Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Nemanja Šarović

Nemanja Šarović

Srpska radikalna stranka

Govori

Dame i gospodo narodni poslanici i građani Srbije, ovaj zakon je možda jedna oda nesposobnosti vaše vlasti i vašeg režima i pokazuje kakvi su zakoni koje donosite.

Ovaj zakon, da podsetimo građane Srbije, je donet davne 2015. godine. Znači, tada je donet i vi ste tada građane Srbije ubeđivali da je zakon dobar, da je najbolje moguće rešenje, da su se sa njim složili oni koji koriste oružje, oni koji imaju dozvole, da su zadovoljna lovačka udruženja i da će zakon veoma brzo biti primenjen u opštu korist. Međutim, rok za preregistraciju je bio i praktično za primenu ovog zakona 2019. godina.

Rok od četiri godine je izuzetno dugačak rok i retko se, kada se neki zakon donosi, ostavljaju toliko dugački rokovi i već je to ukazivalo na to da će biti problema u sprovođenju ovoga zakona.

Država, naravno, sa svoje strane nije uradila ništa da bi informisala građane o svojoj obavezi koju im je nametnula, da bi pospešila tu preregistraciju. Država je, naravno, imala podatke i 2015. i 2016. i 2017. i 2018. godine. Država je imala podatke koliko se loše ovaj zakon sprovodi u delo.

Kada ste došli praktično u iznudicu, kada ste došli do samog isteka roka, onda ste 2019. godine rekli – zakon je i dalje dobar i dalje tvrdimo da je dobar, ali je potrebno još godinu dana da se zakon sprovede.

I tada ste tvrdili da ste mnogo pametni, da ste mnogo mudri, da je taj rok od godinu dana optimalan rok i da uz ovaj prethodni rok koji je isticao od četiri godine, da će tih pet godina biti sasvim dovoljno da se zakon sprovede u delo. Evo, dočekasmo i mart 2020. godine i činjenica je da više od pola vlasnika oružja, legalnih držalaca oružja u Srbiji, nije izvršilo svoju obavezu u skladu sa zakonom. Neki zbog toga što nisu ni znali da imaju tu obavezu, neki zbog toga što nisu u stanju da ispune ove kriterijume ili nemaju dovoljno novca da bi obezbedili sve ono što zakon traži.

Da se mi ne lažemo, mislim da je potpuno sigurno da 50% ljudi koji imaju legalno oružje u Srbiji, da to oružje nije ni izvadilo odande gde ga drži u zadnjih pet ili 10 godina. To su ljudi koji niti idu u streljanu, niti ga koriste, većina je nasledila to oružje od očeva, od dedova i to čuva pre svega kao neku uspomenu, a ne kao neko oružje koje ima redovnu funkciju, rekao sam, koje koristi u lovu ili koje koristi u streljani. To je sve, da kažem, trebalo biti podatak koji bi doprineo da vi olakšate ove obaveze, da predvidite možda i različite kategorije držalaca oružja i da na taj način onda dodatno nekima olakšate.

Međutim, evo dođe i 2020. godina, vi ponovo predlažete da se produži rok za sprovođenje ovoga zakona u delo, ovoga puta za dve godine. I kako mi onda vama da verujemo i kako građani Srbije bilo šta da vam veruju, ako vi prvo kažete – biće dovoljno četiri godine da se zakon sprovede u delo, pa se ne sprovode, pa onda kažete treba još godinu dana i to je idealan rok i garantujemo da će biti završeno, pa opet se pokaže da nemate pojma, a danas kažete – potrebno je još dve godine.

Mi smo čuli od nekih predstavnika vladajuće koalicije kako 2022. godine sigurno neće glasati za produženje jer, bože moj, ko sada ne preregistruje taj je nevaljao, taj ne sluša državu i neće mu više država izlaziti u susret. Vi ovim ljudima ne izlazite u susret, vi samo priznajete kapitulaciju države i priznajete da zakon koji ste doneli nije dobar.

Da je zakon dobar, njega bi većina građana prihvatila i većina građana Srbije bi izvršila obaveze koje ima u skladu sa tim zakonom. Ako većina građana ne prihvata, a budite sigurni da i mnogi koji su izvršili obaveze iz zakona da su ogorčeni i da misle sve najgore o tom zakonu, onda je potpuno jasno da ako zakon nije po meri građana zbog kojih se donosi, onda zakon nije dobar, onda bi mnogo bolje rešenje bilo da se ovaj zakon stavi van snage, nego što je novo produženje, da se produži sad dve godine, pa da čekamo da isteknu te dve godine i da vidimo šta ćete onda predložiti. Hoće li onda biti rok od tri godine, pošto njega do sada niste koristili, imali ste rok od četiri, od godinu, sada od dve, evo, sledeći put bi moglo da bude tri godine i da nas i dalje ubeđujete kako ste sposobni i pametni i kako su svi zakoni koje donosite najbolje moguće rešenje, iako jedan zakon donosite po pet puta, a ovo nije jedinstven takav slučaj, već maltene svaki treći zakon koji imamo u proceduri se pojavljuje po ko zna koji put zato što su rešenja koja birate loša.

Neki su, evo, ja sam razgovarao i prethodnih dana sa nekim građanima i, verujte, neki su me pitali, bili su šokirani pre svega da treba bilo šta da urade. Jedan gospodin kaže – ja prvi put čujem da oružani list ima rok, do sada oružani listovi nisu imali rok. Ja mislim da su te biometrijske dozvole samo još jedan način da se uzme provizijica, da vi lepo zaradite, da se neki milion evra ponovo obrne, a moglo se to rešiti i na drugi način.

Vi se hvalite tom e-Upravom i kažete kako su sve evidencije umrežene, kažete kako sve funkcioniše perfektno u državi, pa evo, moglo vam je pasti na pamet, na primer, svako ko ima oružani list i ko legalno drži oružje, on ima ličnu kartu. Većina tih ljudi ima biometrijske lične karte. Sve ove podatke o oružju ste mogli staviti i na biometrijske lične karte i time praktično osloboditi građane Srbije velikog dela ovih troškova koje im namećete. Ali, šta je tu onda problem? Onda ne bi bilo provizije. E, u sukobu interesa građana, interesa tih vaših tajkuna i onih koji ubiraju te provizije, po pravilu, uvek stradaju građani Srbije i zato ste vi izabrali ovo rešenje i sada pokušavate da nas ubedite da je dobro.

Mi smo kao poslanička grupa predložili da se taj rok još više produži, dakle, da bude što duži, i to smo pre svega uradili u nadi da ćete u tom vremenskom periodu od dve i po godine i vi shvatiti da ovaj zakon nije dobar i da ćete možda i vi odlučiti da donesete neki zakon koji bi bio u skladu sa interesima građana i kojim bi pre svega građani Srbije bili zadovoljni.

Zato će SRS glasati za ovaj zakon, ne zato što mislimo da je dobar, upravo sam obrazložio da mislimo da je loš, već pre svega zbog toga da bismo građane Srbije, veliki broj njih, stotine hiljada građana koji legalno drže oružje, spasili negativnih posledica do kojih će doći ukoliko rok za primenu ovog zakona ne bude produžen, a vi znate da je pretnja da tu ima i kazni, da tu ima i oduzimanja oružja i da bi to u ovom trenutku bilo najgore moguće rešenje.
Dame i gospodo narodni poslanici, mnogi misle da ova tačka, odnosno zamena jednog člana Republičke izborne komisije nije previše bitna. Tačno je da možda ne znači mnogo, ali je isto tako tačno da govori mnogo. Pre svega, govori mnogo o tome u kakvoj je situaciji danas Srbija i mnogo govori o tome ko je danas glavni miljenik režima.

Da građani pored malih ekrana ne bi bili u dilemi, ovde se radi o zameni člana Republičke izborne komisije koji je režim poklonio toj stranci koja se naziva Stranka moderne Srbije. Čovek bi pomislio onda da je poput te stranke i moderna Srbija nešto što je nastalo na krađi, nešto što je nastalo na nepoštovanju volje građana Srbije i na nepoštovanju birača.

Prvo je pitanje, na kojim je to izborima učestvovala stranka Moderne Srbije? Godine 2016, pogledajte dobro, proverite, takva lista nije učestvovala na izborima i samim tim nije mogla ni da osvoji bilo kakve mandate. Ko nije osvojio mandate taj nema pravo na članove RIK-a, taj nema pravo na poslanička mesta, taj nema pravo na članove bilo kog radnog tela Narodne skupštine Republike Srbije, kao što nema pravo ni na finansiranje iz republičkog budžeta.

Od svih ovih stvari koje sam ja nabrojao, jedino ih još direktno ne finansirate iz republičkog budžeta, ali je potpuno sigurno da ste pronašli dosta bočnih načina da to učinite i da na taj način omogućite da oni učestvuju na izborima i da izigravaju opoziciju.

Podsetiću građane Srbije da je ta fantomska poslanička grupa nastala tako što je Radulovićeva stranka „Dosta je bilo“, kako su se već zvali, tako što su se oni raspali na mnogo delova brzo nakon izbora, jer nisu imali nikakvu ideologiju, jer nisu imali nikakav program.

To je grupa ljudi ad hok koja je okupljena, jer je u tom trenutku nekome odgovaralo da bivši Vučićev ministar i bivši Vučićev čovek od poverenja bude, nazovi, njegova opozicija, i pokazuje da vi upravo takve najrađe i birate za opoziciju, one sa kojima ste najslađe sarađivali.

Znate, jako ste lepo sarađivali sa Đilasom. Đilas vas finansirao, Đilas vam čuvao mandate, Đilas vam obezbedio medijski prostor, vi zauzvrat bili korektni, niste ga krivično gonili, ostavili mu tih 619 miliona evra o kojima stalno govorite i za koliko tvrdite da je opljačkao građane Srbije, pa ga birali za predsednika Košarkaškog saveza Srbije, itd, a onda odlučili, pa hajde kad smo već toliko dobri hajde da od njega napravimo, nazovi opoziciju.

Isto se sad dešava sa ovima koji su otpadnici od Radulovića i zamislite taj koji otpadne od onoga koga vi nazivate „ludi radule“ kakva ta opozicija može da bude i koliko je to kvalitetna opozicija. Pa, da poželi. Ja Vučića razumem u potpunosti, ko bi poželeo bolju opoziciju od toga. Dok je njemu takve opozicije, nauživaće se on na vlasti duže nego Tito u svoje vreme.

Međutim, hajde da vidimo zašto to vi činite toj opoziciji? Vi njima dajete člana RIK-a. Kaže malopre Aleksandar Martinović – pa, mi smo opoziciji dali to i to. Šta ste vi dali opoziciji? Vi im dali člana REM-a, odakle ste ga izvadili, iz džepa?

Tvrdili ste kako nemate nikakav uticaj na članove REM-a, tvrdili ste da su oni nestranački, pa dođe Tanja Fajon iz beloga sveta, malo ste se jogunili kad je dolazila, malo ste za domaću javnost davali neke oštre izjave kako na vas niko ne utiče, kako ste vi čvrsti i stameni i kako je ona poznata po svojim negativnim stavovima protiv Srbije, ali niste propustili da ispunite naloge EU koje vam je donela Tanja Fajon.

Da se setimo, ima ovde dosta onih koji ne pamte dugo, da je svojevremeno predsednik Srbije Aleksandar Vučić, i to je bilo krajem 2018. godine rekao – pa, ne pada mi na pamet da ispunim ni jedan jedini uslov i pet miliona da ih se okupi. I danima smo mi gledali to po televiziji kako je on čvrst i kako on tim koje predvode zli Đilas, zli Jeremić, zli Bastać i drugi, kako nikada neće ispuniti ni jedan uslov. Međutim, brzo je to prošlo do njegove izjave kada je on rekao – vlast je opoziciji dala i više nego što je opozicija tražila.

Kaže, to je zato što je on popustljiv čovek. Pre nekih četiri-pet meseci rekao je evo daćemo opoziciji da sami odrede izborne uslove. Međutim, on to naravno nije dao opoziciji, on je to dao svojim lažnim opozicionarima i svom Čedi i svom Čanku i svojoj Tatjani Macuri i svima koji će ga veoma dobro i poslušno slušati.

Kažete – dali ste člana REM. Kome ste dali? Dali LDP. Vama Čeda pouzdaniji od Nebojše Stefanovića, da se ne lažemo. Zamislite, pa Čeda, on je svakom režimu toliko pouzdano služio, Vučić je to prepoznao i kako ga ne bi uzeo. Slična je stvar i sa Nenadom Čankom. On uvek sluša gazdu, malo će se buniti, malo će se joguniti, iznosiće uvek anti-srpske stavove, to je konstanta. To mora da bi dobio makar taj minimum glasova na izborima, ali kada dođe stani-pani, on će uvek biti zahvalan svom gazdi, to valjda nikada nije dolazilo upitanje.

Mnogi nisu razumeli ni pre nekoliko dana kada smo razgovarali o ovom zakonu o otetim bebama, kada smo mi pitali kako ste vi baš odabrali gospođu Macuru, da baš ona bude pozvana u Vladu Republike Srbije, da baš sa njom i sa Natašom Kandić ponižavate Narodnu skupštinu Republike Srbije, tako što ovde govorite jedno, tvrdite da je zakon najbolji mogući. Znate, umesto da se odlučuje o Narodnoj skupštini, vi negde drugo pravite zakulisne dogovore, obaveštavate uveče javnost i sutradan ne menja se priča, ista je ploča. Vi i dalje pričate kako je to najbolje moguće rešenje, ali rešenje koje ste promenili preko noći.

To pokazuje možda i na najbolji mogući način kako funkcioniše Srbija. U Srbiji je danas sve lažno, lažna opozicija, lažni nezavisni organi, lažne nezavisne institucije, sve je ovde lažno. Znate, vi tvrdite nemate uticaj na REM, pa preko noći onda članovi REM kad zatreba, koji su upravo izabrani, vi ste rekli protivno je zakonu da se menjaju članovi REM, to je nemoguće, iznosili divne argumente, ali preko noći ih pogazili kao što i sve ostale vaše stavove pregazite.

Mi smo i pre nekoliko dana čuli od SPS da se oni zalažu da se nekako stane na kraj trgovini mandatima i to i jeste najveće zlo koje je zadesilo Srbiju od 2000. godine pa nadalje, kada je krenula kupoprodaja mandata, kada je krenula ta politička prostitucija i kada su pojedinci krenuli danas da zastupaju jedno, a sutra da vatreno zastupaju drugo.

Na lokalu je još gora situacija i tu se trguje mandatima i tu se kupuje. Vi veoma dobro znate na koji način se obezbeđuje većina i vio umesto da tome stanete, da kažete hajde da vidimo zaista da naše društvo bude zdravije, da politička scena bude čistija, da konačno napravimo institucije, vi radite upravo suprotno. Formalno pričate jedno. Evo, Aleksandar Martinović nas je ovde 20 minuta davio kako su oni, Bože moj, željni dijaloga, kako oni žele da se to raspravlja o tim pitanjima političkim uz kaficu. Pa da li je nakon osam godina vašeg režima, da li je Srbija srećna zemlja u kojoj politički protivnici zaista uz kaficu raspravljaju o politici ili ste vi politiku pretvorili pa makar i na najnižem nivou, makar kada se radi o članovima, o izboru članova mesne zajednice najmanje i najdalje negde u Srbiji, vi ste to pretvorili u borbu na život i smrt. Pa dolaze džipovi, pa dolaze nekakvi snagatori, pa delite ulje, pa delite šećer, pa plaćate, pa vodate lekare, popravljate zube, delite besplatne naočare, nema šta ne radite, valjda zbog toga što dobro razumete demokratiju.

Kažete onda - pa, ne pobeđujemo mi zato što držimo sve televizije, evo, možemo sad 15 dana pred izbore da damo da gostuje neko drugi, ali je pre toga mogla samo Macura, pa je mogla Čomićka, kad je vama odgovaralo, pa može Čanak, pa mogu oni za koje vi kažete da mogu da gostuju. To pokazuje kakva zaista jeste Srbija, kakvo jeste stanje medija i ne možete reći da vam to nije jedna ogromna, ogromna prednost.

Još jednu zanimljivu ideju je rekao Aleksandar Martinović. On kaže – nema tog REM-a koji će sprečiti opoziciju da pobedi. Pre svega, pitanje je, pa, otkud on to zna? Je li on to bio u opoziciji pa pobedio? Pa, nije. Nije, upravo suprotno, on je bio u SRS, sve najgore govorio o predstavnicima SNS, izgradio političku karijeru kritikujući Aleksandra Vučića i Tomislava Nikolića, a onda 2012. godine, kada je ostao bez mandata, e, tada je rekao - bio sam magarac, probudio sam se jedno jutro, pogledao se u ogledalo, rekao bio sam magarac i prešao u SNS.

Za vas je to bila najbolja moguća preporuka, da ga takvog, kako je sam sebe opisao, stavite da bude vaš predvodnik, da bude šef vaše poslaničke grupe i to je, između ostalog, nagrada za njega i pokazatelj kako vi sudite i o časti i o moralu i o dostojanstvu i o svemu drugom.

Pa, vi pogledajte danas koliko je u sali poslanika SNS i vladajuće koalicije. Nema vas, ne možete kvorum da okupite, razbežali se ovi koji neće biti na listi od sutra i uostalom, pa, najbolju ocenu kakvi ste je dao vaš predsednik. Može li neko reći suprotno od onoga što je rekao Aleksandar Vučić, i ja ga podržavam, da će smeniti 70% narodnih poslanika iz svoje stranke? Niste zadovoljili, niste dobro radili, ne znate šta pričate, nemate kvalitetne argumente i to je činjenica.

Rekao je da će zameniti ministre. Kaže, možda će ostati jedan, možda dva, najviše tri, pa to je 75% ministara iz SNS i to je pokazatelj koliko ste vi kvalitetno radili.

(Predsedavajući: Privodite kraju kolega.)

Završavam.

Prema tome, u jednoj rečenici, samo da ne bude spora, tzv. Stranka moderne Srbije je državni projekat, projekat režima koja ima za cilj da izigrava opoziciju na izborima i to vi pokazujete iz dana u dan, ali budite pažljivi, jer se veoma često desi da se takvi projekti otrgnu.
Dame i gospodo narodni poslanici, vidite kako istina boli i vidite kako bole argumenti.

Ja potpuno razumem što se ovoliko uzbudio gospodin Orlić kada sam ja govorio o preletačima, jer je, između ostalog, i on jedan preletačević. Godine 2008. kada je SRS pobedila na izborima, dakle, ne pre izbora, nego kada smo pobedili na izborima, kada smo osvojili najveći broj glasova, kada smo potpisali koalicioni sporazum sa SPS o formiranju gradske vlasti i dogovarali formiranje republičke Vlade, u trenucima kada je to bilo izvesno, on se učlanio u SRS. Učlanio se jer je bio za naš program, jer je bio ogorčeni protivnik EU, jer je voleo veliku Srbiju, jer je podržavao sve što je do tada SRS za tih 18 godina postojanja na političkoj sceni uradila.

Međutim, šta se desilo posle toga? Posle toga mi ne formirasmo gradsku vlast, mi ne uđosmo u republičku Vladu, nego nam ukradoše ovi naprednjaci mandate i žuti nastaviše da vladaju.

Nakon toga, gospodin Orlić, kao jedan dosledan čovek, mislite li da je ostao u SRS? Posle 15 dana on je otišao u SNS. Verovatno se i on jedno jutro probudio, pa rekao – osećam se kao Martinović, pa idem ja na drugu stranu, sada ću biti žestoki zagovornik EU i danas ću biti protiv velike Srbije, govoriću sve ono suprotno od onoga što sam dotle govorio.

Kada govorite o vlasti sa žutima, pa ko je više bio u vlasti sa žutima, vi ili ja? Rakovica, gde je prvo formirana vlast SNS i DS? Pa, upravo tamo. Pogledajte, on je svoje najbolje kadrove ostavio SNS. Pa čak vam je i Vesića, zamislite koliko je dragocen bio Vesić Đilasu, koliko je bio dragocen Đilasu kada mu je pisao politički program nakon 2000. godine, novi politički manifest DS. I kada je završio taj posao, onda je Đilas rekao – dobro je, hvala ti puno, evo sada možeš kod braće naprednjaka da ideš, bićeš tamo veoma uvažen, dosta ćeš im trebati, vodićeš grad Beograd, sarađivaćemo kao što smo to radili i danas.

Prema tome, vrana vrani oči ne kopa. To je suštinska razlika između vas i nas. Vi danas govorite jedno, sutra govorite drugo. Danas se zalažete za jedno, sutra se zalažete za drugo.

Što se tiče gospodina Bastaća, mi smo sa njim ušli u vlast kada nije bio ni član DS, ni član Đilasove stranke i nismo ušli zbog toga, nego smo pravili dogovor o interesu građana, pre svega, Starog grada.

Vi pričate o kriminalu, a jedini tamo kriminalac za koga je sve dokazano je onaj čovek koga vi vodate kao mečku po televizijama, koji je priznao da je reketirao ljude na Starom gradu, da je uzimao pare za postavljanje bašti i za ne znam šta još i da ih nije dao Bastaću. Vi njega ne procesuirate. Ne procesuirate ni Bastaća, ne procesuirate ni Đilasa. Ja im advokat nisam. Uvek sam bio njihov politički protivnik, ali to govori isključivo o vašoj vlasti.
Zaista je prezabavno, gospodine Orliću, ne znam da li vi sve ovo što ste sada ispričali smišljate usput ili smišljate od kuće, pa onda lupate reckice šta ste rekli, šta niste.

Dakle, hajde ovako, pevajte vi nekome drugom, zna se kome vi pevate i kako pevate, gospodine Orliću. Sigurno ste dobar pevač i zbog toga jeste tu.

Vi pričate o tome kako ste vi pobedili nekoga 2009. godine na Voždovcu i u Zemunu. Vlast SRS u Zemunu je srušio Dragan Đilas zajedno sa Aleksandrom Antićem u Skupštini grada protivustavno i protivzakonito da bi moglo da dođe do tih izbora. Duže od mesec dana je trajala sednica, duže od mesec dana smo se mi borili da to sprečimo. To je prvi i jedini put da je u Skupštinu grada dovedena policija da sprečava odbornike opozicije da uđu u salu, i to je vaš Đilas uradio za vas.

Znate, u to vreme je Đilas išao na lažne intervjue, na lažne duele sa Aleksandrom Vučićem. Ja ga pitam zašto to radi, zašto ne izađe sa nama na televizijski duel, a on kaže – neću, ja znam kakav će on biti, a znam kakvi bi vi bili.

Prema tome, nije nama Đilas dao više od milion evra iz gradske kase za stranačko glasilo, za „Veliku Srbiju“ nikad nije ni jedan jedini dinar, nego je dao vama, a vi, gospodine Orliću, vi ste se učlanili u SRS, a nakon 15 dana od učlanjenja, kada su oni napustili i formirali stranku sa potpuno drugačijim programom, onda ste otišli sa njima, i to govori da ste vi principijelno uz vlast.

Vi sada, pogledajte, gde su vam ovi vaši miljenici iz tzv. SMS? Gde vam je vaša draga Tatjana Macura koju zovete u Vladu, koju vodate po televizijama, kojoj dajete članove RIK, kojoj dajete sve moguće pogodnosti, pokušavajući da je predstavite kao nekakvu opoziciju? Pazite, ona koja je ispala ispod šinjela vašeg ministra, vašeg „Raduleta“, sada će ona biti opozicija.

Nisu građani Srbije slepi i kad-tad vaš će režim pasti. Možete vi to produžavati jedno vreme tako što ćete kontrolisati REM, tako što ćete kontrolisati televizije, tako što ćete vršiti razne pritiske, ali svakom zlu dođe kraj pa će tako doći i ovome.

Vi lično, znate, stalno se busate mi smo ovo, mi smo ono. Ne daj Bože da svi vi zajedno bez Aleksandra Vučića na jedne izbore treba da izađete. Gde bi vam bili ti rezultati? Kako bi ste vi bili tako moćni, kako bi ste vi dominirali? Uostalom, da ste tako pametni i mudri politički, zar bi menjao 70% vas i 80% ministara koji su bili u Vladi? Ne valjate, to vam je vaš predsednik rekao.
Dame i gospodo narodni poslanici, još jednom smo svedoci na koji način vladajuća većina ponižava Narodnu skupštinu Republike Srbije i, znate, pre nekog vremena napali su gospođu Malušić kada je rekla da se u Skupštini ne usvajaju zakoni, već da se oni tu samo izglasavaju. Sada se suštinski vidi da je ona bila u pravu i da ono o čemu smo mi diskutovali nema nikakve veze sa onim o čemu će se u konačnom, da kažem, na kraju Skupština izjašnjavati.

Mi smo raspravljali o jednom Predlogu zakona u načelu, ukazali smo vam na mnoge nelogičnosti, ukazali smo na to da ne postoji posebno telo u skladu sa presudom Međunarodnom suda za ljudska prava u Strazburu.

Kada smo ukazivali na sve to što niste uradili dobro, vi ste tada govorili da mi kritikujemo zato što smo opozicija, zato što smo maliciozni, kako je taj predlog najbolji mogući u ovom trenutku itd.

Veoma brzo, ni 48 sati kasnije, pokazalo se da smo još jednom bili u pravu da zakon zaista jeste loš, da zakon neće rešiti probleme koje treba da reši i vi ste pribegli nečemu što ja ne znam ni kako bih nazvao, jer do danas nismo imali takve primere u praski.

Umesto da se raspravlja o ovim amandmanima ovde, umesto da se govori o tome u Narodnoj skupštini Republike Srbije, vi ste po ne znam kom principu doveli neke nevladine organizacije, Fond za humanitarno pravo Nataše Kandić, doveli Tatjanu Macuru, Anu Brnabić i jednu izabranu grupu roditelja, ne znam po kom ste to principu odabrali baš to jedno udruženje, i suštinski menjate zakon. Ako se zakon suštinski menja, onda minimum pristojnosti nalaže da povučete postojeći, da ponovo predate noviju proceduru i da krenemo ponovo od načelne rasprave, da imamo mogućnost da amandmanski utičemo i na ta rešenja koja ste predložili vi preko noći, a bukvalno je to bilo i preko noći.

Dobro bi bilo da predlagač i svi oni koji su do juče branili zakon i tvrdili kako je idealan, kako bolji ne može, da nam sada objasne koji su to razlozi bili što se u ovom trenutku i to na ovaj skandalozan način ovako menja zakon.
Evo, pre svega radi javnosti, zaista ne mogu da sedim mirno i da slušam ove hvalospeve koje sami sebi ispevate, jer to što govorite jednostavno nije tačno.

Mi smo vas slušali i pre dva dana i tada ste govorili da je taj predlog zakona najbolji mogući. Mi smo vam ukazivali na sve propuste koje ste napravili, ukazivali da je zakon koji donosite neusaglašen sa presudom Međunarodnog suda za ljudska prava u Strazburu. Vi kažete da donosimo zbog toga, a da je žurba zbog toga onda bi morali 2016. godine.

Vi očigledno niste ni pročitali materijal i ne znate ni od kada je ta presuda Međunarodnog suda za ljudska prava u Strazburu. Ona je iz marta 2013. godine i tom presudom ste obavezani da najkasnije u roku od godinu dana donesete zakon i rešite ovaj problem.

Druga stvar, vama je opravdanje to što vaši prethodnici nisu rešili ovaj problem. Oni su političku cenu toga što ga nisu rešili, između ostalog i pored toga, platili 2012. godine.

Treća stvar, ti prethodnici zli koji ništa nisu radili i nisu bili spremni da se suoče sa problemom su upravo vaši koalicioni partneri sa kojima i danas sedite u Vladi. Sve te političke stranke, ima ih 15, znači od SPS, JS, Karića, SPO, POKS, nema ko nije. Dakle, isti ti neodgovorni ljudi koji su odbijali da se suoče sa problemom, vi pričate kako ste danas veoma odgovorni i, bože moj, spremni da se suočite sa problemom.

Da ste bili spremni, vi bi ste to uradili odmah po osvajanju vlasti. Mogli ste to i pre presude Evropskog suda za ljudska prava. Zar vam je potrebna presuda iz Strazbura da biste rešili problem ljudi, dece, roditelja, koji godinama pate i čekaju na to rešenje, i sami ste rekli, neki i 50 godina, neki slučajevi su iz sedamdesetih godina prošlog veka?

Govorite o odgovornosti i o tome da ne štitite nikoga. Voljno ili nevoljno, vi ste upravo štitili te koji su krali bebe, jer ste odbijanjem da na institucionalan način rešite ovaj problem i da donesete odgovarajući zakon, njima omogućili da protekne vreme.

Protokom vremena, svaki naredni dan, svaka naredna godina utoliko je teže doći do rešenja, utoliko je teže doći do istine. Koliko je roditelja čija su deca možda oteta i prodata, koji su umrli u tom prethodnom periodu? Koliko je ljudi, lekara koji su učestvovali u svemu tome, koji nikada neće odgovarati, jer su i oni preminuli u međuvremenu?

Dakle, ne možete govoriti o tome da su samo drugi odgovorni, vi niste. Oni su odgovarali za period od 2012. godine, a vi odgovarate za ovih narednih osam godina ne činjenja.
Znate kako, gospodine Jovanoviću, ovde naprednjaci mogu da kažu da odgovaraju samo za poslednjih osam godina, žuti pre njih za onih 12 godina, a ako neko snosi najveću odgovornost, to ste vi komunisti. Ovi drugi režimi, svi posle 2000. godine mogu da kažu - to se dešavalo za vreme neke druge vlasti, a ta vlast ste upravo bili vi. Dakle, komunisti koji su se posle toga prerušili u socijaliste, vi ste ti za vreme čijeg režima se sve ovo dešavalo. Vi ste ti koji su najodgovorniji i vi ste poslednji koji imate pravo bilo kome bilo kakve lekcije da držite i po ovom i po mnogim drugim pitanjima.

Što se tiče toga što vi odbijate naknadnu pamet, kažete nije vam potrebna naknadna pamet, bolja je i naknadna, nego nikakva.
Pa, gospodine Jovanoviću, vi na jedan veoma čudan način nešto što ne bi trebalo da bude vrlina predstavljate kao vrlinu.

Vi kažete da je vaš kvalitet to što ste vi stalno u vlasti. Vi time dokazujete, gospodine Jovanoviću, samo da možete sa svima.

Koji je to princip? Vi ste principijelno za vlast, po svaku cenu i to vam je jedini princip. Kada se setim kako ste samo hvalili svojevremeno Borisa Tadića, pa kako ste vatreno hvalili Mlađana Dinkića, kako ste hvalili mnoge one koji su uništavali Srbiju i srpsku privredu, u kojoj su sprovodili pljačkašku privatizaciju, kako ste hvalili Radulovića kada je on biran u Vladu. Koga vi niste hvalili, znači, toga praktično nema na političkoj sceni.

Šta je to što vi nama iz SRS zamerate? To što smo bili principijelni, što imamo svoju ideologiju, što se nismo odrekli svog predsednika? A vas se i Slobodan Milošević iz Haga odrekao, jer ste se vi potpuno odrekli svake ideologije. Ko danas može da kaže šta je ideologija SPS, osim vlast? Vaša ideologija je vlast. Svega drugog ste se odrekli.

Kažete - zla opozicija amandmanima utiče na zakon. Pa, to je stvarno veliki bezobrazluk što smo podneli amandmane. Vi nam govorite pre dva dana da je zakon najbolji mogući. Sada ga suštinski menjate.

Moja primedba je bila upravo, ja sam vam dva puta čitao presudu Evropskog suda za ljudska prava, koji je obavezao Srbiju da formira nezavisno telo koje će se baviti ovim. Vi kažete - ne valja opozicija.

Naša je zamerka bila to što niste objedinili način na koji će se doći do istine, jer da budemo jasni, nisu svi lekari učestvovali u krađi. Tu kada se uzmu svi slučajevi na gomilu, naći će se neka pravilnost, u kojim bolnicama, kod kojih lekara, u kojim smenama, kada se to dešavalo. Ja sam jasno rekao - ti ljudi treba da budu na stubu srama.
Gospodine Jovanoviću, ja nijednog trenutka nisam rekao za SPS ni da je satanistička, niti bilo šta od tih uvreda koje vi sami iznosite o vašoj političkoj stranci. Ja sam se sve vreme kulturno obraćao i vama i govorio o vašoj stranci. Ono što vama može da se ne svidi i na šta očigledno nemate odgovor, to su argumenti.

Vas boli kada kažem - podržavali ste podjednako i Dinkića i Tadića i Cvetkovića i Vučića i Anu Brnabić. I jedina konstanta u vašoj politici je to što vi volite vlast.

Niko ne spori da politička stranka može ostvariti bolji ili lošiji rezultat. Srpska radikalna stranka je ostvarivala različite rezultate. Imali smo i preko 30% poverenja građana, imali smo i 2%, ali nikada, za razliku od vas, nismo prodali veru za večeru.

Vi kažete - podržavali smo SPS. Jesmo, ali nećete valjda upoređivati SPS iz vremena Slobodana Miloševića sa SPS danas? Ipak tu ima neke principijelne razlike.

Nećete upoređivati razloge iz kojih smo mi učestvovali u vlasti te dve i po godine, od marta 1998. do oktobra 2000. godine, i tada se pokazalo koliko smo principijalniji od vas. Nakon 5. oktobra i Buldožer revolucije, pa i nas su zvali u prelaznu Vladu, ali je rukovodstvo SRS to sa gnušanjem odbilo, a vi ste potrčali da budete koministri sa onim dosovcima petooktobarskim. Vama je bilo, pa daj još tri meseca vlasti, pa bolje i sa njima nego da ne budemo. To je taj vaš poriv što vi ne možete da kažete - pa evo bićemo opozicija, ali ćemo imati neki stav ili ćemo biti van parlamenta, ali ćemo se držati svojih principa i ideala. To je za vas nepoznanica.
Dame i gospodo narodni poslanici, evo ja predlažem da slušate šta još uvek ne valja u vašem zakonu. Prethodni put niste slušali, tvrdili ste da smo maliciozni, pa ste morali u pola noći sa Natašom Kandić i Tatjanom Macurom, pod nerazjašnjenim okolnostima da menjate zakon.

I ove sada amandmane koje ste podneli nisu potpuno smisleni. Evo npr. sada ste dodali jedan stav koji kaže da predlagač može ponovo da pokrene ovaj postupak ukoliko sud prvi put utvrdi da ne može da se utvrdi šta je bilo sa detetom, pod uslovom, kaže - da je o istoj stvari saznao nove činjenice ili stekao mogućnost da upotrebi nove dokaze na osnovu kojih bi moglo da bude doneto drugo rešenje.

Ovaj član i ovaj stav je sada suprotan članu 16. zakona. Član 16. zakona kaže da predlog može da se podnese sudu u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. Dakle, stupi zakon na snagu, neko podnese predlog, zar mislite da će to biti rešeno u roku od 15 ili nekoliko meseci?

Imajući u vidu kako funkcionišu sudovi u Srbiji to su postupci koji će potpuno jasno trajati godinama. Neka traje i godinu dana postupak, da bude izuzetno ekspeditivan, da se završi u roku pola godine, da bude doneta presuda, da ide žalba na nju, dok se to vrati u sud, dakle, već će uveliko istaći ovaj prekluzivni rok od šest meseci za pokretanje postupka, što znači da je ovaj član potpuno besmislen.

Druga stvar, još jedanputa vam ukazujem na to, da u presudu Evropska suda za ljudska prava ne stoji da najveća moguća dosuđena nadoknada za nematerijalnu štetu, dakle za pretrpljeni duševni bol, za patnje tih roditelja koji su ostali bez dece, a kojima država nije pomogla i nije rešila njihova pitanja dugo, dugo godina, dakle Evropski sud za ljudska prava ne govori da je najviša naknada 10.000 evra, 10.000 evra plus svi porezi, to je ono što je dosuđeno u ovom konkretnom slučaju. Oni u delu presude kojom obavezuju Republiku Srbiju da formira nezavisno telo, da reši problem na odgovarajući zakonski način, donošenjem leks specijalisa, upravo kažu da se mora pružiti odgovarajuća nadoknada prema svakom pojedinom slučaju.

Vi i ovde imate još jednu kontradiktornu stvar gde određujete nadoknadu u zakonu, vi prvo kažete da sud određuje visinu pravične novčane naknade, nematerijalne štete, sud određuje po slobodnoj oceni. Znate li šta je slobodna ocena suda? Ima li ovde nekoga ko nije kupio diplomu? Slobodna ocena suda podrazumeva slobodu. Slobodu da odredi manju, veću nadoknadu prema okolnostima slučaja, prema svojoj sopstvenoj proceni, prema proceni veštaka. A, vi već u narednom stavu istog člana određujete da će najviša nadoknada biti u iznosu od 10.000 evra u dinarskoj protivvrednosti ili postoji slobodna ocena suda ili je ta naknada unapred ograničena. Vi ste je ograničili. To znači da nema nikakve slobodne ocene suda.
Gospodine Marinkoviću, niko se drugi osim mene ovde u sali ne zove Nemanja Šarović, tako da nije mogao pomenuti nikoga drugog. Ako niste pažljivo slušali diskusiju, konsultujte sekretara ili stenogram, ali da ne gubimo vreme.

Pre svega što se tiče ovoga što gospodin Martinović kaže, kako eto Vlada ima pravo da razgovara sa svima i kako su oni razgovarali bez predrasuda, jeste, ali pitanje je baš kako za taj razgovor izabraste Natašu Kandić i gospođu Macuru. Nije to bez predrasuda, vi ste upravo time pokazali da imate predrasude. Predrasude prema drugim poslaničkim grupama.

Gospođa Macura je napravila poslaničku grupu, tako što su uzeli od Radulovića mandate, očigledno je da su oni bliski režimu, i da vi želite na svaki mogući način pred izbore da im pomognete, i ovo je neuobičajeni taj korak da otkrivate tu vrstu saradnje pre izbora. To se obično radi nakon izbora.

Druga stvar, poslaničku grupu Srpske radikalne stranke, koja je najjača opoziciona stranka i koja je druga poslanička grupa po snazi u Narodnoj skupštini niste pozvali. Mi bi možda prihvatili, možda ne, ali da je pozvala Ana Brnabić, time bi pokazala da nema predrasuda, ovako je potvrdila da ima.

Drugo, da je sreće, vi da imate iskreno tu želju za razgovorom i dogovorom vi bi ste seli i pre ovoga zakona da razgovarate. Niste takvu želju pokazali i svakako ne može biti iskrena ta želja ako se radi o razgovoru noć pred raspravu o amandmanima.

Što se tiče nadoknade štete, osnova se propisuje u Zakonu o obligacionim odnosima i ona se propisuje prema svakom pojedinom slučaju. Zamislite da u Zakonu o obligacionim odnosima neko unapred ograniči kolika može biti nematerijalan šteta za ovaj ili za onaj osnov. To bi bilo nemoguće. To bi bio skandal. Isto je tako je skandal da se ovde u zakonu ograničava.

I drugo, ključno što ponavljam više puta, suprotno je presudi suda za ljudska prava u Strazburu direktno suprotno, jer tamo kaže da se moraju pružiti pouzdani odgovori u vezi sa sudbinom svakog deteta i pružiti odgovarajuća nadoknada prema slučaju.
Gospodine Marinkoviću, vi ste veoma tolerantni, kad je vlast u pitanju i kad su poslanici režima u pitanju. Budite malo i kada smo mi iz opozicije.

Evo, gospodine Martinoviću, istine radi, da rešimo određena pitanja. Ja sam osporio način izbora vašeg sagovornika, kako je to Ana Brnabić odlučila da će razgovarati baš sa Natašom Kandić, Tatjanom Macurom i jednim od udruženja roditelja.

(Aleksandar Martinović: Pozvani ste, ali niste hteli da učestvujete.)

Mi nismo bili pozvani kao poslanička grupa. Da li je to istina da nismo bili pozvani? Jeste.

(Aleksandar Martinović: Bila je javna rasprava.)

Da li bismo mi učestvovali ili ne na tom sastanku ponoćnom to je pitanje...

(Aleksandar Martinović: Nije bilo u ponoć.)

… I to nikada nećemo saznati, ali ste vi, na način svojstven vama, odabrali da pozovete one koji su vam najbliži, i u redu je da su to Tatjana Macura i Nataša Kandić, to je vaša politika.

Drugo, nama osporavate to što nismo učestvovali na Javnoj slušanju sa Natašom Kandić. Mi smo politička stranka, parlamentarna politička stranka. Zašto niste organizovali konsultacije na nivou šefova poslaničkih grupa? Imali ste mogućnost, niste to uradili. To pokazuje da ne želite razgovor.

Sledeća stvar. Kažete kako mi samo kritikujemo, a nema predloga. Ne, upravo je suprotno. Mi smo dali konkretne predloge.

(Aleksandar Martinović: Šta predlažete?)

Evo, predlažem da se briše član 16. Koji je razlog da bude ograničeno na šest meseci pokretanje postupka? Druga, principijelna primedba, zašto ukoliko su živi roditelji ne mogu braća, sestre, babe, dede da podnesu, da budu predlagači pokretanja tog postupka? To su sve principijelni razlozi i konkretni argumenti na koje vi nemate odgovor.

(Aleksandar Martinović: Imam sve odgovore.)

Sledeće. Obmanjujete javnost da je zakon u skladu sa presudom Evropskog suda za ljudska prava. Vi kažete - davaće se nadoknada prema svakom konkretnom slučaju, samo smo ograničili do 10.000 evra. Pa, vi ste time ukinuli slobodnu ocenu suda. Nema slobodne ocene suda ako je ograničen maksimalan iznos. Zašto nije ograničen Zakonom o obligacionim odnosima?

Šta bi se desilo da je u konkretnom slučaju Evropski sud za ljudska prava rekao da je nadoknada ovoj ženi na kojoj se odnosi presuda 100.000,00 evra? Da li bi to značilo da u zakonu mora da stoji 100.000,00? Ne, ovo je pojedinačni slučaj. Oni traže mehanizam da se reše svi drugi slični slučajevi. To je suština. Vi ste se uplašili, pa ste unapred ograničili zakonom - ne može preko 10.000,00.
Gospodine Marinkoviću, ja ga ne zloupotrebljavam, ali to uporno činite vi.

Povređeno je dostojanstvo Narodne skupštine vašim sramnim odnosom prema predstavnicima opozicije u ovoj sali.

Pet minuta i 30 sekundi je govorio Aleksandar Martinović i nije vam palo na pamet da ga prekinete, a naša replika svaka traje dva minuta i odmah prekidate, odmah gasite mikrofone, odmah upozoravate itd. Pet minuta i 30 sekundi. I to je za vas demokratija? To je način na koji vi vidite dobru volju, razgovor i sve ostalo i uvek vam je jasno da Martinović ili neko drugi od režimlija ima pravo na repliku, ali vam nikako nije jasno šta je to povredilo osećanja opozicije, šta je to njima zasmetalo i zašto i mi želimo da nešto kažemo.

Vi birate sa kim želite da razgovarate i tako ste birali i juče u Vladi. Hajde što niste zvali sve poslaničke grupe, niste pozvali, ljudi, ni predstavnike svih udruženja roditelja čije su bebe nestale ili to sumnjaju. Toj je vaš problem. Vi ne možete ni jedan princip u bilo kojoj oblasti delovanja da ga prikažete.

Vi tvrdite da mi nemamo rešenja. Pa, ja sam vam u načelnoj raspravi govorio da niste izvršili obavezu iz presude Evropskog suda za ljudska prava, da formirate nezavisno telo koje će se baviti sudbinama nestalih beba i davati odgovore.

Vi ste rekli – nije tačno, to ne piše u presudi Evropskog suda za ljudska prava. Prošla dva dana i vidite kako piše i sve drugo…

Vi karikirate vezano za moju primedbu za član 16. Ja nemam, poput vas, neograničeno vreme, ali uzmite stenogram moje rasprave koja je trajala 15 minuta, kada je bio načelni deo rasprave, pa ćete videti primedbe od člana do člana i šta je to što treba da menjate.
U skladu sa Poslovnikom o radu Narodne skupštine, želim da se Skupština izjasni u danu za glasanje, a posebno za to zašto je Neđo mučeni. Moram da štitim kolegu.
Dame i gospodo narodni poslanici, još je tu puno probleme ostalo u ovom zakonu, bez obzira na to što pokušavate da predstavite da je tom jučerašnjem sastanku, u stvari da je taj jučerašnji sastanak nešto rešio i da sada više nikakvih problema nema. Ostaje činjenica da ste vi nas i do juče ubeđivali da je ovaj zakon najbolje moguće rešenje iako su se tada bukvalno sva udruženja roditelja koja traže svoju decu protivila donošenju takvog zakona.

Dosta toga ste promenili i danas nas opet ubeđujete da je ovo najbolje moguće rešenje. Jedini je zaključak taj da kakav god papir da pošalje Vlada Republike Srbije vi ćete kao papagaji ponavljati bolje od ovoga nema, ovo je najbolje moguće, dajte da donesemo bilo kakav zakon, uvek se može dalje popravljati i slično.

Vi sada uvodite to neko telo koje ne znam da li ćete moći, odnosno komisiju koja ne znam da li ćete moći da podvedete pod nezavisno telo iz presude Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu. Ima od 15 članova šest koje imenuje Vlada, devet koji pripadaju udruženjima.

Međutim, ono što mi je upalo u oči je jedna druga stvar. Vi ste zakonom propisali da svedoci o veštaci koji odbiju na sudu da svedoče, da će oni imati, odnosno da će sud moći da ih kazni veoma visokim kaznama koje idu čak za pravna lica i do tri miliona dinara, međutim kada je reč o radu komisije toga nema. Ne vidim razlog zašto nije predviđeno da i državni organ, institucija, ili pojedinac koji odbije da da podatke koje može tražiti ta komisija, da slične kazne postoje i na raspolaganju komisiji koja će se baviti utvrđivanjem istine. To je nešto što je potpuno logično.