nešto, nego govorimo iz razloga što je u sklopu čitavog ovog procesa, odnosno projekta, stranih pritisaka, u ovom slučaju pritisaka Vlade Amerike. Zna se da ministarka za saobraćaj i građevinu ima dobre odnose pod znacima navoda sa predstavnicima obaveštajnih službi američke Vlade.

Mi moramo biti svesni da nas očekuju velika iskušenja, a pogotovo vi koji imate najveću odgovornost za vođenje države i mora da se uvede red kada je u pitanju izvršni organ vlasti.

Drugo, ništa manje u ovome stvaranju i pokušaju stvaranja haosa ne zaostaju i drugi visoki čelnici države Srbije. U oblasti privrede imamo Javno preduzeće Elektroprivredu koje već dugi niz godina, gotovo u kontinuitetu, ima probleme u poslovanju. Mi smo vas upozoravali kada je u pitanju RTB „Bor“ da treba menjati rukovodstvo, treba menjati menadžere i videli ste koliko smo mi u pravu. Čim su došli strani investitori, prvo su smenili rukovodstvo. Da je bilo dobro, ko bi to u interesu kapitala i dobiti menjao tako dobro rukovodstvo. Mi u Srbiji, kad kažem mi, mislim s punim pravom na sve nas, imamo problema sa funkcionisanjem ovog javnog preduzeća.

Naše pitanje je za predsednika Vlade i predsednika države – kada će i da li će preduzimati neke mere da se bar u ovom segmentu sredi i stabilizuje situacija, da se takvi pojedinci odstrane iz Vlade i da se smene sa sadašnjih funkcija, kada je u pitanju privreda? U suprotnom, gospodo, tenzije pojačava i sama činjenica da su ubrzo izbori i Srbija će biti pred velikim problemima, a i sam predsednik države trpi sve pritiske, tako da mi srpski radikali apelujemo da što pre predsednik Vlade izađe sa predlogom rešenja ovih problema, a najbolje bi, po nama, bilo, najcelishodnije, rekonstrukcija Vlade. Hvala.

Postavljam pitanje u ime SRS, predsedniku Vlade, Ministarstvu spoljnih poslova i predsedniku Republike.

Naime, mi srpski radikali smo više puta iznosili svoje stanovište da je veoma bitna svaka tema o kojoj se razgovara u ovom parlamentu, ali ima jedna tema koja je tema iznad svih tema, ako može da se kaže, ili pitanje svih iznad svih pitanja, pitanje Kosova i Metohije. Zbog toga SRS pita Vladu i predsednika Republike, kao i resorno ministarstvo da li će i kada zvanično Vlada Srbije uputiti inicijativu prema Savetu bezbednosti UN da se otvori rasprava o doslednom sprovođenju Rezolucije 1244, pogotovo u onome delu gde se jasno precizira, definiše šta i na koji način treba vratiti srpsko stanovništvo, odnosno građane koji su živeli u AP Kosova i Metohije, tzv. ili suštinski statusno pitanje?

Da li će i kada će zvaničnici Srbije uputiti zahtev da se u skladu sa Rezolucijom 1244 izvrši povraćaj pripadnika oružanih snaga na teritoriju AP Kosova i Metohije? Mi smo, kao i mnogi građani do sada više puta čuli da nisu stvoreni uslovi za tako nešto da se vodi računa i briga o životima pripadnika oružanih snaga, pre svega, pripadnika policije i onih koji su u Službi očuvanja spoljnih granica Srbije, a zaboravili smo jednu činjenicu da garancija za bezbednost pripadnika policije Srbije na teritoriji KiM, zadužene su UN Savet bezbednosti. Pa zar nisu nas srpske radikale, kada smo bili protiv argumentovano Rezolucija 1244 ubeđivali, neki su i sad ove prisutni da mi nemamo pojma, da u stvari UN garantuju bezbednost svim pripadnicima policije Republike Srbije jel UN su organizacija kojoj pripada i Republika Srbija, a mi srpski radikali smo tada govorili, sad vas samo podsećamo da su to samo prazne priče.

S druge strane, svedoci smo pojedinih ili pojedinačnih nastupa, a u sedištu UN ili na forumima koju obuhvata organizacija UN i videli smo sa kakvom pompom mediji u Srbiji ispraćaju ili prate pojedine nastupe, tako što u hvalospevima gube realnost. Poslednji put je predsednik države nastupao UN i umesto da se pokrene pitanje statusa građana koji su živeli i koji žive na KiM i povratka njihovog na područje KiM. Priča je otišla u potpuno drugom pravcu. Da li predstavnici šiptarske tzv. Vlade poštuju Briselski sporazumom ili ne.

Očigledno, po nama srpskim radikalima, da u vođenju i sprovođenju spoljne politike preovlađuje jedna metoda i jedno mišljenje, ono je prepoznatljivo po ličnosti koja se zove Sonja Liht. Sonja Liht je očigledno model i matrica po kojoj se vodi spoljna politika Srbije, a nju prezentuje samo zvanični predstavnici Srbije, Ministarstvo spoljnih poslova ili u krajnjem slučaju predsednik Srbije.

To ništa neće dobro doneti nama u Srbiji. Ne zaboravite da poslednjih dana na sva zvona najavljuju otvaranja pitanja AP Vojvodine, jer oni smatraju da se pitanje priznavanja i članstva Kosova tzv. republike Kosova privodi kraju, pa se otvara i najavljuju otvaranja pitanja Vojvodine, a zatim Raške oblasti. Možemo mi da se pravimo nemušti, ali to je pitanje koje muči sve nas u Srbiji.

Postavljam pitanje u ime poslaničkog kluba Srpske radikalne stranke Vladi Srbije. Naime, šta će i kada će Vlada Srbije da učini kako bi nadoknadila štetu nastalu elementarnim nepogodama u poljoprivredi?

Svedoci smo da poslednjih godina kao po nekom nepisanom pravilu dešavaju se štete koje se odražavaju na poljoprivredu i koje trpe poljoprivredni proizvođači, odnosno seljaci. Može se slobodno reći da je poslednjih godina Srbija suočena sa dve elementarne nepogode kada je u pitanju poljoprivreda. Prvo je vremenski uslovi i prilike koje su van uticaja svih nas, pa samim tim i vlasti, a druga elementarna nepogoda je nesposobna vlast, odnosno ministarstva, da preduprede štete koje nastaju elementarnim nepogodama.

Da bi bili potpuno jasni, radi se o sledećem. Već sedam godina u kontinuitetu ova vlast vodi Srbiju. Već sedam godina neprekidno slušamo kako će se preduzeti sve potrebne mere da se sredi vodokanalska mreža, kako će se unaprediti odbrana od elementarnih nepogoda, kako će se seljacima izlaziti u susret tako što će subvencijama i subvencionisanjem njihove proizvodnje najmanje osetiti štete, ne samo usred elementarnih nepogoda, nego i usled nekih ekonomskih faktora koji utiču na život i rad seljaka. Svedoci smo da od sređivanja kanalske mreže, pre svega od onih magistralnih kanala, nema ništa. Da se krenulo ručno da se čiste kanali, valjda bi se za sedam godina postigao neki efekat.

Što se tiče sporedne ili sekundarne kanalske mreže, svedoci smo da ne da se ne čiste, nego se zatrpavaju tzv. divljom gradnjom. Sve to utiče i te kako doprinosi da se šteta koja je nastala usled ogromnih padavina još više poveća, samom činjenicom da nefunkcionisanje kanalske mreže ne možemo da regulišemo nivo voda, pa samim tim ni bujica.

Ono što je elementarna nepogoda nastala od nesposobne vlasti, to je da seljaci umesto da uživaju neke subvencije, neke privilegije kada je u pitanju cena goriva, oni plaćaju punu cenu goriva. Nema subvencionisane nafte, nema ukidanja akciza kada su u pitanju potrebe seljaka. Jednako isto plaćaju naftu i naftne derivate i oni koji traktorom obrađuju zemlju i oni koji se voze putničkim automobilima. I kako seljak može posle sedam godina da veruje u bilo kakvo obećanje koje se odnosi na subvencije, kada se za ono što ulazi u osnovne troškove, a to je cena energetike, do sada nije moglo naći rešenje? Uvek je bilo obrazloženje - na neki drugi način će Ministarstvo finansija da nadoknadi troškove koje ima seljak kupovinom nafte.

Cena nafte raste, cena akciza se povećava, visina akciza se povećava, seljaku se povećavaju troškovi. Da ne govorim o tome kakva je politika koja se vodi kada je u pitanju otkup proizvoda koje seljak ubere sa svojih imanja, tu tek nastaje haos. Svedoci smo iz godine u godinu da je sve gora situacija kada je u pitanju otkup malina, otkup drugih proizvoda, jer bukvalno uspostavljaju se monopoli. Monopoli nastaju onog trenutka kada se privatnici, odnosno vlasnici hladnjača povežu sa određenim strukturama vlasti i na taj način manipulišu sa otkupnom cenom koju oni određuju kada su u pitanju poljoprivredni proizvodi.

Srpska radikalna stranka insistira da se konačno preduzimaju određeni koraci. Ne može se uvek zadovoljavati sa objašnjenjem da elementarne nepogode su nešto na šta ne može da se utiče. Tačno, ali može da se spreči, može da se ublaži šteta koja nastaje usled elementarnih nepogoda. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje Vladi Srbije i predsedniku Republike Srbije – dokle će Vlada Srbije i predsednik Srbije da toleriše antisrpsku histeriju koja se sprovodi u Crnoj Gori?

Naime, mi smo svedoci da već duži period zvanična vlast u Crnoj Gori nastoji da srpskom korpusu u Crnoj Gori, koji se izjasnio u visini od 30% od ukupnog broja stanovništva, potpuno zagorča život.

Svima je poznato da u Crnoj Gori onaj ko se izjašnjava kao Srbin ne može da radi u državnim institucijama. Teško da dođe i do posla i u privatnim firmama. Potpuno je jasno da se pod tim podrazumeva da je isključena mogućnost da u prosveti, u obrazovanju bilo ko ko se izjašnjava kao Srbin i pripadnik srpskog naroda može da ima radno mesto.

Ono što Republika Srbija, odnosno Vlada Republike Srbije treba da učini, po nama srpskim radikalima, jeste da konačno pozove bar ambasadora Crne Gore u Beogradu i da saopšti oštar stav protivljenja ovakvom odnosu zvanične vlasti prema srpskom narodu.

U poslednje vreme najaktuelniji je pritisak na Srpsku pravoslavnu crkvu. Potpuno je van pameti da vlast u jednoj državi, u matici Srbiji ostane po strani kada je u pitanju napad na Srpsku pravoslavnu crkvu u Crnoj Gori.

Jeste da su država i crkva odvojeni, jeste da država što manje treba da se meša u crkvene poslove, ali ovde je u pitanju opstanak srpskog nacionalnog bića.

Gotovo je neprihvatljivo da se više toleriše kada vlast Crne Gore za svaku eventualnu opasku od strane Vlade Srbije poziva našeg ambasadora u Podgorici da saopšti oštar stav Vlade Crne Gore da Srbija ne sme tako više da se ponaša, bez obzira šta je u pitanju.

Vlada Srbije i predsednik Srbije nastoje da ove probleme što više gurnu u stranu, objašnjavajući to da mir koji je potreban i dobri odnosi između Crne Gore je iznad svakog interesa i pojedinca, a pogotovo grupe Srba koji žive u Crnoj Gori.

Dokle više sa tim nesuvislim objašnjenjima? Znate, ako idemo tom logikom da mir nema alternativu, pa onda se logično postavlja pitanje, istorijsko, ako hoćete, pa Srbi su imali mir i za vreme turske imperije, nisu morali da se bune, nisu morali da izvoje slobodu. Čemu sloboda ako imaš mir? Valjda je sloboda iznad svega? Valjda je sloboda življenja, sloboda veroispovesti, sloboda obrazovanja i sloboda informisanja preko potrebna srpskom korpusu u Crnoj Gori?

Videli smo da čak vlast u Crnoj Gori ide korak dalje, meša se u unutrašnja pitanja Republike Srbije. Ne ustručava se ni predsednik Crne Gore, ni predsednik Vlade Crne Gore da saopštavaju svoje stavove po pitanju samostalnosti Kosova i Metohije. To je van pameti. Čemu više takva tolerancija? Čemu više popuštanje crnogorskom rukovodstvu? Šta mi to imamo da čekamo više, da izigravamo dobru vilu kada je u pitanju rukovodstvo Crne Gore?

Kriminalci, kriminogeni krugovi su na čelu Crne Gore. Postoji jednim delom i sumnja da nisu te kriminalne veze, da nisu finansijske i ekonomske veze iznad ovih politički interesa, odnosno interesa srpskog korpusa u Crnoj Gori. Zato mi srpski radikali tražimo odgovor od predsednika Vlade Srbije i od predsednika Republike Srbije.

Pitanje – po kom osnovu Dragica Nikolić i njen muž, bivši predsednik Republike, već dve godine koriste državnu vilu i koliki su troškovi koje izmiruje država na ime korišćenja vile od 800 kvadrata, imajući u vidu da stvaralaštvo kojim se bavi Dragica Nikolić ne zahteva toliku kvadraturu, a naučni rad, kome se posvetio Tomislav Nikolić, i te kako ne podrazumeva toliko veliku kvadraturu? Pitanje je upućeno Vladi Srbije.

Drugo pitanje upućeno je Tužilaštvu. Šta će Tužilaštvo, odnosno javni tužilac da uradi, a i organi Vlade Srbije na javno iznesenu tvrdnju generala Nebojše Pavkovića da je general Aleksandar Dimitrijević, koji je bio na čelu vojnoobaveštajne službe, sve vreme dok je bio na toj čelnoj funkciji, radio za strane obaveštajne službe i još dodatno sarađivao sa Haškim tribunalom tako što je falsifikovao činjenice, izmišljao događaje koji su dodatno opterećivali Srbe koji su zatočeni u Hagu? To isto je radio i Aleksandar Vasiljević.

Šta će Tužilaštvo da uradi i da li će da pokrene bilo kakvu inicijativu kako bi se sprečilo dalje negativno delovanje ovih generala izdajnika? Pri tome, da li će nešto da preduzme Ministarstvo odbrane kako bi za primer budućim generacijama pokazao da čin generala treba da nose časni i čestiti ljudi, a ne protuve, kao što je to Aleksandar Dimitrijević, po rečima generala Nebojše Pavkovića, načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije?

Treće pitanje je upućeno Vladi Srbije ispred SRS. Pitam Vladu Srbije, Ministarstvo finansija i Ministarstvo pravde – koliko je novca iz sredstava budžeta isplaćeno na ime štete koju su sudski ostvarila lica koja su protivzakonito, protiv svih pravila privedena i maltretirana u akciji „Sablja“ 2003. godine?

Vi znate, gospodo, da je 2003. godine, pod okriljem demokratije i borbe protiv kriminala, u Srbiji bilo privedeno blizu 12 hiljada ljudi. Samo je Pinoče priveo više ljudi u jednom danu ili u nekoliko dana. Imajući u vidu da su otkrivene ubice Zorana Đinđića za nepunih 48 sati, to je apsurd još veći u činjenici da je 12 hiljada ljudi privedeno pod sumnjom da su učestvovali ili bili povezani sa ubistvom Zorana Đinđića. Ne mali broj od ovih maltretiranih ljudi nije imalo nikakve veze ni sa kriminalom, a pogotovo sa ubistvom Zorana Đinđića.

Privođeni su ljudi koji su politički ne istomišljenici tadašnje aktuelne vlasti, privođeni su čak i švaleri od supruga članova aktuelne vlasti, privođeni su svi koji su bili u sukobu sa pojedincima iz sadašnje aktuelne vlasti. Oni su zakonskim putem ostvarili svoja prava i do danas javnost Srbije ne zna koliko je sredstava iz budžeta Republike Srbije isplaćeno na ime realne štete koju su pretrpeli građani Srbije.

Da se ne bi zamajavali više sa tim kolika je to bila demokratija, kakva je to bila borba protiv kriminala, ja vas samo podsećam da su za nepunih 48 sati objavljena imena i fotografije učesnika na atentatu na Zorana Đinđića. To u svetu još nije zabeleženo da se tako brzo otkrilo ko je ubio predsednika Vlade, a pri tome do dana današnjeg ne znamo pravu istinu, nego ti ljudi koji su bili u sastavu specijalnih jedinica, po nalogu obaveštajne službe Engleske, su trebali da budu krivci kako bi se kompletna specijalna jedinica rasformirala. Hvala.

Imam pitanje u ime poslaničke grupe SRS za predsednika Vlade Anu Brnabić – šta je Vlada Srbije i šta će Vlada Srbije da učini po pitanju održavanja festivala tzv. „Merdita“, u prevodu „Dobar dan“, koji za cilj ima promovisanje tzv. kosovske kulture.

Naime, već četiri godine u Beogradu, što bi rekli u srcu Srbije, održava se festival koji promoviše kvazi kulturu kvazi države. Kada mi srpski radikali kažemo šta je Vlada učinila, pitamo Vladu na koji je način pomagala ako je pomagala, a sa druge strane ono što je potpuno jasno zašto je Vlada ćutala sve vreme u proteklom periodu povodom održavanja ovog festivala? Možda je za javnost opravdanje od strane Vlade koja bi dala, to je u organizaciji nevladinih organizacija, kao što je nevladina organizacija na čijem čelu je Nataša Kandić, kao što su Žene u crnom i tako redom. Ali, sam lokalitet, samo mesto održavanja jasno govori da Vlada nije smela da ćuti i da bude zatvorenih očiju kada je u pitanju održavanje ovakvog festivala.

Prvo, mi srpski radikali jasno predočavamo da osim što je kvazi kultura kvazi države, da nema regionalne kulture, ne postoji, teoretski nije obrađen taj pojam i fenomen regionalne kulture. Postoji nacionalna kultura, postoje kulturna stvaralaštva u određenim regionima gde se prepliću nacionalne kulture. Kosovska kultura ne može da postoji ni teoretski. Ovaj festival, osim organizacije, podržavaju i te kako prepoznatljive fondacije belosvetskih hohštaplera svih onih koji dugi niz godina sve čine, sve rade kako bi uništili Srbiju, kako bi što pre iz dela Srbije izdvojili teritoriju i proglasili je zvanično za nezavisnu državu Kosovo. Među njima prednjači već poznati fond na čijem čelu su braća Rokfeler.

Za održavanje ovog festivala kao sponzor i kao logistička podrška politička i u svakom drugom pogledu Švajcarska ambasada. Da li je Vlada u proteklom periodu na bilo koji način upozorila predstavnike Švajcarske ambasade da je besmisleno da se podržava ovakva vrsta manifestacije gde se promoviše kvazi država koja se zove Kosovo.

Mi srpski radikali, postavljamo pitanje, šta će to Vlada uraditi u narednom periodu, ne u smislu narednih godina, nedelja, meseci nego narednih dana? Da li će Vlada konačno da stavi tačku na sve ovo tako što će u skladu sa zakonom i Ustavom ove države da zabrani održavanje ovih i ovakvih manifestacija na teritoriji Srbije? Ili će Vlada i dalje da to gleda, posmatra sa strane i da tumači to kao širokogrudost i kao političko razumevanje od strane zvanične politike koja se vodi u Beogradu.

Mi srpski radikali, upozoravamo javnost da je održavanje ovakvih manifestacija jasan znak, jasan signal dodatne slabosti politike koja se vodi u Srbiji po pitanju Kosova i Metohije. Stvaranje autohtone kulture i jezika, to je preduslov za stvaranje nove nacije. Narod koji se zove albanski, ima svoju nacionalnu kulturu, njihovo sedište je u Albaniji u Tirani, a ne može biti kultura Kosova, kao autohtona kultura na teritoriji države Srbije i to je dobra osnova predstavnicima tzv. države Kosova, da UN tvrde, iznose tezu kako Kosovo nikad nije bilo u sklopu i sastavu države Srbije, jer imaju posebnost jezika, posebnost kulture i sada će imati i posebnost teritorije.

Ispred poslaničke grupe SRS postavljam pitanje ministru odbrane gospodinu Vulinu i vrhovnom komandantu Vojske Srbije gospodinu Aleksandru Vučiću, koji je istovremeno i predsednik Srbije.

Koji su to razlozi koji su odlučili da se uključi Vojska Srbije u vežbe NATO pakta koje se održavaju između 17. i 22. jula na prostoru Bugarske, Rumunije i Mađarske? Da li je to u sklopu vojne saradnje u periodu kada smo svedoci da NATO snage se koncentrišu na granicama Ruske Federacije, kada konkretno za ove vojne vežbe na teritoriji Rumunije glavnokomandujući NATO snaga Ben Hodžis, general glavni za NATO snage u Evropi, kaže da vežbe u Rumuniji su direktno vežbe koje su usmerene protiv Ruske Federacije?

Da li je razlog ovakve odluke možda u promeni i u zaokretu politike koju u novije vreme vodi vlast, a ogleda se u činjenici da je prava poseta novoizabranog predsednika Srbije upravo poseta Americi? Da li se možda nešto novo dešava u sprovođenju politike vladajuće koalicije, kada napušta tzv. poziciju neutralnosti, poziciju sedenja na dve stolice, pa se okreće jednoj stolici, stolici koja označava dominantnost američke politike? Da li je možda razlog u činjenici da se na taj način još jednom po ko zna koji put dodvori NATO snagama i Americi, posle one sramne inspekcije u Nišu, koja je sprovedena od strane američke ambasade? Ništa nije moglo da bude sramnije nego upravo učešće u ovakvim vežbama, gde sam general NATO pakta kaže da su to vežbe priprema za eventualni napad na Rusku Federaciju.

Možda je to razlog u činjenici da razgovor sa potpredsednikom Amerike koji je obavi predsednik Srbije je ostao tajna za javnost Srbije. Možda tu leži neki razlog. U svakom slučaju, moramo da dobijemo jasan odgovor ne u smislu da pokažemo koliko smo mi napredovali kada je u pitanju spremnost naše vojske ili koliko smo dobri, odnosno bolji od pripadnika NATO pakta. To je već potrošena fraza koja ne zadovoljava nikog u ovoj Srbiji, nego da se jasno kaže, ako je to zaokret u politici koju vodi vlast ove države, onda da se zna, da građani znaju šta ih u budućnosti očekuje, da se ne nadamo ničemu što bi bilo blagonaklonost od strane Ruske Federacije, jer svedoci smo da evo već mesecima čekamo isporuku naoružanja i sredstava za Vojsku Srbije od strane Ruska Federacija.

Kako to sad u ovom trenutku da tumačimo da je Vojska Srbija angažovana u ovakvim vežbama, a sa druge strane očekujemo da po veoma povoljnim uslovima Rusija nam pomogne da ojačamo tehnički i taktički Vojsku Srbije.

Mi iz SRS jednostavno želimo odgovor i od vrhovnog komandanta, a i od ministra odbrane.

Ono što bih želeo kao drugo pitanje da postavim, to je pitanje koje se odnosi na NBS, odnosno guvernera NBS. Kojim sredstvima, čijim novcem je plaćeno putničko vozilo Audi A8 blindirani za potrebe NBS, navodno za prevoz guvernera NBS, u visini od 500 hiljada evra, kada radnici u Kragujevcu štrajkuju, kada se u „Goši“ radnici odlučuju na štrajk glađu, kada u Srbiji vlada beda, nemaština? Kojim novcem i čijem novcem je isfinansiran ovakav luksuz NBS? Posle masažera za noge, evo još jednog velikog troška, velike avanture guvernera NBS.