NEMANJA ŠAROVIĆ

Srpska radikalna stranka

Rođen 28. decembra 1974. godine u Beogradu.

Završio je Prvu beogradsku gimnaziju, a potom je diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu. Pre ulaska u politiku je godinu i po dana radio kao pripravnik u jednoj advokatskoj kancelariji i dve i po godine u Prvom opštinskom sudu.

Godine 2004. izabran je za člana Predsedničkog kolegijuma i Centralne otadžbinske uprave Srpske radikalne stranke, a iste godine je postao poslanik u Narodnoj skupštini. Takođe je bio i odbornik SO Stari Grad. Otkriveno je da je Šarović 2005.godine, kao Beograđanin i odbornik SO SG, naplatio od skupštine 1.639.088 dinara na ime putnih troškova za relaciju Beograd – Vranje, gde je odlazio kao koordinator SRS-a za Pčinjski okrug. Narodni poslanik bio je u sazivu od 14. februara 2007. do 2008. godine.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.

Osnovne informacije

Statistika

  • 218
  • 0
  • 212
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Uzgoj krznašica/ zabrana uzgoja i ubijanje životinja

čeka se odgovor 7 meseci i 27 dana i 18 sati

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukoli...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 5 meseci i 29 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 8 meseci i 17 sati

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 24.04.2019.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj saziv Skupštine polako postaje, rekao bih, specifičan po tome što gotovo nikad pred narodnim poslanicima nije resorni ministar i ono što je nekada bio izuzetak da nekada resornog ministra koji je valjda najstručniji, trebalo bi da je najstručniji za datu oblast, eventualno na kratko zameni neko od kolega. Mi smo suočeni s novom praksom da nam stalno dolaze ministri čiji to nije resor i koji se, realno govoreći, ne razumeju mnogo u sve to.

Vi, naravno, pokušavate da nas ubedite da postoje ministri opšte prakse, ljudi koji su valjda stručni za sve, i to jeste u skladu sa tom tendencijom da od saziva do saziva pojedini ministri menjaju resore, pa možda možemo očekivati da i Zoran Đorđević u narednom mandatu bude ministar građevine. Ako može Rasim da menja od saziva do saziva ministarstvo, kao i još neki drugi, onda valjda može i on.

Što se samog zakona tiče, odnosno da budem precizan, Predloga za izmene i dopune Zakona, opet u obrazloženju imamo mnogo nekih lepih želja, opet čujemo kako će to dovesti do ekspanzije gradnje, kako će se brže dobijati dozvole, kako će dotrčati investitori sa svih strana. Međutim, to može možda obmanuti nekoga ko se ne bavi ozbiljno politikom i ko ne zna da je ovo sve već pisalo prethodni put kada ste menjali i dopunjavali ovaj zakon, a isto to tvrdili kada ste taj zakon donosili.

Da podsetimo, pre svega, građane Srbije, tada je rečeno da je problem građevinskih dozvola rešen, da će od sad svi objekti imati građevinske dozvole, da će one biti izdavane za 28 dana najduže i da će to značiti veliko olakšanje za sve građane Srbije. Svako ko u Srbiji želi da gradi zna da to apsolutno nije tako, osim ukoliko se radi o nekom državnom projektu, pa to narede iz određenog ministarstva, ili ukoliko se radi o nekom stranačkom projektu, pa jedna od vladajućih stranaka naredi da se na volšeban način brzo izda dozvola. Ukoliko to nije takav slučaj, apsolutno je nemoguće, i to tvrdim, da običan građanin, u skladu sa zakonom, dobije dozvolu u tom zakonskom roku od 28 dana.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 18.04.2019.

Evo, prvo pa muško, gospodine Milićeviću, odmah ste naleteli na mene. Ja bih u ime poslaničke grupe SRS najpre vama da poželim dobrodošlicu i dobro zdravlje.

Što se tiče predloga koji sam uputio, on se tiče utvrđivanja činjenica vezanih za ubistvo i političku pozadinu ubistva Zorana Đinđića. Već dugo godina koliko je prošlo od njegove smrti, konstantno i tada vladajući DOS, ali i danas vladajuća većina pokušava Srbiji da nametne nekakvo političko nasleđe Zorana Đinđića.

Ne bi to nama ni smetalo kada bi se te priče bazirale na istini. Međutim, tu se radi o najgorim mogućim podmetačinama. Kada kažete Zoran Đinđić, ono na šta mi srpski radikali prvo pomislimo, to je bombardovanje Srbije za koje je on insistirao da se nastavi, to je pljačkaška privatizacija, to su Janjušević i Kolesar, to je, kako se beše zove, onaj što su ga zvali „lakirana bubašvaba“, isto je bio istaknuti član Đinđićevog kabineta i mnogi drugi.

Svi žele da se očešu o mrtvog Đinđića i da na njemu profitiraju, ali niko ne želi da zaista utvrdi šta se dešavalo, ko je imao interes za njegovu likvidaciju, a znamo veoma dobro da se čak i odmah nakon ubistva govorilo o tome da oni koji su nosili njegov kovčeg, da su zapravo oni bili umešani i da su oni i politički i na svaki drugi mogući način najviše profitirali od njegove smrti.

Vi ste u svojoj nemoći, tu govorim pre svega o ovim kvazidemokratskim i evropski orijentisanim strankama, u svojoj nemoći, u svom besu, optuživali čak i predsednika SRS i čitavu SRS da smo mi stvarali atmosferu u kojoj je likvidiran Đinđić, a zapravo je ono što je Vojislav Šešelj rekao na svom odlasku, a to je da će Đinđić završiti na dnu duboke i mutne reke bilo samo, može se reći, sociološka studija. To je bilo zapažanje na osnovu aktuelne situacije, jer je Đinđić bio taj koga je mafija dovela na vlast i to je bilo vreme kada se govorilo da svaka država ima svoju mafiju, a da samo u Srbiji mafija ima svoju državu.

Mi znamo da su oni koji su kasnije optuženi da su ubili Zorana Đinđića i oni koji su, evo završavam, ga streljali imali i policijske značke i da je njima i današnji narodni poslanik i tada visoki funkcioner DS i šef poslaničke grupe u Skupštini Narodne skupštine bio taj koji je navodne njegove ubice dovodio, odnosno njegovim ubicama dovodio ženu i decu u zatvor.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 18.04.2019.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je još jedna tema o kojoj svi predstavnici vladajuće koalicije rado pričaju. Međutim, ono što uporno odbijate je to da se bavite na jedan jedini adekvatan način, a to je da činjenice vezano za izbore, vezano za nepravilnosti utvrdi anketni odbor Narodne skupštine Republike Srbije.

Može neko reći da postoje drugi organi koji su ovlašćeni u skladu sa zakonom da se time bave, međutim činjenica je da ti drugi organi policija, sudovi i tužilaštvo koji imaju mogućnost da se bave nepravilnostima i krađom prilikom izbora, do sada ne samo u ovom poslednjem mandatu, već uopšte od nastanka, odnosno od uvođenja višestranačja ponovnog u Srbiji, da nikada tu svoju funkciju nisu ispunili.

Jedini način, ukoliko zaista želite da se te činjenice rasvetle, da vidimo ko je krao, da vidimo ko je prešao cenzus, a ko nije, da vidimo koga je Skot na silu ugurao u Skupštinu, govorim o američkom ambasadoru Skotu, jedini način je da se formira anketni odbor, koji bi bio sastavljen od predstavnika različitih političkih stranaka.

Smatram da svako ko se bavi politikom ima interes, najviši mogući interes da utvrdi činjenice, odnosno da učestvuje u njihovom utvrđivanju i da na taj način spreči da se i ubuduće na nekim narednim izborima, kada god oni budu bili, nakon izbora govori o krađi.

Sve izbore, prethodna tri ili četiri ciklusa i praktično sve one od petooktobarske buldožer revolucije, obeležile su priče o nepravilnostima, priče o izbornim krađama, o nevažećim listićima, to je nešto što je obeležilo i dolazak Tomislava Nikolića na vlast.

Podsetiću vas i to da je DOS režim 2000. godine, odnosno njegovi čelnici, kada su upali u Narodnu skupštinu Republike Srbije, kada su je zapalili, da su zapalili izborni materijal da bi sprečili da se bilo kada u budućnosti na validan način utvrdi da Koštunica nije pobedio u prvom krugu izbora. Činjenica je bila da nije, uprkos tome drugi krug nije održan i od tada, pa do danas nastavlja se od izbora do izbora da imamo nepravilnosti.

Da li će izbori biti sada ili će biti početkom naredne godine, potpuno je svejedno. Mi iz SRS insistiramo da uslovi za izbore budu fer i demokratski, da izbori i sam izborni dan, izborne radnje budu sprovedene u skladu sa zakonom, ali što je najvažnije da se više nikada ne desi nakon izbora da nakon zatvaranja biračkih mesta i objavljivanja od strane RIK, npr. da lista Dveri – DSS nije prešla cenzus, da njih okuplja američki ambasador Skot, da poziva državno rukovodstvo i da kaže da se ta lista, kao i lista Čeda-Čanak-Tadić mora naći u novom sazivu Narodne skupštine.

Deveto vanredno zasedanje , 17.07.2018.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo i ja sam hteo malo da postavim neko pitanje oko vladavine prava. Prethodnik je dao možda i dobar uvod. On pita zašto Vojislav Šešelj nije odgovarao zbog toga što je, kako kaže, najavljivao ubistvo Zorana Đinđića? A što bi i odgovarao? Ne može neko odgovarati zbog toga što vidi ono što je očigledno. Postoji poslovica koja kaže – Ko se mača lati, od mača i strada.

Zoran Đinđić je bio glava mafijaške hidre u Srbiji. To je vreme u kome je takođe rečeno da svaka država ima svoju mafiju, jedino u Srbiji mafija ima svoju državu. Vi kada pričate o nekim ljudima, govorim mom prethodniku, treba pre svega da se setite toga da su oni heroji Petooktobarske buldožer revolucije, da ste vi na krilima tih kriminalaca dolazili na vlast, da ste otimali puške, evo, nekoliko stotina metara odavde u policijskoj stanici Stari grad u Majke Jevrosime, da ste sa tim ljudima upadali naoružani u državne institucije, da ste tim ljudima omogućili da vrše razne poslove po Srbiji, da asfaltiraju, da kupuju, praktično da naprave najveću moguću ekspanziju svojih kriminalnih poslova i onda se pitate, kad je došlo do toga da je očigledno da postoji nesloga oko podele tog pljačkaškog tela, onda se vi pitate kako je Vojislav Šešelj mogao najaviti da će Zoran Đinđić biti ubijen?

Znate, kada se mafija obračunava, onda uvek neko strada i to nije ništa novo. I za svakoga ko ima malo političkog, malo životnog iskustva, to nije novo. Drugo je pitanje, zašto vi tu političku pozadinu ubistva Zorana Đinđića niste utvrđivali kada je ubijen? Zašto ste tada od toga bežali, a danas 15 godina kasnije o tome pričate? Vi ste bili vlast. Zašto niste utvrdili političku odgovornost jednog od glavnih ideologa i perjanica DS, Čedomira Jovanovića, koji je ubicama, kako vi kažete ubicama Zorana Đinđića, u zatvor dovodio žene, decu i sve ostalo?

Prema tome, dajte prvo da vidimo ko je sve od čelnika DOS sa njima duvao u istu tikvu, pa ćemo onda da utvrđujemo odgovornost opozicionih političara. Mi od toga nismo nikada bežali. Vojislav Šešelj je u Haškom tribunalu dao iskaz o tome da ste imali bilo kakve indicije, bilo kakve mogućnosti, odavno bi ga vi optužili, a ovo je samo kuknjava, plač, labudova pesma.

Drugu stvar sam ja hteo da pitam gospođu Brnabić, odnosno gospođu Nelu Kuburović, ministra pravde, vezano za načelo zakonitosti u krivičnom pravu, vezano za vladavinu prava, vezano za retroaktivnu primenu blažeg, koji je to izuzetak, odnosno pravilo je da se uvek u krivičnom pravu na učinioca primenjuje blaži zakon.

Međutim, DOS-ov režim je imao potrebu da kreira neku svoju stvarnost. Imao je potrebu da dokaže neke stvari koje su bile nedokazive. Vođeni su politički procesi za neke atentate, vođeni su procesi u kojima je zapravo glavna meta bio Slobodan Milošević.

U jednom od takvih procesa je i osuđen Milorad Ulemek Legija za navodne zločine i krivična dela koja su izvršeni pre nego što je ukinuta smrtna kazna. Ono što nalaže jedini izuzetak od zabrane retroaktivnog važenja krivičnih zakona je to da se primenjuje blaži zakon na učinioca, bilo onaj koji važi u vreme izricanja presude, bilo onaj koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela.

U ovom slučaju, u vreme izvršenja krivičnog dela, bilo je moguće izreći smrtnu kaznu, ali je stav 4. istog tog član zakona propisivao da sud, umesto smrtne kazne, može izreći kao najtežu kaznu i kaznu zatvora u trajanja od 20 godina. Kada je promenjen zakon, uvedena je kazna od 40 godina…

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 12.04.2018.

Dame i gospodo, postaviću pitanje predsedniku Republike Srbije, predsedniku Vlade Republike Srbije i ministru pravde Neli Kuburović.

Prvo moje pitanje je da li su uopšte čuli da je juče Vojislavu Šešelju od strane ostataka Haškog tribunala izrečena drugostepena presuda? Možda su neobavešteni, mada ni to ne bi bilo neko posebno opravdanje, ali mislim da je još gore da su obavešteni i da su čuli, morali su čuti i dužni su bili da čuju za to, a da ćute.

Znate, nedopustivo je da državni organi Republike Srbije ne samo što ništa nisu učinili da građanin ove zemlje, dr Vojislav Šešelj, ne bude osuđen u Haškom tribunalu, a učinile su pogotovo prethodne vlade Republike Srbije mnogo toga da bude osuđen, ali je isto tako nedopustivo da oni ne reaguju ni na kakav način na takvu osudu.

Ova osuda, kao i prethodne osude Haškog tribunala i prethodne presude, pa čak i one oslobađajuće, nisu uperene protiv pojedinca, nego pre svega protiv Republike Srbije i protiv građana Republike Srbije.

Na samog Vojislava Šešelja ova presuda neće imati neko posebno dejstvo, ali će imati na Republiku Srbiju. Ova presuda je očigledno protivpravna, jer u skladu sa anglosaksonskim sistemom nije bilo moguće prvostepeno oslobađajuću presudu delimično ukinuti i preinačiti u osuđujuću. Ona očigledno nije zasnovana na činjenicama, ali će, siguran sam, imati posledice na Republiku Srbiju i na njene građane. Zašto? Ovom presudom kojom se Vojislav Šešelj osuđuje za ratne zločine, odnosno za podsticanje neizvršenja ratnih zločina podrazumeva da je u Srbiji i u Vojvodini bilo rata, da je bilo ratnog sukoba, da je bilo zaraćenih strana, a svi građani Republike Srbije znaju da to nije tako.

Ove koje dobacuju pozivam da se jave za reč, pa da kažu šta imaju. Lako je mrzeti Srbiju i vi to, gospodo iz DS, uporno dokazujete i zbog svoje političke inferioronosti i sterilnosti ste spremni da kažete bilo šta protiv svoje države ili nekog njenog građanina, pokušavajući da sebi priberete neki jeftin politički poen.

Iz Republike Srbije niko nije deportovan, nijedan Hrvat, nijedan građanin druge nacionalnosti. Niko nije proteran. Oni koji su otišli, otišli su dobrovoljno, jer su sa Srbima koji su proterani iz bivše jugoslovenske Republike Hrvatske menjali imovinu, overavali ugovore u sudu sa Srbima koji su proterani 1989, 1990 i 1991. godine, mnogo pre nego što je Vojislav Šešelj održao predizborni govor u Hrtkovcima i to je govor iza koga Vojislav Šešelj i SRS stoji i danas i spremni smo te reči da ponovimo na bilo kom mestu, jer tu ne da nema ratnog zločina, nema ni bilo kakvog krivičnog dela.

Nikome tu nije hvalila dlaka s glave na tom mitingu i vi to dobro znate, ali ste spremni da ponavljate laži od kojih je odustao čak i Haški tribunal. Pročitajte njihovu presudu. I oni su odustali od laži koje vi i dan danas ponavljate, da je, ne daj Bože, Vojislav Šešelj tražio da se pobiju deca iz mešovitih brakova ili čitao nekakva imena. Sve je to Haški tribunal dokazao da nije istina, vaš Haški tribunal, ali nisu mogli da podnesu da neki Srbin izađe i da bude oslobođen pred Haški tribunalom.

Samo budala ne vidi da je ova presuda uperena protiv Srbije. Vojislav Šešelj je slobodan čovek i ne možete mu ništa ni vi, njegovi politički neprijatelji iz Srbije, niti ovi sa zapada. On je Haški tribunal pobedio i to je gotova stvar i istorijska činjenica, ali tražimo odgovor od predsednika Srbije, predsednika Vlade Republike Srbije i ministra pravde – koja je njihova reakcija, šta će učiniti povodom te osude i koji je njihov stav?

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.10.2017.

Dame i gospodo, ja ću postaviti pitanje Aleksandru Vučiću, predsedniku Vlade i predsedniku Republike Srbije. Moje pitanje je da li je konačno shvatio da se ne može sedeti na dve stolice?

Vidim da juče i danas u večernjim satima mnogi iz Vlade nervozno reaguju, pa kažu kako je, navodno, američki diplomata Brajan Hojt Ji napao Srbiju. Napao je Srbiju tako što je rekao da niko ne može biti balansero i da ne može sedeti na dve stolice, pa izigravati prijateljske odnose i sa Ruskom Federacijom, sa jedne strane, i Evropskom unijom i SAD, sa druge strane. A to je upravo ono što Srpska radikalna stranka govori godinama i Aleksandru Vučiću i pre njega, onima koji su takođe mislili da mogu na dva koloseka, da mogu da izigravaju Josipa Broza Tita. Bilo je takvih ideja i u Demokratskoj stranci Srbije, kao, možemo mi sa svima, mi ćemo biti istok zapadu a zapad istoku. E, to, međutim, ne može. I Brajan Hojt Ji je samo jasno i glasno rekao ono što i svi drugi američki zvaničnici jasno govore na susretima sa državnim vrhom Republike Srbije već godinama. Međutim, sad je valjda on na nivou na kome se može napasti.

Zar mislite da je Majkl Pens rekao nešto drugačije, da je ovo nešto što je samostalna misao Brajana Hojta Jia? On je valjda neki važan šraf u američkoj administraciji, pa je on sada izmislio toplu vodu, odnosno on postavio Srbiji neku uslov koji drugi inače ne postavljaju. Naravno da to nije tako i to jeste suštinsko pitanje u Srbiji – da li ćemo konačno otvoriti oči? Vama Amerika poručuje da uslov za ulazak u EU nije samo odricanje od Kosova i Metohije, da to nije samo Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Vi morate voditi politiku, imati jedinstvenu politiku sa EU a, kako on kaže, odlični primeri su Hrvatska, koja je EU stavila iznad svega, i Crna Gora je to takođe pokazala kroz ulazak u NATO pakt. Drugim rečima, to su uslovi koji se očekuju od Srbije. Nemojte misliti da će Srbija moći da prođe bez ispunjenja tih uslova, jer EU očekuje da zemlje kandidati vode jedinstvenu i spoljnu i odbrambenu politiku. To je nešto što je potpuno očigledno i potpuno jasno.

Da li će neko konačno reagovati na to uplitanje i to što oni tvrde da Srbija se otvoreno meša i u naše unutrašnje poslove i kažu da njima nije jasno zašto je potrebno da Srbija ruskim predstavnicima u Nišu da diplomatski status? Što bi to njima pa moralo da bude jasno?

Evo, kaže Vulin – ukidaju nam pravo da mi odlučujemo. Pa, odakle vi mislite da vi imate pravo da odlučujete? Da su Amerikanci svoju spoljnu politiku vodili tako što su puštali da svako o nečemu odlučuje, pogotovo države koje ne smatraju beznačajnim i banana državama zar mislite da bi danas bili tu gde jesu? Ne, njihova se spoljna politika upravo i temelji na tome da oni odlučuju, a da drugi sprovode i to je ono što se očekuje od Aleksandra Vučića.

Mene čudi da on, makar i u jeku ove rasprave o spomeniku koji se diže Zoranu Đinđiću, nije shvatio kako prolaze oni koji misle da mogu da sede na dve stolice, koji misle ili pomisle u trenutku da mogu nešto da odlučuju, jer teško onome za koga Amerikanci pomisle i procene da im je vredan mrtav nego živ.

Dakle, SRS još jednom pita predsednika Vlade i Republike Srbije, Aleksandra Vučića da li je konačno shvatio da se ne može voditi politika sedenja na dve stolice, već da se konačno mora opredeliti da li će se Srbija okrenuti Rusiji ili odreći će se nacionalnih interesa i okrenuti EU?

Imovinska karta

(Beograd, 27.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 86000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 08.03.2017, 10:28