MILORAD MIRČIĆ

Srpska radikalna stranka

Rođen 1956.godine. Živi u Novom Sadu.

Po obrazovanju je inženjer tehnologije, diplomirao je na smeru sintetski polimeri. Duže vreme je radio u "Novkabelu", gde je bio i direktor.

Potpredsednik je Srpske radikalne stranke.

Kao odbornik Srpske radikalne stranke izabran je za predsednika Gradske skupštine Novi Sad, a dužnost gradonačelnika obavljao je od januara 1993. do juna 1994. godine. U martu 1998. godine postao je ministar u Vladi narodnog jedinstva, zadužen za veze sa Srbima izvan Srbije. Biran je za poslanika Narodne skupštine Srbije na izborima 2004. godine, a u više mandata je bio i poslanik u skupštini AP Vojvodine.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. ponovo postaje narodni poslanik.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:35

Osnovne informacije

Statistika

  • 470
  • 1
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 1 mesec i 23 dana i 18 sati

Poštovani gospodine Mirčiću, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korup...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 4 meseca i 17 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 2 godine i 2 meseca i 27 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Devetnaesto vanredno zasedanje , 21.01.2020.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što pređem na diskusiju po tački dnevnog reda, hteo bih da saopštim javnosti, a i vama kolegama jednu veoma dobru vest, danas je Skupština grada Niša donela odluku da jedna ulica u gradu Nišu nosi ime pokojnog preminulog našeg kolege Zorana Krasića. Mi smo ganuti sa ovim gestom i zahvaljujemo se svim odbornicima u Skupštini grada Niša. Čisto iz razloga da se na ovaj način započne sa nekom tradicijom koja će se zasnivati na kvalitetima i vrednostima stvarnim, a ne na pripadnosti političkoj partiji ili političkoj opredeljenosti. Tako da, ova odluka Skupštine grada Niša je tim samim mnogo, mnogo veća.

Ono što je vezano za ovaj predlog izmena i dopuna zakona, potpuno je jasno da svaki predlog zakona, svaka strategija u oblasti kulture je uslovljena sa više faktora. Jedan od glavnih faktora je raspoloživost finansijskih sredstava. Mi smo država, odnosno društvo gde je to hronična pojava, da jako malo sredstava u odnosu na ukupna budžetska sredstva se opredeljuju za potrebe ovog resora, resora kulture. Sa to malo sredstava treba znati upravljati u smislu da se koliko toliko očuva onaj minimum u svemu ovome što se zove globalizam i pritisak globalista na individualnost jednog naroda, njegovu kulturu, njegove posebnosti, kao što je jezik. Treba ipak sačuvati taj minimum.

Nismo mi toliko kao društvo ranjivi osim ove finansijske dimenzije. Imamo mi nešto što je i te kako značajna tradicija. Kada je u pitanju književno stvaralaštvo, mi smo društvo koje je dalo jednog nobelovca. Mi smo društvo koje je dalo Ivu Andrića. Malo je naroda koji mogu da se pohvale da je iz njihovih redova izrastao tako jedan veliki stvaralac.

Evo ministar nas je obradovao, na insistiranje SRS pronađena su sredstva da se prevedu dela nobelovca Petra Handkea, što je veoma pozitivno. Mi smo društvo koje je dalo ovom svetu, sveopštoj kulturi svetskoj i unapređenju jednog Emira Kusturicu i nije to mala stvar. Društva sa mnogo većim potencijalom i finansijskim i svakim drugim nisu uspela toliko baš koliko je to uspela Srbija. Samim tim, to je otežavajuća okolnost za rad i za delovanje ovog ministarstva u prethodnom periodu.

Ne možemo se zadovoljiti sa kritikama prethodne vlasti, da kažemo – sve je to u prošlosti, dok su oni bili na vlasti, sve je bio mrak, sve je bila tama. Apsolutnu većinu i mogućnost da bira, a samim tim i da menja pogrešno izabrane ima SNS. Ako je pogrešila kada je bio ministar Tasovac, ako je videla da on više pridaje značaja svojoj umetničkoj slobodi, svom nekom ekscentričnom kako se to može slobodno reći, ponašanju, nego što je to uniformisano ponašanje jednog administratora u okviru Vlade Srbije, onda se to moralo odmah na vreme reagovati, kako bi se sprečile posledice takvog ponašanja i takvog načina razmišljanja u kulturi.

Mi smo videli kako to ide. Ide tako što se pravi od čitave oblasti kulture jedan galimatijas, jedan provizorijum, prave se performansi, stavlja se u prvi plan ličnost ministra itd. Nije to neka velika zamerka sa moje strane, zato što je on čovek i te kako veliki i značajan kada je u pitanju posao kojim se on izvorno bavi, a to je dirigent, kompozitor, to je pre svega njegovo opredelenje da unapredi operu, filharmonijski orkestar itd.

Ali, nije bio ni razlog sve ovo što govorim, kao prednost, nije bio razlog da se toliko odugovlači sa personalnim promenama. Mislilo se da će se napraviti veći pomak kada se dovede novi ministar. Mi smo tada govorili, srpski radikali, to i sad ponavljamo, bili bi zadovoljniji da na to mesto izabrana Maja Gojković. Zašto? Zato što znamo Maju Gojković kao jasno izdefinisanog srpskog nacionalistu. To je veoma, veoma bitno, da čovek sam po sebi bude jasno izdefinisan u svojim stavovima. Zašto? Ovo je izmena i dopuna zakona koji se odnosi na srpsku kulturu, na nacionalnu kulturu i na stvaralaštvo svih onih koji žive zajedno u Srbiji sa srpskim narodom i tu ne treba da se zamajavamo.

Znate, ta globalistička matrica nas upućuje da kažemo, svi smo mi, kada je su u pitanju ovakvi zakoni, manje-više jednaki. Ne, nosioci razvoja kulture je onaj ko je većinski, a to je srpski narod. Na njemu je još veća odgovornost kada je u pitanju omogućavanje slobodnog stvaralaštva i drugih koji žive.

Zašto je ovo bitno? Zato što se ovde nameće jedna veoma čudna teza, da se kaže da mi Srbi, različitih veroispovesti imamo različite kulture, nemamo gospodo. Imamo jednu jedinstvenu kulturu, u jednom istorijskom trenutku došlo je do razmimoilaženja, odnosno razlaza kada je u pitanju versko opredelenje, a ne kulturno. Kultura i jezik su ostali zajednički, isti.

Sada se ovde nameće teza da kultura onih koji su potpuno isti, jednaki sa većinskim srpskim narodom, ona se razlikuje i zbog te razlike i specifičnosti, treba da ima poseban tretman. Ne, to je potpuno suludo na prvi pogleda, a sa druge strane, to je strategija koja se sprovodi na prostorima Republike Srbije kako bi se dokazalo da postoje ne samo razlike u jeziku nego potpuno kulturološki se razlikujemo od onih sa kojima smo istog porekla. Šta nas vezuje? Pa, upravo nas vezuje kultura.

Meni je potpuno čudno, ministre, kako ovde u reprezentima nosioca kulturnih dešavanja, kada je u pitanju pozorište, kako ste izostavili Srpsko narodno pozorište iz Novog Sada? Gospodine ministre, vi to dobro znate, oni koji su osnovali Srpsko narodno pozorište, to je prvo nacionalno pozorište na ovim prostorima. U okviru Austrougarske nije ga bilo lako osnovati, a još je teže bilo da se prebaci iz Budimpešte, odnosno iz Budima u Novi Sad. Oni koji su ga osnovali, oni su ga osnovali sa razlogom kako su govorili da se sa pozornice obraća narodnim srpskim jezikom, da se gledaocima objašnjava sa pozornice o prošlosti srpskog naroda, da srpski narod to razume.

Prvi upravnik tog pozorišta, Jovan Đorđević, na zamolnicu kneza Mihajla Obrenovića, podigao Kraljevsko srpsko narodno pozorište, to je današnje Narodno pozorište u Beogradu. Samo ministre, bitna je ta činjenica, to je nacionalno, jasno izdefinisano. Nemamo mi ništa protiv. Treba da bude i narodno pozorište, jer su to dva najstarija pozorišta kada je u pitanju srpski narod. Ali, Srpsko narodno pozorište u trenutku, ministre, kada vidite i sami koliko insistira taj zapad, da Novi Sad bude prestonica evropske kulture i kada bi bili još dodatno naivni, mi bi poverovali da je to iskrena njihova težnja. Ne, nije ministre, vi to dobro znate. Vi ste čovek koji boravi dugo u kulturi, vi znate da na bazi tog što se vrši podvojenost između srpskog naroda, na one koji su u autonomnoj pokrajini i oni koji žive u centralnoj Srbiji, da se kulturološki razlikuju, da se razlikuju po nijansama u jeziku. To je priprema za nešto što može biti jako opasno. Zbog toga je bitno sačuvati ovu značajnu tradiciju. Tradicija je Srpsko narodno pozorište. Hvala vam.

Devetnaesto vanredno zasedanje , 21.01.2020.

To jeste suština gospodine ministre, i vi ste na pravi način izdefinisali. Srpsko narodno pozorište do 2000. godine je funkcionisalo tako što je osnivač bila Republika Srbija, a posle 2000. godine, posle „5. oktobra“ namerno, ciljano, sa razlogom su to vratili na nivo AP Vojvodine. Zato što se imala dugoročna namera.

Vi se dobro sećate kolika su bila nastojanja, pritisci da Srpsko narodno pozorište promeni ime, naziv, pa su obrazlagali, nema smisla da u multincionalnoj, multikulturalnoj Vojvodini bude Srpsko narodno pozorište, to vređa dostojanstvo onih koji nisu Srbi, pa da bude pozorište naroda i narodnosti, pa onda da bude samo pozorište itd. Čak su išli toliko daleko da su zgradu uradili toliko, da ne kažem, nakaradno, da je odbojna sama po sebi kao građevinski objekat, da bi što manje ljudi valjda svraćalo u tu instituciju.

Naravno, među te ne spada Maja Gojković koja redovno posećuje sve predstave i nije samo zbog toga, nije njena prednost što smo je mi kandidovali za ministra kulture, nego zato što je sama po sebi opredeljena nacionalno. Ne želim uopšte da podgrevam bilo kakve sumnje, nego to je bilo naše iskreno. Uostalom, Nataša Jovanović je, ministre, da ne bi posumnjali, Nataša Jovanović je svedok, ja sam ovde iz prvog reda Aleksandra Vučića kada je bio predsednik Vlade, pitao zašto Maja Gojković nije ministar kulture? On je rekao da će biti u sledećoj izmeni Maja Gojković. To je bilo sasvim normalno da očekujem.

Naravno, nisam ni prihvatao, bio je gospodin Tasovac, niste vi bili. Gospodin Tasovac je bio, ali meni je bilo logičnije, nama je bilo…

(Narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović dobacuje bez mikrofona.)

Jeste, evo vam Nataša citira. Jel završen citat? Jeste, dobro.

Devetnaesto vanredno zasedanje , 20.01.2020.

Dame i gospodo narodni poslanici, u dnevnom redu o kome mi raspravljamo ima dosta tačaka o kojima prethodne kolege nisu maltene ništa govorili, a ministar je onako ovlaš prešao preko toga. Recimo, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Makedonije o saradnji u oblasti obrazovanja, nauke i tehnologije.

Ovde vidite da Republika Srbija izražava želju da u oblasti nauke, obrazovanja i tehnologije ostvaruje saradnju sa drugom stranom Severnom Makedonijom, gde Vlada još ovde, ili oni koji su pisali dnevni red nisu promenili ime te republike. Ona nije više Makedonija, ona je sad Severna Makedonija. Možda i ne treba menjati, Bog te pita kako će završiti.

Ovde se radi o nameri Srbije da uspostavi saradnju u oblasti obrazovanja. Ali, vreme i okolnosti u kojima se nalazimo nalažu neka razmišljanja koja su logična.

Gde su to predstavnici vlasti Srbije u poslednjih osam godina pokrenuli neku inicijativu ili nešto slično tome, kada je u pitanju dopunsko obrazovanje, srpskog korpusa, tačnije rečeno srpske dece koja su u Makedoniji? Nigde nije, to se jednostavno izgubilo. Izgubilo se u onom talasu opšte evropske euforije, tako što se objašnjavalo da se to podrazumeva da proporcionalno ili srazmerno broju đaka koji budu išli u Srbiji tako će u Makedoniji. Izgubilo se nešto što je veoma dragoceno, a to je taj srpski korpus mladih ljudi koji su i te kako bili voljni, iskazivali tu volju tako što su pohađali dopunsku nastavu koja je bila organizovana radi učenja jezika, istorije i svega onoga što je predviđeno programom. Čak su bile organizovane i tzv. letnje škole, pa je jedna od tih tzv, ili kampovi bila organizovana u manastiru Prohor iz razloga da bi bila bliže deci srpskog porekla, ili onima koji žive u Makedoniji, a žele da uče srpski jezik, srpsku istoriju, i to se izgubilo. Kako? Niko ne zna.

Sada imamo jedan sindrom liderstva, tzv. liderstva Srbije koji se pojavljuje u poslednjih osam godina. Mi uvek ističemo kako smo mi lideri u ovom regionu, kako Srbija je ta koja preduzima određene inicijative, a ovde imamo na ovom pitanju još neke stvari, još neke detalje, koji su isto shodno sadašnjim dešavanjima u Crnoj Gori, ako ništa drugo, onda za opomenu. Ne zaboravite ne samo ukidanjem, postepenim gašenjem, da ne koristimo takve reči, jer pretpostavljam da vi nemate u svom vokabularu, postepenim gašenjem srpskih dopunskih škola, nego Srpska pravoslavna crkva, je jednostavno izbrisana sa prostora Makedonije. Postoji Ohridska eparhija. Zar vam to ne liči na ovo što radi Milo Đukanović? Kako je reagovala zvanična vlast, za ovo, za dopunsku školu, to se smatralo, nisu zainteresovana deca. Jesu zainteresovana, matica nije zainteresovana matica, nije zainteresovana vlast da ih angažuje oko toga.

Nisu bili zainteresovani da angažuju i prosvetni kadar kada je u pitanju raspoloženje i mogućnost korišćenja manastirskog prostora tu je uvek bilo jednako isto raspoloženje, bilo je na raspolaganje državi. Ali, očigledno je da je tu nešto drugo preovladalo, preovladala je neka logika koja se nazire i sad u odnosima sa Crnom Gorom, da mi to ne kvarimo, da mi ne talasamo, da nas u Evropi ne prozivaju da smo mi remetilački faktor. Tu mora jasno i glasno da se kaže ne možemo sarađivati u oblasti tehnologije, u oblasti nauke, ako ne obnovite i ponovo, ne otvorite mogućnost da oni koji su zainteresovani da uče na srpskom jeziku to rade.

Bugarska je intervenisala odmah po pitanju Severne Makedonije. Šta je uradila Srbija? Srbija stoji po strani. To što su generacije ginule da oslobode staru Makedoniju, koga to više interesuje. Uostalom i udžbenici istorije se pišu tako da to mora da se zaboravi. Za nas je višestruko važno da se očuva taj srpski korpus. On će se očuvati tako što se zanovi učenje jezika, istorije i svega onoga što je karakteristično za naciju, odnosno za srpski narod.

Drugo, ovde je nešto što je dobro. To je što je ministar rekao, potpisivanje konačno tog zakona, odnosno usvajanje zakona o slepim i slabovidim licima kojima treba omogućiti da im je dostupna sva štampana literatura, odnosno sve ono što je objavljeno kao štampani materijal ili onima koji su hendikepirani isto tako, audio materijal treba da im je dostupan i to je nešto što je humano.

Humanost jednog društva se gleda u tome koliko vodi računa o ovakvim licima, a ne koliko su izdvojili sredstava ili novca i skupili iz dobrovoljnog priloga, nego omogućili da se ti ljudi bukvalno mogu uključiti u normalan život, u normalno funkcionisanje i to je dobro. To je konačno da se usvoji taj zakon.

Što se tiče ovih zakona o dualnom obrazovanju, o srednjem obrazovanju, to se svodi na jedno te isto. Ovde se uvek priča jedno te ista priča, to je ona matrica koju je započela predsednik Vlade. Evo, Vjerica Radeta je svedok, ona je to i slušala uživo, kada je predsednik Vlade Ana Brnabić rekla da već rezultati dualnog obrazovanja se vide, da su očigledni. Nijedna generacija nije završila, nijedna. Pa čekajte ljudi da završi neka generacija, bar jedna pa da kažemo dobro je.

Mi smo radikali rekli – treba se vratiti nekim tradicionalnim oblicima obrazovanja. Kada je u pitanju ovo dualno obrazovanje, ovde niti je majstor, a niti je srednjoškolac. Ili će biti majstor ili će biti srednjoškolac. Imali smo Šuvarevu reformu, Stipe Šuvar je tako započeo reformu, pa smo imali desetogodišnje opšte obrazovanje, a onda dve godine niti je srednjoškolac, niti je gimnazijalac, a niti je zanatlija.

Ovde Ministarstvo ide u nekom uslovno rečeno, razgraničenju kada je u pitanju dualno obrazovanje, pa kaže oni koji su završili srednje obrazovanje, a slično je sa dualnim obrazovanjem, oni moraju da budu potvrđeni da su sposobni da rade isto što i oni koji su završili sa dualnim obrazovanjem. Ali nije suština u tome. Suština je u sledećem. Sve ovde što govorimo o obrazovanju i srednjem i dualnom, dominantna je uloga poslodavca, dominanta uloga.

Vi bukvalno pravite nešto što je poznato kao ona maksima – umesto radimo da bi živeli, sada živimo da bi radili. Poslodavac će odlučiti da li je neko ko njemu odgovara, da li je sposoban posle dualnog obrazovanja ili posle završene srednje škole.

Dobro je ministre što ste ovde zakonom zabranili da se radno aktivira učenik od 22 sata do ujutru do šest, to je taj tzv. smenski rad. To je dobro. To je zakonom zabranjeno. Da li će se poštovati, to niko ne zna.

Ovde se nije govorilo o žigovima. Ovaj zakon podrazumeva da se ponovo izvrši registracija žigova. To nimalo nije naivna stvar. Vi znate da ima mnogo pritužbi, žalbi na postojeće, važeće žigove u Srbiji. Jedan od primera, mesna industrija iz Hrvatske i dalje osporava, privatna industrija koja se bavi istim poslom zbog oblika izgleda žiga i to nimalo nije naivna stvar. Ovde se otvara mogućnost da se prilikom prijave za žig može uložiti žalba. Mora se voditi računa da se zaštiti nacionalna industrija.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 28.11.2019.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS postavljamo pitanje predsedniku Vlade ili kako se to kaže čitaj predsedniku države.

Naime, svedoci smo da su u poslednje vreme porasle političke tenzije u Srbiji i svi smo svesni činjenice da su najvećim delom one izazvane uticajem iz inostranstva, pre svega, od onih zemalja i vlada zemalja koje po svaku cenu žele da prisile Srbiju kako bi Kosovo i Metohija postala punopravni član UN i tu ne treba ništa da se krije. To je valjda svima jasno.

Zbog ne popuštanja, za sada na svu sreću, rukovodstva Srbije ti pritisci se intenziviraju iz dana u dan. Oni u različitim oblicima, od onoga otvorenog diplomatskog, pa sve do aktiviranja njihovih satelita, njihovih, kako se to popularno kaže, konjušara koji po scenariju sličnom od 5. oktobra, imaju zadatak da destabilizuju Srbiju i u tome svemu da vide priliku da oni dođu na vlast.

Ono što, u svakom slučaju, doprinosi povećanju intenziteta ovih tenzija to je i ponašanje pojedinih učesnika u Vladi Srbije, tačnije rečeno pojedinih ministara. Bez obzira na stranačku ili političku opredeljenost, moramo biti svesni činjenice da pojedinci, ministri u Vladi Srbije su jedan od najznačajnijih faktora za političku, ekonomsku stabilnost Srbije.

Svedoci smo da pojedini ministri svojim ličnim nedoličnim ponašanjem doprinose stvaranju maltene opšteg haosa u Srbiji i to zna vladajuća koalicija i toga je svesna. Svesni su da ministar za saobraćaj i građevinu svojim neodgovornim ponašanjem, svojim razbacivanjem, svojim raskošem doprinosi da se stvara negativna slika, ne samo o Vladi Srbije, nego uopšte slika o državi Srbiji. I mi srpski radikali kada govorimo imenom i prezimenom ne govorimo zato što lično imamo protiv te osobe nešto, nego govorimo iz razloga što je u sklopu čitavog ovog procesa, odnosno projekta, stranih pritisaka, u ovom slučaju pritisaka Vlade Amerike. Zna se da ministarka za saobraćaj i građevinu ima dobre odnose pod znacima navoda sa predstavnicima obaveštajnih službi američke Vlade.

Mi moramo biti svesni da nas očekuju velika iskušenja, a pogotovo vi koji imate najveću odgovornost za vođenje države i mora da se uvede red kada je u pitanju izvršni organ vlasti.

Drugo, ništa manje u ovome stvaranju i pokušaju stvaranja haosa ne zaostaju i drugi visoki čelnici države Srbije. U oblasti privrede imamo Javno preduzeće Elektroprivredu koje već dugi niz godina, gotovo u kontinuitetu, ima probleme u poslovanju. Mi smo vas upozoravali kada je u pitanju RTB „Bor“ da treba menjati rukovodstvo, treba menjati menadžere i videli ste koliko smo mi u pravu. Čim su došli strani investitori, prvo su smenili rukovodstvo. Da je bilo dobro, ko bi to u interesu kapitala i dobiti menjao tako dobro rukovodstvo. Mi u Srbiji, kad kažem mi, mislim s punim pravom na sve nas, imamo problema sa funkcionisanjem ovog javnog preduzeća.

Naše pitanje je za predsednika Vlade i predsednika države – kada će i da li će preduzimati neke mere da se bar u ovom segmentu sredi i stabilizuje situacija, da se takvi pojedinci odstrane iz Vlade i da se smene sa sadašnjih funkcija, kada je u pitanju privreda? U suprotnom, gospodo, tenzije pojačava i sama činjenica da su ubrzo izbori i Srbija će biti pred velikim problemima, a i sam predsednik države trpi sve pritiske, tako da mi srpski radikali apelujemo da što pre predsednik Vlade izađe sa predlogom rešenja ovih problema, a najbolje bi, po nama, bilo, najcelishodnije, rekonstrukcija Vlade. Hvala.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 01.10.2019.

Postavljam pitanje u ime SRS, predsedniku Vlade, Ministarstvu spoljnih poslova i predsedniku Republike.

Naime, mi srpski radikali smo više puta iznosili svoje stanovište da je veoma bitna svaka tema o kojoj se razgovara u ovom parlamentu, ali ima jedna tema koja je tema iznad svih tema, ako može da se kaže, ili pitanje svih iznad svih pitanja, pitanje Kosova i Metohije. Zbog toga SRS pita Vladu i predsednika Republike, kao i resorno ministarstvo da li će i kada zvanično Vlada Srbije uputiti inicijativu prema Savetu bezbednosti UN da se otvori rasprava o doslednom sprovođenju Rezolucije 1244, pogotovo u onome delu gde se jasno precizira, definiše šta i na koji način treba vratiti srpsko stanovništvo, odnosno građane koji su živeli u AP Kosova i Metohije, tzv. ili suštinski statusno pitanje?

Da li će i kada će zvaničnici Srbije uputiti zahtev da se u skladu sa Rezolucijom 1244 izvrši povraćaj pripadnika oružanih snaga na teritoriju AP Kosova i Metohije? Mi smo, kao i mnogi građani do sada više puta čuli da nisu stvoreni uslovi za tako nešto da se vodi računa i briga o životima pripadnika oružanih snaga, pre svega, pripadnika policije i onih koji su u Službi očuvanja spoljnih granica Srbije, a zaboravili smo jednu činjenicu da garancija za bezbednost pripadnika policije Srbije na teritoriji KiM, zadužene su UN Savet bezbednosti. Pa zar nisu nas srpske radikale, kada smo bili protiv argumentovano Rezolucija 1244 ubeđivali, neki su i sad ove prisutni da mi nemamo pojma, da u stvari UN garantuju bezbednost svim pripadnicima policije Republike Srbije jel UN su organizacija kojoj pripada i Republika Srbija, a mi srpski radikali smo tada govorili, sad vas samo podsećamo da su to samo prazne priče.

S druge strane, svedoci smo pojedinih ili pojedinačnih nastupa, a u sedištu UN ili na forumima koju obuhvata organizacija UN i videli smo sa kakvom pompom mediji u Srbiji ispraćaju ili prate pojedine nastupe, tako što u hvalospevima gube realnost. Poslednji put je predsednik države nastupao UN i umesto da se pokrene pitanje statusa građana koji su živeli i koji žive na KiM i povratka njihovog na područje KiM. Priča je otišla u potpuno drugom pravcu. Da li predstavnici šiptarske tzv. Vlade poštuju Briselski sporazumom ili ne.

Očigledno, po nama srpskim radikalima, da u vođenju i sprovođenju spoljne politike preovlađuje jedna metoda i jedno mišljenje, ono je prepoznatljivo po ličnosti koja se zove Sonja Liht. Sonja Liht je očigledno model i matrica po kojoj se vodi spoljna politika Srbije, a nju prezentuje samo zvanični predstavnici Srbije, Ministarstvo spoljnih poslova ili u krajnjem slučaju predsednik Srbije.

To ništa neće dobro doneti nama u Srbiji. Ne zaboravite da poslednjih dana na sva zvona najavljuju otvaranja pitanja AP Vojvodine, jer oni smatraju da se pitanje priznavanja i članstva Kosova tzv. republike Kosova privodi kraju, pa se otvara i najavljuju otvaranja pitanja Vojvodine, a zatim Raške oblasti. Možemo mi da se pravimo nemušti, ali to je pitanje koje muči sve nas u Srbiji.

Trinaesto vanredno zasedanje , 09.07.2019.

Postavljam pitanje u ime poslaničkog kluba Srpske radikalne stranke Vladi Srbije. Naime, šta će i kada će Vlada Srbije da učini kako bi nadoknadila štetu nastalu elementarnim nepogodama u poljoprivredi?

Svedoci smo da poslednjih godina kao po nekom nepisanom pravilu dešavaju se štete koje se odražavaju na poljoprivredu i koje trpe poljoprivredni proizvođači, odnosno seljaci. Može se slobodno reći da je poslednjih godina Srbija suočena sa dve elementarne nepogode kada je u pitanju poljoprivreda. Prvo je vremenski uslovi i prilike koje su van uticaja svih nas, pa samim tim i vlasti, a druga elementarna nepogoda je nesposobna vlast, odnosno ministarstva, da preduprede štete koje nastaju elementarnim nepogodama.

Da bi bili potpuno jasni, radi se o sledećem. Već sedam godina u kontinuitetu ova vlast vodi Srbiju. Već sedam godina neprekidno slušamo kako će se preduzeti sve potrebne mere da se sredi vodokanalska mreža, kako će se unaprediti odbrana od elementarnih nepogoda, kako će se seljacima izlaziti u susret tako što će subvencijama i subvencionisanjem njihove proizvodnje najmanje osetiti štete, ne samo usred elementarnih nepogoda, nego i usled nekih ekonomskih faktora koji utiču na život i rad seljaka. Svedoci smo da od sređivanja kanalske mreže, pre svega od onih magistralnih kanala, nema ništa. Da se krenulo ručno da se čiste kanali, valjda bi se za sedam godina postigao neki efekat.

Što se tiče sporedne ili sekundarne kanalske mreže, svedoci smo da ne da se ne čiste, nego se zatrpavaju tzv. divljom gradnjom. Sve to utiče i te kako doprinosi da se šteta koja je nastala usled ogromnih padavina još više poveća, samom činjenicom da nefunkcionisanje kanalske mreže ne možemo da regulišemo nivo voda, pa samim tim ni bujica.

Ono što je elementarna nepogoda nastala od nesposobne vlasti, to je da seljaci umesto da uživaju neke subvencije, neke privilegije kada je u pitanju cena goriva, oni plaćaju punu cenu goriva. Nema subvencionisane nafte, nema ukidanja akciza kada su u pitanju potrebe seljaka. Jednako isto plaćaju naftu i naftne derivate i oni koji traktorom obrađuju zemlju i oni koji se voze putničkim automobilima. I kako seljak može posle sedam godina da veruje u bilo kakvo obećanje koje se odnosi na subvencije, kada se za ono što ulazi u osnovne troškove, a to je cena energetike, do sada nije moglo naći rešenje? Uvek je bilo obrazloženje - na neki drugi način će Ministarstvo finansija da nadoknadi troškove koje ima seljak kupovinom nafte.

Cena nafte raste, cena akciza se povećava, visina akciza se povećava, seljaku se povećavaju troškovi. Da ne govorim o tome kakva je politika koja se vodi kada je u pitanju otkup proizvoda koje seljak ubere sa svojih imanja, tu tek nastaje haos. Svedoci smo iz godine u godinu da je sve gora situacija kada je u pitanju otkup malina, otkup drugih proizvoda, jer bukvalno uspostavljaju se monopoli. Monopoli nastaju onog trenutka kada se privatnici, odnosno vlasnici hladnjača povežu sa određenim strukturama vlasti i na taj način manipulišu sa otkupnom cenom koju oni određuju kada su u pitanju poljoprivredni proizvodi.

Srpska radikalna stranka insistira da se konačno preduzimaju određeni koraci. Ne može se uvek zadovoljavati sa objašnjenjem da elementarne nepogode su nešto na šta ne može da se utiče. Tačno, ali može da se spreči, može da se ublaži šteta koja nastaje usled elementarnih nepogoda. Hvala vam.

Imovinska karta

(Novi Sad, 29.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 90000.00 RSD 03.06.2016 -
- Skupština grada Novog Sada (Odbornik) Grad Mesečno 25000.00 RSD 17.06.2016 -