MILORAD MIRČIĆ

Srpska radikalna stranka

Rođen 1956.godine. Živi u Novom Sadu.

Po obrazovanju je inženjer tehnologije, diplomirao je na smeru sintetski polimeri. Duže vreme je radio u "Novkabelu", gde je bio i direktor.

Potpredsednik je Srpske radikalne stranke.

Kao odbornik Srpske radikalne stranke izabran je za predsednika Gradske skupštine Novi Sad, a dužnost gradonačelnika obavljao je od januara 1993. do juna 1994. godine. U martu 1998. godine postao je ministar u Vladi narodnog jedinstva, zadužen za veze sa Srbima izvan Srbije. Biran je za poslanika Narodne skupštine Srbije na izborima 2004. godine, a u više mandata je bio i poslanik u skupštini AP Vojvodine.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. ponovo postaje narodni poslanik.

Osnovne informacije

Statistika

  • 294
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 10 meseci i 17 dana i 8 sati

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 8 meseci i 25 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 10 meseci i 27 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Četrnaesto vanredno zasedanje , 18.07.2019.

Po ovom članu u konkretnom stavu stoji da povećanje cene saglasnost treba da da resorno ministarstvo, odnosno resorni ministar.

Mi smo svedoci realnosti koja vlada kada je u pitanju izvršna vlast i kada je u pitanju rad parlamenta. Resorni ministar je pre nekoliko meseci izjavio da mu ne pada na pamet više da se pojavljuje u ovom parlamentu i očigledno da njegova volja ili bolje reći samovolja je iznad bilo kog zakona i iznad Vlade.

Mi smo ovde osuđeni da raspravljamo o zakonu čiji resorni ministar nije prisutan i razgovaramo sa uvaženim gospodinom Đorđevićem, koji može a i ne mora da zna odgovore na svako pitanje, pogotovo na ove amandmane.

Naime, u ovom Predlogu zakona ima nešto što se zove dupliranje ovlašćenja. Zakon o Vladi jasno nalaže kako i po kom principu radi Vlada, kako donosi odluke. Zakon o trgovini ne može da bude iznad Zakona o radu Vlade. Vlada kao kolektivni organ donosi svaku odluku, i tu se podrazumeva da uz saglasnost resornih ministara, ali to ne može biti naglašeno ovde kada je u pitanju povećanje cena.

Ključni problem kada je u pitanju sistem trgovine u Srbiji je sledeći, nama se najveći deo kapitala, kao države, preselio u trgovinu i to transferisanje iz proizvodnje u trgovinu. Još Srbija nije našla odgovor, pa i o ova Vlada, kako da veći deo tog kapitala vrati u proizvodnju.

Mi imamo trgovinu koja je kao protočni bojler, uveze se roba iz inostranstva, uvoznici prodaju ovde po, naravno, višim cenama, stabilan kurs dinara, nemaju nikakvog rizika, to pretovre u evre, iznesu taj kapital ovi veletrgovci. Čitav sistem veletrgovine je zamišljen tako.

Mi ovde mučimo muku kako da unapredimo, kako da stimulišemo razvoj privrede, razvoj proizvodnje. Ne možemo zato što taj deo kapitala, jednostavno, ne ulaže se u proizvodnju, nego se ulaže u nov uvoz robe, najvećim delom na uvoz robe, jer ako pada proizvodnja, ako pada privreda, pa samom tom logikom biće i manje domaćih proizvoda.

Uostalom, ima u preseku psihologije ličnosti dosta toga što koriste ovi koji otvaraju mega markete. Mega market je zatvoren prostor, čovek nema predstavu o vremenu, da li je dan ili je noć, to je potpuno relativno kada se čovek nađe u takvom prostoru. Drugo, nije mega market namenjen za penzionere i starije ljude, zato što nema nigde mesta da se odmore. Treće, psihološki gledano, uvek su vam velike korpe na raspolaganju. Sramota čoveka ako ne popuni tu korpu. To je taj osećaj čoveka, tako je i zasnovana trgovina koja se sprovodi u Srbiji.

Svako misli da je to povoljne cene, da je to zdrava konkurencija, a u stvari ništa nema od toga. Najmanje koristi mi pri ovakvim zakonima imamo zato što uz ovakav zakon, ovakve izmene zakona treba da ide splet izmena drugih zakona, kao što je Zakon o porezu. Hvala.

Četrnaesto vanredno zasedanje , 18.07.2019.

Suština je, koleginice uvažena, ovde da jednostavno dupliraju se ovlašćenja neka koja se odnose na resorno ministarstvo, a imamo Zakon o radu Vlade koji reguliše i donošenje odluka Vlade, a ovde dajemo ekskluzivno pravo ministru.

Sad, zamislite kakav je to apsurd? Ovo ministarstvo se zove Ministarstvo za trgovinu i telekomunikacije. Nađite mi zajedničku vezu između telekomunikacija ili trgovine ili je to možda veza kao što je ministar Popović nedavno otišao da pričao o ovima iz Instituta „Mihajlo Pupin“ šta treba da rade? Zamislite, kakav apsurd, nema čovek blage veze o tome i priča naučnicima tamo šta treba da rade. Kakve veze ima trgovina i telekomunikacije?

Sad, zamislite sledeću situaciju, hipotetički, na preporuku EU ili evropske zajednice, kako se to kaže, jednostavno nema u nazivu tog ministarstva trgovina, kaže, telekomunikacije i slobodne aktivnosti. Karikiram. Ovde stoji u ovome zakonu da ministar za trgovinu daje saglasnost na povećanje ili na sniženje cena, to je potpuno svejedno. Valjda se Zakonom o radu Vlade to definiše, a ne pojedinačnim zakonima.

Postoji nešto što se zove kolektivno odlučivanje u Vladi i predsednik Vlade odlučuje, u krajnjem slučaju ima diskreciono pravo u pojedinim situacijama, do duše u cenama, a ne da apostrofiramo da to ministar mora da da saglasnost.

Četrnaesto vanredno zasedanje , 18.07.2019.

Vlada odlučuje, koleginice, na osnovu predloga ministra i ministar nadležan za odgovarajuću oblast. Ovo je Zakon o trgovini. Nije valjda da mislite da ovde odlučuje ministar o radu i socijalnim pitanjima, valjda je u zakonu logično, logikom stvari ide, možda i jeste. Možda mi koji nismo za ulazak u EU nismo na tom nivou shvatanja, pa nam objasnite. Bilo bi dobro da objasnite. Valjda bi ministar trebao.

Suština je sledeća, vi izbegavate da odgovorite ili neko od ovih koji vam dobacuju da to nije Zakon o radu Vlade, jeste Zakon o Vladi, gde se reguliše rad Vlade, ali dajte da objasnite zašto vam ministra resornog nema ovde? Da li je to kriza Vlade? Da li je to kriza vlasti u Srbiji? Da li je to kriza autoriteta predsednika Vlade kada ne može resornog ministra, nego gospodin Đorđević dolazi tu?

Naravno, daje adekvatne odgovore, ali oni su više u svrhu budućih izbora ili političkog obračuna, a ne nešto što bi se nazivalo stručna rasprava.

Trinaesto vanredno zasedanje , 09.07.2019.

Postavljam pitanje u ime poslaničkog kluba Srpske radikalne stranke Vladi Srbije. Naime, šta će i kada će Vlada Srbije da učini kako bi nadoknadila štetu nastalu elementarnim nepogodama u poljoprivredi?

Svedoci smo da poslednjih godina kao po nekom nepisanom pravilu dešavaju se štete koje se odražavaju na poljoprivredu i koje trpe poljoprivredni proizvođači, odnosno seljaci. Može se slobodno reći da je poslednjih godina Srbija suočena sa dve elementarne nepogode kada je u pitanju poljoprivreda. Prvo je vremenski uslovi i prilike koje su van uticaja svih nas, pa samim tim i vlasti, a druga elementarna nepogoda je nesposobna vlast, odnosno ministarstva, da preduprede štete koje nastaju elementarnim nepogodama.

Da bi bili potpuno jasni, radi se o sledećem. Već sedam godina u kontinuitetu ova vlast vodi Srbiju. Već sedam godina neprekidno slušamo kako će se preduzeti sve potrebne mere da se sredi vodokanalska mreža, kako će se unaprediti odbrana od elementarnih nepogoda, kako će se seljacima izlaziti u susret tako što će subvencijama i subvencionisanjem njihove proizvodnje najmanje osetiti štete, ne samo usred elementarnih nepogoda, nego i usled nekih ekonomskih faktora koji utiču na život i rad seljaka. Svedoci smo da od sređivanja kanalske mreže, pre svega od onih magistralnih kanala, nema ništa. Da se krenulo ručno da se čiste kanali, valjda bi se za sedam godina postigao neki efekat.

Što se tiče sporedne ili sekundarne kanalske mreže, svedoci smo da ne da se ne čiste, nego se zatrpavaju tzv. divljom gradnjom. Sve to utiče i te kako doprinosi da se šteta koja je nastala usled ogromnih padavina još više poveća, samom činjenicom da nefunkcionisanje kanalske mreže ne možemo da regulišemo nivo voda, pa samim tim ni bujica.

Ono što je elementarna nepogoda nastala od nesposobne vlasti, to je da seljaci umesto da uživaju neke subvencije, neke privilegije kada je u pitanju cena goriva, oni plaćaju punu cenu goriva. Nema subvencionisane nafte, nema ukidanja akciza kada su u pitanju potrebe seljaka. Jednako isto plaćaju naftu i naftne derivate i oni koji traktorom obrađuju zemlju i oni koji se voze putničkim automobilima. I kako seljak može posle sedam godina da veruje u bilo kakvo obećanje koje se odnosi na subvencije, kada se za ono što ulazi u osnovne troškove, a to je cena energetike, do sada nije moglo naći rešenje? Uvek je bilo obrazloženje - na neki drugi način će Ministarstvo finansija da nadoknadi troškove koje ima seljak kupovinom nafte.

Cena nafte raste, cena akciza se povećava, visina akciza se povećava, seljaku se povećavaju troškovi. Da ne govorim o tome kakva je politika koja se vodi kada je u pitanju otkup proizvoda koje seljak ubere sa svojih imanja, tu tek nastaje haos. Svedoci smo iz godine u godinu da je sve gora situacija kada je u pitanju otkup malina, otkup drugih proizvoda, jer bukvalno uspostavljaju se monopoli. Monopoli nastaju onog trenutka kada se privatnici, odnosno vlasnici hladnjača povežu sa određenim strukturama vlasti i na taj način manipulišu sa otkupnom cenom koju oni određuju kada su u pitanju poljoprivredni proizvodi.

Srpska radikalna stranka insistira da se konačno preduzimaju određeni koraci. Ne može se uvek zadovoljavati sa objašnjenjem da elementarne nepogode su nešto na šta ne može da se utiče. Tačno, ali može da se spreči, može da se ublaži šteta koja nastaje usled elementarnih nepogoda. Hvala vam.

Dvanaesto vanredno zasedanje , 02.07.2019.

Dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje Vladi Srbije i predsedniku Republike Srbije – dokle će Vlada Srbije i predsednik Srbije da toleriše antisrpsku histeriju koja se sprovodi u Crnoj Gori?

Naime, mi smo svedoci da već duži period zvanična vlast u Crnoj Gori nastoji da srpskom korpusu u Crnoj Gori, koji se izjasnio u visini od 30% od ukupnog broja stanovništva, potpuno zagorča život.

Svima je poznato da u Crnoj Gori onaj ko se izjašnjava kao Srbin ne može da radi u državnim institucijama. Teško da dođe i do posla i u privatnim firmama. Potpuno je jasno da se pod tim podrazumeva da je isključena mogućnost da u prosveti, u obrazovanju bilo ko ko se izjašnjava kao Srbin i pripadnik srpskog naroda može da ima radno mesto.

Ono što Republika Srbija, odnosno Vlada Republike Srbije treba da učini, po nama srpskim radikalima, jeste da konačno pozove bar ambasadora Crne Gore u Beogradu i da saopšti oštar stav protivljenja ovakvom odnosu zvanične vlasti prema srpskom narodu.

U poslednje vreme najaktuelniji je pritisak na Srpsku pravoslavnu crkvu. Potpuno je van pameti da vlast u jednoj državi, u matici Srbiji ostane po strani kada je u pitanju napad na Srpsku pravoslavnu crkvu u Crnoj Gori.

Jeste da su država i crkva odvojeni, jeste da država što manje treba da se meša u crkvene poslove, ali ovde je u pitanju opstanak srpskog nacionalnog bića.

Gotovo je neprihvatljivo da se više toleriše kada vlast Crne Gore za svaku eventualnu opasku od strane Vlade Srbije poziva našeg ambasadora u Podgorici da saopšti oštar stav Vlade Crne Gore da Srbija ne sme tako više da se ponaša, bez obzira šta je u pitanju.

Vlada Srbije i predsednik Srbije nastoje da ove probleme što više gurnu u stranu, objašnjavajući to da mir koji je potreban i dobri odnosi između Crne Gore je iznad svakog interesa i pojedinca, a pogotovo grupe Srba koji žive u Crnoj Gori.

Dokle više sa tim nesuvislim objašnjenjima? Znate, ako idemo tom logikom da mir nema alternativu, pa onda se logično postavlja pitanje, istorijsko, ako hoćete, pa Srbi su imali mir i za vreme turske imperije, nisu morali da se bune, nisu morali da izvoje slobodu. Čemu sloboda ako imaš mir? Valjda je sloboda iznad svega? Valjda je sloboda življenja, sloboda veroispovesti, sloboda obrazovanja i sloboda informisanja preko potrebna srpskom korpusu u Crnoj Gori?

Videli smo da čak vlast u Crnoj Gori ide korak dalje, meša se u unutrašnja pitanja Republike Srbije. Ne ustručava se ni predsednik Crne Gore, ni predsednik Vlade Crne Gore da saopštavaju svoje stavove po pitanju samostalnosti Kosova i Metohije. To je van pameti. Čemu više takva tolerancija? Čemu više popuštanje crnogorskom rukovodstvu? Šta mi to imamo da čekamo više, da izigravamo dobru vilu kada je u pitanju rukovodstvo Crne Gore?

Kriminalci, kriminogeni krugovi su na čelu Crne Gore. Postoji jednim delom i sumnja da nisu te kriminalne veze, da nisu finansijske i ekonomske veze iznad ovih politički interesa, odnosno interesa srpskog korpusa u Crnoj Gori. Zato mi srpski radikali tražimo odgovor od predsednika Vlade Srbije i od predsednika Republike Srbije.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 18.10.2018.

Pitanje – po kom osnovu Dragica Nikolić i njen muž, bivši predsednik Republike, već dve godine koriste državnu vilu i koliki su troškovi koje izmiruje država na ime korišćenja vile od 800 kvadrata, imajući u vidu da stvaralaštvo kojim se bavi Dragica Nikolić ne zahteva toliku kvadraturu, a naučni rad, kome se posvetio Tomislav Nikolić, i te kako ne podrazumeva toliko veliku kvadraturu? Pitanje je upućeno Vladi Srbije.

Drugo pitanje upućeno je Tužilaštvu. Šta će Tužilaštvo, odnosno javni tužilac da uradi, a i organi Vlade Srbije na javno iznesenu tvrdnju generala Nebojše Pavkovića da je general Aleksandar Dimitrijević, koji je bio na čelu vojnoobaveštajne službe, sve vreme dok je bio na toj čelnoj funkciji, radio za strane obaveštajne službe i još dodatno sarađivao sa Haškim tribunalom tako što je falsifikovao činjenice, izmišljao događaje koji su dodatno opterećivali Srbe koji su zatočeni u Hagu? To isto je radio i Aleksandar Vasiljević.

Šta će Tužilaštvo da uradi i da li će da pokrene bilo kakvu inicijativu kako bi se sprečilo dalje negativno delovanje ovih generala izdajnika? Pri tome, da li će nešto da preduzme Ministarstvo odbrane kako bi za primer budućim generacijama pokazao da čin generala treba da nose časni i čestiti ljudi, a ne protuve, kao što je to Aleksandar Dimitrijević, po rečima generala Nebojše Pavkovića, načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije?

Treće pitanje je upućeno Vladi Srbije ispred SRS. Pitam Vladu Srbije, Ministarstvo finansija i Ministarstvo pravde – koliko je novca iz sredstava budžeta isplaćeno na ime štete koju su sudski ostvarila lica koja su protivzakonito, protiv svih pravila privedena i maltretirana u akciji „Sablja“ 2003. godine?

Vi znate, gospodo, da je 2003. godine, pod okriljem demokratije i borbe protiv kriminala, u Srbiji bilo privedeno blizu 12 hiljada ljudi. Samo je Pinoče priveo više ljudi u jednom danu ili u nekoliko dana. Imajući u vidu da su otkrivene ubice Zorana Đinđića za nepunih 48 sati, to je apsurd još veći u činjenici da je 12 hiljada ljudi privedeno pod sumnjom da su učestvovali ili bili povezani sa ubistvom Zorana Đinđića. Ne mali broj od ovih maltretiranih ljudi nije imalo nikakve veze ni sa kriminalom, a pogotovo sa ubistvom Zorana Đinđića.

Privođeni su ljudi koji su politički ne istomišljenici tadašnje aktuelne vlasti, privođeni su čak i švaleri od supruga članova aktuelne vlasti, privođeni su svi koji su bili u sukobu sa pojedincima iz sadašnje aktuelne vlasti. Oni su zakonskim putem ostvarili svoja prava i do danas javnost Srbije ne zna koliko je sredstava iz budžeta Republike Srbije isplaćeno na ime realne štete koju su pretrpeli građani Srbije.

Da se ne bi zamajavali više sa tim kolika je to bila demokratija, kakva je to bila borba protiv kriminala, ja vas samo podsećam da su za nepunih 48 sati objavljena imena i fotografije učesnika na atentatu na Zorana Đinđića. To u svetu još nije zabeleženo da se tako brzo otkrilo ko je ubio predsednika Vlade, a pri tome do dana današnjeg ne znamo pravu istinu, nego ti ljudi koji su bili u sastavu specijalnih jedinica, po nalogu obaveštajne službe Engleske, su trebali da budu krivci kako bi se kompletna specijalna jedinica rasformirala. Hvala.

Imovinska karta

(Novi Sad, 29.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 90000.00 RSD 03.06.2016 -
- Skupština grada Novog Sada (Odbornik) Grad Mesečno 25000.00 RSD 17.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 07.03.2017, 14:55