NEMANJA ŠAROVIĆ

Srpska radikalna stranka

Rođen 28. decembra 1974. godine u Beogradu.

Završio je Prvu beogradsku gimnaziju, a potom je diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu. Pre ulaska u politiku je godinu i po dana radio kao pripravnik u jednoj advokatskoj kancelariji i dve i po godine u Prvom opštinskom sudu.

Godine 2004. izabran je za člana Predsedničkog kolegijuma i Centralne otadžbinske uprave Srpske radikalne stranke, a iste godine je postao poslanik u Narodnoj skupštini. Takođe je bio i odbornik SO Stari Grad. Otkriveno je da je Šarović 2005.godine, kao Beograđanin i odbornik SO SG, naplatio od skupštine 1.639.088 dinara na ime putnih troškova za relaciju Beograd – Vranje, gde je odlazio kao koordinator SRS-a za Pčinjski okrug. Narodni poslanik bio je u sazivu od 14. februara 2007. do 2008. godine.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:36

Osnovne informacije

Statistika

  • 306
  • 1
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Uzgoj krznašica/ zabrana uzgoja i ubijanje životinja

čeka se odgovor 1 godina i 2 meseca i 15 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukoli...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 2 godine i 18 dana i 3 sata

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 2 godine i 2 meseca i 19 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 29.10.2019.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, pre svega, da vas pitam šta je sa ministrom Rasimom Ljajićem, nema ga već duže vremena u Skupštini, a koliko vidim od strane Vlade Republike Srbije, upravo je on taj koji je ovlašćen, pa se zanimamo da li je sve u redu?

Druga stvar, gospodine ministre, koju bi ste vi morali da objasnite, pa makar umesto Rasima Ljajića, je zašto ovaj zakon nije donet mnogo ranije? Opet jedno pričate, drugo radite a treće mislite.

U obrazloženju ovoga zakona i u analizama efekata zakona vi pričate najpre o tome kako je zakon donet, kako je u potpunosti usaglašen sa regulativom EU, kako je izuzetno dobar, a onda skačete sami sebi u usta i kažete – jeste dobar, ali moramo ga menjati zato što nije baš, baš u saglasnosti sa regulativom EU.

Vi ovde nama, podsećam vas i 2013. godine, tvrdite kako je zakon usaglašen sa regulativom EU. Što se mene tiče, kamo sreće da se ni jedan zakon ne donosi da bi se usaglasio sa regulativom EU.

Međutim, vi nama otkrivate još nešto. Kažete da su još 2013. godine u izradi zakona učestvovali eksperti EU koji su vam još tada, kako sami kažete, skretali pažnju da je evropskim zakonodavstvom propisano, a i da je takva međunarodna praksa, da se kontroliše uvoz robe dvostruke namene, kao i pružanje brokerskih usluga i usluga tehničke pomoći, dok se uvoz ove robe ne kontroliše.

U tom momentu, vi kažete, sada ovo u ime Vlade - smatrali smo da nema uslova za ukidanjs kontrole uvoza ove robe. Eksperti EU su naglašavali da je važno da se uskladimo sa odredbama obavezujuće regulative broj 428/2009 u smislu definicija i procedure izdavanja dozvola, a da je unutrašnja stvar zemlje da li će kontrolisati više od onoga što je regulativom propisano.

Kažete - u tom momentu to je bila praksa i u zakonodavstvu većine zemalja okruženja. Vi niste, dakle, u stanju da navedete ni jedan jedini ozbiljan razlog za takvo rešenje. Tvrdite da su vas vaši eksperti iz EU upozoravali da rešenje nije dobro. Priznajete praktično da ste napravili grešku i kao jedini razlog vi navodite to što su zemlje u okruženju imale slično zakonsko rešenje.

Onda kažete – u međuvremenu Republika Srbija je praktično ostala jedina zemlja u Evropi koja kontroliše, odnosno izdaje dozvole za uvoz robe dvostruke namene. Naime, zemlje u okruženju su svoje zakonodavstvo u tom smislu već izmenile – Hrvatska, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, pa čak i Albanija.

Mene zanima, gospodine ministre, zašto je Srbija, ako vi stalno govorite kako smo neki svetski prvaci i kako živimo u zlatnom dobu i kako smo na sedmom mestu Svetske banke na njihovoj biznis Duing listi, da li zna EU za ovo, da li zna Svetska banka? Naravno da zna i vi ste, evo to je još jedan zanimljiv podatak, još 2015. godine, utvrdili da zakon nije dobar, da treba doneti drugi, pa ste tada, kako sami kažete, napravili jednu radnu grupu.

Znači, radna grupa sastavljena od predstavnika Ministarstvo odbrane, Ministarstvo spoljnih poslova, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo pravde, Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, Ministarstvo finansija, Uprava carina, Bezbednosno-informaciona agencija i Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija je učestvovalo u radu na pripremi zakona uz eksperte EU.

Imali u septembru 2015. godine neke sastanke, pa utvrdili da treba da se menja zakon, pa 21. oktobra 2015. godine, opet zanimljivo, uz podršku programa Vlade SAD održali seminar za akademske i naučne institucije i privredu Republike Srbije pod nazivom – Kontrola uvoza i izvoza robe dvostruke namene i tad, pretpostavljam, doneli slične zaključke.

Četiri godine od tada je prošlo. Bilo je više nego dovoljno vremena da taj zakon bude i mnogo ranije u skupštinskoj proceduri. Naravno da nije, ali isto tako, naravno, vi ćete nastaviti da nas ubeđujete da je dobro kada raspravljamo po više puta o istom zakonu, da je to valjda neka dobrobit i da to pokazuje koliko je Srbija demokratska zemlja, a zapravo bi bilo mnogo bolje kada biste vi ipak malo više slušali i cenili i tuđe mišljenje i kada biste neke dobronamerne savete, koje dajemo i kroz svoje diskusije i kroz amandmane koje podnosimo, poslušali ranije, a ne kasnije.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.10.2019.

Dame i gospodo narodni poslanici, ako govorimo o penzijama i ako govorite o tome što navodno sada poklanjate penzionerima, pre svega, treba da priznate šta ste sve penzionerima oteli. I to je još jedan pokazatelj da Srbija, nažalost, osim na papiru, Ustavni sud nema. Ustavni sud se ne izjašnjava o briselskim sporazumima. Kaže - to su politički sporazumi. Ne izjašnjava se ni o zahtevima za ocenu ustavnosti vašeg Zakona o privremenom smanjenju penzija.

Vi treba prvo da odgovorite na pitanje – šta su penzije? Da li su to stečena prava ili je penzija socijalna kategorija, da ne kažem neko socijalno davanje? Penzioneri u Srbiji su radili pošteno, u skladu sa zakonom stekli svoje penzije i stečeno pravo niko ne može oduzeti, bar ne može u državama koje su uređene i u kojima postoji vladavina prava. Međutim, očigledno je da Srbija, nažalost, nije jedna od tih država.

Ako ste rekli da je država u krizi, da je pred bankrotom, zahvaljujući koalicionim partnerima koji danas u Vladi sede sa vama, onda prvo treba da obračunate sve što ste manje dali penzionerima, da prvo to vratite na način na koji obračunavate i kada penzioneri duguju za porez, dakle u zakonsku zateznu kamatu, pa kad vraćate, prvo da vraćate kamate, pa tek onda osnovicu i kad vratite penzionerima sve to što im dugujete, e tek tada, gospodo, možete pričati o nekakvom povećanju penzije.

Povećanja penzije nije bilo. Vi još uvek niste nadoknadili ni ono što ste uzeli, oteli, evo ponavljam – oteli, protivustavnim zakonom koji ste doneli. Godine 2014. u kampanji jedno od osnovnih obećanja vaših predizbornih je bilo da nećete dirati u stečena prava i da reforme, kakve god budu bile, da neće ići na uštrb penzija. Nekoliko meseci kasnije vi ste uradili upravo to, prevarili građane Srbije i prevarili penzionere za koje kažete da su u najvećoj meri glasali za SNS. Vi govorite o 8,7 milijardi, kako ćete sada dati dinara, a nikako da čujemo koliko je vaša štednja koštala penzionere u prethodnom periodu.

Prema zvaničnim državnim podacima, pogledajte – Republika Srbija, Fiskalni savet, od 6. februara 2019. godine, u potrazi za ekonomski održivom i društveno prihvatljivom formulom za usklađivanje penzija. Zvaničan državni dokument. Dokument državne institucije, da ne bude da neko nešto izmišlja, da vas neko mrzi, evo samo čitamo podatke koje vi dajete, kaže – prema statističkim podacima od 6. februara 2019. godine, vidljivo je da je inflacija u periodu od 2012. do 2018. godine iznosila 26,6% a rast BDP 12,1%. Rast BDP, kojim se toliko hvalite.

Da li je, gospodine ministre, ovo tačan podatak? Ja verujem da jeste. Evo, verujem vam. To znači da je usklađivanje penzije u skladu sa zakonom koji ste vi promenili moralo biti najmanje 32%. U prethodnih šest godina vi ste povećali penzije za 8,9%. To znači da ste oteli penzionerima najmanje 23%. To znači da ste za ovih šest godine kalendarskih oteli penzionerima, protivustavno, najmanje jednu godišnju penziju. Umesto da čujemo makar izvinjenje, umesto da kažete – evo, dragi penzioneri, sada ćemo ono što smo vam oteli bez vaše saglasnosti, ono što smo vam oteli protivustavno, sada ćemo to početi da vraćamo. Vi nas ubeđujete da neko treba da se raduje za 5.000 dinara pomoći penzionerima.

Da li su penzioneri radili da bi živeli od milostinje i od pomoći? Kakva pomoć u zlatnom dobu? Oni treba da žive od sopstvenih penzija, da žive pošteno, da budu ponosni, da se ne stide ni jedni drugih ni svojih unuka, a ne da čekaju milostinju i da zbog toga budu zadovoljni.

Vi ste ograničili povećanje penzija, vi ste smanjili penzije, i to predstavljate kao svoj veliki uspeh. U međuvremenu, za tih šest godina budžet Republike Srbije povećan za 4,5 milijarde evra, za 72% i pričate o bankrotu. Para ima u budžetu, ali pare idu na drugu stranu. Penzioneri vam nisu prioritet. Poljoprivrednici vam nisu prioritet. To je činjenica, i to govore, što je najbitnije, vaši zvanični državni podaci. Podaci državnih institucija.

Da se ne igramo više, vi pričate uporno o nekakvoj švajcarskoj formuli, pa to je izrugivanje penzionerima. Zašto ne kažete grčka formula? Pa, i u Grčkoj je povećanje penzija, 50% povećanje PDV, 50% inflacija. Zato što kada kažete – grčki model, to lošije zvuči nego švajcarski model. Srbija sa Švajcarskom, nažalost, ima veoma, veoma malo sličnosti i po životnom veku penzionera i visini penzija koje primaju i po kvalitetu života. Mi apsolutno po tim merilima sa njima ne možemo da se upoređujemo. Apsolutno ne možemo.

Gospodine ministre, da čujemo taj statistički podatak - koliko je preminulo penzionera u zadnjih šest godina? Koliko je ljudi koji neće dočekati ovu pomoć koju vi delite i očekujete zahvalnost? Opet po statističkim podacima, 450.000 je novih penzionera za ovih šest godina, penzionera čije će penzije trajno, do kraja života biti manje, jer je vrednost boda manja zbog toga što niste u skladu sa Ustavom utvrđivali povećanje penzija.

Godine 2002. je Ustavni sud, tadašnji, tada smo ga kao imali, doneo odluku da je smanjenje penzija koje je bilo do 2000. godine bilo protivustavno. Sada da imamo Ustavni sud, doneo bi istu takvu odluku, pa je država vraćala penzionerima.

Zašto ne smognete hrabrosti da uputite penzionerima izvinjenje, da obračunate pojedinačno koliko kome dugujete, pa makar da nadoknadite tako što ćete reći – evo, nema država para da vam da, ali ćemo vam odbiti od poreza, ali ćete moći sa tim da platite struju, moći ćete da platite gas, komunalije, lekove, da na taj način tim ljudima pred kraj života omogućite dostojanstven život. Umesto toga, vi birate da čitavu Srbiju pravite ludom i da ubeđujete da je 8,9%, koliko su povećane penzije, veće od 32%. Kažete – jesu veće penzije od 2014. godine, pa zar treba da budu manje, jeste li zbog toga na vlasti? Nije pitanje da li su danas veće, nego zašto nisu veće onoliko koliko bi u skladu sa Ustavom morale biti veće. To je pitanje.

Zašto ste oteli novac od penzionera? Na to nemate pravo. Možete smanjiti plate zaposlenima, ali penzije su stečene pravo i tu otimačine nema. Vaša je sreća jedino to što držite u ruci sve medije i što Srbija Ustavni sud ima na papiru, a nema ga da rešava najvažnija pitanja, upravo, za građane Srbije.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.10.2019.

Gospodine Milićeviću, ja sam zaista očekivao od vas, da ćete vi biti taj koji će prekinuti ministra.

Pretpostavljam da ste kao predsedavajući pažljivo slušali moje izlaganje i videli ste da je ono bilo apsolutno o temi i to što se ministru nisu svideli argumenti koje sam izneo i to ozbiljni argumenti, koji su ga očigledno zaboleli, to ne znači da on ima pravo da vređa, to ne znači da on ima pravo da viče. Obično oni koji nemaju snagu argumenata pokušavaju to da nadoknade snagom svog glasa i uvredama.

Ne može ministar da poduči, ne može ministar narodnom poslaniku koji je neko na koga je prenet suverenitet građana Srbije da kaže da je njegovo izlaganje paušalno. Nije paušalno jer sam pročitao konkretne podatke i nije demagogija. Demagogija je to što vi pričate.

Osporite vi, gospodine ministre, ja vas neću vređati, imam dovoljno argumenata, nema potrebe ni da vičem, ni da iznosim uvrede na vaš račun, izveštaj Fiskalnog saveta, njihovu analizu i recite da su podaci konkretni koji iznose o rastu BDP i o inflaciji netačni. Da li vi to tvrdite, da li vi tvrdite da je od 2012. godine pa narednih šest godina zaključno sa 2018. godinom rast BDP u Srbiji bio manji od 12,1%? Da li vi to tvrdite ministre? Da li to tvrdite? Onda opet skačete sami sebi u usta.

To što vi pričate to je prazna i to je šuplja priča. Da li vi tvrdite da nije bilo inflacije za tih šest godina? Da li tvrdite da laže Republički zavod za statistiku kada objavi kolika je inflacija na kraju godine ili kažete – to je neki papir koji poslanik vrti? Poslanik ne vrti, gospodine ministre, nikakve papire. Poslanik čita zvanične izveštaje državnih organa i institucija savetodavnih – Republika Srbija Fiskalni savet. Nije to nevladina organizacija. To je Fiskalni savet.

Vi tvrdite da je to neozbiljno telo, da ovi ljudi ne znaju šta pričaju, da barataju lažnim podacima? Nemojte vi da se ostvrljujete na poslanike opozicije zbog toga što vam se ne sviđaju podaci savetodavnog tela Vlade Republike Srbije. Vi to raspravite sa njima. Ovo je njihova publikacija, njihova publikacija.

Prema tome, uzdržite se ubuduće, gospodine ministre, od vređanja narodnih poslanika i od paušalnih ocena. Vaša je ocena bila paušalna, jer nije zasnovana na argumentima. Sve što sam rekao, svaki podatak zasnovan je na argumentima, a vi izvolite pa recite – nije bio porast BDP u Srbiji za šest godina ni 12%. Znači, vi tvrdite da je bio manji od 2% u proseku. Jel to tvrdite ministre?

Deveto vanredno zasedanje , 17.07.2018.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo i ja sam hteo malo da postavim neko pitanje oko vladavine prava. Prethodnik je dao možda i dobar uvod. On pita zašto Vojislav Šešelj nije odgovarao zbog toga što je, kako kaže, najavljivao ubistvo Zorana Đinđića? A što bi i odgovarao? Ne može neko odgovarati zbog toga što vidi ono što je očigledno. Postoji poslovica koja kaže – Ko se mača lati, od mača i strada.

Zoran Đinđić je bio glava mafijaške hidre u Srbiji. To je vreme u kome je takođe rečeno da svaka država ima svoju mafiju, jedino u Srbiji mafija ima svoju državu. Vi kada pričate o nekim ljudima, govorim mom prethodniku, treba pre svega da se setite toga da su oni heroji Petooktobarske buldožer revolucije, da ste vi na krilima tih kriminalaca dolazili na vlast, da ste otimali puške, evo, nekoliko stotina metara odavde u policijskoj stanici Stari grad u Majke Jevrosime, da ste sa tim ljudima upadali naoružani u državne institucije, da ste tim ljudima omogućili da vrše razne poslove po Srbiji, da asfaltiraju, da kupuju, praktično da naprave najveću moguću ekspanziju svojih kriminalnih poslova i onda se pitate, kad je došlo do toga da je očigledno da postoji nesloga oko podele tog pljačkaškog tela, onda se vi pitate kako je Vojislav Šešelj mogao najaviti da će Zoran Đinđić biti ubijen?

Znate, kada se mafija obračunava, onda uvek neko strada i to nije ništa novo. I za svakoga ko ima malo političkog, malo životnog iskustva, to nije novo. Drugo je pitanje, zašto vi tu političku pozadinu ubistva Zorana Đinđića niste utvrđivali kada je ubijen? Zašto ste tada od toga bežali, a danas 15 godina kasnije o tome pričate? Vi ste bili vlast. Zašto niste utvrdili političku odgovornost jednog od glavnih ideologa i perjanica DS, Čedomira Jovanovića, koji je ubicama, kako vi kažete ubicama Zorana Đinđića, u zatvor dovodio žene, decu i sve ostalo?

Prema tome, dajte prvo da vidimo ko je sve od čelnika DOS sa njima duvao u istu tikvu, pa ćemo onda da utvrđujemo odgovornost opozicionih političara. Mi od toga nismo nikada bežali. Vojislav Šešelj je u Haškom tribunalu dao iskaz o tome da ste imali bilo kakve indicije, bilo kakve mogućnosti, odavno bi ga vi optužili, a ovo je samo kuknjava, plač, labudova pesma.

Drugu stvar sam ja hteo da pitam gospođu Brnabić, odnosno gospođu Nelu Kuburović, ministra pravde, vezano za načelo zakonitosti u krivičnom pravu, vezano za vladavinu prava, vezano za retroaktivnu primenu blažeg, koji je to izuzetak, odnosno pravilo je da se uvek u krivičnom pravu na učinioca primenjuje blaži zakon.

Međutim, DOS-ov režim je imao potrebu da kreira neku svoju stvarnost. Imao je potrebu da dokaže neke stvari koje su bile nedokazive. Vođeni su politički procesi za neke atentate, vođeni su procesi u kojima je zapravo glavna meta bio Slobodan Milošević.

U jednom od takvih procesa je i osuđen Milorad Ulemek Legija za navodne zločine i krivična dela koja su izvršeni pre nego što je ukinuta smrtna kazna. Ono što nalaže jedini izuzetak od zabrane retroaktivnog važenja krivičnih zakona je to da se primenjuje blaži zakon na učinioca, bilo onaj koji važi u vreme izricanja presude, bilo onaj koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela.

U ovom slučaju, u vreme izvršenja krivičnog dela, bilo je moguće izreći smrtnu kaznu, ali je stav 4. istog tog član zakona propisivao da sud, umesto smrtne kazne, može izreći kao najtežu kaznu i kaznu zatvora u trajanja od 20 godina. Kada je promenjen zakon, uvedena je kazna od 40 godina…

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 12.04.2018.

Dame i gospodo, postaviću pitanje predsedniku Republike Srbije, predsedniku Vlade Republike Srbije i ministru pravde Neli Kuburović.

Prvo moje pitanje je da li su uopšte čuli da je juče Vojislavu Šešelju od strane ostataka Haškog tribunala izrečena drugostepena presuda? Možda su neobavešteni, mada ni to ne bi bilo neko posebno opravdanje, ali mislim da je još gore da su obavešteni i da su čuli, morali su čuti i dužni su bili da čuju za to, a da ćute.

Znate, nedopustivo je da državni organi Republike Srbije ne samo što ništa nisu učinili da građanin ove zemlje, dr Vojislav Šešelj, ne bude osuđen u Haškom tribunalu, a učinile su pogotovo prethodne vlade Republike Srbije mnogo toga da bude osuđen, ali je isto tako nedopustivo da oni ne reaguju ni na kakav način na takvu osudu.

Ova osuda, kao i prethodne osude Haškog tribunala i prethodne presude, pa čak i one oslobađajuće, nisu uperene protiv pojedinca, nego pre svega protiv Republike Srbije i protiv građana Republike Srbije.

Na samog Vojislava Šešelja ova presuda neće imati neko posebno dejstvo, ali će imati na Republiku Srbiju. Ova presuda je očigledno protivpravna, jer u skladu sa anglosaksonskim sistemom nije bilo moguće prvostepeno oslobađajuću presudu delimično ukinuti i preinačiti u osuđujuću. Ona očigledno nije zasnovana na činjenicama, ali će, siguran sam, imati posledice na Republiku Srbiju i na njene građane. Zašto? Ovom presudom kojom se Vojislav Šešelj osuđuje za ratne zločine, odnosno za podsticanje neizvršenja ratnih zločina podrazumeva da je u Srbiji i u Vojvodini bilo rata, da je bilo ratnog sukoba, da je bilo zaraćenih strana, a svi građani Republike Srbije znaju da to nije tako.

Ove koje dobacuju pozivam da se jave za reč, pa da kažu šta imaju. Lako je mrzeti Srbiju i vi to, gospodo iz DS, uporno dokazujete i zbog svoje političke inferioronosti i sterilnosti ste spremni da kažete bilo šta protiv svoje države ili nekog njenog građanina, pokušavajući da sebi priberete neki jeftin politički poen.

Iz Republike Srbije niko nije deportovan, nijedan Hrvat, nijedan građanin druge nacionalnosti. Niko nije proteran. Oni koji su otišli, otišli su dobrovoljno, jer su sa Srbima koji su proterani iz bivše jugoslovenske Republike Hrvatske menjali imovinu, overavali ugovore u sudu sa Srbima koji su proterani 1989, 1990 i 1991. godine, mnogo pre nego što je Vojislav Šešelj održao predizborni govor u Hrtkovcima i to je govor iza koga Vojislav Šešelj i SRS stoji i danas i spremni smo te reči da ponovimo na bilo kom mestu, jer tu ne da nema ratnog zločina, nema ni bilo kakvog krivičnog dela.

Nikome tu nije hvalila dlaka s glave na tom mitingu i vi to dobro znate, ali ste spremni da ponavljate laži od kojih je odustao čak i Haški tribunal. Pročitajte njihovu presudu. I oni su odustali od laži koje vi i dan danas ponavljate, da je, ne daj Bože, Vojislav Šešelj tražio da se pobiju deca iz mešovitih brakova ili čitao nekakva imena. Sve je to Haški tribunal dokazao da nije istina, vaš Haški tribunal, ali nisu mogli da podnesu da neki Srbin izađe i da bude oslobođen pred Haški tribunalom.

Samo budala ne vidi da je ova presuda uperena protiv Srbije. Vojislav Šešelj je slobodan čovek i ne možete mu ništa ni vi, njegovi politički neprijatelji iz Srbije, niti ovi sa zapada. On je Haški tribunal pobedio i to je gotova stvar i istorijska činjenica, ali tražimo odgovor od predsednika Srbije, predsednika Vlade Republike Srbije i ministra pravde – koja je njihova reakcija, šta će učiniti povodom te osude i koji je njihov stav?

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.10.2017.

Dame i gospodo, ja ću postaviti pitanje Aleksandru Vučiću, predsedniku Vlade i predsedniku Republike Srbije. Moje pitanje je da li je konačno shvatio da se ne može sedeti na dve stolice?

Vidim da juče i danas u večernjim satima mnogi iz Vlade nervozno reaguju, pa kažu kako je, navodno, američki diplomata Brajan Hojt Ji napao Srbiju. Napao je Srbiju tako što je rekao da niko ne može biti balansero i da ne može sedeti na dve stolice, pa izigravati prijateljske odnose i sa Ruskom Federacijom, sa jedne strane, i Evropskom unijom i SAD, sa druge strane. A to je upravo ono što Srpska radikalna stranka govori godinama i Aleksandru Vučiću i pre njega, onima koji su takođe mislili da mogu na dva koloseka, da mogu da izigravaju Josipa Broza Tita. Bilo je takvih ideja i u Demokratskoj stranci Srbije, kao, možemo mi sa svima, mi ćemo biti istok zapadu a zapad istoku. E, to, međutim, ne može. I Brajan Hojt Ji je samo jasno i glasno rekao ono što i svi drugi američki zvaničnici jasno govore na susretima sa državnim vrhom Republike Srbije već godinama. Međutim, sad je valjda on na nivou na kome se može napasti.

Zar mislite da je Majkl Pens rekao nešto drugačije, da je ovo nešto što je samostalna misao Brajana Hojta Jia? On je valjda neki važan šraf u američkoj administraciji, pa je on sada izmislio toplu vodu, odnosno on postavio Srbiji neku uslov koji drugi inače ne postavljaju. Naravno da to nije tako i to jeste suštinsko pitanje u Srbiji – da li ćemo konačno otvoriti oči? Vama Amerika poručuje da uslov za ulazak u EU nije samo odricanje od Kosova i Metohije, da to nije samo Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Vi morate voditi politiku, imati jedinstvenu politiku sa EU a, kako on kaže, odlični primeri su Hrvatska, koja je EU stavila iznad svega, i Crna Gora je to takođe pokazala kroz ulazak u NATO pakt. Drugim rečima, to su uslovi koji se očekuju od Srbije. Nemojte misliti da će Srbija moći da prođe bez ispunjenja tih uslova, jer EU očekuje da zemlje kandidati vode jedinstvenu i spoljnu i odbrambenu politiku. To je nešto što je potpuno očigledno i potpuno jasno.

Da li će neko konačno reagovati na to uplitanje i to što oni tvrde da Srbija se otvoreno meša i u naše unutrašnje poslove i kažu da njima nije jasno zašto je potrebno da Srbija ruskim predstavnicima u Nišu da diplomatski status? Što bi to njima pa moralo da bude jasno?

Evo, kaže Vulin – ukidaju nam pravo da mi odlučujemo. Pa, odakle vi mislite da vi imate pravo da odlučujete? Da su Amerikanci svoju spoljnu politiku vodili tako što su puštali da svako o nečemu odlučuje, pogotovo države koje ne smatraju beznačajnim i banana državama zar mislite da bi danas bili tu gde jesu? Ne, njihova se spoljna politika upravo i temelji na tome da oni odlučuju, a da drugi sprovode i to je ono što se očekuje od Aleksandra Vučića.

Mene čudi da on, makar i u jeku ove rasprave o spomeniku koji se diže Zoranu Đinđiću, nije shvatio kako prolaze oni koji misle da mogu da sede na dve stolice, koji misle ili pomisle u trenutku da mogu nešto da odlučuju, jer teško onome za koga Amerikanci pomisle i procene da im je vredan mrtav nego živ.

Dakle, SRS još jednom pita predsednika Vlade i Republike Srbije, Aleksandra Vučića da li je konačno shvatio da se ne može voditi politika sedenja na dve stolice, već da se konačno mora opredeliti da li će se Srbija okrenuti Rusiji ili odreći će se nacionalnih interesa i okrenuti EU?

Imovinska karta

(Beograd, 27.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 86000.00 RSD 03.06.2016 -