| 17.09.2019. | Predlog zakona o izvršnom postupku i obezbeđenju |
odbačen
|
čeka se odgovor 5 godina i 24 dana
Poštovani gospodine Mirčiću, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korup...
čeka se odgovor 6 godina i 3 meseca i 18 dana
Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...
čeka se odgovor 7 godina i 1 mesec i 27 dana
Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.
Pa, kolika je apsurdnost čitave ove rasprave, možda pokazuju i ovi predlozi u sklopu ovog zakona koji se odnose na kaznene odredbe.
Mi srpski radikali, da bi skrenuli pažnju javnosti i o čemu se radi, da bi to na neki način naglasili, mi smo predložili amandman koji smanjuje taj raspon između najniže i najviše novčane kazne koju treba da plati i pravno i fizičko lice. A, onda dobijemo odgovor od resornog ministarstva, odnosno od predlagača da se imalo u vidu platežna moć stanovništva.
Sada kada čovek gleda, prosto ne može da veruje da živi u ovoj Srbiji, gde je minimalna plata daleko ispod ove najniže visine kazne koju je Vlada odredila da je 50.000 dinara, od 50 do 150 hiljada.
Mi smo samo radi naglašavanja, ništa više, rekli - hajde već kad se časti, neka bude 100 hiljada. Primanja u Srbiji su da nemaju građani dovoljno sredstava da plate ni ovu minimalnu kaznu. I na stranu čitava ta priča, ta realnost u kojoj mi živimo je sasvim drugačija, nego kaznena politika koja se sprovodi po pitanju pandemije i kršenja uredbi.
Ali, ovde imamo jedan primer koji je itekako šokantan. Vi puštate ljude da se okupljaju, da prisustvuju javnim skupovima bez zaštitne opreme, sede na stepenicama, nikog ni da opomenete, a kamoli da mu napišete kaznu ili da ga privedete, kako to nalaže uredba, a ovde već unapred smišljate kako će obični građani ili ona pravna lica morati da plate ovako ne male kazne. Vi mislite da ćete na taj način uvesti dodatnu disciplinu ili postići taj željeni efekat. Nećete, gospodo, nego ćete podstaći još veću diskriminaciju. Zakon mora i pravila moraju da važe za sve jednako.
Kada su u pitanju kaznene odredbe, one moraju da budu u visini shodno primanjima i standardu građana Srbije, a ne tako što ste vi stavili umesto 30.000, stavili ste 50.000 ili stavili ste 70.000, a maksimalna je 500.000 za pravna lica, odnosno 150.000 za fizička lica. Vama ne mali broj stanovnika, pogotovo onih koji su po prirodi stvari najugroženiji, penzioneri, primaju da sastavljaju jedva kraj sa krajem, a ne da plaćaju ovako drakonske, visoke kazne, koje će biti stvar ili predmet procene pojedinca koji će sprovoditi ovu kaznenu politiku.
Ne može se tako voditi ni država, a pogotovo ne može se postupati kada je u pitanju borba protiv pandemije.
Zbog čega je SRS insistirala da se mnogo ranije razgovara o ovim pitanjima koja su sada predmet naše rasprave? Iz prostog razloga što smo znali da donošenjem zakona koji je predviđao minimum 10 hiljada sudski overenih potpisa omogućava političkim partijama, odnosno koalicijama učešće u republičkim izborima. To na neki način doprinosi da se napravi selekcija na političkoj sceni Srbije, selekcija u pozitivnom smislu reči, jer smo nošeni razmišljanjem ko može da skupi toliki broj potpisa, taj u svakom slučaju čini ozbiljan politički faktor u Srbiji.
Deset hiljada overenih potpisa smatram mogu skupiti političke partije ili koalicije koje imaju infrastrukturu, koje imaju mesne odbore, koje imaju opštinske odbore, okružne odbore i tako dalje. Zašto? Zato što iza svakog potpisa stoji ime i prezime čoveka ili građanina Srbije koji ima poverenje u političku partiju ili političku koaliciju kojoj je dao taj potpis. A, infrastruktura za svaku ozbiljniju političku opciju je bitna, jer u situaciji kada se dolazi na vlast i preuzima odgovornost vlasti, onda iz sopstvene infrastrukture morate da imate kadrove koji će preuzimati određene funkcije u vlasti. A, mi već od 2000. godine po ko zna koji put prisustvujemo improvizaciji.
Prvo, 2000. godine, 5. oktobra, podsećanja radi, došla je jedna bagra na vlast, buldožer revolucijom, uz podršku zapada, pre svega Amerike. Kada je trebalo imenovati ljude na određene funkcije, videli smo, imenovali su čoveka za energetiku koji se bavio prodajom voća i povrća u Americi. Zabavljao se sa nekom rođakom od Milana Panića, dosetio se promena vlasti u Srbiji, iskoristio tu povoljnost poznanstva sa Milanom Panićem i bio ministar za energetiku. Uzeo ogromne pare, digla se prašina, on se pokupio, niko više ne zna ni gde je, ni šta je. Ko odgovornost nosi? Niko. Ko ga je predložio? Nagađanje je da je to bila Demokratska stranka ili neka u okviru koalicije DOS-a koja je bukvalno pučem došla na vlast.
Mislili smo, hajde, krajnje je vreme da se razgovara o tome, da se ne samo malo, uslovno rečeno, pooštre kriterijumi kada su u pitanju lokalni nivoi, nego da se razgovara najozbiljnije oko statusa mandata koji je Ustavni sud nekim svojim tumačenjem prilagodio tadašnjoj političkoj volji ili raspoloženju vladajuće koalicije na čijem čelu je bila Demokratska stranka, a razlog je bio da se pokuša na svaki način uništiti SRS, ponavljam uništiti SRS i jedan od metoda je da se mandati dodele pojedincima, nema veze što Ustav jasno kaže da poslanik svoj mandat može da poveri političkoj partiji, koaliciji i listi na kojoj je izabran.
To je Ustavni sud jednostavno poništio. One ostavke koje su bile potpisane, te ostavke su na volšeban način nestale i, kako je to neko rekao, zaboravio gde je ostavio. I šta je to? Vraća se kao bumerang. I danas imamo posledice takvog načina razmišljanja i ponašanja, tako što pojedini poslanici koji su izabrani na određenim listama političkih partija i koalicija prisvojili su taj mandata. Sa tim mandatom bukvalno trguju, trguju ne iz razloga da bi ostvarili korist Srbiji ili političkoj partiji, nego ličnu korist kad treba neku političku opciju razbiti. Kad treba uništiti na političkoj sceni, onda se angažuju takvi poslanici koji su spremni da svoj mandat ponesu, da ga prodaju i napravi se bukvalno pijačarina od Narodne skupštine Republike Srbije.
Na početku ovog saziva mi srpski radikali smo vas upozoravali da je velika opasnost to što ste uveli koaliciju koju je promovisao američki ambasador Skot, u kojoj se nalazila DSS, u kojoj su se nalazili Dveri i različiti, uslovno rečeno, predstavnici nacionalnih manjina. Među njima su i oni koji vračaju, gledaju u kugle i na taj način prave analizu biračkog tela u Srbiji.
Vi ste to mislili jednog trenutka da ćete moći da iskoristite tako što ćete sa njima manipulisati ili Bog te pita kakva je bila ideja, ne vas koji ovde sedite, nego onih koji su daleko od Skupštine, ali rukovode određenim političkim partijama. I šta se desilo? Danas se desilo upravo na najgori mogući način da se to vratilo, to što se gledalo kroz prste Bošku Obradoviću, koji je ušao u parlament zahvaljujući Skotu, pa su se on i ostali zvali Skotovi, mislim poslanici, to danas je, nažalost, osetio kolega Marijan Rističević.
Kad mi srpski radikali danas kažemo ko je kriv za to, pre svega ministar unutrašnjih poslova, vi kao kiša oko Kragujevca, umesto da tražite i sami odgovornost ministra unutrašnjih poslova, vi krećete sa pričom – krivo je obezbeđenje. Ne, kriv je ministar unutrašnjih poslova. Ima i u drugim evropskim i svetskim zemljama protesti ispred parlamenta, ali tačno se zna na kom mestu, na kom odstojanju. Ne može niko da zabrani ulazak u parlament. Ne može niko da zabrani onome za koga je u proseku glasalo 17.000 građana Srbije da dođe na svoje radno mesto. To je zabrana tim građanima da vrše svoju funkciju, a ne pojedincu.
Marijan Rističević, kao i svi mi, nije ovde zato što je on Marijan Rističević, nego zato što se nalazio na listi i što je broj glasova koje je dobila ta lista otprilike 17.000 u proseku građana koji su dali poverenje. I umesto da policija reaguje, da rastera te koji su se skupili na stepeništu, vi ste to pre nekoliko dana napravili probu tako što ste pustili ljude koji su posle 18.00 časova sedeli na stepeništu ove Skupštine i hvalili se kako vi imate demokratsku širinu, kako nećete da intervenišete.
Zakon i uredba su bili na snazi, ali vi imate neke posebne principe. Imate, u stvari, selektivnu primenu zakona i uredbi. Takav način primene uvek se vraća, ali nažalost, vraća se u negativnom smislu.
Mi srpski radikali danas insistiramo na tome. U redu je, bila je vanredna situacija zbog pandemije, nije moguće više očekivati da će tako brzo da se overavaju potpisi kada su u pitanju notari, ali imaju tu i sudski overivači, kada su u pitanju republički izbori, ali vi ste to spustili jednostavno na nivo lokalne samouprave da bi u republičkim izborima mogli da učestvuju sada svi oni koji imaju naklonost vlasti, odnosno vladajuće koalicije, a mi koji smo po zakonu uz overu notara priložili 10.000 potpisa mi smo sad u nekom podređenom položaju. Sada ćemo imati dve vrste poslanika, odnosno učesnika u izbornoj kampanji.
Isto tako kandidovali smo pitanje da se razgovara, zbog pandemije zabranjena su javna okupljanja, da se razgovara o tome, da se promocije vrše, odnosno nastupi da budu na televizijama, na medijama, pogotovo na nacionalnoj televiziji, kako to kažu javni servis, i šta se dešava ovih dana, umesto da se krene polako uvođenjem u izbornu kampanju, da se spuste te tenzije, da se stvori normalna atmosfera, vi na Prvi program RTS dovedete analitičare.
Analitičari pričaju šta političari treba da rade, kako da razmišljaju i šta političke stranke treba da rade po njihovom mišljenju. Nisu izlazili nikad na izbore, nemaju blage veze sa izbornim procesima, ali iza njih stoje strane ambasade, oni su eksponenti stranih vlada. Uostalom, CESID je i dalje na spisku, samo da vas podsetim, stranih obaveštajnih službi u Ruskoj Federaciji i „Otpor“ i CESID, ali CESID je ovde sa svim mogućim ovlašćenjima. Oni unapred projektuju koliko će ko imati glasova, kako ko stoji kada je u pitanju rejting. Na taj način najdirektnije utiču na biračko telo. To vas ne interesuje.
Vas interesuje kako da što više političkih partija učestvuje i na lokalnim i na republičkom da bi se dodvorili EU i, umesto da odlučno osudite, da postupite, da preduzimate mere, da sprečavate vandalizam, vi počeli da plačete, da kukate, pozivate EU. Evropska unija je doprinela svemu ovome. Emisari EU utiču na ove koji bojkotuju izbore. Oni indirektno daju instrukcije. Videli ste, evropski parlamentarci, koji su već odavno u penziji, dolaze ovde da vam dele lekcije, vi svi ponosni utrkujete se ko će s njima da razgovara. Šta vas boli briga?
Pitanje izbora je unutrašnje pitanje svake države. Ne može niko suverenoj državi da se meša kada su u pitanju izbori, a mi ovde čekamo, poslednji, konačan rezultat objavljuje američka ambasada, gde to ima, ili engleska ambasada. Gde to ima? Nema nigde. Mi smo doživeli najveću sramotu. Nama je, predsedničkim izborima, EU, Evropski parlament u 17.00 časova čestitao izbor Tomislava Nikolića. Vi se ne ograđujete od toga. U 17.00 časova još ljudi idu na biračka mesta. Hoće i ovde da unapred čestitaju? Kako to reče jedan od kolega - oni će da proglase da su bili demokratski izbori. Kad samo, koje pitanje je vremena. Da li će to biti u 17.00 časova ili možda će sat vremena ranije u 16.00 časova. Jel vi shvatate da Srbija na taj način dolazi u poziciju da je pitanje da li će uopšte u narednom periodu biti izbora i ako ih budu kakvi će biti?
Kakva je priroda tih izbora? Šta je cilj tih izbora? Da dođe neki ambasador i da kaže – toliko će biti iz ove političke opcije, a ovi ne mogu uopšte. Da li je to politika koju vodi vladajuća koalicija? Da li je to cilj te politike? Ne verujem da većina u vladajućoj koaliciji misli na taj način, ali oduprite se tome, dajte jednom da se poštuje zakon.
Tolerantniji smo kada su u pitanju lokalni izbori zato što je mogućnost kontrole mnogo veća, ali kada su u pitanju republički, pravite nešto što će se i te kako negativno odraziti na politički život. Vi uvodite u politički život one ljude koji nemaju političku partiju, a kamoli da imaju infrastrukturu. Oni imaju na papiru i ništa više, ali vi po zadatku promovišete te da budu protivteža aktuelnoj vlasti. Vi promovišete Đilasa kako bi podelili Srbiju. Zar vi ne shvatate da ne možete jednu te istu podelu više puta da primenite građanima Srbije? Mnogo su politički pismeniji građani Srbije, nego što to vi iz vladajuće koalicije mislite. Nemojte zanemarivati stepen inteligencije običnog građanina Srbije, već je prolazio kroz takvu golgotu, već su mu 5. oktobra primenili takvu jednu prevaru, govoreći biće mnogo bolje, milijarde čekaju. Evo, čekaju preko 20 godina, nikad to bolje da dođe.
Na nama srpskim radikalima je da snosimo jedan deo političke odgovornosti, jer učestvujemo u parlamentarnom životu stranke i ne možemo da stojimo po strani, moramo da vam kažemo. Danas umesto da odmah postupite onako kako vam je SRS rekla, da tražite odgovornost ministra unutrašnjih poslova, vi to ne radite iz nama jasnih razloga, jer i dalje se politički kotira Nebojša Stefanović veoma dobro unutar političke partije. Kakve to veze ima sa premlaćenim poslanikom koji se zove Marijan Rističević? Baš njega boli briga kako se kotira ministar policije politički, da li dobro ili loše, unutar jedne političke opcije. Nije uradio svoj posao, mora da podnese ostavku.
Dame i gospodo, SRS i stavovi SRS od početka pandemije su bili potpuno jasni. Mi smo jasno saopštili da je Srbiji preko potrebna politička stabilnost.
U sprečavanju pandemije isto tako, decidirano smo rekli moraju stručni ljudi, ljudi koji su od autoriteta da učestvuju u čitavoj toj akciji sprečavanja posledica od svega onoga što je Korona virus nosio sa sobom. Znali smo mi da će pojedinci koji su na najvišim funkcijama u Vladi Srbije pokušati da iskoriste trenutak vanrednog stanja kako bi pokazali da bez obzira koliko su nestručni ipak medijskom manipulacijom mogu da podignu ili utvrde svoj rejting.
Među njima u početku je prednjačio ministar zdravlja. Nije to za nas srpske radikale bilo iznenađenje, jer smo i ranije upozoravali da je preko potrebna smena unutar Ministarstva zdravlja. Ne iz razloga što mi nešto lično imamo protiv Zlatibora Lončara, nego iz razloga što su vreme i događaji potvrdili da on nije sposoban da obavlja tu funkciju. Jeste da zloupotrebi, ali nije na pravi način u sklopu zakona da obavlja tu funkciju.
Desilo se to da je među prvima, kao najodgovorniji kada je u pitanju zdravlje stanovništva izašao sa jednom izjavom koja je kasnije i te kako unela nemir i nestabilnost u javnost Srbije. Sećate se konferencije na kojoj je najodgovorniji ministar za zdravlje rekao da građani Srbije ne treba da brinu, da mi imamo već tehnologiju za proizvodnju vakcine. Na pitanje prisutnog novinara, kako to da ne pomognemo i Kini i Kinezima koji se u to vreme uveliko suočavaju sa tim problemom, ministar odgovora, citiram – ako budu tražili, spremni smo da im isporučimo.
Čak je objašnjavao da su objekti kao što su kasarne već spremni za prihvatanje eventualno obolelih od Korone virusa i to je nešto što je u samom startu stvaralo veliku rezervu kada je u pitanju nastup i postupci svih koji su na najodgovornijim funkcijama. To je i te kako opterećivalo i nastupe u javnosti i predsednika države. Umesto da shvati da je ozbiljna situacija da nema više improvizacije, nema više poigravanja, ministar je nastavio dalje. Njemu je potpuno bilo svejedno da izrekne neku konstataciju, nema veze koliko će to da košta građane Srbije, koliko će to dodatno da poveća nervozu.
Mi srpski radikali nismo se osvrtali na to, nego smo rekli, ima vremena, biće vreme, ako Bog da, da samo sprečimo tu pošast koja je obuhvatila i Srbiju, pa ćemo onda da raspravljamo o svemu i svačemu što se dešavalo, a nije u skladu sa Ustavom i nije u skladu sa zakonom.
Sada, na ovom zasedanju jasno kažemo da nisu poštovane ustavne odredbe. Nije poštovana procedura, nije poštovan Zakon o radu Narodne skupštine, nije poštovan ni Poslovnik.
Ne govorimo to da bismo stekli, eventualno, neke političke poene u samoj izbornoj kampanji ili na pragu izborne kampanje, nego govorimo da bude za nauk za naredni period, jer ne znamo kad će ovo da prestane, da se spreči, jer najavljuju da postoji mogućnost ponovnog povratka virusa, odnosno ponovo možda i veći i jači talas pandemije nego što je bio do sada.
Ali, moramo da izvučemo neke pouke. Zašto je bitno da se poštovala procedura kada je u pitanju zakazivanje sednice i da je Skupština donosila ovakve odluke? Pa, upravo, zbog političke stabilnosti. Mi politički odgovorni srpski radikali ne želimo ništa drugo nego da u kritičnim trenucima, imajući iskustvo iz ranijeg perioda, postignemo tu preko potrebnu stabilnost. Ako nema političke stabilnosti, jako teško je rešavati bilo kakav problem, a pogotovo ovako veliki i krupan problem.
Mi smo svedoci da sve ovo vreme od kad je uvedeno vanredno stanje, više se bavite tim tviteraškim raspravama nego što posvećujete pažnju onim ključnim političkim problemima. Vidite da već počinje kampanja protiv aktuelnog režima u Srbiji. Počinju upravo oni koji su pomogli ovom trenutnom aktuelnom režimu i te kako pomogli da dođe na vlas. Ali, ide, jako teško ide sa ispunjavanjem obećanja, niz tu političkih faktora ima koji njih rukovode da vrše pritisak na aktuelnu vlast.
Nama, srpskim radikalima nije u interesu da se destabilizuje Srbija. Nama je u interesu da Srbija bude što stabilnija politički ulazeći u izbornu kampanju. Zato na neki način i potenciramo da se izbori održe što pre, kao što smo kroz amandman predložili da se ukine vanredno stanje 3. maja, imajući u vidu sve podatke, sve činjenice, stanje koje ste i ovde iznosili. Sam predsednik Vlade jasno je predočio da ide ka boljitku, da ide ka smirivanju, da pandemija jednostavno jenjava iz niza faktora i vremenskog razloga, a i onoga što preduzima Vlada. Zbog toga, zbog psihološkog stanja u javnosti među građanima, predlažemo da to bude 3. maja.
Nismo mi neko ko će da osudi nesnalaženje, početno nesnalaženje predstavnika vlasti. Pa, sama situacija je nalagala da se u pojedinim delovima delovanja izvršne vlasti ne snalazi baš onako kako bi to trebalo. Ali, vremenom, upozoravali smo da bi trebalo preduzimati prave korake, donositi prave mere, kako bi se ušlo u mirnije vode, uslovno rečeno u mirnije vode.
Svesni smo mi da ova Vlada u principu funkcioniše iz krajnosti u krajnost, iz ekstrema u ekstrem. Primera radi, na početku kada je počela pandemija u Srbiji, slušali smo kako to nema nikakve opasnosti za nas Srbe, jer mi smo Balkanci, mi smo otporni na to, to je problem koji se odnosi na neke druge zemlje, ali mi u Srbiji, mi smo po prirodi, genetski, kako su to neki „umni“ govorili – mi smo otporni na taj virus. Da bi nakon toga išli u drugu krajnost, gde se uvode toliko rigorozne mere, toliko bahato ponašanje pojedinaca koji su na visokim funkcijama, da prosto čovek ne može da poveruje. Nije bilo neke uravnotežene politike kada je u pitanju preduzimanje mera, pa da se kaže – dobro, primenićemo pa da vidimo kakve će rezultate dati.
Mi smo duboko ubeđeni da je velika stvar dolazak kinskih stručnjaka koji su koliko-toliko na osnovu iskustva, na osnovu znanja koje imaju ipak na neki način, ne na neki, nego na veliki, dali veliki doprinos da se situacija stabilizuje, jasno predočili kako i na koji način treba da se radi.
Ono što nije izvučeno kao pouka, odnosi se na nešto što, kako vi kažete, gledamo u sutra, u budućnost, a to je ekonomske mere za oporavak privrede i tu idemo u krajnost. Ne kažemo mi da treba sad da se hvalimo da smo mi najbolji, da nas ta ekonomska kriza neće pogoditi, ne kažemo ni da treba kukati, ali treba realno sagledati stvari. Te priče oko toga da ćemo mi za godinu dana, odnosno sledeće godine već biti drugi po uspešnosti mera koje preduzimamo, to u svakom slučaju treba optimizma u javnosti, ali preterani optimizam proizvodi kontra efekat.
Vi ovde imate potpuno jasnu činjenicu, kao što nismo znali o virusu koji se zove Korona, tako i ne znamo kakve će sve posledice biti od ove ekonomske krize, ne znaju ni mnogo razvijenije, mnogo bogatije zemlje, organizovanije, a mi već imamo neku projekciju da već sledeće godine bićemo drugi po BDP-u. To se potkrepljuje, ne tako što su to realne mogućnosti, ne što je to realno sagledavanje, nego zato što to predviđa MMF. Zar niste malo preterali?
Onda se iznose podaci kako nama u opšte ne treba novac, ne trebaju nama krediti, ne novac u bukvalnom smislu reči, nego novac koji je od kredita koji su iz međunarodnih fondova, odnosno Svetska banka i Evropska banka za razvoj, zato što su to skupi krediti. Šta smo vam mi srpski radikali govorili kada je u pitanju priprema za eventualnu ekonomsku krizu? Rekli smo da realnije to sagledavate, nemojte da gomilate te pare da bi se hvalili kako u deviznim rezervama imamo 15 milijardi evra, pritom imamo milijardu i po u zlatu. Pripremite se da možemo da dočekamo krizu koja je samo ubrzana pojavom pandemije, a ne da slušamo tu slavopojku, da kažemo – nema to nikakve veze, mi ćemo da pozajmimo 3,1 milijardu evra, pa ćemo na taj način da prevaziđemo ovu krizu. Kako da ih pozajmimo? Samo da štampamo hartije od vrednosti, da ih emitujemo tako što bi ih Narodna banka Srbije kupovala po kamati od 0% i to može da obezbedi dobrim delom bar koliko-toliko uspešan početak.
Dame i gospodo narodni poslanici, pošto u poslednje vreme učestali su napadi na SRS poput onih gde se iznosi tvrdnja da je SRS u proteklom periodu najviše se bavila rušilačkim aktivnostima, da je SRS uništavala, pa čak i uništavala tuđe živote pozivajući, kako to neki kažu, tuđu decu da idu da ratuju. Srpska radikalna stranka je na neki način prećutno prelazila preko tih optužbi koje su iznošene u javnosti od strane različitih političkih aktera.
Međutim, pošto je učestao napad ovakve vrste na SRS od ministra u Vladi Srbije, Zorane Mihajlović, koja uporno iznosi ove tvrdnje, moje pitanje iz poslaničke grupe SRS upućeno je predsedniku Srbije, Aleksandru Vučiću. Da li je on upoznat sa ovakvim aktivnostima SRS, rušilačkog karaktera, ratnohuškačkog poziva? Da li je on učestvovao u takvim aktivnostima i koliki je njegov doprinos u takvim aktivnostima?
Zašto ovo pitanje postavljamo predsedniku Republike Srbije? Iz više razloga, prvo iz razloga što ministar, član njegove političke partije, postavlja u javnosti, odnosno tačnije rečeno iznosi ovakve tvrdnje, a drugo što je i sam dug period bio visoki funkcioner SRS, i stoga bi bilo dobro da bar javnost obavesti o svim saznanjima koje on poseduje kada su u pitanju ovakve optužbe na račun SRS.
Drugo pitanje, koje postavljam u ime poslaničke grupe SRS je pitanje predsedniku Vlade, Ani Brnabić, dokle će Vlada Srbije da stoji, pod znacima navoda, sa strane dok se na račun Srbije iznose najteže optužbe poput onih da je u Srbiji devedesetih godina bila organizovana deportacija svih onih koji nisu srpske nacionalnosti?
Pre svega iznose se podaci da je organizovano deportovano stanovništvo iz više sela na području Srema. Da li će Vlada Srbije da stoji po strani u smislu da čeka krajnji rezultat kako bi Vlada Srbije eventualno dočekala nekog novog Pedija Ešdauna, koji će kao visoki predstavnik EU doći u Srbiju jednog dana, kako je to i visoki predstavnik u Republici Srpskoj, Pedi Ešdaun, naterao parlament Republike Srpske da prizna izmišljeni genocid u Srebrenici? Da li će takva ideja da padne visokom predstavniku neke evropske organizacije da natera Vladu Srbije da prizna da je na području Srema u Hrtkovcima tačnije, izvršeno iseljavanje, plansko iseljavanje hrvatskog življa?
Svi znaju da u mestu Hrtkovci, najveći broj slučajeva je bio zamena stanova, odnosno stambenih objekata. Mi smo u situaciji da kada izanaliziramo vidimo da veliki broj tih ljudi koji su došli u Hrtkovce, došli su iz urbanih sredina sa područja Hrvatske. Ispada da su oni iz Zagreba Srbi, koji su proterani, isterani jedva čekali da nasele Hrtkovce kako bi mogli da žive mnogo ugodnije, mnogo bolje i u većem komforu.
Zato pitamo Vladu, šta će Vlada da preuzme da izađe konačno u javnost sa zvaničnim stavom Vlade, odnosno Republike Srbije?
Dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje u ime poslaničke grupe SRS predsedniku Vlade Ani Brnabić. Da li će i kada će Vlada Srbije da donese odluku o vraćanju dela penzija koje su protivustavno i protivzakonito uzete od građana Srbije?
Naime, svima nama je dobro poznato da su u sklopu finansijskog i ekonomskog oporavka Srbije smanjene plate zaposlenima u upravi, u državnim institucijama, ali su smanjene i penzije mnogim penzionerima koji su svojim radom i dugogodišnjim stažom obezbedili kao nešto što bi trebali da uživaju i da, na kraju krajeva, koriste sve to što su proteklih 20, 30, 40, kako ko, godina radili.
Vlada se odlučila na umanjenje penzija, procentualno gledajući, mnogo više nego što je to procenat smanjenja zaposlenima u upravi. To nije ukupan korpus penzionera koji je u Srbiji, ali je i te kako značaj deo tog korpusa oštećen. Nekoliko njih je već podnelo zahteve Ustavnom sudu da se zaštiti njihovo ustavno pravo. Ustavni sud se oglasio kao nenadležan. Slušali smo tumačenja da je Ustavni sud merodavan, da to nije stečeno pravo, da visina penzije može da se odlukama ili uredbama Vlade reguliše i šta sve nismo slušali. Sad je prosto malo vremena da bi to sve nabrojali.
Mi iz SRS više puta smo pokretali u raspravi ovo pitanje i jasno vam stavljali do znanja, pogotovo prilikom usvajanja novog budžeta, odnosno Zakona o budžetu, da se predvidi stavka za mogućnost vraćanja oštećenim penzionerima ono što je uzeto od njih.
Sa druge strane, čuli smo objašnjenje kako je višestruko više vraćeno nego što je uzeto. Međutim, nije to utemeljeno ni u logici, a pogotovo nije utemeljeno u zakonu. Da ne bi Srbija kao država dolazila u situaciju da svojim građanima, u ovom slučaju oštećenim penzionerima, na osnovu odluke Međunarodnog suda vraća ono što je dužna sa zateznom kamatom, najbolje je, po nama srpskim radikalima, da što pre Vlada donese odluku o obaveznosti vraćanja tog dela koji je uzet od penzionera. Mi, srpski radikali, smo svesni činjenice da možda u ovom trenutku ne postoje realna sredstva da se nadoknadi komplet sve što je uzeto od penzionera, ali ta odluka će otvoriti mogućnost kako se budu stvarali uslovi da se ta nepravda ispravi.
Vi ste jedni od tih koji nastavljate da vraćate imovinu, kako se to kaže, u restituciji, imovinu koja je nekad oduzeta od vlasnika, pa vraćate tu imovinu sad njihovim naslednicima. Ima tu različitih slučajeva. Ima slučajeva gde naslednici nemaju pojma ni ko su im ti preci, niti da su u krvnom srodstvu ili bilo kakvoj rodbinskoj vezi. Nemojte dozvoliti da padne ljaga na vas, da vraćate potomcima penzionera kojima ste vi oduzeli penzije, odnosno umanjili njihova primanja. Još ima vremena, ako Vlada donese ovakvu odluku, to će i te kako puno značiti, ne samo penzionerima, nego svim građanima po pitanju sigurnosti i njihove imovine i njihovog kapitala i lične sigurnosti.
Ako mislite i dalje da ćete objašnjavati tako što ste vi mnogostruko više vratili, kako kažete, nego što ste uzeli, onda to nije nikakva garancija u budućnosti, pogotovo nije garancija za one koji ne samo da primaju penzije ili plate, nego i onih koji imaju štedne uloge, jer možete sutra da se odlučite i štednju na isti način da otuđite.
Državna revizorska institucija je vršila reviziju u Namenskoj industriji u Trsteniku. Pri tome je utvrdila da firma „Iveks“, sa sedištem u Beogradu, ostvarila je dobit na ime trgovine sa svetlećim granatama u iznosu od približno 400 hiljada evra.
Firma „Iveks“, sa sedištem u Beogradu, ukupne vrednosti 400 evra, nije podnela izveštaj, povratni izveštaj o ostvarenoj dobiti, kako to zakon nalaže, prema Namenskoj iz Trstenika.
Ono što je utvrdila Državna revizorska institucija, kada je u pitanju firma „GIM“, koja je kao posrednik u trgovini između Namenske industrije Trstenik i kupca ostvarila ukupnu vrednost u periodu od 2017. godine do 2018. godine od 1.640.560 američkih dolara.
Kao koncesionar, morala je da prijavi tu razliku koju je ostvarila na ime posredničke uloge. Ona to nije uradila do dana današnjeg.
Firma „Iveks“ je u međuvremenu postala samostalna. Ona čak nije ni posrednik, kako se to kaže, koncesionar, nego samostalno radi i nije više u obavezi da daje povratnu informaciju oko eventualno ostvarene dobiti između nabavne i prodajne cene, ali firma „GIM“ je i dalje posrednik kada je u pitanju Namenska industrija u Trsteniku i u obavezi je da podnosi izveštaj.
Ono što je interesantno da u praskozorje izborne kampanje, koja se očekuje za izbore na sva tri nivoa, bilo bi dobro, radi javnosti, da vlast, odnosno istražni organi i sudovi preispitaju kakvo je to poslovanje i kakva je priroda poslovanja ove dve kompanije sa Namenskom industrijom u Trsteniku.
Do sada smo bili obavešteni sa informacijama, istinu govoreći i sa polu informacijama, oko poslovanja ovih firmi sa „Krušikom“ iz Valjeva.
Sve je to veoma, veoma značajno i bitno za funkcionisanje ove države, a pogotovu interesantno bi bilo da čujemo šta je to tužilaštvo preduzelo na osnovu ovih informacija sa kojima raspolaže Državna revizorska institucija.
Kada je u pitanju tužilaštvo, 2014. godine podnesena je krivična prijava protiv nekoliko lica i organizacija koje su vezane za izgradnju dela „Koridora 11“, deonice Ub-Lajkovac. Podsećanja radi, to je deonica u dužini od 12,7 kilometara, koja je po drugi put rađena iz razloga, kako se to tvrdi od strane predstavnika resornog ministarstva, nije adekvatan materijal korišćen prilikom izgradnje te deonice. Za dodatne radove država je potrošila 13 miliona evra.
Ono što je veoma, veoma interesantno, do dana današnjeg nemamo ni jednu informaciju šta je to konačno rezultat istražnih radnji, predpretresnih radnji ili eventualno da li je to dobilo neki sudski epilog, imajući u vidu da su to domaći izvođači bili, da je tu bio „As“ iz Užica, da je bio „Planum“ i da su bila preduzeća za izgradnju puteva.
Setimo se samo da 2014. godine hapšenje Miškovića i njegovih partnera poslovnih, napravila se velika afera. Ta afera je doprinela da SNS stekne visoku, veoma veliku reputaciju, odnosno rejting i na bazi tog talasa i dan danas vlada mišljenje u javnosti da SNS se bori protiv kriminala. Evo već duži niz godina stoje ovi predmeti u fiokama. Da čujemo šta je to uradila SNS?
(Novi Sad, 29.06.2016.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 90000.00 | RSD | 03.06.2016 - |
| - | Skupština grada Novog Sada (Odbornik) | Grad | Mesečno | 25000.00 | RSD | 17.06.2016 - |