NEMANJA ŠAROVIĆ

Srpska radikalna stranka

Rođen 28. decembra 1974. godine u Beogradu.

Završio je Prvu beogradsku gimnaziju, a potom je diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu. Pre ulaska u politiku je godinu i po dana radio kao pripravnik u jednoj advokatskoj kancelariji i dve i po godine u Prvom opštinskom sudu.

Godine 2004. izabran je za člana Predsedničkog kolegijuma i Centralne otadžbinske uprave Srpske radikalne stranke, a iste godine je postao poslanik u Narodnoj skupštini. Takođe je bio i odbornik SO Stari Grad. Otkriveno je da je Šarović 2005.godine, kao Beograđanin i odbornik SO SG, naplatio od skupštine 1.639.088 dinara na ime putnih troškova za relaciju Beograd – Vranje, gde je odlazio kao koordinator SRS-a za Pčinjski okrug. Narodni poslanik bio je u sazivu od 14. februara 2007. do 2008. godine.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.

Osnovne informacije

Statistika

  • 225
  • 0
  • 212
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Uzgoj krznašica/ zabrana uzgoja i ubijanje životinja

čeka se odgovor 8 meseci i 23 dana i 7 sati

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukoli...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 6 meseci i 25 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 8 meseci i 27 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 20.05.2019.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam u ime SRS podneo amandman koji se možda nekome neukom može učiniti da nije previše bitan, ali ovo su suštinski amandmani kojima se u stvari štiti celokupan ustavni poredak Republike Srbije.

Ja ću vas podsetiti na činjenicu da je sistem vlasti u Srbiji, zasnovan na principu podele na zakonodavnu, sudsku i izvršnu vlast.

Međutim, pravljenje pravosudne akademije i davanjem širokih ovlašćenja pravosudnoj akademiji, vi narušavate taj balans, proglašavate da je pravosudna akademija nekakav nezavisni organ i narušavate mogućnost da te tri, Ustavom predviđene i propisane grane vlasti, utiču i kontrolišu jedna drugu, kako nijedna ne bi preuzimala funkcije koje ne sme da ima.

Ovde se radi o izboru člana veća Agencije za sprečavanje korupcije i umesto da to čini Narodna skupština, vi praktično tu nadležnost prenosite pravosudnoj akademiji.

Ja znam da ćete vi reći da u skladu sa zakonom to radi Narodna skupština, ali ne može birati Narodna skupština, ako konkurs prethodno sprovodi pravosudna akademija, pa onda ministar nadležan za poslove pravosuđa, predlaže kandidate Narodnoj skupštini, a Narodna skupština onda ima mogućnost samo da izabere među kandidatima koji su joj ponuđeni.

Tu onda nema nikakve slobode izbora, to je ponižavajuće za Narodnu skupštinu i to praktično znači da ovde sede ljudi koji su maloumni, koji su maloletni, koji nemaju dovoljno mudrosti, znanja, iskustva da oni obave taj posao izbora, već to prethodno neko čini za njih, a onda formalno Narodna skupština proglašava koji će to kandidati biti.

Završavam, onda bi poštenije bilo da ste celokupan taj posao izbora, izmestili iz Narodne skupštine, jer ne može Narodna skupština preuzimati odgovornost za ono što su drugi uradili, jer ni na koji način ne može uticati na to koji će to kandidati ovde stići.

Posebno, šta je bitno, još jedna rečenica, vi kažete da se ovde u drugom delu testa, ocenjuje profesionalni integritet kandidata.

Ja bih zaista želeo da čujem koji je to test i kako će izgledati taj test za ocenu profesionalnog integriteta kandidata. Ocena je samo – prošao ili nije prošao, i kome članovi pravosudne akademije ne daju štambilj da je prošao ocenu profesionalnog integriteta, on nikada kao kandidat neće moći da se pojavi pred narodnim poslanicima, koji, podsećam, imaju i nose suverinitet koje su na njih preneli građani Srbije, a ne na članove bilo kakve pravosudne akademije.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 20.05.2019.

Gospođo Kuburović, moja kritika je bila veoma dobronamerna. To što aktuelno rešenje nije dobro, kako vi kažete, mi smo to govorili još kada je taj zakon donošen i kritikovali ga žestoko u Narodnoj skupštini Republike Srbije. To nije opravdanje da se zakon koji sada donosimo, da i on ne bude dobar.

Ja sam u svojoj diskusiji krenuo od toga i podsetio vas da je u skladu sa Ustavom sistem vlasti u Republici Srbiji zasnovan na podeli na tri grane vlasti – izvršnu, zakonodavnu i sudsku. Vi veoma dobro znate da u pravnoj teoriji postoji princip koji se naziva – „checks and balancens“ da te tri grane vlasti međusobno kontrolišu jedna drugu, proveravaju i kontrolišu i mogu da utiču jedna na drugu, kao što Narodna skupština treba da bira i razrešava sudije, kao što sudije mogu suditi narodnim poslanicima, ili bilo kom građaninu, itd, to je ono što je suština.

Vi ste rekli još jednu stvar. Rekli ste kako ne predlaže ministar kandidate. Upravo je to stav 1. narednog člana 24. kaže – ministar za poslove pravosuđa predlaže kandidate Narodnoj skupštini. To je sledeći član. Naravno da predlaže, a Narodna skupština samo bira među tim kandidatima. Čak, može da se desi situacija da nema dovoljnog broja kandidata. Koja je tu onda mogućnost izbora? Tu izbora nema. Neko je obavio prethodni posao, neko je od ukupnog broja kandidata, koji se prijavljuju, rekao koji predlozi mogu da dođu pred Narodnu skupštinu i ograničio na taj način mogućnost Narodne skupštine da bira. Nema izbora ako je neko pre nas izabrao, pa, rekao - među ovima možete da birate. I niste ništa rekli od tom testu za profesionalni integritet.

Pazite, to su kategorije koje je jako teško procenjivati. Na osnovu čega? To su stvari sa kojima se mora biti veoma pažljiv. Ja sve vreme ovde govorim principijelno, nije ovde sad pitanje o kandidatima da li će biti ovaj ili onaj, nego se morati principijelno postaviti sistem tako da funkcioniše i za vreme ove i svake naredne vlasti.

Naš problem je što svaka vlast donosi zakone praktično samo za svoj mandat, pa onda naredna koja dolazi kritikuje prethodnu i donosi novi zakon. I Skupština konstantno raspravlja, iznova, iznova, o jednom te istom zakonu i po ko zna koliko puta uređujemo jednu oblast. Umesto da jedanput, kada je uredimo i zaokružimo, da to bude kraj.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 20.05.2019.

Konačno da se vratimo na zakon.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, pre svega ja bih vas zamolio da mi ipak odgovorite na ono pitanje koje sam postavio u prethodnoj diskusiji vezano za moj amandman na član 23. i na taj test za profesionalni integritet. Taj test propisuje ministar nadležan za poslove pravosuđa, a to ste vi, i to mislim neodoljivo podseća na moralno-političku podobnost koju smo imali u tom komunističkom periodu u SFRJ. Zaista mislim da vi morate znati kako će izgledati taj test, ako ste predlagač ovog zakona i morate nam reći nešto konkretnije o tome.

Što se tiče amandmana na član 114, moj predlog je da tu stoji, umesto ovoga što vi predlažete, da zakon stupa na snagu sedmog dana od dana objavljivanja, a da se primenjuje od 1. septembra 2020. godine, osim nekoliko članova zakona čija će primena početi odmah. Moj predlog je da kompletan zakon važi u skladu sa Ustavom kakva je odredba, dakle, u roku od sedam dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“. Nije dobro da se odlaže dejstvo zakona i ja bih molio samo vaše saradnike da malo budu tiši i da slušaju ovo što govorim i da vas ne ometaju.

Vi ste svedok da smo mi u prethodnom periodu nebrojeni broj puta imali na dnevnom redu zakone da smo samo dalje odlagali početak primene zakona koji je već bio odložen kada je osnovni zakon donošen i to izaziva ozbiljne troškove i to je jednostavno besmisleno. Šta znači – stupa zakon na snagu, ali se neće primenjivati? Pa na kakvoj je onda snazi ako se ne primenjuje?

Druga principijelna stvar zašto ne bi trebalo to da se radi...

(Predsednik: Vreme.)

Ako mogu rečenicu, da završim samo.

(Predsednik: Znači, vreme ne znači ništa. Izvolite.)

Samo ako vam toliko znači, evo, odustajem od završetka rečenice. Hvala.

Deveto vanredno zasedanje , 17.07.2018.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo i ja sam hteo malo da postavim neko pitanje oko vladavine prava. Prethodnik je dao možda i dobar uvod. On pita zašto Vojislav Šešelj nije odgovarao zbog toga što je, kako kaže, najavljivao ubistvo Zorana Đinđića? A što bi i odgovarao? Ne može neko odgovarati zbog toga što vidi ono što je očigledno. Postoji poslovica koja kaže – Ko se mača lati, od mača i strada.

Zoran Đinđić je bio glava mafijaške hidre u Srbiji. To je vreme u kome je takođe rečeno da svaka država ima svoju mafiju, jedino u Srbiji mafija ima svoju državu. Vi kada pričate o nekim ljudima, govorim mom prethodniku, treba pre svega da se setite toga da su oni heroji Petooktobarske buldožer revolucije, da ste vi na krilima tih kriminalaca dolazili na vlast, da ste otimali puške, evo, nekoliko stotina metara odavde u policijskoj stanici Stari grad u Majke Jevrosime, da ste sa tim ljudima upadali naoružani u državne institucije, da ste tim ljudima omogućili da vrše razne poslove po Srbiji, da asfaltiraju, da kupuju, praktično da naprave najveću moguću ekspanziju svojih kriminalnih poslova i onda se pitate, kad je došlo do toga da je očigledno da postoji nesloga oko podele tog pljačkaškog tela, onda se vi pitate kako je Vojislav Šešelj mogao najaviti da će Zoran Đinđić biti ubijen?

Znate, kada se mafija obračunava, onda uvek neko strada i to nije ništa novo. I za svakoga ko ima malo političkog, malo životnog iskustva, to nije novo. Drugo je pitanje, zašto vi tu političku pozadinu ubistva Zorana Đinđića niste utvrđivali kada je ubijen? Zašto ste tada od toga bežali, a danas 15 godina kasnije o tome pričate? Vi ste bili vlast. Zašto niste utvrdili političku odgovornost jednog od glavnih ideologa i perjanica DS, Čedomira Jovanovića, koji je ubicama, kako vi kažete ubicama Zorana Đinđića, u zatvor dovodio žene, decu i sve ostalo?

Prema tome, dajte prvo da vidimo ko je sve od čelnika DOS sa njima duvao u istu tikvu, pa ćemo onda da utvrđujemo odgovornost opozicionih političara. Mi od toga nismo nikada bežali. Vojislav Šešelj je u Haškom tribunalu dao iskaz o tome da ste imali bilo kakve indicije, bilo kakve mogućnosti, odavno bi ga vi optužili, a ovo je samo kuknjava, plač, labudova pesma.

Drugu stvar sam ja hteo da pitam gospođu Brnabić, odnosno gospođu Nelu Kuburović, ministra pravde, vezano za načelo zakonitosti u krivičnom pravu, vezano za vladavinu prava, vezano za retroaktivnu primenu blažeg, koji je to izuzetak, odnosno pravilo je da se uvek u krivičnom pravu na učinioca primenjuje blaži zakon.

Međutim, DOS-ov režim je imao potrebu da kreira neku svoju stvarnost. Imao je potrebu da dokaže neke stvari koje su bile nedokazive. Vođeni su politički procesi za neke atentate, vođeni su procesi u kojima je zapravo glavna meta bio Slobodan Milošević.

U jednom od takvih procesa je i osuđen Milorad Ulemek Legija za navodne zločine i krivična dela koja su izvršeni pre nego što je ukinuta smrtna kazna. Ono što nalaže jedini izuzetak od zabrane retroaktivnog važenja krivičnih zakona je to da se primenjuje blaži zakon na učinioca, bilo onaj koji važi u vreme izricanja presude, bilo onaj koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela.

U ovom slučaju, u vreme izvršenja krivičnog dela, bilo je moguće izreći smrtnu kaznu, ali je stav 4. istog tog član zakona propisivao da sud, umesto smrtne kazne, može izreći kao najtežu kaznu i kaznu zatvora u trajanja od 20 godina. Kada je promenjen zakon, uvedena je kazna od 40 godina…

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 12.04.2018.

Dame i gospodo, postaviću pitanje predsedniku Republike Srbije, predsedniku Vlade Republike Srbije i ministru pravde Neli Kuburović.

Prvo moje pitanje je da li su uopšte čuli da je juče Vojislavu Šešelju od strane ostataka Haškog tribunala izrečena drugostepena presuda? Možda su neobavešteni, mada ni to ne bi bilo neko posebno opravdanje, ali mislim da je još gore da su obavešteni i da su čuli, morali su čuti i dužni su bili da čuju za to, a da ćute.

Znate, nedopustivo je da državni organi Republike Srbije ne samo što ništa nisu učinili da građanin ove zemlje, dr Vojislav Šešelj, ne bude osuđen u Haškom tribunalu, a učinile su pogotovo prethodne vlade Republike Srbije mnogo toga da bude osuđen, ali je isto tako nedopustivo da oni ne reaguju ni na kakav način na takvu osudu.

Ova osuda, kao i prethodne osude Haškog tribunala i prethodne presude, pa čak i one oslobađajuće, nisu uperene protiv pojedinca, nego pre svega protiv Republike Srbije i protiv građana Republike Srbije.

Na samog Vojislava Šešelja ova presuda neće imati neko posebno dejstvo, ali će imati na Republiku Srbiju. Ova presuda je očigledno protivpravna, jer u skladu sa anglosaksonskim sistemom nije bilo moguće prvostepeno oslobađajuću presudu delimično ukinuti i preinačiti u osuđujuću. Ona očigledno nije zasnovana na činjenicama, ali će, siguran sam, imati posledice na Republiku Srbiju i na njene građane. Zašto? Ovom presudom kojom se Vojislav Šešelj osuđuje za ratne zločine, odnosno za podsticanje neizvršenja ratnih zločina podrazumeva da je u Srbiji i u Vojvodini bilo rata, da je bilo ratnog sukoba, da je bilo zaraćenih strana, a svi građani Republike Srbije znaju da to nije tako.

Ove koje dobacuju pozivam da se jave za reč, pa da kažu šta imaju. Lako je mrzeti Srbiju i vi to, gospodo iz DS, uporno dokazujete i zbog svoje političke inferioronosti i sterilnosti ste spremni da kažete bilo šta protiv svoje države ili nekog njenog građanina, pokušavajući da sebi priberete neki jeftin politički poen.

Iz Republike Srbije niko nije deportovan, nijedan Hrvat, nijedan građanin druge nacionalnosti. Niko nije proteran. Oni koji su otišli, otišli su dobrovoljno, jer su sa Srbima koji su proterani iz bivše jugoslovenske Republike Hrvatske menjali imovinu, overavali ugovore u sudu sa Srbima koji su proterani 1989, 1990 i 1991. godine, mnogo pre nego što je Vojislav Šešelj održao predizborni govor u Hrtkovcima i to je govor iza koga Vojislav Šešelj i SRS stoji i danas i spremni smo te reči da ponovimo na bilo kom mestu, jer tu ne da nema ratnog zločina, nema ni bilo kakvog krivičnog dela.

Nikome tu nije hvalila dlaka s glave na tom mitingu i vi to dobro znate, ali ste spremni da ponavljate laži od kojih je odustao čak i Haški tribunal. Pročitajte njihovu presudu. I oni su odustali od laži koje vi i dan danas ponavljate, da je, ne daj Bože, Vojislav Šešelj tražio da se pobiju deca iz mešovitih brakova ili čitao nekakva imena. Sve je to Haški tribunal dokazao da nije istina, vaš Haški tribunal, ali nisu mogli da podnesu da neki Srbin izađe i da bude oslobođen pred Haški tribunalom.

Samo budala ne vidi da je ova presuda uperena protiv Srbije. Vojislav Šešelj je slobodan čovek i ne možete mu ništa ni vi, njegovi politički neprijatelji iz Srbije, niti ovi sa zapada. On je Haški tribunal pobedio i to je gotova stvar i istorijska činjenica, ali tražimo odgovor od predsednika Srbije, predsednika Vlade Republike Srbije i ministra pravde – koja je njihova reakcija, šta će učiniti povodom te osude i koji je njihov stav?

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.10.2017.

Dame i gospodo, ja ću postaviti pitanje Aleksandru Vučiću, predsedniku Vlade i predsedniku Republike Srbije. Moje pitanje je da li je konačno shvatio da se ne može sedeti na dve stolice?

Vidim da juče i danas u večernjim satima mnogi iz Vlade nervozno reaguju, pa kažu kako je, navodno, američki diplomata Brajan Hojt Ji napao Srbiju. Napao je Srbiju tako što je rekao da niko ne može biti balansero i da ne može sedeti na dve stolice, pa izigravati prijateljske odnose i sa Ruskom Federacijom, sa jedne strane, i Evropskom unijom i SAD, sa druge strane. A to je upravo ono što Srpska radikalna stranka govori godinama i Aleksandru Vučiću i pre njega, onima koji su takođe mislili da mogu na dva koloseka, da mogu da izigravaju Josipa Broza Tita. Bilo je takvih ideja i u Demokratskoj stranci Srbije, kao, možemo mi sa svima, mi ćemo biti istok zapadu a zapad istoku. E, to, međutim, ne može. I Brajan Hojt Ji je samo jasno i glasno rekao ono što i svi drugi američki zvaničnici jasno govore na susretima sa državnim vrhom Republike Srbije već godinama. Međutim, sad je valjda on na nivou na kome se može napasti.

Zar mislite da je Majkl Pens rekao nešto drugačije, da je ovo nešto što je samostalna misao Brajana Hojta Jia? On je valjda neki važan šraf u američkoj administraciji, pa je on sada izmislio toplu vodu, odnosno on postavio Srbiji neku uslov koji drugi inače ne postavljaju. Naravno da to nije tako i to jeste suštinsko pitanje u Srbiji – da li ćemo konačno otvoriti oči? Vama Amerika poručuje da uslov za ulazak u EU nije samo odricanje od Kosova i Metohije, da to nije samo Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Vi morate voditi politiku, imati jedinstvenu politiku sa EU a, kako on kaže, odlični primeri su Hrvatska, koja je EU stavila iznad svega, i Crna Gora je to takođe pokazala kroz ulazak u NATO pakt. Drugim rečima, to su uslovi koji se očekuju od Srbije. Nemojte misliti da će Srbija moći da prođe bez ispunjenja tih uslova, jer EU očekuje da zemlje kandidati vode jedinstvenu i spoljnu i odbrambenu politiku. To je nešto što je potpuno očigledno i potpuno jasno.

Da li će neko konačno reagovati na to uplitanje i to što oni tvrde da Srbija se otvoreno meša i u naše unutrašnje poslove i kažu da njima nije jasno zašto je potrebno da Srbija ruskim predstavnicima u Nišu da diplomatski status? Što bi to njima pa moralo da bude jasno?

Evo, kaže Vulin – ukidaju nam pravo da mi odlučujemo. Pa, odakle vi mislite da vi imate pravo da odlučujete? Da su Amerikanci svoju spoljnu politiku vodili tako što su puštali da svako o nečemu odlučuje, pogotovo države koje ne smatraju beznačajnim i banana državama zar mislite da bi danas bili tu gde jesu? Ne, njihova se spoljna politika upravo i temelji na tome da oni odlučuju, a da drugi sprovode i to je ono što se očekuje od Aleksandra Vučića.

Mene čudi da on, makar i u jeku ove rasprave o spomeniku koji se diže Zoranu Đinđiću, nije shvatio kako prolaze oni koji misle da mogu da sede na dve stolice, koji misle ili pomisle u trenutku da mogu nešto da odlučuju, jer teško onome za koga Amerikanci pomisle i procene da im je vredan mrtav nego živ.

Dakle, SRS još jednom pita predsednika Vlade i Republike Srbije, Aleksandra Vučića da li je konačno shvatio da se ne može voditi politika sedenja na dve stolice, već da se konačno mora opredeliti da li će se Srbija okrenuti Rusiji ili odreći će se nacionalnih interesa i okrenuti EU?

Imovinska karta

(Beograd, 27.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 86000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 08.03.2017, 10:28