NEMANJA ŠAROVIĆ

Srpska radikalna stranka

Rođen 28. decembra 1974. godine u Beogradu.

Završio je Prvu beogradsku gimnaziju, a potom je diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu. Pre ulaska u politiku je godinu i po dana radio kao pripravnik u jednoj advokatskoj kancelariji i dve i po godine u Prvom opštinskom sudu.

Godine 2004. izabran je za člana Predsedničkog kolegijuma i Centralne otadžbinske uprave Srpske radikalne stranke, a iste godine je postao poslanik u Narodnoj skupštini. Takođe je bio i odbornik SO Stari Grad. Otkriveno je da je Šarović 2005.godine, kao Beograđanin i odbornik SO SG, naplatio od skupštine 1.639.088 dinara na ime putnih troškova za relaciju Beograd – Vranje, gde je odlazio kao koordinator SRS-a za Pčinjski okrug. Narodni poslanik bio je u sazivu od 14. februara 2007. do 2008. godine.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:36

Osnovne informacije

Statistika

  • 469
  • 1
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 4 meseca i 8 dana i 14 sata

Poštovani gospodine Šaroviću, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju koru...

Uzgoj krznašica/ zabrana uzgoja i ubijanje životinja

čeka se odgovor 1 godina i 7 meseci i 9 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukoli...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 2 godine i 5 meseci i 11 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Prvo redovno zasedanje , 04.03.2020.

Dame i gospodo narodni poslanici i građani Srbije, ovaj zakon je možda jedna oda nesposobnosti vaše vlasti i vašeg režima i pokazuje kakvi su zakoni koje donosite.

Ovaj zakon, da podsetimo građane Srbije, je donet davne 2015. godine. Znači, tada je donet i vi ste tada građane Srbije ubeđivali da je zakon dobar, da je najbolje moguće rešenje, da su se sa njim složili oni koji koriste oružje, oni koji imaju dozvole, da su zadovoljna lovačka udruženja i da će zakon veoma brzo biti primenjen u opštu korist. Međutim, rok za preregistraciju je bio i praktično za primenu ovog zakona 2019. godina.

Rok od četiri godine je izuzetno dugačak rok i retko se, kada se neki zakon donosi, ostavljaju toliko dugački rokovi i već je to ukazivalo na to da će biti problema u sprovođenju ovoga zakona.

Država, naravno, sa svoje strane nije uradila ništa da bi informisala građane o svojoj obavezi koju im je nametnula, da bi pospešila tu preregistraciju. Država je, naravno, imala podatke i 2015. i 2016. i 2017. i 2018. godine. Država je imala podatke koliko se loše ovaj zakon sprovodi u delo.

Kada ste došli praktično u iznudicu, kada ste došli do samog isteka roka, onda ste 2019. godine rekli – zakon je i dalje dobar i dalje tvrdimo da je dobar, ali je potrebno još godinu dana da se zakon sprovede.

I tada ste tvrdili da ste mnogo pametni, da ste mnogo mudri, da je taj rok od godinu dana optimalan rok i da uz ovaj prethodni rok koji je isticao od četiri godine, da će tih pet godina biti sasvim dovoljno da se zakon sprovede u delo. Evo, dočekasmo i mart 2020. godine i činjenica je da više od pola vlasnika oružja, legalnih držalaca oružja u Srbiji, nije izvršilo svoju obavezu u skladu sa zakonom. Neki zbog toga što nisu ni znali da imaju tu obavezu, neki zbog toga što nisu u stanju da ispune ove kriterijume ili nemaju dovoljno novca da bi obezbedili sve ono što zakon traži.

Da se mi ne lažemo, mislim da je potpuno sigurno da 50% ljudi koji imaju legalno oružje u Srbiji, da to oružje nije ni izvadilo odande gde ga drži u zadnjih pet ili 10 godina. To su ljudi koji niti idu u streljanu, niti ga koriste, većina je nasledila to oružje od očeva, od dedova i to čuva pre svega kao neku uspomenu, a ne kao neko oružje koje ima redovnu funkciju, rekao sam, koje koristi u lovu ili koje koristi u streljani. To je sve, da kažem, trebalo biti podatak koji bi doprineo da vi olakšate ove obaveze, da predvidite možda i različite kategorije držalaca oružja i da na taj način onda dodatno nekima olakšate.

Međutim, evo dođe i 2020. godina, vi ponovo predlažete da se produži rok za sprovođenje ovoga zakona u delo, ovoga puta za dve godine. I kako mi onda vama da verujemo i kako građani Srbije bilo šta da vam veruju, ako vi prvo kažete – biće dovoljno četiri godine da se zakon sprovede u delo, pa se ne sprovode, pa onda kažete treba još godinu dana i to je idealan rok i garantujemo da će biti završeno, pa opet se pokaže da nemate pojma, a danas kažete – potrebno je još dve godine.

Mi smo čuli od nekih predstavnika vladajuće koalicije kako 2022. godine sigurno neće glasati za produženje jer, bože moj, ko sada ne preregistruje taj je nevaljao, taj ne sluša državu i neće mu više država izlaziti u susret. Vi ovim ljudima ne izlazite u susret, vi samo priznajete kapitulaciju države i priznajete da zakon koji ste doneli nije dobar.

Da je zakon dobar, njega bi većina građana prihvatila i većina građana Srbije bi izvršila obaveze koje ima u skladu sa tim zakonom. Ako većina građana ne prihvata, a budite sigurni da i mnogi koji su izvršili obaveze iz zakona da su ogorčeni i da misle sve najgore o tom zakonu, onda je potpuno jasno da ako zakon nije po meri građana zbog kojih se donosi, onda zakon nije dobar, onda bi mnogo bolje rešenje bilo da se ovaj zakon stavi van snage, nego što je novo produženje, da se produži sad dve godine, pa da čekamo da isteknu te dve godine i da vidimo šta ćete onda predložiti. Hoće li onda biti rok od tri godine, pošto njega do sada niste koristili, imali ste rok od četiri, od godinu, sada od dve, evo, sledeći put bi moglo da bude tri godine i da nas i dalje ubeđujete kako ste sposobni i pametni i kako su svi zakoni koje donosite najbolje moguće rešenje, iako jedan zakon donosite po pet puta, a ovo nije jedinstven takav slučaj, već maltene svaki treći zakon koji imamo u proceduri se pojavljuje po ko zna koji put zato što su rešenja koja birate loša.

Neki su, evo, ja sam razgovarao i prethodnih dana sa nekim građanima i, verujte, neki su me pitali, bili su šokirani pre svega da treba bilo šta da urade. Jedan gospodin kaže – ja prvi put čujem da oružani list ima rok, do sada oružani listovi nisu imali rok. Ja mislim da su te biometrijske dozvole samo još jedan način da se uzme provizijica, da vi lepo zaradite, da se neki milion evra ponovo obrne, a moglo se to rešiti i na drugi način.

Vi se hvalite tom e-Upravom i kažete kako su sve evidencije umrežene, kažete kako sve funkcioniše perfektno u državi, pa evo, moglo vam je pasti na pamet, na primer, svako ko ima oružani list i ko legalno drži oružje, on ima ličnu kartu. Većina tih ljudi ima biometrijske lične karte. Sve ove podatke o oružju ste mogli staviti i na biometrijske lične karte i time praktično osloboditi građane Srbije velikog dela ovih troškova koje im namećete. Ali, šta je tu onda problem? Onda ne bi bilo provizije. E, u sukobu interesa građana, interesa tih vaših tajkuna i onih koji ubiraju te provizije, po pravilu, uvek stradaju građani Srbije i zato ste vi izabrali ovo rešenje i sada pokušavate da nas ubedite da je dobro.

Mi smo kao poslanička grupa predložili da se taj rok još više produži, dakle, da bude što duži, i to smo pre svega uradili u nadi da ćete u tom vremenskom periodu od dve i po godine i vi shvatiti da ovaj zakon nije dobar i da ćete možda i vi odlučiti da donesete neki zakon koji bi bio u skladu sa interesima građana i kojim bi pre svega građani Srbije bili zadovoljni.

Zato će SRS glasati za ovaj zakon, ne zato što mislimo da je dobar, upravo sam obrazložio da mislimo da je loš, već pre svega zbog toga da bismo građane Srbije, veliki broj njih, stotine hiljada građana koji legalno drže oružje, spasili negativnih posledica do kojih će doći ukoliko rok za primenu ovog zakona ne bude produžen, a vi znate da je pretnja da tu ima i kazni, da tu ima i oduzimanja oružja i da bi to u ovom trenutku bilo najgore moguće rešenje.

Prvo redovno zasedanje , 03.03.2020.

Dame i gospodo narodni poslanici, mnogi misle da ova tačka, odnosno zamena jednog člana Republičke izborne komisije nije previše bitna. Tačno je da možda ne znači mnogo, ali je isto tako tačno da govori mnogo. Pre svega, govori mnogo o tome u kakvoj je situaciji danas Srbija i mnogo govori o tome ko je danas glavni miljenik režima.

Da građani pored malih ekrana ne bi bili u dilemi, ovde se radi o zameni člana Republičke izborne komisije koji je režim poklonio toj stranci koja se naziva Stranka moderne Srbije. Čovek bi pomislio onda da je poput te stranke i moderna Srbija nešto što je nastalo na krađi, nešto što je nastalo na nepoštovanju volje građana Srbije i na nepoštovanju birača.

Prvo je pitanje, na kojim je to izborima učestvovala stranka Moderne Srbije? Godine 2016, pogledajte dobro, proverite, takva lista nije učestvovala na izborima i samim tim nije mogla ni da osvoji bilo kakve mandate. Ko nije osvojio mandate taj nema pravo na članove RIK-a, taj nema pravo na poslanička mesta, taj nema pravo na članove bilo kog radnog tela Narodne skupštine Republike Srbije, kao što nema pravo ni na finansiranje iz republičkog budžeta.

Od svih ovih stvari koje sam ja nabrojao, jedino ih još direktno ne finansirate iz republičkog budžeta, ali je potpuno sigurno da ste pronašli dosta bočnih načina da to učinite i da na taj način omogućite da oni učestvuju na izborima i da izigravaju opoziciju.

Podsetiću građane Srbije da je ta fantomska poslanička grupa nastala tako što je Radulovićeva stranka „Dosta je bilo“, kako su se već zvali, tako što su se oni raspali na mnogo delova brzo nakon izbora, jer nisu imali nikakvu ideologiju, jer nisu imali nikakav program.

To je grupa ljudi ad hok koja je okupljena, jer je u tom trenutku nekome odgovaralo da bivši Vučićev ministar i bivši Vučićev čovek od poverenja bude, nazovi, njegova opozicija, i pokazuje da vi upravo takve najrađe i birate za opoziciju, one sa kojima ste najslađe sarađivali.

Znate, jako ste lepo sarađivali sa Đilasom. Đilas vas finansirao, Đilas vam čuvao mandate, Đilas vam obezbedio medijski prostor, vi zauzvrat bili korektni, niste ga krivično gonili, ostavili mu tih 619 miliona evra o kojima stalno govorite i za koliko tvrdite da je opljačkao građane Srbije, pa ga birali za predsednika Košarkaškog saveza Srbije, itd, a onda odlučili, pa hajde kad smo već toliko dobri hajde da od njega napravimo, nazovi opoziciju.

Isto se sad dešava sa ovima koji su otpadnici od Radulovića i zamislite taj koji otpadne od onoga koga vi nazivate „ludi radule“ kakva ta opozicija može da bude i koliko je to kvalitetna opozicija. Pa, da poželi. Ja Vučića razumem u potpunosti, ko bi poželeo bolju opoziciju od toga. Dok je njemu takve opozicije, nauživaće se on na vlasti duže nego Tito u svoje vreme.

Međutim, hajde da vidimo zašto to vi činite toj opoziciji? Vi njima dajete člana RIK-a. Kaže malopre Aleksandar Martinović – pa, mi smo opoziciji dali to i to. Šta ste vi dali opoziciji? Vi im dali člana REM-a, odakle ste ga izvadili, iz džepa?

Tvrdili ste kako nemate nikakav uticaj na članove REM-a, tvrdili ste da su oni nestranački, pa dođe Tanja Fajon iz beloga sveta, malo ste se jogunili kad je dolazila, malo ste za domaću javnost davali neke oštre izjave kako na vas niko ne utiče, kako ste vi čvrsti i stameni i kako je ona poznata po svojim negativnim stavovima protiv Srbije, ali niste propustili da ispunite naloge EU koje vam je donela Tanja Fajon.

Da se setimo, ima ovde dosta onih koji ne pamte dugo, da je svojevremeno predsednik Srbije Aleksandar Vučić, i to je bilo krajem 2018. godine rekao – pa, ne pada mi na pamet da ispunim ni jedan jedini uslov i pet miliona da ih se okupi. I danima smo mi gledali to po televiziji kako je on čvrst i kako on tim koje predvode zli Đilas, zli Jeremić, zli Bastać i drugi, kako nikada neće ispuniti ni jedan uslov. Međutim, brzo je to prošlo do njegove izjave kada je on rekao – vlast je opoziciji dala i više nego što je opozicija tražila.

Kaže, to je zato što je on popustljiv čovek. Pre nekih četiri-pet meseci rekao je evo daćemo opoziciji da sami odrede izborne uslove. Međutim, on to naravno nije dao opoziciji, on je to dao svojim lažnim opozicionarima i svom Čedi i svom Čanku i svojoj Tatjani Macuri i svima koji će ga veoma dobro i poslušno slušati.

Kažete – dali ste člana REM. Kome ste dali? Dali LDP. Vama Čeda pouzdaniji od Nebojše Stefanovića, da se ne lažemo. Zamislite, pa Čeda, on je svakom režimu toliko pouzdano služio, Vučić je to prepoznao i kako ga ne bi uzeo. Slična je stvar i sa Nenadom Čankom. On uvek sluša gazdu, malo će se buniti, malo će se joguniti, iznosiće uvek anti-srpske stavove, to je konstanta. To mora da bi dobio makar taj minimum glasova na izborima, ali kada dođe stani-pani, on će uvek biti zahvalan svom gazdi, to valjda nikada nije dolazilo upitanje.

Mnogi nisu razumeli ni pre nekoliko dana kada smo razgovarali o ovom zakonu o otetim bebama, kada smo mi pitali kako ste vi baš odabrali gospođu Macuru, da baš ona bude pozvana u Vladu Republike Srbije, da baš sa njom i sa Natašom Kandić ponižavate Narodnu skupštinu Republike Srbije, tako što ovde govorite jedno, tvrdite da je zakon najbolji mogući. Znate, umesto da se odlučuje o Narodnoj skupštini, vi negde drugo pravite zakulisne dogovore, obaveštavate uveče javnost i sutradan ne menja se priča, ista je ploča. Vi i dalje pričate kako je to najbolje moguće rešenje, ali rešenje koje ste promenili preko noći.

To pokazuje možda i na najbolji mogući način kako funkcioniše Srbija. U Srbiji je danas sve lažno, lažna opozicija, lažni nezavisni organi, lažne nezavisne institucije, sve je ovde lažno. Znate, vi tvrdite nemate uticaj na REM, pa preko noći onda članovi REM kad zatreba, koji su upravo izabrani, vi ste rekli protivno je zakonu da se menjaju članovi REM, to je nemoguće, iznosili divne argumente, ali preko noći ih pogazili kao što i sve ostale vaše stavove pregazite.

Mi smo i pre nekoliko dana čuli od SPS da se oni zalažu da se nekako stane na kraj trgovini mandatima i to i jeste najveće zlo koje je zadesilo Srbiju od 2000. godine pa nadalje, kada je krenula kupoprodaja mandata, kada je krenula ta politička prostitucija i kada su pojedinci krenuli danas da zastupaju jedno, a sutra da vatreno zastupaju drugo.

Na lokalu je još gora situacija i tu se trguje mandatima i tu se kupuje. Vi veoma dobro znate na koji način se obezbeđuje većina i vio umesto da tome stanete, da kažete hajde da vidimo zaista da naše društvo bude zdravije, da politička scena bude čistija, da konačno napravimo institucije, vi radite upravo suprotno. Formalno pričate jedno. Evo, Aleksandar Martinović nas je ovde 20 minuta davio kako su oni, Bože moj, željni dijaloga, kako oni žele da se to raspravlja o tim pitanjima političkim uz kaficu. Pa da li je nakon osam godina vašeg režima, da li je Srbija srećna zemlja u kojoj politički protivnici zaista uz kaficu raspravljaju o politici ili ste vi politiku pretvorili pa makar i na najnižem nivou, makar kada se radi o članovima, o izboru članova mesne zajednice najmanje i najdalje negde u Srbiji, vi ste to pretvorili u borbu na život i smrt. Pa dolaze džipovi, pa dolaze nekakvi snagatori, pa delite ulje, pa delite šećer, pa plaćate, pa vodate lekare, popravljate zube, delite besplatne naočare, nema šta ne radite, valjda zbog toga što dobro razumete demokratiju.

Kažete onda - pa, ne pobeđujemo mi zato što držimo sve televizije, evo, možemo sad 15 dana pred izbore da damo da gostuje neko drugi, ali je pre toga mogla samo Macura, pa je mogla Čomićka, kad je vama odgovaralo, pa može Čanak, pa mogu oni za koje vi kažete da mogu da gostuju. To pokazuje kakva zaista jeste Srbija, kakvo jeste stanje medija i ne možete reći da vam to nije jedna ogromna, ogromna prednost.

Još jednu zanimljivu ideju je rekao Aleksandar Martinović. On kaže – nema tog REM-a koji će sprečiti opoziciju da pobedi. Pre svega, pitanje je, pa, otkud on to zna? Je li on to bio u opoziciji pa pobedio? Pa, nije. Nije, upravo suprotno, on je bio u SRS, sve najgore govorio o predstavnicima SNS, izgradio političku karijeru kritikujući Aleksandra Vučića i Tomislava Nikolića, a onda 2012. godine, kada je ostao bez mandata, e, tada je rekao - bio sam magarac, probudio sam se jedno jutro, pogledao se u ogledalo, rekao bio sam magarac i prešao u SNS.

Za vas je to bila najbolja moguća preporuka, da ga takvog, kako je sam sebe opisao, stavite da bude vaš predvodnik, da bude šef vaše poslaničke grupe i to je, između ostalog, nagrada za njega i pokazatelj kako vi sudite i o časti i o moralu i o dostojanstvu i o svemu drugom.

Pa, vi pogledajte danas koliko je u sali poslanika SNS i vladajuće koalicije. Nema vas, ne možete kvorum da okupite, razbežali se ovi koji neće biti na listi od sutra i uostalom, pa, najbolju ocenu kakvi ste je dao vaš predsednik. Može li neko reći suprotno od onoga što je rekao Aleksandar Vučić, i ja ga podržavam, da će smeniti 70% narodnih poslanika iz svoje stranke? Niste zadovoljili, niste dobro radili, ne znate šta pričate, nemate kvalitetne argumente i to je činjenica.

Rekao je da će zameniti ministre. Kaže, možda će ostati jedan, možda dva, najviše tri, pa to je 75% ministara iz SNS i to je pokazatelj koliko ste vi kvalitetno radili.

(Predsedavajući: Privodite kraju kolega.)

Završavam.

Prema tome, u jednoj rečenici, samo da ne bude spora, tzv. Stranka moderne Srbije je državni projekat, projekat režima koja ima za cilj da izigrava opoziciju na izborima i to vi pokazujete iz dana u dan, ali budite pažljivi, jer se veoma često desi da se takvi projekti otrgnu.

Prvo redovno zasedanje , 03.03.2020.

Dame i gospodo narodni poslanici, vidite kako istina boli i vidite kako bole argumenti.

Ja potpuno razumem što se ovoliko uzbudio gospodin Orlić kada sam ja govorio o preletačima, jer je, između ostalog, i on jedan preletačević. Godine 2008. kada je SRS pobedila na izborima, dakle, ne pre izbora, nego kada smo pobedili na izborima, kada smo osvojili najveći broj glasova, kada smo potpisali koalicioni sporazum sa SPS o formiranju gradske vlasti i dogovarali formiranje republičke Vlade, u trenucima kada je to bilo izvesno, on se učlanio u SRS. Učlanio se jer je bio za naš program, jer je bio ogorčeni protivnik EU, jer je voleo veliku Srbiju, jer je podržavao sve što je do tada SRS za tih 18 godina postojanja na političkoj sceni uradila.

Međutim, šta se desilo posle toga? Posle toga mi ne formirasmo gradsku vlast, mi ne uđosmo u republičku Vladu, nego nam ukradoše ovi naprednjaci mandate i žuti nastaviše da vladaju.

Nakon toga, gospodin Orlić, kao jedan dosledan čovek, mislite li da je ostao u SRS? Posle 15 dana on je otišao u SNS. Verovatno se i on jedno jutro probudio, pa rekao – osećam se kao Martinović, pa idem ja na drugu stranu, sada ću biti žestoki zagovornik EU i danas ću biti protiv velike Srbije, govoriću sve ono suprotno od onoga što sam dotle govorio.

Kada govorite o vlasti sa žutima, pa ko je više bio u vlasti sa žutima, vi ili ja? Rakovica, gde je prvo formirana vlast SNS i DS? Pa, upravo tamo. Pogledajte, on je svoje najbolje kadrove ostavio SNS. Pa čak vam je i Vesića, zamislite koliko je dragocen bio Vesić Đilasu, koliko je bio dragocen Đilasu kada mu je pisao politički program nakon 2000. godine, novi politički manifest DS. I kada je završio taj posao, onda je Đilas rekao – dobro je, hvala ti puno, evo sada možeš kod braće naprednjaka da ideš, bićeš tamo veoma uvažen, dosta ćeš im trebati, vodićeš grad Beograd, sarađivaćemo kao što smo to radili i danas.

Prema tome, vrana vrani oči ne kopa. To je suštinska razlika između vas i nas. Vi danas govorite jedno, sutra govorite drugo. Danas se zalažete za jedno, sutra se zalažete za drugo.

Što se tiče gospodina Bastaća, mi smo sa njim ušli u vlast kada nije bio ni član DS, ni član Đilasove stranke i nismo ušli zbog toga, nego smo pravili dogovor o interesu građana, pre svega, Starog grada.

Vi pričate o kriminalu, a jedini tamo kriminalac za koga je sve dokazano je onaj čovek koga vi vodate kao mečku po televizijama, koji je priznao da je reketirao ljude na Starom gradu, da je uzimao pare za postavljanje bašti i za ne znam šta još i da ih nije dao Bastaću. Vi njega ne procesuirate. Ne procesuirate ni Bastaća, ne procesuirate ni Đilasa. Ja im advokat nisam. Uvek sam bio njihov politički protivnik, ali to govori isključivo o vašoj vlasti.

Deveto vanredno zasedanje , 17.07.2018.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo i ja sam hteo malo da postavim neko pitanje oko vladavine prava. Prethodnik je dao možda i dobar uvod. On pita zašto Vojislav Šešelj nije odgovarao zbog toga što je, kako kaže, najavljivao ubistvo Zorana Đinđića? A što bi i odgovarao? Ne može neko odgovarati zbog toga što vidi ono što je očigledno. Postoji poslovica koja kaže – Ko se mača lati, od mača i strada.

Zoran Đinđić je bio glava mafijaške hidre u Srbiji. To je vreme u kome je takođe rečeno da svaka država ima svoju mafiju, jedino u Srbiji mafija ima svoju državu. Vi kada pričate o nekim ljudima, govorim mom prethodniku, treba pre svega da se setite toga da su oni heroji Petooktobarske buldožer revolucije, da ste vi na krilima tih kriminalaca dolazili na vlast, da ste otimali puške, evo, nekoliko stotina metara odavde u policijskoj stanici Stari grad u Majke Jevrosime, da ste sa tim ljudima upadali naoružani u državne institucije, da ste tim ljudima omogućili da vrše razne poslove po Srbiji, da asfaltiraju, da kupuju, praktično da naprave najveću moguću ekspanziju svojih kriminalnih poslova i onda se pitate, kad je došlo do toga da je očigledno da postoji nesloga oko podele tog pljačkaškog tela, onda se vi pitate kako je Vojislav Šešelj mogao najaviti da će Zoran Đinđić biti ubijen?

Znate, kada se mafija obračunava, onda uvek neko strada i to nije ništa novo. I za svakoga ko ima malo političkog, malo životnog iskustva, to nije novo. Drugo je pitanje, zašto vi tu političku pozadinu ubistva Zorana Đinđića niste utvrđivali kada je ubijen? Zašto ste tada od toga bežali, a danas 15 godina kasnije o tome pričate? Vi ste bili vlast. Zašto niste utvrdili političku odgovornost jednog od glavnih ideologa i perjanica DS, Čedomira Jovanovića, koji je ubicama, kako vi kažete ubicama Zorana Đinđića, u zatvor dovodio žene, decu i sve ostalo?

Prema tome, dajte prvo da vidimo ko je sve od čelnika DOS sa njima duvao u istu tikvu, pa ćemo onda da utvrđujemo odgovornost opozicionih političara. Mi od toga nismo nikada bežali. Vojislav Šešelj je u Haškom tribunalu dao iskaz o tome da ste imali bilo kakve indicije, bilo kakve mogućnosti, odavno bi ga vi optužili, a ovo je samo kuknjava, plač, labudova pesma.

Drugu stvar sam ja hteo da pitam gospođu Brnabić, odnosno gospođu Nelu Kuburović, ministra pravde, vezano za načelo zakonitosti u krivičnom pravu, vezano za vladavinu prava, vezano za retroaktivnu primenu blažeg, koji je to izuzetak, odnosno pravilo je da se uvek u krivičnom pravu na učinioca primenjuje blaži zakon.

Međutim, DOS-ov režim je imao potrebu da kreira neku svoju stvarnost. Imao je potrebu da dokaže neke stvari koje su bile nedokazive. Vođeni su politički procesi za neke atentate, vođeni su procesi u kojima je zapravo glavna meta bio Slobodan Milošević.

U jednom od takvih procesa je i osuđen Milorad Ulemek Legija za navodne zločine i krivična dela koja su izvršeni pre nego što je ukinuta smrtna kazna. Ono što nalaže jedini izuzetak od zabrane retroaktivnog važenja krivičnih zakona je to da se primenjuje blaži zakon na učinioca, bilo onaj koji važi u vreme izricanja presude, bilo onaj koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela.

U ovom slučaju, u vreme izvršenja krivičnog dela, bilo je moguće izreći smrtnu kaznu, ali je stav 4. istog tog član zakona propisivao da sud, umesto smrtne kazne, može izreći kao najtežu kaznu i kaznu zatvora u trajanja od 20 godina. Kada je promenjen zakon, uvedena je kazna od 40 godina…

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 12.04.2018.

Dame i gospodo, postaviću pitanje predsedniku Republike Srbije, predsedniku Vlade Republike Srbije i ministru pravde Neli Kuburović.

Prvo moje pitanje je da li su uopšte čuli da je juče Vojislavu Šešelju od strane ostataka Haškog tribunala izrečena drugostepena presuda? Možda su neobavešteni, mada ni to ne bi bilo neko posebno opravdanje, ali mislim da je još gore da su obavešteni i da su čuli, morali su čuti i dužni su bili da čuju za to, a da ćute.

Znate, nedopustivo je da državni organi Republike Srbije ne samo što ništa nisu učinili da građanin ove zemlje, dr Vojislav Šešelj, ne bude osuđen u Haškom tribunalu, a učinile su pogotovo prethodne vlade Republike Srbije mnogo toga da bude osuđen, ali je isto tako nedopustivo da oni ne reaguju ni na kakav način na takvu osudu.

Ova osuda, kao i prethodne osude Haškog tribunala i prethodne presude, pa čak i one oslobađajuće, nisu uperene protiv pojedinca, nego pre svega protiv Republike Srbije i protiv građana Republike Srbije.

Na samog Vojislava Šešelja ova presuda neće imati neko posebno dejstvo, ali će imati na Republiku Srbiju. Ova presuda je očigledno protivpravna, jer u skladu sa anglosaksonskim sistemom nije bilo moguće prvostepeno oslobađajuću presudu delimično ukinuti i preinačiti u osuđujuću. Ona očigledno nije zasnovana na činjenicama, ali će, siguran sam, imati posledice na Republiku Srbiju i na njene građane. Zašto? Ovom presudom kojom se Vojislav Šešelj osuđuje za ratne zločine, odnosno za podsticanje neizvršenja ratnih zločina podrazumeva da je u Srbiji i u Vojvodini bilo rata, da je bilo ratnog sukoba, da je bilo zaraćenih strana, a svi građani Republike Srbije znaju da to nije tako.

Ove koje dobacuju pozivam da se jave za reč, pa da kažu šta imaju. Lako je mrzeti Srbiju i vi to, gospodo iz DS, uporno dokazujete i zbog svoje političke inferioronosti i sterilnosti ste spremni da kažete bilo šta protiv svoje države ili nekog njenog građanina, pokušavajući da sebi priberete neki jeftin politički poen.

Iz Republike Srbije niko nije deportovan, nijedan Hrvat, nijedan građanin druge nacionalnosti. Niko nije proteran. Oni koji su otišli, otišli su dobrovoljno, jer su sa Srbima koji su proterani iz bivše jugoslovenske Republike Hrvatske menjali imovinu, overavali ugovore u sudu sa Srbima koji su proterani 1989, 1990 i 1991. godine, mnogo pre nego što je Vojislav Šešelj održao predizborni govor u Hrtkovcima i to je govor iza koga Vojislav Šešelj i SRS stoji i danas i spremni smo te reči da ponovimo na bilo kom mestu, jer tu ne da nema ratnog zločina, nema ni bilo kakvog krivičnog dela.

Nikome tu nije hvalila dlaka s glave na tom mitingu i vi to dobro znate, ali ste spremni da ponavljate laži od kojih je odustao čak i Haški tribunal. Pročitajte njihovu presudu. I oni su odustali od laži koje vi i dan danas ponavljate, da je, ne daj Bože, Vojislav Šešelj tražio da se pobiju deca iz mešovitih brakova ili čitao nekakva imena. Sve je to Haški tribunal dokazao da nije istina, vaš Haški tribunal, ali nisu mogli da podnesu da neki Srbin izađe i da bude oslobođen pred Haški tribunalom.

Samo budala ne vidi da je ova presuda uperena protiv Srbije. Vojislav Šešelj je slobodan čovek i ne možete mu ništa ni vi, njegovi politički neprijatelji iz Srbije, niti ovi sa zapada. On je Haški tribunal pobedio i to je gotova stvar i istorijska činjenica, ali tražimo odgovor od predsednika Srbije, predsednika Vlade Republike Srbije i ministra pravde – koja je njihova reakcija, šta će učiniti povodom te osude i koji je njihov stav?

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.10.2017.

Dame i gospodo, ja ću postaviti pitanje Aleksandru Vučiću, predsedniku Vlade i predsedniku Republike Srbije. Moje pitanje je da li je konačno shvatio da se ne može sedeti na dve stolice?

Vidim da juče i danas u večernjim satima mnogi iz Vlade nervozno reaguju, pa kažu kako je, navodno, američki diplomata Brajan Hojt Ji napao Srbiju. Napao je Srbiju tako što je rekao da niko ne može biti balansero i da ne može sedeti na dve stolice, pa izigravati prijateljske odnose i sa Ruskom Federacijom, sa jedne strane, i Evropskom unijom i SAD, sa druge strane. A to je upravo ono što Srpska radikalna stranka govori godinama i Aleksandru Vučiću i pre njega, onima koji su takođe mislili da mogu na dva koloseka, da mogu da izigravaju Josipa Broza Tita. Bilo je takvih ideja i u Demokratskoj stranci Srbije, kao, možemo mi sa svima, mi ćemo biti istok zapadu a zapad istoku. E, to, međutim, ne može. I Brajan Hojt Ji je samo jasno i glasno rekao ono što i svi drugi američki zvaničnici jasno govore na susretima sa državnim vrhom Republike Srbije već godinama. Međutim, sad je valjda on na nivou na kome se može napasti.

Zar mislite da je Majkl Pens rekao nešto drugačije, da je ovo nešto što je samostalna misao Brajana Hojta Jia? On je valjda neki važan šraf u američkoj administraciji, pa je on sada izmislio toplu vodu, odnosno on postavio Srbiji neku uslov koji drugi inače ne postavljaju. Naravno da to nije tako i to jeste suštinsko pitanje u Srbiji – da li ćemo konačno otvoriti oči? Vama Amerika poručuje da uslov za ulazak u EU nije samo odricanje od Kosova i Metohije, da to nije samo Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Vi morate voditi politiku, imati jedinstvenu politiku sa EU a, kako on kaže, odlični primeri su Hrvatska, koja je EU stavila iznad svega, i Crna Gora je to takođe pokazala kroz ulazak u NATO pakt. Drugim rečima, to su uslovi koji se očekuju od Srbije. Nemojte misliti da će Srbija moći da prođe bez ispunjenja tih uslova, jer EU očekuje da zemlje kandidati vode jedinstvenu i spoljnu i odbrambenu politiku. To je nešto što je potpuno očigledno i potpuno jasno.

Da li će neko konačno reagovati na to uplitanje i to što oni tvrde da Srbija se otvoreno meša i u naše unutrašnje poslove i kažu da njima nije jasno zašto je potrebno da Srbija ruskim predstavnicima u Nišu da diplomatski status? Što bi to njima pa moralo da bude jasno?

Evo, kaže Vulin – ukidaju nam pravo da mi odlučujemo. Pa, odakle vi mislite da vi imate pravo da odlučujete? Da su Amerikanci svoju spoljnu politiku vodili tako što su puštali da svako o nečemu odlučuje, pogotovo države koje ne smatraju beznačajnim i banana državama zar mislite da bi danas bili tu gde jesu? Ne, njihova se spoljna politika upravo i temelji na tome da oni odlučuju, a da drugi sprovode i to je ono što se očekuje od Aleksandra Vučića.

Mene čudi da on, makar i u jeku ove rasprave o spomeniku koji se diže Zoranu Đinđiću, nije shvatio kako prolaze oni koji misle da mogu da sede na dve stolice, koji misle ili pomisle u trenutku da mogu nešto da odlučuju, jer teško onome za koga Amerikanci pomisle i procene da im je vredan mrtav nego živ.

Dakle, SRS još jednom pita predsednika Vlade i Republike Srbije, Aleksandra Vučića da li je konačno shvatio da se ne može voditi politika sedenja na dve stolice, već da se konačno mora opredeliti da li će se Srbija okrenuti Rusiji ili odreći će se nacionalnih interesa i okrenuti EU?

Imovinska karta

(Beograd, 27.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 86000.00 RSD 03.06.2016 -