Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo čuli, od predlagača, da je cilj donošenje ovoga zakona poboljšanje stanja u oblasti patenata i da je cilj, kako kažete, da se spreči odliv mozgova, da se spreči da oni koji su najobrazovaniji, najsposobniji, koji su inovatori, da oni odlaze u inostranstvo, da tamo svoje pronalaske upotrebljavaju, registruju i da neke druge države budu one koje su imale koristi od toga.

Ja sam pažljivo pročitao ovaj zakon i pažljivo pročitao i obrazloženje i moram reći da sam bio veoma neprijatno iznenađen i to je nešto što šira javnost sigurno i ne zna, koliko je broj patenata koji se u Srbiji svake godine prijavi, mali.

Evo, prema podacima koje smo dobili uz Predlog zakona u 2017. godini, odnosno prva je 2016. godina – 191 prijava patenta, u 2017. godini 173 prijave patenta, još manje, u 2018. godini 162 prijave. Dakle, ionako izuzetno mali broj patenata, odnosno prijava za patente se rapidno smanjuje iz godine u godinu.

Ja strahujem da vaš proklamovani cilj i to što vi izražavate neke lepe želje, da to zaista neće biti dovoljno. Vi kažete - sada će biti pravne sigurnosti između onoga ko nešto inovira i njegovog poslodavca, pa se nadate da će u privredi biti veći broj patenata.

Pravna sigurnost je postojala i ranije, postojala je jer je postojao Zakon. Vi danas donosite izmene i dopune zakona, menjate pojedine odredbe, nema ni jedne suštinske izmene, nema ni jednog krupnog poboljšanja, to ćete se složiti. Dakle, negde se malo stilski doteruje, menjaju se određene reči.

Ja bih molio ministra da mi objasni konkretno koja će od ovih odredaba koje se menjaju doprineti da, kako smo čuli od prethodnog govornika, mladi, obrazovani, intelektualci, da oni ostanu da prijavljuju patente u Srbiji, da od toga imaju koristi i oni i privredni subjekti u kojima rade? Koje je to povećanja broja patenata koju vi očekujete?

Dajte da možemo nekako da izmerimo za godinu, dve, tri, u odnosu na zadati cilj šta je to što ste uspeli da uradite. Ovako, znate, jedna apsurdna situacija, vi kažete - biće bolje, pa šta god se desi, ono vaše standardno - to je najbolje moguće rešenje. Dajte da to nekako izmerimo konkretno, da vidimo koji su konkretno i precizno efekti zakona koji očekujete i da onda, za godinu ili dve dana, kada će, siguran sam, ponovo biti ili izmene i dopune ovog zakona ili donošenje nekog novog zakona o ovoj oblasti i da onda možemo i mi konkretnije da govorimo i da znamo šta je efekat, a šta je ono što ste obećali i izostalo je.

Dame i gospodo narodni poslanici, i gospodine ministre, evo poštovani građani Srbije, ministar se vratio. Jedno vreme smo tu imali ministra koji nije resorni i koji, kako je i sam rekao, se ne razume previše, u jednom trenutku je čak rekao da mu mnogo toga nije jasno. Ali, dobro, nadamo se da će sada gospodin Šarčević, kada je zauzeo svoje mesto početi u mesto u telefon malo da gleda i u poslanike i što je još bitnije da učestvuje u diskusiji i da odgovara na pitanja poslanika.

Vi govorite kako vam je Zakon o autorskim delima, odnosno o autorskim i srodnim pravima izuzetno važan, međutim, izostaju vaši odgovori u diskusiji. To je ono što je karakterisalo i prethodnu diskusiju, kao i diskusiju po svim prethodnim zakonima. To možda jeste i najbolja slika srpskog društva, jer smo mi zemlja u kojoj se stalno otvaraju nekakve afere, ali se nikada nijedna afera, gospodine Šarčeviću ne zatvara. Vi znate koliko je plagijata pominjano tokom prethodnih godina.

Mislim da je sa tom inicijativom među prvima, još u onoj staroj Jugoslaviji krenuo Vojislav Šešelj. U poslednje vreme najpoznatija afera bila je svakako, verujem, sada sa već bivšim profesorom Pravnog fakulteta univerziteta u Beogradu, Stevanom Lilićem za koga je pouzdano utvrđeno da je izvršio plagijat, ali na žalost, nikada nije snosio bilo kakve ni krivične ni akademske sankcije i sve ostalo je na tim moralnim kritikama koje su pre svega iznosili srpski radikali.

Moje pitanje je - šta ćete vi učiniti kao čovek koji je nadležan za prosvetu, za obrazovanje, za visoko školstvo u Srbiji, da se sa takvom praksom konačno prekine? Dajte da jedanputa vidimo kraj bilo koje afere, ali da taj kraj bude jasan, precizan, čist i da nakon toga ne ostane više bilo kakva sumnja za sve one o kojima se govori da su plagijatori, da li jesu ili nisu.

Dakle, gospodine ministre, nažalost, ti pojmovi i autonomiju Univerziteta i samostalnosti u vršenju nekih funkcija se konstantno u našem društvu pogrešno shvataju.

Neki su još tokom 1990. godine i početkom 2000. godine, mislili da autonomija Univerziteta znači to da policija ne sme tamo da uđe, kao da je to država u državi, kao da je to Vatikan, pa imaju svoju vojsku i policiju, a ne shvataju da se to radi o autonomiji, pre svega intelektualnoj, dakle, vezano za njihov naučni rad i za neke druge stvari.

Vi prepoznajte, gospodine ministre, određene probleme u sistemu i ja bih razumeo to da ste vi ministar od juče, ali niste. Vi ste ministar već duži niz godina, mogu slobodno reći duži niz godina, tri godine, i vi ste imali više nego dovoljno vremena, pogotovo, imajući u vidu da kada smo dobili vašu biografiju, vas su nahvalili kao čoveka sa velikim životnim iskustvom u toj oblasti i vi niste, za razliku od nekih ministara kakvih ima, vi znate veoma puno, u vašoj Vladi koji su jadni tek kad postanu ministri u određenom resoru pokušavali da se upoznaju sa materijom kojom treba da se bavi. Mi smo valjda jedina zemlja na svetu u kojoj postoje ministri opšte prakse, pa si u jednom mandatu ministar energetike, u drugom mandatu si ministar saobraćaja, pa malo turizma, pa potpredsednik Vlade, dakle ljudi genijalci u ozbiljnim zemljama teško je naći dovoljno stručno lice i za jednog ministra, a kod nas vi imate ljude koji su bogom dani da vrše, valjda, posao ministra u svakom resoru.

Dakle, ministre, kada ćete krenuti sa izmenama sistema? Ne valja sistem, postoje problemi, vezane su vam ruke, ne možete da utičete, u redu, obezbedite zakonske uslove da ne biste prali ruke tako što kažete - ne mogu ja, drugi je odgovoran.

Dame i gospodo, gospodine Šarčeviću, pre svega da vam kažem da se slažem u potpunosti sa vama u vezi svih vaših kritika koje ste izneli vezano za bolonju i to što su uradili sa sistemom studiranja u Srbiji. Tu jeste, vi znate, naneta jedna ogromna šteta i šteta koja je nenadoknadiva za ove generacije koje su prošle i upliv velikog broja privatnih fakulteta je bio razlog i da se na državnim fakultetima značajno snizi način na koji se ocene dodeljuju, da kažem da se poveća ta tolerancija i da propusnost bude neuporedivo veća.

U vreme kada sam studirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, znate, neki studenti su odustajali na trećoj i četvrtoj godini, jer pojedine predmete nisu mogli da polože. Čini se da je sada mnogo bitnija upornost i da ko god dovoljno vremena provede i dovoljno puta prijavi ispit da će ga na kraju i položiti, bez obzira na to o kom ispitu se radi.

Drugo jedno pitanje sam hteo da vam postavim. Vi ovde navodite u obrazloženju zakona da je, naravno, cilj usaglašavanje sa evropskim direktivama. Kakav je, gospodine ministre, vaš stav povodom saopštenja zemalja Višegradske grupe, a to su, podsećam, prijateljske zemlje, radi se o Mađarskoj, sa kojom izuzetan odnos imamo, Češka, Poljska, Slovačka, koje su rekle da u idealnoj situaciji Srbija pre 2027. godine neće ući u EU? Do danas je taj neki datum, koji je idealni scenario predviđao, bio 2025. godina. Dakle, potpuno je jasno, i to znate i vi i mi, da idealnog scenarija za Srbiju nema, mada je idealan scenario, i to da kažem, za SRS da nikada ne uđemo u EU, ali da se državno rukovodstvo Republike Srbije što pre opredeli za saradnju sa prijateljskim državama, završavam, u prvom redu Ruskom Federacijom, Kinom i svim drugim zemljama sveta koje od nas ne traže da priznamo nezavisno Kosovo i koje žele saradnju na ravnopravnim osnovama.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, čini mi se da je i kod vas malo opalo interesovanje da ulazite u diskusiju sa poslanicima, a svakako i kod poslanika je opalo interesovanje, pogotovo kod poslanika vladajuće koalicije. Trenutno je u sali 10 poslanika SRS i devet poslanika SNS. Ne znam zašto je došlo do toga da se više ne javljaju za reč, jutros su bili veoma aktivni i ne bih želeo da neko pomisli od građana Srbije koji gledaju današnju sednicu da…

Budite strpljivi, gospodine Arsiću, vi ste uvek tako nestrpljivi kada ja govorim, prosto ću pomisliti da je to zbog mene.

Učite vi nekog drugog, gospodine Arsiću, a dok ja govorim vi se pridržavajte Poslovnika i nemojte da me prekidate.

I opominjite ove što sam ih razbudio sad kad sam rekao da ih je samo devetoro, pa su počeli da dobacuju. Mislim da bi to bilo mnogo bolje sa vaše strane.

Amandman koji sam podneo na član 14. Predloga zakona o izmenama i dopunama ovog zakona odnosi se na originalni član 47. i mojim amandmanom sam tražio da se briše taj kompletan član, jer mi iz SRS smatramo da nije dobro da se na ovaj način zakon menja, da treba doneti nov kompletan zakon i da ne sme, kao što je kod vas, nažalost, uobičajeno, možda ne i jedini, ali osnovni razlog za donošenje ovog zakona biti to što želite da što pre ispoštujete direktive EU.

Hvala vam, gospodine Arsiću, što ste me samo dva puta prekinuli, obično ste mnogo gori po tom pitanju.

Dame i gospodo narodni poslanici, koliko vidim, poslednji amandman koji sam podneo na ovaj član i to je i prilika da se napravi mali zaključak vezano za ovaj zakon.

Srpska radikalna stranka neće, gospodine Šarčeviću, glasati za ovaj zakon. Čujem za neke, to nije iznenađenje. Naravno da nije. Nećemo glasati iz mnogo razloga. Mi smo ih naveli i tokom rasprave. A za mene mislim, ipak onaj koji ostaje najbitniji je taj što je i dalje osnovni razlog za donošenje ovakvih zakona i to vidimo od zakona do zakona. Takav je slučaj bio i za prethodne zakone u ovoj objedinjenoj raspravi, ta želja Vlade da se što pre približi EU i da što pre zakonodavstvo u Srbiji uskladi sa evropskom regulativom i njihovim direktivama.

Što se pre srpski narod i Vlada Republike Srbije oslobode, da kažem, te zablude zvane EU, i što pre prestanete da obmanjujete građane Srbije da će živeti bolje kada budemo članovi EU, utoliko bolje i za nas i za vas. Potpuno je jasno da Srbija neće, makar narednih 10 godina ući u EU, a čini mi se da se ta, kako koja godina prođe, da se tako ta granica pomera.

Vi ste, gospodine Šarčeviću, kao i ostale vaše kolege u Vladi dužni, pre svega, da vodite računa o interesima građana Srbije, i vi veoma dobro znate da se interesi EU tome suprotstavljaju.

Oni u Srbiji vide tržište za svoje proizvode i vide izvor jeftine, a izuzetno kvalifikovane radne snage u čije obrazovanje i usavršavanje nisu uložili apsolutno ništa. Zbog toga mene ne raduje to vaše približavanje, ne raduju me ti vaši navodni uspesi, jer što vas više tapšu po ramenu, što je uspešnija, po njihovim kriterijumima, Vlada Republike Srbije, to je manje stručnjaka u Srbiji i to se ovde teže živi.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo danas imali priliku da u okviru ove objedinjene rasprave čujemo svašta, da slušamo o svemu i svačemu i rekao bih najmanje o onome što je tema dnevnog reda, kao da je danas bila neka slobodna tema, pa su učesnici uglavnom predstavnici vladajuće koalicije koji su do sada govorili pokušavali da govore o uspesima svoje vladavine. Naravno, bilo je tu i grešaka. Govoriću i ja. Iskoristiću priliku, kada su oni o tome govorili, da i ja o tome kažem po neku reč.

Pre svega, izneo bih jednu principijelnu primedbu koja je vezana ne samo za ove sve zakone koji su danas na dnevnom redu, već je to nešto što se generalno odnosi i na druge zakonske predloge koje imamo u Narodnoj skupštini. Kada čitate ove predloge zakona i čitate razloge za donošenje zakona, ono što je za vas osnovni razlog donošenja svih zakona je, po pravilu, usklađivanje sa direktivama koje dolaze iz EU.

Vi i danas usklađujete zakone sa direktivama EU, a to po mom mišljenju nije dobro iz nekoliko razloga, pre svega zbog toga što vi nikako da shvatite da Srbija ne samo da nije član EU, nego je potpuno izvesno da Srbija neće postati član EU.

Potpuno je sigurno da i ne moramo da brinemo za narednih 20, 30 godina, dakle, tu smo potpuno bezbrižni, ali je pitanje da li ćemo čak i nakon tih 20 ili 30 godina postati članovi EU.

Ako se setimo onoga što je obećavao DOS-ov režim, a vi koji ste danas na vlasti ste ideološki ne samo klonovi, nego i naslednici njihove politike i dobar deo vladajućih stranaka čak je bio u vlasti sa DS, iako se toga danas ili nerado sećaju ili ne sećaju, tada ste građanima Srbije obećavali da ćete već 2005. ili 2006. godine Srbiju uvesti u EU.

Umesto toga, dobili smo pljačkašku privatizaciju, dobili smo situaciju u kojoj je nastala krilatica da svaka mafija ima svoju državu, a da samo u Srbiji mafija ima svoju državu, a prethodno znači da svaka država ima mafiju.

Mi smo potpuno sigurni, i to je očigledno iz onoga što govore predstavnici najznačajnijih zemalja EU, da neće dolaziti do daljeg proširenja. To ste čuli direktno od Emanuela Makrona, koji kaže da dok se ne definišu odnosi između zemalja članica EU, da nema ni govora o proširenju. Čak je i Turska prihvatila, nakon decenija provedenih u statusu kandidata za EU, da od tog prijema nikada neće biti ništa, a nažalost, režimi u Srbiji, evo i posle punih 19 godina, proevropski režimi ne mogu da shvate da za Srbiju evropska budućnost ne postoji.

Da li je vama problem to što ste toliko dugo obmanjivali građane sa tom navodno svetlom evropskom budućnošću i što ste sve probleme koje imamo u državi i vašu nesposobnost da bolje organizujete i državne službe i da poboljšate život građana u Srbiji, uvek opravdavali tako što kažete - kada uđemo u EU, onda će biti bolje, ali je problem, nikako da uđemo? Te 2005. godine, pa 2017, pa 2019, pa 2025. godine, ali onda dođu vaši nazovi prijatelji sa zapada i kažu lepo da od toga nema ništa.

Drugi problem je to što propise koje usklađujete, neki su u međuvremenu, to radite sa velikim zakašnjenjem, i to tolikim da su neki u međuvremenu i u EU doživeli određene izmene, pa ćemo mi zakone koje danas donosimo i propise koje danas menjamo biti prinuđeni za neko ne toliko dugačko vreme, odnosno u kraćem vremenskom roku da donosimo ponovo.

Bolje bi bilo ili da budete ažurni ili da lepo sačekate, pa da odradite čitav posao istovremeno, a najbolje i najpametnije od svega bi bilo da priznate da od EU nema ništa, da se mi kao država okrenemo sopstvenim interesima. Čak su i predstavnici vladajuće koalicije govorili o prednostima slobodne trgovine i koristi koju će imati građani Srbije od potpisivanja sporazuma o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom unijom. I mi se slažemo i mi smo veoma srećni što ste konačno shvatili ono što mi iz SRS propagiramo 30 godina. Neki su, doduše, shvatili pa zaboravili, pa sad opet shvataju, ali dajte onda budite u nekom trenutku dosledni do kraja.

Mi smo imali prilike da slušamo dosta toga o problemu televizija koje nelegalno posluju i emituju svoj program u Srbiji, iako se za tu delatnost nisu registrovali u skladu sa važećim zakonodavstvom.

Ja ću vas podsetiti, gospodine Šarčeviću, još u vreme kada vi niste bili ministar, možda se tada niste bavili politikom, možda tada niste pratili, da je još u to vreme SRS govorila o tome da te televizije nelegalno emituju reklame, da je potpuno javno, jer vi na njihovim sajtovima možete naći cenovnik koliko košta sekunda, da to nisu programi koji se samo reemituju za srpsko tržište i nekada su čak ti kanali imali reklame na mađarskom i na nekim drugim jezicima.

Jedan od onih koji je na samom početku izneo taj problem je vlasnik SOS kanala, koji je čak zbog toga jedno vreme bio isključen iz SBB-a, imao ogromnih problema zbog toga i vi razumete taj problem, znate taj problem, ali nažalost, izostaje bilo kakva reakcija države.

Vi dovodite u nejednak položaj ljude koji posluju u skladu sa zakonima Republike Srbije, koji plaćaju porez Republici Srbiji, od kojih i vi obavljate svoje funkcije, od kojih i vi radite ono za šta ste izabrani.

Moje pitanje je za vas – dokle ćete vi samo razumeti problem i kada ćete neke konkretne korake da preduzmete? Da li od vas EU traži vladavinu prava? Traži. Evo, moj predlog je da krenete tako što ćete pogasiti sve te kanale koji nelegalno posluju u Srbiji, pa kad već šaljete izveštaj EU, pošaljite izveštaj – evo, u skladu sa vašim instrukcijama o vladavini prava, mi smo zakone Srbije krenuli da primenjujemo i ukinuli kanale koji su nelegalno poslovali u Srbiji i na taj način nanosili štetu i onima koji rade u skladu sa zakonom, ali i budžetu Srbije i svim njenim građanima.

Čuli smo od ministra, on je rekao u svom izlaganju da ima puno ozbiljnih država u kojima, kako kaže, posebno ministarstvo se bavi autorskim pravima i industrijskom svojinom. To je malo zvučalo kao da se vi žalite. Da li je vama čudno kako ste rekli? To su vaše reči, da se vi bavite s ovim, ali to je trebalo rešavati u vreme formiranja Vlade ili da pripadne nekom drugom ministarstvu. Ako ste prihvatili da pripadne vama, onda nema više kukanja. Onda je to posao koji je u skladu sa Zakonom o Vladi i ministarstvima u vašem resoru i koji vi voljno ili nevoljno morate da obavljate.

Slušali smo u prethodnom periodu, odnosno od prethodnih govornika i o zaštiti glumaca o zaštiti njihovih autorskih dela, kako će to sada biti mnogo bolje. Ja vas pitam, gospodine ministre, šta je sa zaštitom autorskih dela baletskih umetnika? Da li ste čuli za baletske umetnike, šta je sa njihovim pravima? Njihovih prava nema. Reći ću vam zašto. Zato što ste vi baletske umetnike izbrisali iz registra umetnika. Postoje npr. cirkuski umetnici. To je za vas umetnost, ali baletski umetnici ne postoje. Izbrisali ste, izbrisali njihova prava, izbrisali mogućnost za beneficirani radni staž, toga više nema.

Pretpostavljam, ministre, da veoma često idete na operu, na balet i da ćete biti u nekoj od narednih godina u mogućnosti da vidite npr. jednu balerinu od 60 godina, jer beneficiranog radnog staža nema i možda će to biti još jedna od stvari zbog koje će bugarski turisti navaljivati u Beograd, pored one pevajuće fontane, koja je prestala da peva, ali to niko ne pominje, možda će dolaziti da vide i baletske umetnike koji nisu umetnici, a koji moraju, kako bi napunili 40 godina radnog staža, da rade do 60. godine. E, sad, ja ne znam da li je i to neka od direktiva EU, da se pojedinim umetnicima ukida status umetnika.

Slušali smo, gospodine ministre, i o uspesima koji se objavljuju i o tome kako je „Fajnenšl tajms“ proglasio Srbiju za prvaka sveta u investicijama.

Pre nekoliko dana slušali smo u jednoj raspravi kako imamo ministra inostranih poslova koji je takođe prvak sveta i najbolji ministar inostranih poslova i u istoriji Srbije, i to je sve bilo, dakle, o tome je bilo govora u okviru Zakona o zaštiti topografija poluprovodničkih proizvoda. Ja se sada pitam gospodine ministre, da li ste vi obavestili „Fajnenšel tajms“ da mi donosimo Zakon o zaštiti, odnosno izmene i dopune o Zakona o zaštiti topografija poluprovodničkih proizvoda i kako li će „Fajnenšel tajms“ tek reagovati kada vi ovaj zakon donesete? Znate.

Onda smo slušali o tome kako će ubrzo u Srbiji biti povećan minimalac, kako će on biti veći nego što je bio do sada i, kažu, neuporedivo veći nego što je bio pre dve, tri godine, citiraću - kada smo počeli da se bavimo povećanje minimalca i unapređenjem ličnih primanja. Vladajuća većina u manje više istom sastavu, dakle, gore dole, da li se poneko promenio nije ni toliko bitno, je na vlasti sedam i po godina. Ako se vi tek dve ili tri godine bavite povećanjem minimalca i unapređenjem ličnih primanja, šta ste, gospodo draga, radili prvih pet godina ili prvih pet godina odbacujete na onaj zakon kada ste zakonom smanjili primanja u državnim organima, kada ste 10% skinuli penzionerima, kada ste zabranili zapošljavanje, pa tih prvih pet godina otpisujete na borbu protiv povećanja ličnih dohodaka i borbu protiv unapređenja ličnih primanja, a sada ovaj valjda naredni petogodišnji ciklus ide u nekom drugom pravcu.

Gospodine ministre, jedan od predloga članova koji je, ne znam zašto izazvao posebnu pažnju kao nešto dobro, u ovom zakonu o izmenama i dopunama Zakona o patentima gde ste dodali odredbu po kome u slučaju gde se reguliše postupanje nadležnog organa u slučaju da podnosilac prijave umre za patent i sada je određeno da u tom slučaju nadležni organ prekida postupak, jer kaže – ne zna nadležni organ ko je naslednik, eventualni naslednik tih prava, da li je on zainteresovan da nasledi imovinska prava onoga ko je podneo zahtev za određeni patent. Mislim da je prethodno rešenje bilo bolje. Ne vidim razlog da se taj postupak prekida. Bolje da postupak teče, jer ono što je osnovana pretpostavka je da će naslednici biti zainteresovani da u okviru nasleđivanja, kao što se to obično i radi, budu naslednici i tih određenih prava.

Imate, pošto volite, ne znam ko vam piše ova obrazloženja… Sačekaću da ministar završi telefonski poziv, možda je nešto bitno. Ako je „Fajnenšel tajms“, ja ću sačekati. Hvala.

Dakle, obrazloženje za član 6. predloga zakona koji propisuje kako će se određivati naknada zaposlenom za pronalaske iz radnog odnosa i vi tu kažete – predlagač napominje da je predlog kriterijuma za određivanje naknade odmeren i demokratski, zamislite demokratski, te da uvažava interese poslodavca i zaposlenog.

Šta, gospodine ministre, u ovom slučaju znači da je predlog zakona demokratski, da li se rešava glasanje, da li se rešava referendumom? Dakle, ovo je izraz koji apsolutno nikakve veze nema sa članom zakona kojim vi pokušavate da obrazložite ovo rešenje. Dakle, vi, kao potpisnik ovog predloga zakona, ili neko ko zastupa Vladu Republike Srbije morate voditi računa o tome na koji se način obrazlaže i nije dovoljno samo lepiti te izraze koji su popularni.

Dosmanlije su imale jedno vreme omiljeni izraz – transparentno, pa im je sve bilo transparentno, dok im nismo objasnili da to na srpskom jeziku znači – providno. Vrlo brzo su oni postali provodni građanima Srbije i te bajke koje su pričali. Međutim, vi u mnogome podsećate na njih, pa se i vi često koristite izrazima kojima na ovom mestu apsolutno nema mesta. Hvala.

Gospodine Milićeviću, koliko shvatam, danas replika traje tri minuta i dve sekunde. Ono što je uobičajeno, što stoji u Poslovniku jeste da traje dva minuta. Nemam problem sa tim da vi produžite dok god to činite na isti način za svakog govornika.

Smatram da niste imali ni razloga, niti prava u skladu sa Poslovnikom da date repliku prethodnom govorniku. Nisam pomenuo niti njega, niti vladajuću stranku, niti bilo kog funkcionera vladajuće stranke, a on kako kaže prepoznao se u tome što sam ja rekao da smo u prethodnom delu rasprave čuli sve i svašta. On se prepoznao u sve i svašta i dodelio sebi pravo na repliku.

Maločas smo čuli da je otvoren, kako kažete, velelepni Trg Republike uz prisustvo 300 umetnika. Možda je bilo umetnika, ali baletskih umetnika nije bilo, jer ste ih ukinuli.

Ukinuli ste status umetnika i mene čudi zašto su oni uopšte pristali. Mislim da je ono što su trebali da urade, da makar iz protesta odbiju da se pojave na takvom nekom događaju, i da makar na taj način ukažu na status koji imaju u društvu.

Dakle, nemojte da izmišljate replike tamo gde ih nema, nema potreba, ova rasprava je išla u jednom veoma lepom tonu. Evo, i ministar je sada dobio informacije o saradnika, pa će se javiti, evo javlja se da nam saopšti.

Dakle, svo ovo ide po prilično lepo, ali dajte da ipak malo poštujemo i Poslovnik, samo još jednu stvar da dodam gospodine Milićeviću da to ne zaboravim. Prethodnik je govorio o tome kako su predstavnici bivšeg režima voljom naroda smešteni na smetlište istorije, ako sam dobro razumeo. Da li je tako? Ali, vaš je problem što vi osim dela tog režima, i to kako mi se čini, sad to je manji deo, vi imate mnogo onih kojih su se nekako iskobeljali sa tog smetlišta istorije, pretrčali u redove vaših koalicionih partnera ili pretrčali direktno u redove vaše stranke. E, sad kako su ti ljudi dobri koji su direktno sprovodili politiku DOS-a bili ministri, bili poslanici, bili direktori javnih preduzeća, dakle, nisu bili neki nemi posmatrači koji ni na šta nisu uticali. Kako oni nisu valjali tada, kako njihova politika nije valjala tada, ne valja ni danas, a dobri su kada su predstavnici SNS. E, to je suština. Tako se odričete koalicionih partnera, učinite to javno, recite ne valja taj, taj, taj, navedite stranke, navedite pojedince, ali ako se odričete, onda niko od njih ne valja. Nije valjala politika, ne valja niko od njih.

Dame i gospodo, gospodine ministre, ja se nadam da ćete ipak sa malo više interesovanja saslušati nas iz opozicije, nego što ste obratili pažnju na vaše kolege iz vladajuće koalicije. Mi smo saslušali sa pažnjom vaš govor i vi ste govorili o tome koliko je važno što pojedine zemlje povlače priznanje nezavisnosti Kosova. Vidi se da opet svi putevi srpske politike, na ovaj ili na onaj način, vode ka Kosovu i Metohiji. Vi, kao i drugi predstavnici državnih organa, treba da koristite taj ustavni i zakonski naziv, dakle, Kosovo i Metohija, a ne Kosovo. Kosovo je za one koji smatraju da je to nezavisna država, a za nas, ja pretpostavljam da i vi spadate u taj krug ljudi koji nikada neće priznati nezavisnost Kosova na ovaj ili onaj način, mora se insistirati na tom izrazu.

Stvorena je, nažalost, ta nekakva slika u srpskoj javnosti kako je ogroman broj država i veći deo država na svetu priznao nezavisnost Kosova. To nije tačno kada pogledate po broju stanovnika, ni po jačini ekonomija i za nas je Kosovo nešto čega se ničega nećemo odreći.

Nekoliko puta ste ponovili, a i drugi predstavnici Vlade Republike Srbije da te države koje povuku priznanje jačaju našu pregovaračku poziciju. Ono što mene brine je to što se u poslednje vreme nekoliko puta čulo da ne može Srbija da prizna nezavisnost Kosova da ne dobije ništa, jer praktično ispada da mi jesmo spremni kao država na neku trgovinu, ali da cena koju nam nude u ovom trenutku nije adekvatna. Ta cena i to što oni nama nude je ništa.

Vi ste govorili o Briselskom sporazumu. Rekli ste da je povlačenje ovih taksi koje su uvedene uslov da se nastave pregovori. Imam za vas, gospodine Dačiću, nekoliko pitanja. Prvo pitanje je – zašto ispunjenje onoga iz Briselskog sporazuma, u prvom redu mislim na Zajednicu srpskih opština, zašto i to nije jedan od uslova za nastavak pregovora? Ako se ne varam, pre punih šest godina je potpisan Briselski sporazum. Jednu obavezu je imala ta strana druga da ispuni. Oni tu obavezu nisu ispunili i ne samo to, već čak ni mi više ne postavljamo to kao uslov. Ako mi ne postavljamo, kako možemo očekivati da onda bilo ko drugi o tome govori i kako možemo očekivati, što je mnogo bitnije, da bilo ko drugi očekuje da se bilo šta u našem interesu u budućnosti ispuni?

Drugo pitanje. Predsednik Vlade Ana Brnabić, tražim tačan datum, 27. novembra prošle godine obavestila građane Srbije da je poslala formalni zahtev Sekretarijatu CEFTA za konsultacije u okviru Zajedničkog komiteta. Kaže, oni imaju 90 dana rok da se to reši kroz konsultacije i da nakon isteka tog roka Srbija Arbitražnom sudu CEFTA upućuje formalni zahtev, jer, kaže, moraju se poštovati međunarodni sporazumi, mora se poštovati CEFTA sporazum, a kao što vidimo od tog 27. novembra, ne da je prošlo 90 dana, već je prošlo neuporedivo više, 300 dana je prošlo, ali niko to više ne pominje.

Moje pitanje konkretno, gospodine Dačiću, da li je u skladu sa onim što je predsednik Vlade Ana Brnabić obećala građanima, da li je ikad podnet taj zaista zahtev Arbitražnom sudu CEFTA ili nije? Da li je to izjava u tom trenutku namenjena samo domaćoj javnosti, zamajavanju građana Srbije ili ste formalno zahtev zaista podneli? Ukoliko jeste, moje pitanje – kada ste ga podneli i u kojoj je fazi taj postupak, da li je bilo šta urađeno po tom postupku?

Što je najgore, međunarodne institucije, od tog Interpola, pa nadalje, ne poštuju zahteve Srbije. Oni ne poštuju naše poternice. Po crvenim poternicama Srbije se ne postupa, ne jedanputa, već ko zna koliko puta. Možda ste vi brojali koliko se puta dogodilo da neko ko je uhapšen po poternici iz Srbije bude pušten na slobodu, jer oni ocene da naše poternice ne vrede, da ne zadovoljavaju uslove, da nemamo dovoljno dobar ugled, i to jednostavno odbace.

Još jedno pitanje je, kako pregovarati sa onima koji od obaveza koje su do sada prihvatili ništa nisu ispunili? Jedan od prethodnih govornika je govorio o tome da ste vi imali garanciju NATO pakta da predstavnici prištinskih vlasti sa dugim cevima, odnosno njihovih oružanih snaga, bezbednosnih, kako god ih nazovete, neće ući na teritoriju severne četiri opštine. Gde su te garancije? Pokazalo se da garancije kada se radi o garancijama datim nama, ne vrede. Ako, do sada ništa što je potpisano nije vredelo, o kakvom sporazumu možemo pričati u budućnosti kada je potpuno jasno i najbolji sporazum da potpišete, šta god da vam obećaju, šta god da potpišu, ko će to sprovesti i ko će ih na to naterati kada Međunarodna tzv. zajednica, a u stvari njihovi partneri sa zapada, a naši neprijatelji to jednostavno ne traže od njihove strane.

I konačno, vi ste videli ja pozdravljam potpisivanje tog sporazuma o slobodnoj trgovini sa evro-azijskom unijom, ali ste videli koliko je oštra bila reakcija zapada. Vi kažete, to je interes Srbije. Ja se slažem. Pa naravno da je interes Srbije slobodna trgovina sa zemljama evro-azijske unije, ali ako je to interes, što trčimo ka Evropskoj uniji? Evropska unija se zalaže za slobodu trgovine, ali tako što ćemo mi u Srbiji kupovati slobodno njihove proizvode, a kada je sloboda trgovine u tome da mi nešto proizvedemo i izvezemo, e onda oni kažu ne može. Onda dobija država packe, kažu vodite računa o evropskoj budućnosti. I vi to kao iskusan političar potpuno sigurno možete dobro da prepoznate.

Srbija nema evropsku budućnost. Treba imati hrabrosti i reći to građanima. To otvoreno poručuju najuticajnije zemlje EU. Britanija kao osnivač EU je napušta. Jedna moćna zemlja ne može da ostvari svoj interese na najbolji način. Kako ćemo ih ostvariti mi koji ne daj Bože i da za 30 ili 50 godina uđemo u EU, ako bude postojala, kakav ćemo mi uticaj imati na politiku EU? Apsolutno nikakav.

Povređen je član 107, gospodine Arsiću, dostojanstvo Narodne skupštine.

Mene zaista čudi da niste reagovali. Prethodni govornik je, hvaleći vašeg kandidata i nabrajajući šta je to dobro, posebno istakao dve stvari. Jednu stvar da gospodin Marinović nije član SNS…

(Ljiljana Malušić: Naravno.)

… i drugu stvar da nikada nije bio u politici. Vi kažete – naravno. Gospođa koja je prethodno govorila i dalje na tome insistira.

Pitam vas – kakvi ste vi to u SNS… (Isključen mikrofon.)

Gospodine Arsiću, prekršili ste član 27, koji kaže da je predsedavajući Narodne skupštine dužan da sednicu vodi u skladu sa Poslovnikom. Aktuelni Poslovnik kaže da poslanik koji se javi da ukaže na povredu Poslovnika, što sam prethodno učinio, treba da citira koja je odredba povređena i da je navede, ja sam rekao da je to član 107, i da ima pravo da u trajanju do dva minuta objasni na koji način… (Isključen mikrofon.)

Gospodine Arsiću, do dva minuta imam da obrazložim na koji način je povređen Poslovnik, do dva minuta. Ni prvi, ni drugi put mi niste dozvolili, već ste me prekinuli posle 30 sekundi. Dakle, omogućite mi to malo prava što Poslovnik daje. Možda meni malo duže treba da objasnim na koji način je Poslovnik, ali to je okvir koji ste vi opredelili…

(Predsedavajući: Koju sad povredu Poslovnika imate, kolega Šaroviću?)

Vi nemate pravo da mi pre isteka ta dva minuta oduzimate reč i uskraćujete…

(Predsedavajući: Sami ste rekli – do dva minuta.)

… poslovničko pravo da objasnim na koji je način Poslovnik povređen. Možda ću ja u drugom minutu stići do poente, pa ćete i vi shvatiti.

(Predsedavajući: Molim vas, član koji sam povredio?)

Rekao sam vam prethodno. Nemojte me konstantno prekidati. Čl. 107, 104. i 27. Da li treba još?

Dakle, ne možete vi mene samoinicijativno prekinuti ili zato što vam se ne sviđa način na koji obrazlažem. Budite toliko strpljivi, dva minuta svega, nije to mnogo. Ako smatrate da je mnogo, promenite Poslovnik, skratite na 60 sekundi, na 30 sekundi, na tri sekunde, pa u jednoj reči to da objašnjavam, ali dajte dok je taj Poslovnik, poštujte i nas kao predstavnike opozicije koji sedimo ovde i poštujte sami sebe, jer to je vaš Poslovnik. Imali ste kada da ga promenite.

Dakle, povređeno je time dostojanstvo Narodne skupštine, jer je prethodni govornik rekao da kandidat nije bio u politici. Nije politika i nije to što je neko narodni poslanik prljavo samo po sebi, pa da ga eventualno, ako je neko bio u politici, bio narodni poslanik, bio predstavnik građana, to diskvalifikuje da vrši neku dužnost.

Vi ste, kao predsedavajući, bili dužni na to da reagujete, jer time štitite i sebe i Narodnu skupštinu kao instituciju. Niste prekinuli nju, a prekidate mene i meni pokušavate da držite predavanja. Jedanputa prihvatite svoju grešku. Nije to način na koji se obrazlaže. Ne može biti kvalitet to što neko nije član političke stranke. Da li je to sramno? Da li je to protivzakonito? Da li je to moralno… (Isključen mikrofon.)