NEMANJA ŠAROVIĆ

Srpska radikalna stranka

Rođen 28. decembra 1974. godine u Beogradu.

Završio je Prvu beogradsku gimnaziju, a potom je diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu. Pre ulaska u politiku je godinu i po dana radio kao pripravnik u jednoj advokatskoj kancelariji i dve i po godine u Prvom opštinskom sudu.

Godine 2004. izabran je za člana Predsedničkog kolegijuma i Centralne otadžbinske uprave Srpske radikalne stranke, a iste godine je postao poslanik u Narodnoj skupštini. Takođe je bio i odbornik SO Stari Grad. Otkriveno je da je Šarović 2005.godine, kao Beograđanin i odbornik SO SG, naplatio od skupštine 1.639.088 dinara na ime putnih troškova za relaciju Beograd – Vranje, gde je odlazio kao koordinator SRS-a za Pčinjski okrug. Narodni poslanik bio je u sazivu od 14. februara 2007. do 2008. godine.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:36

Osnovne informacije

Statistika

  • 261
  • 1
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Uzgoj krznašica/ zabrana uzgoja i ubijanje životinja

čeka se odgovor 1 godina i 21 dan i 19 sati

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukoli...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 10 meseci i 23 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 2 godine i 25 dana i 18 sati

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Osamnaesto vanredno zasedanje , 18.09.2019.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Milićeviću, izgleda da današnju raspravu ponovo predstavnici vladajućih stranaka nisu shvatili ozbiljno, kao što je to bilo i pre nekoliko dana, kada je u sali bilo više poslanika Srpske radikalne stranke nego vladajuće koalicije. I evo sada, kao što vidimo, prvih troje na spisku iz vladajuće koalicije nisu prisutni, ali to je njihovo pravo da oni na taj način zastupaju građane Srbije.

Molim ove koji su prisutni i koji dobacuju, neka to čine još glasnije, jer me to uverava da sam pogodio pravu žicu ovim što sam rekao.

Što se tiče ovog samog Predloga zakona, on govori o nekoliko stvari. Mi smo maločas slušali neke hvalospeve o tome kako je Srbija zemlja u kojoj cvetaju investicije, međutim, po onome što vam poručuju iz Evropske unije, Srbija je zemlja u kojoj ne da postoji vladavina prava, već vlada bezakonje. Vi ste bili prinuđeni od strane Evropske unije da donosite ovo autentično tumačenje, kako biste omogućili ne visoku, ne najefikasniju i najbolju moguću, nego bilo kakvu mogućnost pravne zaštite ponuđača, jer je, kao što i vi sami konstatujete u dokumentu za koji ćete glasati, kao što su konstatovali predstavnici EU, pravna zaštita je u ovom slučaju potpuno izostala.

Vi znate šta mi iz Srpske radikalne stranke mislimo o EU. Predstavnici EU otvoreno vam kažu, i to je ono što smo nedavno čuli, da će Srbija u idealnom scenariju u EU ući 2027. godine. Međutim, mi znamo i to da nema idealnog scenarija kada je Srbija u pitanju, jer će uvek biti novih uslova, jer će uvek biti novih zahteva i koliko god da ste vi servilni, koliko god zahteva da ispunite, samo će vas dočekati novi, jer vi ste predstavnike EU navikli da samo ako vas dovoljno čvrsto pritiskaju, ako dovoljno dugo nešto traže od vas, da ćete vi na kraju popustiti, da ćete ispuniti sve njihove zahteve, ne vodeći računa o tome kakav će to uticaj imati na građane Srbije, da li je to u interesu naše države i naših građana.

Mi smo slušali kako vi govorite da, eto, treba da se primenjuje kontrola, ali nismo čuli objašnjenje zašto do danas te kontrole nije bilo?

Da bi građanima Srbije bilo jasnije, Evropska unija, pored mnogo toga negativnog što radi za Srbiju, ponekad učiniti i nešto dobro. Evo, u ovom slučaju, može se reći da je dobro, jer vas Evropska unija praktično tera da primenjujete postupke javne nabavke, pa da, ako već hoćete nešto da muljate, da onda morate malo da se potrudite oko toga i makar formalno da pružite različitim ponuđačima mogućnost da učestvuju u nekom postupku i da makar formalno omogućite da ukoliko neko od ponuđača nije zadovoljan i smatra da je oštećen prilikom neke javne nabavke, da on ima mogućnost da se nekome žali. Do sada, verovali ili ne, to nije bilo moguće, jer kako i sami kažete, Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki odbacivala je zahteve za zaštitu prava zato što smatra da njena nadležnost može da se predvidi samo zakonom i predviđenim međunarodnim ugovorom, dakle, aktom Narodne skupštine, ne priznajući ni to što je tim finansijskim ugovorima predviđena njena nadležnost za rešavanje zahteva za zaštitu prava.

O čemu se ovde radi, da pojednostavim? U ugovorima o zajmu koje je Republika Srbija zaključuje sa Evropskom investicionom bankom vi ste, takođe, imali problem oko ovoga postupka zaštite prava ponuđača, pa ste doneli pre nekog vremena izmenu i dopunu tog zakona i to je doneto 24.11.2017. godine, dakle, pre skoro dve godine i tu ste onda izmenama i dopunama u članu 6. tačka 04. svakog od ovih finansijskih ugovora predvideli da postupak nabavke, da se, znači, unese dodatna rečenica sa sledećim tekstom – Provera postupka po pravnim lekovima, kao što je predviđeno u srpskom zakonodavstvu, biće na raspolaganju bilo kojoj strani koja je imala interes za dobijanje određenog ugovora i koja je bila oštećena ili rizikuje da bude oštećena od navodnog kršenja.

Dakle, Evropska investiciona banka insistira i naterala vas je da makar formalno obezbedite bilo kakvu mogućnost zaštite. Vi ste to uradili u onim slučajevima kada je Evropska investiciona banka zajmodavac, a Republika Srbija formalni zajmoprimac, iako je ona često te kredite uzimala praktično za druge korisnike, ali je u tim slučajevima donošen i Zakon o potvrđivanju takvih ugovora u Narodnoj skupštini.

E sad, imamo drugu situaciju gde zajmoprimac ni formalno nije Republika Srbija, nego su to neki drugi pravni subjekti, na primer poput Kontrole letenja, gde je onda Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki kada se raspiše javna nabavka, pa bude nameštena, pa se onda neko žali zato što mu je naneta šteta, jer nije mogao da dobije određeni posao. On nema kome da se žali. On se lepo obrati Republičkoj komisiji za zaštitu prava, a oni kažu – mi nismo nadležni. Ko je u državi nadležan u takvim slučajevima? Nije niko. Takva situacija, takav nazovi pravni vakum, takva mogućnost za lopovluk, dakle, kad nema kontrole, onda vam je jasno da svako može raditi šta hoće. To je trajalo godinama.

Evropska Unija je na kraju reagovala tako što je obustavila sredstva po tim finansijskim ugovorima i rekla – ako nema efikasne pravne kontrole ili što je u ovom slučaju još gore, ako nema nikakve kontrole javnih nabavki, mi više po tim ugovorima nećemo isplaćivati finansijska sredstva, pa je zbog toga u Srbiji mnogo toga stalo, odnosno mnogi radovi su stali, nisu mogli dalje da se odvijaju.

Vi ste mozgali kako da dođete do tog rešenja, jer jedna je situacija kada je zajmoprimac Republika Srbija i kada su ti zajmovi deo javnog duga Republike Srbije, a potpuno je druga pravna situacija kada je zajmoprimac neko drugi, poput navedene Kontrole letenja ili nekih drugih institucija.

Šta ste vi uradili? Po mom mišljenju, ovo je potpuni pravni nonsens. Vi ste doneli autentično tumačenje zakona kojim se potvrđuju ugovori između Evropske investicione banke i Republike Srbije i rekli da se član tog zakona razume tako da će se odredbe ugovora između Srbije i Evropske investicione banke primenjivati i na ugovore između Evropske investicione banke i drugih korisnika u Srbiji. To je potpuno besmisleno.

Znači, vi ste odredili da se ugovori, odredbe ugovora između dva pravna subjekta primenjuju i na ugovore koje taj pravni subjekt, u ovom slučaju Evropska investiciona banka, zaključi sa nekim drugim. Pazite, to je pravni nonsens, da ne upotrebljavam druge reči i teže reči. Ne kažem da nije trebalo uvesti kontrolu, ne kažem da ne treba u postupcima javne nabavke uvesti mogućnost da se onaj ko nije zadovoljan zbog brojnih marifetluka da ima kome da se žali, ali to niste mogli na ovaj način.

Zamislite vi ugovor ovde između dva potpredsednika Narodne skupštine, pa da onda Narodna skupština donese autentično tumačenje i kaže – ugovor koji su potpisala ova dvojica primenjivaće se i na trećeg potpredsednika Narodne skupštine. Da li to može opstati u pravnom sistemu i mogu li ugovorni odnosi dva pravna subjekta obavezivati treći pravni subjekt koji u tim ugovorima nije učestvovao? Apsolutno ne mogu. Vi na ovaj način pravite neki pravni galimatijas, pravite neko čudo i pokušavate da ispunite formu, ali kao što to obično radite, potpuno ste promašili suštinu. Jer, suština se vidi na nekim drugim stvarima.

Kada Republika Srbija potpiše ugovor sa „Behtel-om“ za izgradnju tzv. Šumadijskoj koridora u dužini 120 kilometara za 800.000.000 evra, što je prenaduvana cena, što je ogromna krađa, tu je minimum 300.000.000 evra, možda i više, moglo da se uštedi da taj posao nije radio američki „Behtel“, nego da su, na primer, radile kineske firme koje su se izuzetno dobro pokazale, svi radovi koje su imali u Srbiji obavljeni su perfektno, obavljeni su na vreme i obavljeni su po najnižim cenama. Mi smo iz SRS godinu dana pre toga upozoravali da Zorana Mihajlović favorizuje „Behtel“ i unapred se znalo da će taj ugovor dobiti „Behtel“ i po toj ogromnoj ceni.

Ona je odgovarala redovno nama u Skupštini da to nije tačno, kako mi možemo unapred da pričamo ko će dobiti, kako mi to znamo. Na kraju, javna nabavka, i jedini ponuđač "Behtel", cena onu koji smo rekli, 800 miliona evra. Dakle, sve se znalo godinu dana unapred. Informisali smo građane Srbije, ali čak ni to što bi nekada bio razlog da se odustane od lopovluka kada se to određen lopovluk unapred provali, e do te mere su se osilili pojedini ministri u Vladi Republike Srbije na čelu sa Zoranom Mihajlović, da njoj čak ni ta upozorenja od strane predstavnika građana apsolutno ništa nisu značila i ona je taj posao i tu pljačku završila.

Koliko je to visoka cena govori i to što na primer auto-put kroz Sićevačku klisuru, sto kilometara će koštati 480 miliona evra, dakle, maltene duplo jeftinije iako je teren neuporedivo teži nego u Šumadijskom koridoru.

E, sad, ko može od vas da ustane i da kaže, evo teže je graditi kroz Šumadiju, nego što je kroz Sićevačku klisuru. To vama pokazuje, gospodo draga, da vi i dalje brinete samo o formi, a da suština u potpunosti izostaje i to pokazuje da i ovi iz EU samo od vas traže da ispunite formu, nije njima u interesu bolji život građana Srbije, oni nisu rekli dajte da sprečimo pljačku, nego insistiraju na tome da se tom pljačkanju građana Srbije da određena forma, da se da pravna mogućnost bilo kakve zaštite.

Mi smo potpuno sigurni, rezultat će biti isti kao što je bio i do sada. Niko od tih ponuđača, ko se žali, pogotovo na ovim velikim, milionskim poslovima i poslovima vrednim stotinama miliona evra, gde se i vaše provizije mere desetinama i stotinama miliona evra.

Nikada Republička komisija za zaštitu prava u okviru javnih nabavki neće obarati te javne nabavke, siguran sam, jer je u Srbiji danas nezamislivo da Republička komisija, zamislite, obori, npr. tu javnu nabavku gde Zorana Mihajlović Behtelu dala posao od 800 miliona evra, gde će čist profit biti, barem, 50% od tog iznosa. Može li neko da zamisli da takav tender, odnosno da takva javna nabavka u Srbiji padne? Ne može. Ne možete ni vi, ne može ni bilo ko ozbiljan.

To je najbolji mogući pokazatelj stanja institucija u Srbiji i odsustva vladavine prava u Srbiji. U normalnim državama nikada ne bi bilo potrebe da se ovako nakaradno autentično tumačenje donosi, jer ovo je pravno govoreći nakaradno. Ovo je pravni nonsens, potpuni.

Dakle, vi umesto da uredite sistem, da sistem kontrole javnih nabavki bude dobar i efikasan, a, vi posežete za leks specijalisom, ovo je leks specijalis, da bi ste pokušali da ispunite neku formu da bi vas ovi iz EU potapšali po ramenu i rekli – lepo je što ste sproveli tu krađu, ali sada ta krađa ima i nekakvu formu.

Vi, pogledajte koliko EU vodi računa o interesima građana Srbije. Oni vode, pre svega, o svojim firmama. Mi smo njima potrebni, pre svega, kao tržište za njihove proizvode, da plasiraju svoje kredite i da iz Srbije odu najsposobniji, najobrazovaniji, oni koji mogu najviše da doprinesu i da umesto grade svoju državu i svoju ekonomiju, da korist ima Nemačka i druge visoko razvijene evropske države, ali u prvom redu Nemačka.

Pogledajte kako je EU reagovala kada je najavljeno potpisivanje ugovora o slobodnoj trgovini sa zemljama Evro-Azijske unije. Histerično. Zašto? Zar ne treba da bude slobodan protok roba, ne samo u okviru EU, nego i sa drugim državama sveta? Zašto bi njima smetao takav ugovor? Zašto bi njima smetalo da Republika Srbija proizvodi i izvozi na tržište od 180 miliona ljudi, bez ikakvih ograničenja? Zar to nije nešto što bi trebalo pozdraviti? Jeste, i to će pozdraviti svako ko je dobronameran.

Ali, EU vodi računa o sebi, pre svega, o svojim firmama, o svom tržištu. Oni kažu – pa, čekajte, nije nama interes da se Srbija razvija, nije nama interes da Srbija ekonomski jača. Onda neće bežati mladi, onda neće bežati obrazovani, onda neće bežati profesori univerziteta u Nemačku, ili neku drugu zemlju da rade u njihovu korist.

Nama je u interesu, odnosno EU je u interesu da Srbija bude što siromašnija, da u Srbiji vlada u svakom delu društva što je moguće veći haos, jer samo u tom sistemu će oni moći da biraju koga pojedinačno od građana Srbije žele da iščupaju iz njegove domovine i da odvedu tamo na rad, a ko može ovde da odradi, da ostane, da eventualno mota kablove, ili proizvodi gaće, najlon čarape, što smo radili pre mnogo, mnogo, godina.

Dakle, nikada iz EU neće u Srbiju doći nešto dobro, nikada neće oni podržati ono što će suštinski građanima Srbije doneti bolji život.

Najbolji mogući pokazatelj je to, što 2019. godine, punih 19 godina od kako Srbijom vladaju nedomaćinski proevropski režimi, što se u Srbiji izuzetno teško živi, što se smanjuje broj nezaposlenih, ne zbog toga što se otvaraju nova radna mesta, nego zato što ogroman broj ljudi napušta Srbiju.

To je pokazatelj da mi konačno moramo da se odreknemo zablude zvane Evropska unija. Što nam pre dođe ta pamet, što to pre učinimo, to će pre biti bolje i građanima Srbije.

Osamnaesto vanredno zasedanje , 18.09.2019.

Evo, gospodine Marinkoviću, ja sam se javio da vas zaštitim, pre svega, u skladu sa članom 27. koji određuje način na koji predsedavajući treba da vodi sednicu.

Vas su maločas napali predstavnici vladajućih stranaka i govorili o nekim stvarima o kojima u prethodnom toku rasprave nije bilo reči.

Ako vi često ističete da predsedavajući je taj koji može da povredi Poslovnik, apsolutno je jasno da ga vi niste povredili, jer vi ni o čemu, o čemu je gospođa Malušić govorila, vi ni o čemu od toga niste govorili i potpuno je apsurdno optuživati vas da ste prekršili Poslovnik.

Vi ste dozvolili jednu raspravu, rekao bih konstruktivnu, u demokratskom ruhu i mi nemamo problem, samo i to da pojasnim, sa time da se gradi auto-put. Znate, dobro je kada se izgradi 120 kilometara auto-puta, ali nije dobro kada se plati 800 miliona evra, jer je umesto 120 kilometara moglo biti izgrađeno još 100 kilometara, da je postupak javne nabavke tekao onako kako treba, da je tekao u skladu sa zakonom, da postoji mogućnost da ponuđači se nekome žale i da zaštite svoja prava i da vi niste doneli leks specijalis kako biste omogućili Zorani Mihajlović da neposrednom pogodbom određuje ko će obaviti taj posao. E, to je ono što nam smeta.

Zašto onda ne ukinete u celosti Zakon o javnim nabavkama? Jer, priznaćete, potreban je Zakon o javnim nabavkama kada se nabavlja toalet papir u vrednosti od nekoliko hiljada evra, ali kada se zaključuje posao izgradnje auto-puta od 120 kilometara, e onda vam ne treba javna nabavka. Javne nabavke su toliko potrebnije ukoliko je posao veći i ukoliko je skuplji.

Šesnaesto vanredno zasedanje , 13.09.2019.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo čuli, od predlagača, da je cilj donošenje ovoga zakona poboljšanje stanja u oblasti patenata i da je cilj, kako kažete, da se spreči odliv mozgova, da se spreči da oni koji su najobrazovaniji, najsposobniji, koji su inovatori, da oni odlaze u inostranstvo, da tamo svoje pronalaske upotrebljavaju, registruju i da neke druge države budu one koje su imale koristi od toga.

Ja sam pažljivo pročitao ovaj zakon i pažljivo pročitao i obrazloženje i moram reći da sam bio veoma neprijatno iznenađen i to je nešto što šira javnost sigurno i ne zna, koliko je broj patenata koji se u Srbiji svake godine prijavi, mali.

Evo, prema podacima koje smo dobili uz Predlog zakona u 2017. godini, odnosno prva je 2016. godina – 191 prijava patenta, u 2017. godini 173 prijave patenta, još manje, u 2018. godini 162 prijave. Dakle, ionako izuzetno mali broj patenata, odnosno prijava za patente se rapidno smanjuje iz godine u godinu.

Ja strahujem da vaš proklamovani cilj i to što vi izražavate neke lepe želje, da to zaista neće biti dovoljno. Vi kažete - sada će biti pravne sigurnosti između onoga ko nešto inovira i njegovog poslodavca, pa se nadate da će u privredi biti veći broj patenata.

Pravna sigurnost je postojala i ranije, postojala je jer je postojao Zakon. Vi danas donosite izmene i dopune zakona, menjate pojedine odredbe, nema ni jedne suštinske izmene, nema ni jednog krupnog poboljšanja, to ćete se složiti. Dakle, negde se malo stilski doteruje, menjaju se određene reči.

Ja bih molio ministra da mi objasni konkretno koja će od ovih odredaba koje se menjaju doprineti da, kako smo čuli od prethodnog govornika, mladi, obrazovani, intelektualci, da oni ostanu da prijavljuju patente u Srbiji, da od toga imaju koristi i oni i privredni subjekti u kojima rade? Koje je to povećanja broja patenata koju vi očekujete?

Dajte da možemo nekako da izmerimo za godinu, dve, tri, u odnosu na zadati cilj šta je to što ste uspeli da uradite. Ovako, znate, jedna apsurdna situacija, vi kažete - biće bolje, pa šta god se desi, ono vaše standardno - to je najbolje moguće rešenje. Dajte da to nekako izmerimo konkretno, da vidimo koji su konkretno i precizno efekti zakona koji očekujete i da onda, za godinu ili dve dana, kada će, siguran sam, ponovo biti ili izmene i dopune ovog zakona ili donošenje nekog novog zakona o ovoj oblasti i da onda možemo i mi konkretnije da govorimo i da znamo šta je efekat, a šta je ono što ste obećali i izostalo je.

Deveto vanredno zasedanje , 17.07.2018.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo i ja sam hteo malo da postavim neko pitanje oko vladavine prava. Prethodnik je dao možda i dobar uvod. On pita zašto Vojislav Šešelj nije odgovarao zbog toga što je, kako kaže, najavljivao ubistvo Zorana Đinđića? A što bi i odgovarao? Ne može neko odgovarati zbog toga što vidi ono što je očigledno. Postoji poslovica koja kaže – Ko se mača lati, od mača i strada.

Zoran Đinđić je bio glava mafijaške hidre u Srbiji. To je vreme u kome je takođe rečeno da svaka država ima svoju mafiju, jedino u Srbiji mafija ima svoju državu. Vi kada pričate o nekim ljudima, govorim mom prethodniku, treba pre svega da se setite toga da su oni heroji Petooktobarske buldožer revolucije, da ste vi na krilima tih kriminalaca dolazili na vlast, da ste otimali puške, evo, nekoliko stotina metara odavde u policijskoj stanici Stari grad u Majke Jevrosime, da ste sa tim ljudima upadali naoružani u državne institucije, da ste tim ljudima omogućili da vrše razne poslove po Srbiji, da asfaltiraju, da kupuju, praktično da naprave najveću moguću ekspanziju svojih kriminalnih poslova i onda se pitate, kad je došlo do toga da je očigledno da postoji nesloga oko podele tog pljačkaškog tela, onda se vi pitate kako je Vojislav Šešelj mogao najaviti da će Zoran Đinđić biti ubijen?

Znate, kada se mafija obračunava, onda uvek neko strada i to nije ništa novo. I za svakoga ko ima malo političkog, malo životnog iskustva, to nije novo. Drugo je pitanje, zašto vi tu političku pozadinu ubistva Zorana Đinđića niste utvrđivali kada je ubijen? Zašto ste tada od toga bežali, a danas 15 godina kasnije o tome pričate? Vi ste bili vlast. Zašto niste utvrdili političku odgovornost jednog od glavnih ideologa i perjanica DS, Čedomira Jovanovića, koji je ubicama, kako vi kažete ubicama Zorana Đinđića, u zatvor dovodio žene, decu i sve ostalo?

Prema tome, dajte prvo da vidimo ko je sve od čelnika DOS sa njima duvao u istu tikvu, pa ćemo onda da utvrđujemo odgovornost opozicionih političara. Mi od toga nismo nikada bežali. Vojislav Šešelj je u Haškom tribunalu dao iskaz o tome da ste imali bilo kakve indicije, bilo kakve mogućnosti, odavno bi ga vi optužili, a ovo je samo kuknjava, plač, labudova pesma.

Drugu stvar sam ja hteo da pitam gospođu Brnabić, odnosno gospođu Nelu Kuburović, ministra pravde, vezano za načelo zakonitosti u krivičnom pravu, vezano za vladavinu prava, vezano za retroaktivnu primenu blažeg, koji je to izuzetak, odnosno pravilo je da se uvek u krivičnom pravu na učinioca primenjuje blaži zakon.

Međutim, DOS-ov režim je imao potrebu da kreira neku svoju stvarnost. Imao je potrebu da dokaže neke stvari koje su bile nedokazive. Vođeni su politički procesi za neke atentate, vođeni su procesi u kojima je zapravo glavna meta bio Slobodan Milošević.

U jednom od takvih procesa je i osuđen Milorad Ulemek Legija za navodne zločine i krivična dela koja su izvršeni pre nego što je ukinuta smrtna kazna. Ono što nalaže jedini izuzetak od zabrane retroaktivnog važenja krivičnih zakona je to da se primenjuje blaži zakon na učinioca, bilo onaj koji važi u vreme izricanja presude, bilo onaj koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela.

U ovom slučaju, u vreme izvršenja krivičnog dela, bilo je moguće izreći smrtnu kaznu, ali je stav 4. istog tog član zakona propisivao da sud, umesto smrtne kazne, može izreći kao najtežu kaznu i kaznu zatvora u trajanja od 20 godina. Kada je promenjen zakon, uvedena je kazna od 40 godina…

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 12.04.2018.

Dame i gospodo, postaviću pitanje predsedniku Republike Srbije, predsedniku Vlade Republike Srbije i ministru pravde Neli Kuburović.

Prvo moje pitanje je da li su uopšte čuli da je juče Vojislavu Šešelju od strane ostataka Haškog tribunala izrečena drugostepena presuda? Možda su neobavešteni, mada ni to ne bi bilo neko posebno opravdanje, ali mislim da je još gore da su obavešteni i da su čuli, morali su čuti i dužni su bili da čuju za to, a da ćute.

Znate, nedopustivo je da državni organi Republike Srbije ne samo što ništa nisu učinili da građanin ove zemlje, dr Vojislav Šešelj, ne bude osuđen u Haškom tribunalu, a učinile su pogotovo prethodne vlade Republike Srbije mnogo toga da bude osuđen, ali je isto tako nedopustivo da oni ne reaguju ni na kakav način na takvu osudu.

Ova osuda, kao i prethodne osude Haškog tribunala i prethodne presude, pa čak i one oslobađajuće, nisu uperene protiv pojedinca, nego pre svega protiv Republike Srbije i protiv građana Republike Srbije.

Na samog Vojislava Šešelja ova presuda neće imati neko posebno dejstvo, ali će imati na Republiku Srbiju. Ova presuda je očigledno protivpravna, jer u skladu sa anglosaksonskim sistemom nije bilo moguće prvostepeno oslobađajuću presudu delimično ukinuti i preinačiti u osuđujuću. Ona očigledno nije zasnovana na činjenicama, ali će, siguran sam, imati posledice na Republiku Srbiju i na njene građane. Zašto? Ovom presudom kojom se Vojislav Šešelj osuđuje za ratne zločine, odnosno za podsticanje neizvršenja ratnih zločina podrazumeva da je u Srbiji i u Vojvodini bilo rata, da je bilo ratnog sukoba, da je bilo zaraćenih strana, a svi građani Republike Srbije znaju da to nije tako.

Ove koje dobacuju pozivam da se jave za reč, pa da kažu šta imaju. Lako je mrzeti Srbiju i vi to, gospodo iz DS, uporno dokazujete i zbog svoje političke inferioronosti i sterilnosti ste spremni da kažete bilo šta protiv svoje države ili nekog njenog građanina, pokušavajući da sebi priberete neki jeftin politički poen.

Iz Republike Srbije niko nije deportovan, nijedan Hrvat, nijedan građanin druge nacionalnosti. Niko nije proteran. Oni koji su otišli, otišli su dobrovoljno, jer su sa Srbima koji su proterani iz bivše jugoslovenske Republike Hrvatske menjali imovinu, overavali ugovore u sudu sa Srbima koji su proterani 1989, 1990 i 1991. godine, mnogo pre nego što je Vojislav Šešelj održao predizborni govor u Hrtkovcima i to je govor iza koga Vojislav Šešelj i SRS stoji i danas i spremni smo te reči da ponovimo na bilo kom mestu, jer tu ne da nema ratnog zločina, nema ni bilo kakvog krivičnog dela.

Nikome tu nije hvalila dlaka s glave na tom mitingu i vi to dobro znate, ali ste spremni da ponavljate laži od kojih je odustao čak i Haški tribunal. Pročitajte njihovu presudu. I oni su odustali od laži koje vi i dan danas ponavljate, da je, ne daj Bože, Vojislav Šešelj tražio da se pobiju deca iz mešovitih brakova ili čitao nekakva imena. Sve je to Haški tribunal dokazao da nije istina, vaš Haški tribunal, ali nisu mogli da podnesu da neki Srbin izađe i da bude oslobođen pred Haški tribunalom.

Samo budala ne vidi da je ova presuda uperena protiv Srbije. Vojislav Šešelj je slobodan čovek i ne možete mu ništa ni vi, njegovi politički neprijatelji iz Srbije, niti ovi sa zapada. On je Haški tribunal pobedio i to je gotova stvar i istorijska činjenica, ali tražimo odgovor od predsednika Srbije, predsednika Vlade Republike Srbije i ministra pravde – koja je njihova reakcija, šta će učiniti povodom te osude i koji je njihov stav?

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.10.2017.

Dame i gospodo, ja ću postaviti pitanje Aleksandru Vučiću, predsedniku Vlade i predsedniku Republike Srbije. Moje pitanje je da li je konačno shvatio da se ne može sedeti na dve stolice?

Vidim da juče i danas u večernjim satima mnogi iz Vlade nervozno reaguju, pa kažu kako je, navodno, američki diplomata Brajan Hojt Ji napao Srbiju. Napao je Srbiju tako što je rekao da niko ne može biti balansero i da ne može sedeti na dve stolice, pa izigravati prijateljske odnose i sa Ruskom Federacijom, sa jedne strane, i Evropskom unijom i SAD, sa druge strane. A to je upravo ono što Srpska radikalna stranka govori godinama i Aleksandru Vučiću i pre njega, onima koji su takođe mislili da mogu na dva koloseka, da mogu da izigravaju Josipa Broza Tita. Bilo je takvih ideja i u Demokratskoj stranci Srbije, kao, možemo mi sa svima, mi ćemo biti istok zapadu a zapad istoku. E, to, međutim, ne može. I Brajan Hojt Ji je samo jasno i glasno rekao ono što i svi drugi američki zvaničnici jasno govore na susretima sa državnim vrhom Republike Srbije već godinama. Međutim, sad je valjda on na nivou na kome se može napasti.

Zar mislite da je Majkl Pens rekao nešto drugačije, da je ovo nešto što je samostalna misao Brajana Hojta Jia? On je valjda neki važan šraf u američkoj administraciji, pa je on sada izmislio toplu vodu, odnosno on postavio Srbiji neku uslov koji drugi inače ne postavljaju. Naravno da to nije tako i to jeste suštinsko pitanje u Srbiji – da li ćemo konačno otvoriti oči? Vama Amerika poručuje da uslov za ulazak u EU nije samo odricanje od Kosova i Metohije, da to nije samo Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Vi morate voditi politiku, imati jedinstvenu politiku sa EU a, kako on kaže, odlični primeri su Hrvatska, koja je EU stavila iznad svega, i Crna Gora je to takođe pokazala kroz ulazak u NATO pakt. Drugim rečima, to su uslovi koji se očekuju od Srbije. Nemojte misliti da će Srbija moći da prođe bez ispunjenja tih uslova, jer EU očekuje da zemlje kandidati vode jedinstvenu i spoljnu i odbrambenu politiku. To je nešto što je potpuno očigledno i potpuno jasno.

Da li će neko konačno reagovati na to uplitanje i to što oni tvrde da Srbija se otvoreno meša i u naše unutrašnje poslove i kažu da njima nije jasno zašto je potrebno da Srbija ruskim predstavnicima u Nišu da diplomatski status? Što bi to njima pa moralo da bude jasno?

Evo, kaže Vulin – ukidaju nam pravo da mi odlučujemo. Pa, odakle vi mislite da vi imate pravo da odlučujete? Da su Amerikanci svoju spoljnu politiku vodili tako što su puštali da svako o nečemu odlučuje, pogotovo države koje ne smatraju beznačajnim i banana državama zar mislite da bi danas bili tu gde jesu? Ne, njihova se spoljna politika upravo i temelji na tome da oni odlučuju, a da drugi sprovode i to je ono što se očekuje od Aleksandra Vučića.

Mene čudi da on, makar i u jeku ove rasprave o spomeniku koji se diže Zoranu Đinđiću, nije shvatio kako prolaze oni koji misle da mogu da sede na dve stolice, koji misle ili pomisle u trenutku da mogu nešto da odlučuju, jer teško onome za koga Amerikanci pomisle i procene da im je vredan mrtav nego živ.

Dakle, SRS još jednom pita predsednika Vlade i Republike Srbije, Aleksandra Vučića da li je konačno shvatio da se ne može voditi politika sedenja na dve stolice, već da se konačno mora opredeliti da li će se Srbija okrenuti Rusiji ili odreći će se nacionalnih interesa i okrenuti EU?

Imovinska karta

(Beograd, 27.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 86000.00 RSD 03.06.2016 -