MILORAD MIRČIĆ

Srpska radikalna stranka

Rođen 1956.godine. Živi u Novom Sadu.

Po obrazovanju je inženjer tehnologije, diplomirao je na smeru sintetski polimeri. Duže vreme je radio u "Novkabelu", gde je bio i direktor.

Potpredsednik je Srpske radikalne stranke.

Kao odbornik Srpske radikalne stranke izabran je za predsednika Gradske skupštine Novi Sad, a dužnost gradonačelnika obavljao je od januara 1993. do juna 1994. godine. U martu 1998. godine postao je ministar u Vladi narodnog jedinstva, zadužen za veze sa Srbima izvan Srbije. Biran je za poslanika Narodne skupštine Srbije na izborima 2004. godine, a u više mandata je bio i poslanik u skupštini AP Vojvodine.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. ponovo postaje narodni poslanik.

Osnovne informacije

Statistika

  • 328
  • 1
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 13 dana i 4 sata

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 10 meseci i 22 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 2 godine i 24 dana i 8 sati

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Šesnaesto vanredno zasedanje , 13.09.2019.

Srpska radikalna stranka u svojim amandmanima želi da zaštiti autore patenata. Znači, želi da zaštiti pojedinca.

Mi smo svedoci da oni koji su izumitelji, oni koji su tvorci patenata, ovde u ovom sistemu kakav je ustrojen i ovim predlogom zakona mogu da budu oštećeni, mogu da budu na neki način diskriminisani. Zašto? Zato što imamo mi, srpski radikali, uvek dobre primere iz prošlosti. Gospodo, u "Galenici", mnogi naši lekari, farmaceuti, na bazi dobre volje svog naučnog doprinosa radili su na razvoju mnogih lekova, ne malog broja. Nisu u ono vreme razmišljali da može da dođe do transformacija, pa nisu do kraja, na kraju krajeva ni zakon baš nije bio precizan, zaštitili svoje autorstvo, nisu zaštitili patent.

Sada imamo situaciju da je "Galenika" privatizovana, oni ljudi koji su tvorci tih medikamenata koji se proizvode i dalje u "Galenici" su ostali uskraćeni, a strani kapital, odnosno kupac "Galenike" protiv svih logika uživa dobrobiti u smislu profita koji ostvaruje proizvodeći i prodajući te lekove koje su naši lekari, naši farmaceuti proizveli.

Te priče da su kompanije u kojima radi omogućile uslove, samo su delimično ispravne. Razmišljanje je ispravno. Patent, uopšte inovacije, izumiteljstvo, je stvar pameti, dostignuća i iskustva pojedinca ili grupe pojedinaca, a to što on radi na tom radnom mestu, to samo doprinosi da njegovo znanje dođe do izražaja u poboljšanju svega onoga čime se on bavi i čime se bave drugi.

Ovde vlada logika da tamo gde radi, kompaniji sve pripada, a ne pripada onome ko je tvorac tog patenta. A on može da odluči da li će sa kompanijom u kojoj radi da potpiše ugovor i da svoje autorsko pravo na neki način ustupi ili njemu da bude nadoknada isplaćena, a ne da se po automatizmu kaže - kompanija ili država. Čemu to vodi? Gde to ima u svetu? To nigde u svetu nema.

Na šta bi to ličilo samo u oblasti medicine da se primenjuje ta logika? Kaže se - specijalizaciju kardiohirurg je obavio zahvaljujući tome što je koristio sredstva, prostorije i sve ono što mu omogućava država ili instituti i ne možete, gospodo, vi, kao kardiohirurzi, ne možete baš tako da zanemarite, vi bi morali to prilikom odlaska ili bilo šta drugo, da nadoknadite državi. Nema te logike, to nije logika razmišljanja. Na ovaj način se stimulišu pojedinci da se bave inovacijama, da što više imaju patenata i da što više tih patenata bude u primeni.

Ta logika koju koleginica navodi, Japana, Koreje i ostalih, koleginice, upravo su oni krenuli ovako kako mi srpski radikali vama govorimo - zaštita prava pojedinaca, to je suština, a ne da kompanija kaže - to si uradio zahvaljujući nama. To je samo jedan od preduslova, a nije uslov. Mogao je on to da uradi i u svojoj šupi, u svojoj radionici, koliko ima patenata na kojima radi.

Ovde se raspravlja o stvarima koje su vezane za individualne sposobnosti. Ja vam govorim na primeru "Galenike", i to je tragedija. Nije mali broj lekara koji i dan danas žive od neke penzije koja nije baš visoka, a tvorci su i autori mnogih lekova koji se i dalje proizvode u "Hemofarmu", u "Galenici" i u mnogim fabrikama. Oni gotovo da nemaju nikakva prava da bi eventualno zaštitili ono što su oni svojom pameću i svojom sposobnošću stvorili. Tako da moramo voditi računa o tome.

Šesnaesto vanredno zasedanje , 13.09.2019.

Pre svega, ne razumem zašto koleginica Gojković uopšte pravi neko poređenje i nama radikalima pripisuje neke levičarske ideje. Ona sama zna da je socijalni program srpskih radikala preuzet od socijalista i to je potpuno jasno. To je preuzeto od Svetozara Markovića i tu SRS uvek s ponosom govori da se borimo za poštovanje prava pojedinaca. Grubo objašnjavajući, razlika između desničara i levičara je što desničari gledaju da kroz interes pojedinca zaštite interes društva, a levičari kroz interes društva da zaštite interes svakog pojedinca. To je u gruboj nekoj podeli, mada nemate toga ko će jasno da izdefiniše šta je levičarska, a šta desničarska ideja, pogotovo trenutno u Srbiji.

Ono što je ovde potpuno jasno, da zbog nerazumevanja i nepraćenja onoga o čemu sam govorio došlo je do određenih kolizija. Naime, nijedan od ovih za koje sam govorio koji su izmislili lekove, i to na neki način dali kao svoj doprinos „Galenici“ nije bio zaposlen u „Galenici“. Ja mogu čak i prezimena da govorim. To su ugledni profesori koji su pedijatri, koji su iz oblasti stomatologije, iz različitih oblasti medicine, ali nijedan nije bio zaposlen u „Galenici“. To je bio društveni sistem upravo ovo – fabrike radnicima.

Sada je to privatizovano. Oni nemaju nikakva prava, nemaju osnov da se zaštite njihova prava, ne može se zaštititi i ispoštovati pravda prema njihovim potomcima. Jel vi shvatate da je došlo do transformacije iz društvenog u privatno? Samo jedan previd je napravljen. Čujem da je koleginici nejasno kako će raditi to, a da nisu zaposleni u „Galenici“. Oni su radili kao pedijatri, radili su kao stomatolozi, pa su se bavili naučnim radom, a nisu radili u „Galenici“, nisu to radili u „Galenici“, u kompaniji „Galenika“, ako sam jasan. Radili su na pedijatriji u klinici u Beogradu, radili su na stomatologiji u Beogradu, radili su na fakultetu, nisu bili direktno zaposleni u „Galenici“ ni pedijatri, a ni stomatologija nije privatizovana, ali je „Galenika“ privatizovana, gospodo. Oni imaju prava zbog promene vlasništva, imali bi prava da im je zakon omogućavao zbog promene vlasništva da imaju neku nadoknadu ili njihovi potomci, ali se nije vodilo računa o pravima pojedinaca i nije se računalo da je to rezultat njihove pameti, njihovog znanja, a ne zato što su oni imali određene uslove.

Nisu svi izumi zato što imate određene uslove. Onda kako bi svrstali Njutnov zakon, kako bi Njutna svrstali? Pa na njega je pala jabuka. Šta bi onda rekao? E, zato što je jabuka vlasništvo Engleske ili ne znam koga, e, zato ti trebaš Engleskoj. Nemojte tako da banalizujete stvari.

Šesnaesto vanredno zasedanje , 13.09.2019.

Ono što je nama srpskim radikalima najspornije ne samo kada je u pitanju donošenje Predloga ovog zakona, nego i većina predloga, to je što se usklađuje sa evropskim zakonima i evropskim standardima.

Kada su u pitanju autorska prava, intelektualna svojina, generalno gledajući, ako možemo da kažemo da je nešto loše, negativno, onda su to evropski zakoni i evropska praksa. Zašto? Zato što je osim one opasnosti koja preti za ugrožavanje autorskih prava i zloupotreba autorskih prava od pojedinaca, postoji jedna generalna velika opasnost, a to je globalizam.

Globalizam je taj sistem koji, jednostavno, ne poznaje to pravo svojine, intelektualne svojine. Ne priznaje autorsko pravo jer globalistima je stalo da to sve bude jedno sivilo u kome će svako moći da krade intelektualnu svoju, da zloupotrebljava, da koristi tuđe patente, tuđa saznanja i to je cilj globalizama. Globalizam se zasniva na tome da u svakoj državi, pa samim tim i u Srbiji, jednostavno unese takve standarde da nije bitno da li je u pitanju doktorski rad, da li je u pitanju diplomski, da li je u pitanju maturski rad, da li se ti radovi zasnivaju na plagijatima. Bitno je da se napravi jedna hiperprodukcija visokointelektualaca, čije će krajnji rezultat njihovog rada biti ravan nuli, jer kada dođete do tog efekta onda možete da manipulišete ne samo sa državom, nego sa čitavom jednom nacijom.

Evropa se zasniva upravo na principima globalizma. Vi imate u evropskoj praksi da je sasvim svejedno da li je onaj, primera radi, u Holandiji prepisao onoga iz Engleske ili onaj… Doduše, nije dobar primer Engleske, jer napušta to, ali Nemačka i tako dalje.

Srbija ide tim putem i sada je prilika bila, po nama, srpskim radikalima, da se što rigoroznije sankcionišu sve krađe, pogotovo intelektualne. Autorska prava da se zaštite. Ako neko ima tradiciju u toj borbi za zaštitu intelektualne svojine, onda mi, srpski radikali, možemo da kažemo da imamo tu dugogodišnju tradiciju.

Predsednik naše stranke zbog napada na jedan plagijat osamdesetih godina osuđen je na kaznu zatvora, jer je prvi u tadašnjem sistemu Jugoslavije, kako se tadašnja država zvala, napao čoveka koji se zvao Brano Miljuš, koji je posegao sa plagijatom, za interes nekog ko je tada bio vrhuška, politička vrhuška, a ovde kao da se vraćamo na taj period, kao da je vreme stalo ili vremeplov da se okrenuo, pa ponovo mi, po ugledu na Evropu, šta nas boli briga, može da prepisuje ko god koga hoće.

Vi imate, ministre, vi to dobro znate, čitave univerzitete, doduše privatne, gde je kompletan profesorski kadar ljudi koji su plagirali, ukrali intelektualnu svojinu i niko na to ne obraća pažnju. Pa, šta će biti krajnji rezultat? Pa, oni će proizvoditi takve studente. Njima će potpuno svejedno biti. Kako mogu iz moralnih razloga, što vi kažete, etički sud, kako mogu iz etičkih razloga da ospore nekome, kada su oni stekli tako diplomu? To vi dobro znate, vi vodite tu borbu.

Malopre ste kolegi Šaroviću rekli da je nadležan sud, ali ovo je prilika, izmena i dopuna zakona još rigoroznija. Neće Evropa zameriti pitanje da li će Srbija ikada ući u Evropi. Neće zameriti, ali zaštitićemo sebe. Zaštitićemo interese ove države i ove nacije. To je suština, da tu hiper produkciju…

(Predsedavajući: Hvala.)

Po amandmanu je.

(Predsedavajući: Znam, ali isteklo je vreme vaše poslaničke grupe.)

Jao, ja sam zahvalan, gospodine Marinkoviću, i ovo što ste dozvolili. Hvala vam puno.

Trinaesto vanredno zasedanje , 09.07.2019.

Postavljam pitanje u ime poslaničkog kluba Srpske radikalne stranke Vladi Srbije. Naime, šta će i kada će Vlada Srbije da učini kako bi nadoknadila štetu nastalu elementarnim nepogodama u poljoprivredi?

Svedoci smo da poslednjih godina kao po nekom nepisanom pravilu dešavaju se štete koje se odražavaju na poljoprivredu i koje trpe poljoprivredni proizvođači, odnosno seljaci. Može se slobodno reći da je poslednjih godina Srbija suočena sa dve elementarne nepogode kada je u pitanju poljoprivreda. Prvo je vremenski uslovi i prilike koje su van uticaja svih nas, pa samim tim i vlasti, a druga elementarna nepogoda je nesposobna vlast, odnosno ministarstva, da preduprede štete koje nastaju elementarnim nepogodama.

Da bi bili potpuno jasni, radi se o sledećem. Već sedam godina u kontinuitetu ova vlast vodi Srbiju. Već sedam godina neprekidno slušamo kako će se preduzeti sve potrebne mere da se sredi vodokanalska mreža, kako će se unaprediti odbrana od elementarnih nepogoda, kako će se seljacima izlaziti u susret tako što će subvencijama i subvencionisanjem njihove proizvodnje najmanje osetiti štete, ne samo usred elementarnih nepogoda, nego i usled nekih ekonomskih faktora koji utiču na život i rad seljaka. Svedoci smo da od sređivanja kanalske mreže, pre svega od onih magistralnih kanala, nema ništa. Da se krenulo ručno da se čiste kanali, valjda bi se za sedam godina postigao neki efekat.

Što se tiče sporedne ili sekundarne kanalske mreže, svedoci smo da ne da se ne čiste, nego se zatrpavaju tzv. divljom gradnjom. Sve to utiče i te kako doprinosi da se šteta koja je nastala usled ogromnih padavina još više poveća, samom činjenicom da nefunkcionisanje kanalske mreže ne možemo da regulišemo nivo voda, pa samim tim ni bujica.

Ono što je elementarna nepogoda nastala od nesposobne vlasti, to je da seljaci umesto da uživaju neke subvencije, neke privilegije kada je u pitanju cena goriva, oni plaćaju punu cenu goriva. Nema subvencionisane nafte, nema ukidanja akciza kada su u pitanju potrebe seljaka. Jednako isto plaćaju naftu i naftne derivate i oni koji traktorom obrađuju zemlju i oni koji se voze putničkim automobilima. I kako seljak može posle sedam godina da veruje u bilo kakvo obećanje koje se odnosi na subvencije, kada se za ono što ulazi u osnovne troškove, a to je cena energetike, do sada nije moglo naći rešenje? Uvek je bilo obrazloženje - na neki drugi način će Ministarstvo finansija da nadoknadi troškove koje ima seljak kupovinom nafte.

Cena nafte raste, cena akciza se povećava, visina akciza se povećava, seljaku se povećavaju troškovi. Da ne govorim o tome kakva je politika koja se vodi kada je u pitanju otkup proizvoda koje seljak ubere sa svojih imanja, tu tek nastaje haos. Svedoci smo iz godine u godinu da je sve gora situacija kada je u pitanju otkup malina, otkup drugih proizvoda, jer bukvalno uspostavljaju se monopoli. Monopoli nastaju onog trenutka kada se privatnici, odnosno vlasnici hladnjača povežu sa određenim strukturama vlasti i na taj način manipulišu sa otkupnom cenom koju oni određuju kada su u pitanju poljoprivredni proizvodi.

Srpska radikalna stranka insistira da se konačno preduzimaju određeni koraci. Ne može se uvek zadovoljavati sa objašnjenjem da elementarne nepogode su nešto na šta ne može da se utiče. Tačno, ali može da se spreči, može da se ublaži šteta koja nastaje usled elementarnih nepogoda. Hvala vam.

Dvanaesto vanredno zasedanje , 02.07.2019.

Dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje Vladi Srbije i predsedniku Republike Srbije – dokle će Vlada Srbije i predsednik Srbije da toleriše antisrpsku histeriju koja se sprovodi u Crnoj Gori?

Naime, mi smo svedoci da već duži period zvanična vlast u Crnoj Gori nastoji da srpskom korpusu u Crnoj Gori, koji se izjasnio u visini od 30% od ukupnog broja stanovništva, potpuno zagorča život.

Svima je poznato da u Crnoj Gori onaj ko se izjašnjava kao Srbin ne može da radi u državnim institucijama. Teško da dođe i do posla i u privatnim firmama. Potpuno je jasno da se pod tim podrazumeva da je isključena mogućnost da u prosveti, u obrazovanju bilo ko ko se izjašnjava kao Srbin i pripadnik srpskog naroda može da ima radno mesto.

Ono što Republika Srbija, odnosno Vlada Republike Srbije treba da učini, po nama srpskim radikalima, jeste da konačno pozove bar ambasadora Crne Gore u Beogradu i da saopšti oštar stav protivljenja ovakvom odnosu zvanične vlasti prema srpskom narodu.

U poslednje vreme najaktuelniji je pritisak na Srpsku pravoslavnu crkvu. Potpuno je van pameti da vlast u jednoj državi, u matici Srbiji ostane po strani kada je u pitanju napad na Srpsku pravoslavnu crkvu u Crnoj Gori.

Jeste da su država i crkva odvojeni, jeste da država što manje treba da se meša u crkvene poslove, ali ovde je u pitanju opstanak srpskog nacionalnog bića.

Gotovo je neprihvatljivo da se više toleriše kada vlast Crne Gore za svaku eventualnu opasku od strane Vlade Srbije poziva našeg ambasadora u Podgorici da saopšti oštar stav Vlade Crne Gore da Srbija ne sme tako više da se ponaša, bez obzira šta je u pitanju.

Vlada Srbije i predsednik Srbije nastoje da ove probleme što više gurnu u stranu, objašnjavajući to da mir koji je potreban i dobri odnosi između Crne Gore je iznad svakog interesa i pojedinca, a pogotovo grupe Srba koji žive u Crnoj Gori.

Dokle više sa tim nesuvislim objašnjenjima? Znate, ako idemo tom logikom da mir nema alternativu, pa onda se logično postavlja pitanje, istorijsko, ako hoćete, pa Srbi su imali mir i za vreme turske imperije, nisu morali da se bune, nisu morali da izvoje slobodu. Čemu sloboda ako imaš mir? Valjda je sloboda iznad svega? Valjda je sloboda življenja, sloboda veroispovesti, sloboda obrazovanja i sloboda informisanja preko potrebna srpskom korpusu u Crnoj Gori?

Videli smo da čak vlast u Crnoj Gori ide korak dalje, meša se u unutrašnja pitanja Republike Srbije. Ne ustručava se ni predsednik Crne Gore, ni predsednik Vlade Crne Gore da saopštavaju svoje stavove po pitanju samostalnosti Kosova i Metohije. To je van pameti. Čemu više takva tolerancija? Čemu više popuštanje crnogorskom rukovodstvu? Šta mi to imamo da čekamo više, da izigravamo dobru vilu kada je u pitanju rukovodstvo Crne Gore?

Kriminalci, kriminogeni krugovi su na čelu Crne Gore. Postoji jednim delom i sumnja da nisu te kriminalne veze, da nisu finansijske i ekonomske veze iznad ovih politički interesa, odnosno interesa srpskog korpusa u Crnoj Gori. Zato mi srpski radikali tražimo odgovor od predsednika Vlade Srbije i od predsednika Republike Srbije.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 18.10.2018.

Pitanje – po kom osnovu Dragica Nikolić i njen muž, bivši predsednik Republike, već dve godine koriste državnu vilu i koliki su troškovi koje izmiruje država na ime korišćenja vile od 800 kvadrata, imajući u vidu da stvaralaštvo kojim se bavi Dragica Nikolić ne zahteva toliku kvadraturu, a naučni rad, kome se posvetio Tomislav Nikolić, i te kako ne podrazumeva toliko veliku kvadraturu? Pitanje je upućeno Vladi Srbije.

Drugo pitanje upućeno je Tužilaštvu. Šta će Tužilaštvo, odnosno javni tužilac da uradi, a i organi Vlade Srbije na javno iznesenu tvrdnju generala Nebojše Pavkovića da je general Aleksandar Dimitrijević, koji je bio na čelu vojnoobaveštajne službe, sve vreme dok je bio na toj čelnoj funkciji, radio za strane obaveštajne službe i još dodatno sarađivao sa Haškim tribunalom tako što je falsifikovao činjenice, izmišljao događaje koji su dodatno opterećivali Srbe koji su zatočeni u Hagu? To isto je radio i Aleksandar Vasiljević.

Šta će Tužilaštvo da uradi i da li će da pokrene bilo kakvu inicijativu kako bi se sprečilo dalje negativno delovanje ovih generala izdajnika? Pri tome, da li će nešto da preduzme Ministarstvo odbrane kako bi za primer budućim generacijama pokazao da čin generala treba da nose časni i čestiti ljudi, a ne protuve, kao što je to Aleksandar Dimitrijević, po rečima generala Nebojše Pavkovića, načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije?

Treće pitanje je upućeno Vladi Srbije ispred SRS. Pitam Vladu Srbije, Ministarstvo finansija i Ministarstvo pravde – koliko je novca iz sredstava budžeta isplaćeno na ime štete koju su sudski ostvarila lica koja su protivzakonito, protiv svih pravila privedena i maltretirana u akciji „Sablja“ 2003. godine?

Vi znate, gospodo, da je 2003. godine, pod okriljem demokratije i borbe protiv kriminala, u Srbiji bilo privedeno blizu 12 hiljada ljudi. Samo je Pinoče priveo više ljudi u jednom danu ili u nekoliko dana. Imajući u vidu da su otkrivene ubice Zorana Đinđića za nepunih 48 sati, to je apsurd još veći u činjenici da je 12 hiljada ljudi privedeno pod sumnjom da su učestvovali ili bili povezani sa ubistvom Zorana Đinđića. Ne mali broj od ovih maltretiranih ljudi nije imalo nikakve veze ni sa kriminalom, a pogotovo sa ubistvom Zorana Đinđića.

Privođeni su ljudi koji su politički ne istomišljenici tadašnje aktuelne vlasti, privođeni su čak i švaleri od supruga članova aktuelne vlasti, privođeni su svi koji su bili u sukobu sa pojedincima iz sadašnje aktuelne vlasti. Oni su zakonskim putem ostvarili svoja prava i do danas javnost Srbije ne zna koliko je sredstava iz budžeta Republike Srbije isplaćeno na ime realne štete koju su pretrpeli građani Srbije.

Da se ne bi zamajavali više sa tim kolika je to bila demokratija, kakva je to bila borba protiv kriminala, ja vas samo podsećam da su za nepunih 48 sati objavljena imena i fotografije učesnika na atentatu na Zorana Đinđića. To u svetu još nije zabeleženo da se tako brzo otkrilo ko je ubio predsednika Vlade, a pri tome do dana današnjeg ne znamo pravu istinu, nego ti ljudi koji su bili u sastavu specijalnih jedinica, po nalogu obaveštajne službe Engleske, su trebali da budu krivci kako bi se kompletna specijalna jedinica rasformirala. Hvala.

Imovinska karta

(Novi Sad, 29.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 90000.00 RSD 03.06.2016 -
- Skupština grada Novog Sada (Odbornik) Grad Mesečno 25000.00 RSD 17.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 07.03.2017, 14:55