Dakle, gospodine Arsiću, odnosno Orliću i gospodine Arsiću, vi očigledno ništa ne razumete i dalje, bez obzira na to što sam se ja trudio da govorim polako…

… očigledno nisam govorio dovoljno polako.

Gospodine Arsiću, možda su vas to učili na tom fakultetu koji ste završili, ali nikako da nam kažete koji je.

Ja bih vas molio da vi kažete koji ste to vi fakultet završili, pošto se već predstavljate kao ekonomista, stekli ste diplomu na pragu šeste decenije života, ekonomski ste ekspert u SNS-u, epohalne stvari iz ekonomije govorite, ja sam već najavio da ću vas predložiti za nobelovu nagradu za ekonomiju.

Ali, da sad završimo ovaj deo. Vi tvrdite da REM stotine miliona dinara svake godine uplaćuje u državni budžet. To je laž gospodine Orliću. Uplaćivao je nekad i 180, ali ste vi onda regulisali sistem, onda ste vi povećali budžet REM-a, pa je onda taj deo sredstava koji se uplaćuje u budžet iz godine u godinu sve manji.

Evo, na primer, 2016. godine je bio 184 miliona, a 2017. godine je bio 18 miliona. Deset puta manji, a u ukupnom iznosu preko 160 miliona. Razlika između toga što je naplaćeno, u čemu je? U kvalitetu. To je ono što vi kažete da plaćate za nerad, za kriminal, za kršenje zakona i za podržavanje Đilasa i Šolaka. Vi ste se upetljali kao pile u kučinu, ne znate šta ćete. Čas kritikujete REM, čas pričate da imate snage, čas nemate snage, čas dobro birate, čas ne birate dobro. Vi ste odgovorni za katastrofalno stanje u državi, za katastrofalno stanje u oblasti informisanja, a da je katastrofalno, pa to ne tvrdim ja, to tvrdite vi ceo dan.

Dame i gospodo narodni poslanici, raspravljamo o četiri finansijska plana odnosno jednom rebalansu i tri plana i ima tu, moram reći, dosta nelogičnosti.

Pre svega, svi ovi planovi i rebalans, konkretno rebalans Odluke o finansijskom planu Agencije za energetiku za 2019. godinu, je u Skupštinu došao 2. decembra.

Kako smo čuli, odmah nakon toga je usvojen od strane nadležnog odbora. Međutim, prošlo je od tada više od dva meseca i mi danas raspravljamo o rebalansu za 2019. godinu, iako je sad februar 2020. godina.

Kakav značaj ima naša odluka i da li je to samo kolmolidacija nečega što je već urađeno, jel ako nije urađeno, onda, priznaćete, da je besmisleno, da o tome raspravljamo, a ako je urađeno kao što verujem, jeste u skladu sa rebalansom, onda to pokazuje da u ovoj državi institucije ne funkcionišu i da nikakvog sistema apsolutno nema.

Mene je začudilo ono što sam čuo od predlagača obrazlažući ove planove koji su, ponavljam, građani radi usvojili, oni su rekli da se radi o sredstvima koje relevantni subjekti ostvaruju svojim učešćem na tržištu.

Ako znamo da se radi o Komisiji o hartiji o vrednosti, REM-u ili regulacionom telu za elektronske medije i Agenciji za energetiku Republike Srbije.

Ja bih molio da mi ovi ekonomski eksperti iz SNS objasne na koji način oni učestvuju na tržištu. Sedi.

Dakle, ovde se radi ne o bilo kakvom učešću na tržištu, nego se radi isključivo o monopolu. Da li neko može da bira na tržištu da li će koristiti usluge npr. REM-a? Može li neko birati da li će na tržištu koristiti usluge Agencije za energetiku Republike Srbije ili će otići možda kod nekog drugog.

Znate, gde postoji tržište, postoji više ponuda pa neko može da se odlučuje čije će usluge koristiti, a ako postoji monopol, kao što postoji u ovim slučajevima, jer se radi o državnim agencijama kojima su date određene nadležnosti u skladu sa zakonom, onda niko ko se iole razume u ekonomiju ili u zdrav razum, ne može govoriti da su to subjekti, koji deo svojih prihoda ili celokupne svoje prihode ostvaruju svojim učešćem na tržištu.

Ovde je po onoj – „Kadija te tuži, kadija ti sudi“. Šta oni odrežu i koliku nadoknadu oni odrede i prihoduju, vi nemate mogućnost nikakvu, uticaja na to. Zar mislite da je drago ovima koji plaćaju te nadoknade i da oni to rado čine? Naravno da nije, ali nemaju izbora.

Drugi problem, vi ste odobrili ovim agencijama i REM-u povećanje plata. Koji je razlog da se dozvoli povećanje plata, za koji članovi vaše koalicije i vašeg režima kažu da su izuzetno visoke i jesu izuzetno visoke i nekoliko puta veće od prosečnih plata u Srbiji i potpuno neopravdano? Znate, to što neko koristi državni monopol, pa prihoduje određena sredstva poput REM-a, to nije razlog da on može onda da raspoređuje ta sredstva kako god hoće i da deli plate koliko hoće.

Ja sam čuo konkretno Marijan Rističević, posle sam i proverio na osnovu finansijskog izveštaja, prosečna plata zaposlenih u REM-u, dakle to se ne odnosi na predsednika REM-a i na članove Saveta REM-a, nego prosečna plata zaposlenih, neto plata je 129.000 dinara.

Onda se iščuđavaju nad tom činjenicom, tu ulaze i kafe kuvarica i vozači i zaposleni u održavanju i svi drugi i prosek je, ni manje ni više neto neverovatnih 129.000 dinara, na šta se onda plaća još 62% doprinos. To znači da preko 200.000 dinara u proseku svaki zaposleni REM-a, košta građane Srbije mesečno.

Da li je to normalno, da li su to institucije koje pravite i kako je moguće da predsednici opština imaju manje plate od čistačica u REM-u? Kako je moguće da ministri u Vladi Republike Srbije imaju plate mesečne onolike koliki je prosek primanja u REM-u? Da li je to normalno?

Da li je normalno da oni koji su na malo boljim položajima u REM imaju veće plate od predsednika Republike Srbije, od predsednika Vlade Republike Srbije, da ne govorimo o narodnim poslanicima čija je plata 80 i kusur hiljada dinara, pa svi kažu to su velike plate, ali, evo vidite u REM su nekoliko puta veće.

Još jedna stvar koja me je zaintrigirala, vi ste uporno tvrdili da nemate nikakav uticaj na REM do onoga trenutka dok vas nisu pritegli iz Evropske unije i rekli da nekoliko članova REM mora da se promeni. Onda se ispostavilo da je moguće obezbediti ostavke i da vi ipak imate nekakav uticaj na članove REM.

Kaže jedan od govornika i to pripadnik režima kako REM radi za Šolaka i Đilasa. Vi birate sada predsednika, birate članove Saveta, mene zanima da li će i oni raditi za Đilasa? Da li će sve ove nepravde koje ste nabrajali danima, mesecima, godinama, kako Đilas pljačka Srbiju, kako Šolak pljačka Srbiju, kako televizija „N1“ radi nelegalno, što je činjenica. Da li će se sada nešto promeniti? Ako izaberete sada još ljudi u REM, predsednika, ponavljam, dakle, nekoga ko će rukovoditi i ko je tu najvažniji, pa izaberete još člana Saveta REM, da li će i oni raditi za Đilas i Šolaka?

Ako se ništa ne promeni, a pretpostavljam da neće, znači oni rade za Đilasa i Šolaka, a vi koji ih birate, pa za koga vi onda radite nego i vi za Đilasa i Šolaka. Da li vi to vraćate neke Đilasove, odnosno dugove Đilasu i dugove Šolaku, jer se ovde apsolutno ništa sa godinama koje prolaze ne menja?

Nadležnosti REM su izuzetno važne. Nemam sada dovoljno vremena da čitam, ali imaćemo sada i raspravu o REM, pa će biti prilike, ali bih želeo da ukažem na to kako se kretao tokom godina budžet REM ili Regulatornog tela za elektronske medije, koji određuju ko će emitovati, ko neće emitovati, oni daju dozvole za emitovanje, oni opominju medije koji krše propise, oni imaju mogućnost da kažnjavaju medije, imaju mogućnosti da oduzmu i nacionalnu frekvenciju, da zabrane nekome emitovanje na određeno vreme, sve to imaju, ali ta prava i obaveze, jer je njihova obaveza da rade u korist građana Srbije, oni to ne koriste.

Budžet REM koji je projektovan za 2020. godinu je neverovatnih i ničim opravdanih 307 miliona dinara za godinu dana. Tamo ima nekih pedesetak zaposlenih, da li je tako? Trista sedam miliona dinara.

Ako pogledamo prethodne godine, mene je zapanjio podatak da je, na primer 2014. godine, 18.200.000,00 bio njihov Finansijski plan, 18 miliona, a za 2020. godinu čitavih 307 miliona, što znači da je petnaest i po puta veći. Za šest godina povećanje budžeta za REM od petnaest i po puta. Čime je to opravdano? Koje to oni poslove obavljaju? Nema ih. Da li kvalitetnije rade svoj posao? Ne. Da li je kvalitetniji program? Ne. Da li je manje vulgarnosti i gadosti koje ljudi imaju priliku da gledaju na televizijama sa nacionalnom, regionalnom ili lokalnom frekvencijom? Pa, naravno da nije. Pitanje je zašto je to tako?

Godine 2016. je njihov Finansijski plan bio 64.000.000,00. Pazite, 2016. godine. Već 2018. godine – 280.000.000,00 miliona. Zamislite koliko je to povećanje. Pet puta.

Godine 2020. u odnosu na 2014. godinu je veći 17 puta. Sada vi recite nama zašto je to tako i zašto ste vi odobrili? Da li je Skupština ili nadležni odbor protočni bojler, pa mora apsolutno svaki predlog da se uvaži?

Ne sviđa vam se REM, navodno vam se ne sviđa. Sve najgore o njima govorite, i o njihovoj ulozi i tvrdite da rade za Đilasa i Šolaka, a opet im iz godine u godinu povećavate budžet.

To govori da vi obmanjujete građane Srbije i da vi pored toga što ste ideološki klonovi Đilasa i Šolaka, da očigledno imate iste interese, da imate isti biznis i da se na nekom drugom nivou osim ovoga u Narodnoj skupštini izuzetno dobro razumete.

Dakle, gospodine Rističeviću, to što vi kažete da je to zatečeno stanje nije tačno. Godine 2017. donet je Zakon o elektronskim medijima i od tada se Finansijski plan poslovanja pravi na osnovu, u okviru troškova regulacije, dakle, u osnovu kompletnog iznosa koji se po tom osnovu uplati REM.

Druga stvar, kada ste vi zatekli to stanje? Pre petnaest dana? Pre mesec dana? Pre tri meseca? Vi ste na vlasti osam godina i vi ste zatekli malo više od ovih zakona, malo više od Đilasa i Šolaka, zatekli ste komplet njihove koalicione partnere, pa ih držite još uvek.

Zatekli ste dosta njihovih funkcionera, pa ih držite još uvek. Zatekli ste i Đilasa, pa ga postavili… Znate, kažete, čovek ukrao 619 miliona i umesto u zatvor, vi ga postavili za predsednika Košarkaškog saveza. Pa, o čemu se onda radi?

Vi ste ti koji imaju moć u svojim rukama. Kakav god zakon da ste zatekli, mogli ste ga promeniti 20 puta za tih osam godina. Pa, kako menjate… Evo, uporno reformišete školstvo iz godine u godinu. Stalno se ovde o istim zakonima raspravlja.

Ja ničim nisam osporio, da još bude zanimljivije, podatke koje ste vi doneli i koje ste vi saopštili građanima Srbije i delim vašu zabrinutost i zapanjenost. To je, jednostavno, neverovatno, to je sramota, to je pljačka, ali zašto vi ne preduzimate ništa da tu pljačku sprečite nego dozvoljavate uporno da Đilas, Šolak, N1 i drugi o kojima govorite pljačkaju Srbiju? Zašto dozvoljavate da SBB pljačka Srbiju?

Evo, završavam. Dozvolite, kao i gospodinu Rističeviću.

Mogli ste da promenite sve. Hajde da menjamo sledeće nedelje i zakone, podzakonska akta, šta god je potrebno da se spreči pljačka. Vi nećete. Vi pričate jedno, ali radite drugo i to građani Srbije moraju da znaju. Vi ste ti koji omogućavaju pljačku Srbije.

Ja ću citirati još jedanputa Frojida, koji je rekao da je prvi znak ljudske gluposti potpuno odsustvo stida. Možda će se neko prepoznati, a možda neće, ali, vidite, kada dodirnete osinje gnezdo, kada tu malo pročačkate, onda oni koji nemaju nikakve argumente, kreću da pričaju gluposti, kreću sa koje kakvim uvredama, ali činjenice su drugačije.

Vi ste, gospodo iz SNS, osvajali apsolutnu većinu glasova građana Srbije, imali apsolutnu većinu u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Mogli ste sami, mimo koalicionih partnera, bez ijednog koalicionog partnera, da promenite koji god ste želeli zakon. Mogli ste da ne otimate penzije penzionerima. Mogli ste da ne potrošite milijardu i po dinara na Palilulsku pijacu. Mogli ste mnogo gluposti da sprečite, ali niste. Vi radite drugačije. Jedno pričate, a drugo radite. Vi kritikujete Đilasa. Kažete da ne znate koga je birao za predsednika Košarkaškog saveza, ali recite mi, molim vas, ko je Kokezu izabrao za predsednika Fudbalskog saveza? Da nije Đilas ili Šolak?

Kada se kandidovao Aleksandar Šapić za predsednika Vaterpola saveza i dobio podršku svih, većine u Vaterpolu savezu, onda ste vi, nekoliko dana pred izbor, kandidovali našeg poznatog, slavom ovenčanog vaterpolistu, onoga vazduhoplova Babića, pa je on, pošto je izuzetno stručan za vaterpolo, pobedio na tom izboru, zato što vi iz SNS, kako kažete, na to nemate nikakav uticaj i bio je toliko dobar i bio je toliko vredan i toliko se dobro razumeo, da je na toj funkciji formalno proveo mesec, dva. Pitanje je da li je tamo ikada i otišao, pa podneo ostavku.

To ste vi. Kontrolišete svaku sferu društva, a pravite se nevešti. Ako ste nesposobni, ako niste u stanju za osam godina da promenite zakon, da zaštitite građane Srbije od pljačke koju sprovode Đilas i Šolak, pa podnesite ostavku.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što smo čuli, danas je krsna slava Sveta Tri Jerarha, pa evo i ja da čestitam pravoslavnim vernicima i srpskim radikalima koji slave. Ali, evo, ja ću čestitati, za razliku od mojih kolega, i vama, bivšim radikalima.

Neki se zahvaljuju, neki kažu da nije više njihova slava. Možda nije više vaša, ali je bila vaša devojačka, pa je ipak red čestitati.

Druga stvar, zanimljiv je, zaista, ja sam na to ukazao na prethodnoj sednici, izbor tema o kojima ćemo raspravljati. Ja bih voleo i predsedavajućeg da pitam - kada će na dnevnom redu biti zakon o ukidanju javnih izvršitelja, koji je u proceduru predala Srpska radikalna stranka, a koji je potpisima podržalo više od 100 hiljada građana Srbije?

Vi veoma dobro znate da su javni izvršitelji pijavice koje sisaju krv i deru kožu sa leđa građana Srbije svakodnevno, da su to ljudi kojima ste dozvolili da legalno otimaju milijarde, bukvalno milijarde dinara, i to je prema ovim zvaničnim izveštajima koje smo dobili.

Time što odbijate da taj zakon stavite na dnevni red da se o njemu raspravlja, vi ne pokazujete poštovanje prema poslaničkoj grupi SRS, pre svega prema građanima Srbije, a znate veoma dobro da među tih 100 hiljada ljudi ima i mnogo onih koji nisu ni glasači ni simpatizeri Srpske radikalne stranke. Veoma dobro znate da je narod ozlojeđen zbog toga što rade i zbog zuluma koji svakodnevno sprovode nad građanima Srbije, ali vi po tom osnovu apsolutno ništa ne preduzimate.

Vi ste nedavno, i to sam ubeđen pod pritiskom Srpske radikalne stranke, za dve trećine smanjili nadoknade javnim izvršiteljima. To pokazuje koliko su oni pljačkali građane Srbije. Vidite da i dalje niko ne odustaje od tog posla, što znači da su nadoknade koje uzimaju i dalje enormne i da su potpuno neopravdane.

Što se tiče ovog današnjeg dnevnog reda, ja bih pre svega voleo da ovi ljudi koji zastupaju danas ove predloge da se probude iz tog zimskog sna u koji su utonuli. Ne znam da li im je neko objasnio kakva su im prava ovde i kakve su im dužnosti? Da li vi, dame i gospodo, znate da imate mogućnost da govorite neograničeno kao predlagači ovih akata? I da li znate da ste dužni da zastupate predloge koje ste doneli i koje ste podneli Narodnoj skupštini? Da li vaše ćutanje znači da se slažete sa svim ovim optužbama koje smo čuli pre svega od poslanika vladajuće koalicije, od poslanika režima? Da li je to tačno da su sudije u Srbiji korumpirane? Da li je tačno da su lopovi? Da li je tačno da rade za tajkune? Da li je tačno da krše zakone?

Vi imate obavezu prema struci koju predstavljate, prema ljudima koji su vas birali na položaje na kojima primate ne male plate, vi imate obavezu da branite čast srpskog pravosuđa, ako srpsko pravosuđe i dalje tu čast ima. Ili recite – da, tačno je, pravosuđe je rak rana državnog sistema u Srbiji. Evo, izvršna vlast je perfektna, zakonodavna valjda još bolja, e, jedini je problem u pravosuđu, kako kažu iz vladajuće većine, jer tu sede oni koji neće da procesuiraju narko dilere, oni koji neće da donose presude u skladu sa zakonom.

Imate li vi obraza da sedite, da slušate takve optužbe i da ćutite? Da li će vas biti sramota kada se vratite među svoje kolege, od pripravnika, pa nadalje, i u Državnom veću tužilaca i u Visokom savetu sudstva? Mislite li da su vas zbog toga birali i da ste zbog toga došli ovde, da pognete glave i da ćutite?

Mene bi na vašem mestu bilo sramota. Vas, nažalost, očigledno nije.

Dajte da čujemo kada se radi o ovim zamenicima javnih tužilaca i sudijama čiji izbor predlažete, da čujemo čiji su to ljudi, da čujemo da li su to žuti tužioci i žute sudije, da čujemo da li stojite iza svojih predloga? Da li će njihovim eventualnim izborom u pravosuđu biti makar malo bolje? Da čujemo da li stojite iza svojih drugih kolega koji rade u sudovima, koji rade u tužilaštvima širom Srbije i da vidimo koliko je korumpiranih, koliko je onih koji krše zakon? Da čujemo protiv koliko ste njih podneli krivične prijave, protiv koliko njih vodite disciplinske postupke i postupke za razrešenje? Da li je to manji broj tužilaca i sudija ili oni čine većinu?

Možda su u pravu oni koji su govorili, a koji apsolutno ništa ne znaju o pravosuđu, ali ako je stanje toliko loše, ako vi zastupate kriminalce, ako zastupate one koji odbijaju da krivično gone narko dilere, kriminalce, tajkune i druge, pa onda, gospodo, i vi treba da odgovarate. Ako nećete da branite kolege, pa branite makar sebe.

Da li ste vi na vrhu te zločinačke piramide koja, kako čujemo od predstavnika režima, postoji i svuda je pustila te svoje krake, apsolutno svuda?

Da li je, gospodo, normalno da Zagorka Dolovac nikada ne uđe u ovaj visoki Dom? Da li je to normalno? Koji to ona važniji posao ima? Da li ta osoba postoji? Evo, vi je možda viđate. Građani Srbije se pitaju - da li je kidnapovana, zašto ne vrši funkciju na koju je izabrana, zašto se ne oglašava, zašto ćuti? Šta je sa njom? Da li je živa, da li je kidnapovana, da li je sprečena, da li je na bolovanju? Gde je? Ne znamo, ali znamo da nije tamo gde treba da bude i znamo da ne radi ono za šta je izabrana da radi.

Gde je Dragomir Milojević? Koju to on važniju obavezu danas ima? Zašto se on ne pojavi u javnosti?

Dajte da čujemo od tih nosilaca najviših funkcija u sudovima i tužilaštvima ko to vrši pritisak na sudstvo? Ko je taj koji vas ometa? Da čujemo da li je, po vašem mišljenju… Da vidimo imate li hrabrosti da se izjasnite o bilo čemu? Imate li stručnosti?

Na primer, kada ministar, konkretno Zorana Mihajlović, šalje službeno vozilo ministarstva po uhapšenog državnog sekretara da ga dočeka nakon puštanja iz pritvora i doveze ispred ministarstva, pa ga čeka na ulici da se sa njim ljubi i grli uz televizijske ekipe, da li je to pritisak na sudstvo, da li je to dozvoljeno? Da li time ministar u Vladi Republike Srbije vama poručuje da joj ne možete ništa, da je ona iznad vas i da vi nemate ni snage, ni hrabrosti, niti političku potporu potrebnu i volju da bi se neko obračunao sa kriminalom u ovoj zemlji?

Da li se na taj način poručuje pravosudnoj grani vlasti da treba svi da pognu glave i da ćute kao što ste vi danas pognuli glave i ćutite u Narodnoj skupštini Republike Srbije?

Da li je pritisak na pravosuđe kada predsednik Republike, nakon hapšenja onog prvog državnog sekretara, odnosno on je bio direktor „Infrastrukture železnice“, ali takođe, bivši savetnik ministra Zorane Mihajlović i njen bliski saradnik koga je ona postavila, uhapse njega, on kaže – delio sam pare sa Zoranom, prvi se javlja, ni Zagorka Dolovac, ni ovaj Milojević, nego se javlja predsednik Republike i kaže – ja verujem u nevinost Zorane Mihajlović? Koga briga u šta on veruje?

Da li je to pritisak na sudove? Da li je to pritisak na tužilaštvo? Da li je to dozvoljeno? Ako jeste, pognite i dalje držite pognute glave i ćutite. Ako nije, podignite glave i usprotivite se, jer to ste dužni da učinite.

Da li je pritisak kad narodni poslanik kaže – ma, dosta je, bre, priča o toj vašoj nezavisnosti, kakva nezavisnost? Da li vi to pripisujete neznanju i nestručnosti ili to pripisujete malo i nedozvoljenom pritisku na pravosuđe?

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam podneo amandman na naslov zakona i moram priznati da je to nešto što se u prethodnim sazivima i prethodnih 30 godina višestranačja u Srbiji nije često događalo.

Međutim, to je još jedan pokazatelj načina ni koji je vaša većina izvrgavala ruglu Narodnu skupštinu, jer ne postoji apsolutno sličan primer da poslanici vladajuće koalicije na sopstvene predloge zakona i na predloge zakona koje Skupštini dostavi Vlada Republike Srbije koju podržavaju, podnese ne desetine, to se dešavalo i kod žutih, već da podnese stotine i stotine amandmana.

Vi ste podnosili po 300, 400, 500 amandman na prve članove zakona. Pričali priče koje nemaju apsolutno nikakve veze sa zakonom, imali naučene pesmice o različitim delovima života i onda na taj način sa jedne strane hvalili Vladu koju podržavate, ali suštinski cilj je bio da onemogućite opoziciji da govori i jedan jedini sekund o amandmanima. Prošlo je nekoliko takvih vaših, da kažem, pokušaja, nekoliko sednica, dok onda i mi nismo počeli da podnosimo amandmane na prve članove zakona kako bismo se na taj način izborili za ovo minimalno vreme koje imamo.

Međutim, vi pošto pričate kako je situacija u Srbiji dobra, kako je parlamentarna demokratija razvijena, kako poštujete tuđa prava, pogotovo prava manjine, ja bih molio da mi neko od vaših eksperata navede sličan primer u evropskoj praksi na koju se vi tako rado pozivate? Da vidimo da li takvih primera postoji i da li se takvi primeri mogu naći u Engleskoj, u Francuskoj, u Nemačkoj i drugim razvijenim parlamentarnim demokratijama?

To je jedna anomalija koja je svojstvena samo vama. Niko nije bio toliko, da kažem, spreman da baci svu dobru praksu iz prethodnih godina i decenija pod noge kako bi taj minimum minimuma uskratio opoziciji da govori.

Ukoliko ste toliko dobri, ukoliko ste toliko vredni, ukoliko su vam rezultati dobri makar delimično toliko koliko govorite, vi biste morali biti spremni da uđete u dijalog, vi biste žurili, vi bi pravili debatne emisije u kojima bi pokazali da ste bolji, da ste uspešniji od onih koji su pre vas vladali Srbijom. Međutim, nažalost nema apsolutno nikakve razlike.

Ovo što ste radili sa amandmanima pokazuje da ste u nekim segmentima čak i gori od onih koje nazivate žutim lopovima.

Zaista je nečuveno da nakon svega što je prethodni govornik izgovorio vi meni ne date pravo na repliku, ali dobro.

Dakle, gospodine Markoviću, da vi ništa ne razumete mene zaista i ne čudi. Nije to ništa iznenađujuće.

Pa on se meni do sada obraćao, gospođo Gojković, na isti taj način i rekao kako ne razume ništa od onoga što sam ja govorio i ja upravo o tome i govorim.

Dakle, mene ne čudi da on ne razume, jer da bi čovek nešto razumeo treba da ima i određeno životno iskustvo i treba da ima određeno obrazovanje. Vi, gospodine Markoviću, za jedne izbore se predstavljate kao pravnik, za druge se predstavljate kao ekonomista, a uporno krijete koji je to fakultet koji ste vi završili, najverovatnije na pošten način niste nijedan, i upravo je to razlog što ništa ne razumete.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji sam podneo, odnosno amandmanom koji sam podneo tražim da se izmeni stav 6. ovoga člana koji kaže – da politička stranka nacionalne manjine u smislu stava 5. ovog člana je ona stranka za koju izborna komisija utvrdi da je osnovni cilj predstavljanje i zastupanje nacionalnih interesa nacionalne manjine.

Ono što jeste u skladu sa Ustavom i u skladu sa zakonom je rešenje da o tome brine nadležno ministarstvo koje brine i o Registru političkih stranaka i upisu manjinskih stranaka i treba znati da je izborna komisija i na republičkom nivou i na lokalnom nivou, o kome se ovde radi, pre svega je politički organ i da te izborne komisije provode političku volju onih koji imaju većinu u opštini i oni koji obavljaju vlast u toj opštini ili gradu, u jedinici lokalne samouprave, kako god.

Na koji način i uz pomoć kojih kriterijuma će izborna jedinica utvrđivati da li je zaista cilj neke stranke koja je registrovana kao stranka nacionalne manjine da li je to zaista njihov prevashodni cilj. Nema jednostavno tog kriterijuma. Šta ako se neko upiše u registar takvih političkih stranaka i posle 10 dana, gde nema nikakvih vidljivih političkih aktivnosti, izađe na izbore, podnese listu, na osnovu čega će neko u opštini ko niti je stručan, niti bilo šta utvrđivati ko je prevashodni cilj ovih stranaka, pa će imati tu mogućnost da odbije njima izlazak na izbore?

Ovo omogućava jedino samovolju lokalnih moćnika i doprineće jedino da iste situacije budu različito rešavane od opštine do opštine, da tamo gde vladajuća stranka ima interesa da proglasi nekoga zaštitnikom, ako treba i jogi letača, da oni kažu - da to im je cilj, a da u drugim slučajevima kažu da to neće biti takvo. Da li će biti argument možda broj pripadnika te manjine na listi, da li će biti njihove frizure, da li će biti boja očiju, šta god da bude biće proizvoljno. Dakle, vi nemate nijedan jedini čvrst kriterijum, nemate nijedan jedini…(Isključen mikrofon.)

Dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom sam tražio da se briše član 1. koji predviđa da na izbornoj listi mora biti 40% manje zastupljenog pola i to po redosledu da na listi na svakih 10 mesta mora biti najmanje četvoro manje zastupljenog pola.

Ovo je lošije rešenje od onoga koje je u postojećem zakonu. Mi smo u postojećem zakonu, odnosno imamo rešenje po kome na svaka tri kandidata mora biti jedan manje zastupljenog pola. Ukoliko bi ovakav predlog bio prihvaćen to bi značilo da na primere četiri žene mogu biti na sedmom, osmom, devetom i desetom mestu. Vi znate da na lokalu često prođe veliki broj izbornih lista. Sa smanjenjem cenzusa to će biti još veći broj, grupa građana, lista i obično će prolaziti manji broj kandidata. Vi ćete ovakvim izmenama dovesti do toga da će manji broj, uglavnom žena, jer da se ne lažemo u manjim sredinama mnogo je teže žene motivisati da se bave politikom, dovešćete do toga da u tim lokalnim skupštinama bude znatno manji broj žena nego što je bio do sada.

Drugi argument, koji je možda još bitniji za nas srpske radikale, je taj da svako u politici i u bilo kom poslu treba da se kvalifikuje i da učestvuje pre svega u skladu sa svojim kvalitetima, a ne u skladu sa bilo kakvim kvotama. Mi smo protiv tih ostataka komunizma – te će ići ovoliko omladinaca, te će ići ovoliko penzionera, ići će ovoliko iz ove nacionalne manjine, ići će ovoliko žena.

Kada god vi nekoga ko se bavi nekim poslom gledate isključivo kroz njegovu polnu pripadnost i kroz to da li je žena, vi ga u stvari na taj način diskriminišete i ja mislim da je bolje da u svojim strankama i poslaničkih grupama… (Isključen mikrofon.)

Gospodine Marinkoviću, ja se već neko vreme javljam i očekivao sam da ćete mnogo ranije prekinuti gospođu Čomić i da nećete dozvoliti da ona na ovaj način vređa i etiketira čitavu jednu poslaničku grupu. Radi se o članu 107. povreda dostojanstva Narodne skupštine i možda…

(Gordana Čomić: Nisam još počela, ali mogu.)

A niste još ni počeli sa uvredama? Ne, gospođo Čomić, vi hvala bogu uskoro završavate sa uvredama, pošto će vas izbaciti iz DS, i možda nema boljeg načina da završite karijeru, osim ovog putem javljanja…

Evo, završavam.
Dakle, upravo je možda i to najvažnija poruka ovog zasedanja, da nakon svih priča tokom osam godina vaše vlasti, kako su žuti lopovi opustošili i upropastili Srbiju, na kraju vidimo kako vi zapravo delite sve iste vrednosti i kako se veoma brzo, kako kaže gospođa Čomić, delite na dobre i loše, pa je ona odjedanput dobra, iako do juče i svih ovih prethodnih godina nije bila.