MIĆO ROGOVIĆ

Nestranačka licnost

Rođen 17. septembra 1965. godine u Novoj Varoši. Završio je srednju građevinsku školu, a potom i Vojnu akademiju.

Bavi se privatnim biznisom, maloprodajom i ugostiteljstvom, pošto je u činu kapetana polovinom devedesetih godina prošlog veka napustio ondašnju Vojsku Jugoslavije.

Na parlamentarnim izborima 11. maja 2008. prvi put je izabran za poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije

Osnovne informacije

  • Samostalni poslanik
  • Nova Varoš
  • 17.09.1965.

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja, 20.12.2012.

Zahvaljujem gospodine predsedniče.
Gospodine ministre, poštovani pripadnici Ministarstva odbrane i MUP, u prethodnom periodu sam dosta često pričao u parlamentu na temu, pogotovo na temu učešća pripadnika Vojske Srbije i MUP u mirovnim operacijama. Zaista bih voleo da kada se sve poredi videće se da sam i tada, kao i sada bio na strani ovih predloga odluka.
Iz ovog seta zakona, poštujući sve prethodne govornike, poštujući svoje vreme i sve obaveze koje imamo, pored svega ovoga u današnjem danu, dao aspekt priče na par zanimljivih argumenata vezano i ne ponavljajući se na ono što su prethodnici rekli. Šta je vrlo bitno?
Vrlo je bitno da učešće u mirovnim operacijama, pogotovo zemlje sa prostora bivše SFRJ, a evidentno da storo one sve, u manjoj ili većoj meri imaju učešće u mirovnim operacijama. Sam čin učešća u mirovnim operacijama naših snaga bezbednosti, odnosno odbrane je u članu sa odredbama i Ustava i Zakona o odbrani i Zakona o učešću naših snaga odbrane i bezbednosti u mirovnim operacijama, kao i sa Poveljom UN, čiji je smo mi članice. Iz svih obaveza koje proističu i prema ustavnim odredbama i prema Povelji UN, je činjenica da Srbija je zaista relevantan partner u ovim operacijama, s obzirom na situaciju svojih kapaciteta, situaciju svojih snaga. Šta je vrlo bitno? Da učestvujući u tim operacijama kao deo regiona širimo regionalni mir, pravimo još bolje dobrosusedske odnose i imamo komunikacije skoro u svakoj ovoj operaciji sa nekom od susednih zemalja iz regiona.
S obzirom na tu činjenicu moramo se složiti da je Srbija na putu kontinuiteta, učešća operacija koje su zaživele od 2003. godine i 2004. godine i sve prethodne vlade iz tog perioda, kao i na putu evropskih integracija koje su u istom tom periodu sve vlade zaista zastupale i bez obzira na neke trenutne promene dela stavova i cele te priče.
Ono što je bitno za pripadnike naših snaga odbrane jeste, što je meni možda nepoznanica, malo u ranijem periodu, aspekt neke kritike u ranijim govorima bio, to je finansijski aspekt učešća u mirovnim operacijama. Ako uzmemo situaciju da je za učešće naših građana, odnosno poresko učešće naših građana, odnosno izdvajanje iz budžeta za ovaj razdeo, Ministarstvo odbrane je neophodno negde oko 350 miliona potrebnih sredstava. Imajući činjenicu da jedan starešina nižeg ranga, recimo tipa kapetana, kapetana prve klase košta negde mesečno oko 100, a na godišnjem nivou 1,2 miliona dinara. Kada ovu cifru iz budžeta oko 350 miliona dinara podelite na 237 pripadnika, učesnika mirovnih operacija Republike Srbije, zaista je to negde u rangu i godišnjeg budžeta koji se u Republici Srbiji izdvaja na ovoj teritoriji za jednog pripadnika Ministarstva ili odbrane ili MUP.
Vrlo je bitno, i tada sam zastupao tezu, da mi razvojem, a pre neki dan i premijer, a verovatno i svi tako mislimo, reče da nema jake Srbije bez jake policije i jake vojske. U narednom periodu treba da radimo na poboljšanju i kvaniteta i kapaciteta snaga bezbednosne odbrane. Čini mi se, ako se ne varam, a ministar će me ispraviti, da je nedavno raspisan konkurs za novih četiri hiljade pripadnika profesionalnih vojnika u sastavu Vojske Srbije. Verovatno je to nadovezivanje na kontinuitet od dve hiljade profesionalnih vojnika i što je vrlo bitno, gospodine ministre, ta situacija u strukturi starešinskog i vojničkog kadra u narednom periodu bi zaista malo trebala da se promeni u korist vojničkog kadra. Jer, trenutno imamo situaciju koja je nepovoljnija da, recimo, u sastavu Vojske Srbije, a malo i nasleđenu situaciju iz bivše JNA, odnosno SFRJ, ima jedan izvesno veliki broj visokih oficira u činu majora, potpukovnika, pukovnika, a da je stepen nižih činova vrlo manji.
Zanimljivo je da kvalitet u ovim operacijama iz godine u godinu je sve veći. Mi učimo, odnosno pripadnici naših snaga odbrane uče u tim operacijama. Poštujući, kao što sam rekao sve što su prethodnici rekli i potrebu i razmišljanja svih naših sugrađana, citirati razmišljanje jedne devojke iz Niša koja ima 17 godina i koja namerava da bude pripadnik oružanih snaga Republike Srbije u narednom periodu. Ona vezano za učešće naših snaga u mirovnim operacijama kaže – to je najviše što neko može uraditi za svoju zemlju, narod, region i svet.
Ne radi se samo o širenju dobrih dela i pomaganju ljudima, to je nešto mnogo, mnogo više. To ima globalno značenje i velika je čast biti deo toga. Naši vojnici i naši pripadnici mirovnih misija su pored ambasadora, pored sportista jedni od najboljih predstavnika, odnosno ambasadora u zemljama u kojima učestvujemo u mirovnim operacijama sa lokalnim stanovništvom, njihovim odnosima, zatim sa učesnicima drugih kontingenata, oružanih snaga drugih zemalja kao i zemljama iz regiona. Zahvaljujem.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja, 08.10.2012.

Zahvaljujem gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, danas smo u jednoj situaciji u koju je upravo mogao samo da nas, s obzirom na sve priče i tok rasprava i korišćenja poslaničkih reči, mogao da nas izvuče samo gospodin Dulić. Znači, lepo je trebao da dođe u parlament u Skupštini, da kaže – gospodo, tražim da glasate o ukidanju imuniteta, s obzirom da je trenutno poslanik, i ova situacija ne bi išla u ovom smeru.
Međutim, moram još jednom da podsetim na situaciju da su prethodne odluke, prethodnog saziva Narodne skupštine RS, neka činjenja koja idu u ovom smeru i govore o sasvim nekom drugom smeru, i ono što do sada nije bila parlamentarna praksa, učinjeno je zaista u prethodnom sazivu.
Ono što smo već i dosta čuli, ne želim da ponavljam, to je bilo i skidanje imuniteta na administrativnim odborima, znači, nije ovo prvi put i nije ovo nikakvo hapšenje političkih protivnika, izrečene zaista teške reči od velikog parlamentarca, gospodina Mićunovića. Žao mi je što nije tu, i pre svega bih voleo da sam čuo reč od bivšeg premijera, reč od bivše ministarske pravde, nego od nekih drugih koji možda i manje su upoznati u sva dešavanja i svo rukovođenje prethodnih četiri godine ovom državom.
Ne može SNS, ne mogu njeni koalicioni partneri da se bave hapšenjem političkih protivnika, nemamo mi ni jednog sudiju u ovom sazivu, nikoga mi nismo promenili, nemamo ni jednog tužioca. Uostalom, ljudi, a puno puta je bilo reči u ovom parlamentu, znate kako i znaju građani Srbije kako su birane sudije, kako su birani tužioci.
Između ostalog, ovaj postupak je star već tri godine, zašto nije priveden kraju, zašto nije dokazana nevinost, kao što je i uvaženi gospodin Mićunović rekao, da je naš kolega, poštovani kolega, nevin? Ne bi zaista ni bilo priče oko svega ovoga, ali scenario koji je pravljen prethodne četiri godine, ne mogu samo da kažem četiri godine, radi se mnogo više, počev od 2000. godine na ovamo, počev od sudstva, počev od tih institucija, počev od medija i cele te kampanje protiv određenih ličnosti, vrati vam se u životu kao bumerang i postoji jedna stara dobra narodna – nemoj, pa se ne boj. To nije dovoljno, očigledno, svima nama bez ikakve sadašnje izreke osude za nešto što je poštovani kolega uradio, ili nije, ne bavimo se zaista time.
Imate svako jutro u Srbiji dva miliona ljudi koji, verujte mi, a sami odlično znate, imaju jednu gorku istinu, imaju situaciju da su se zadužili za školovanje svojih odličnih studenata, svoje dece i da ne znaju gde će posle toga sa dobrim studentima. Imate situaciju da 690 hiljada ujutru ustaje u totalnoj gladi, imate situaciju da je dva miliona stanovnika građana Srbije na rubu egzistencije. Imate jedan cunami koji nas u prethodnih 12 godina gore pogodio, sve nas građane Srbije, nego i ona izolacija u kojima se Republika Srbija nalazila 90-ih godina, nego i onaj režim u kome smo se nalazili, svo okolno okruženje i sve NATO bombe su zaista ovih 12 godina klasičnom pljačkom, a za pljačku ko je drugi odgovoran nego vlade i svi oni koji se nalaze u rukovodstvima tih vlada.
Niko ovde zaista ne brine o građanima Srbije. Ovo je početak borbe protiv korupcije na jedan način da nikome od nas više ne padne na pamet da se s obzirom na svoju funkciju drzne i da posegne za bilo čime. Zaista još jednom apelujem i potenciram, voleo bih negde, u krajnjem slučaju, da sve ovo ide i nekim drugim tokom, ali Srbija je u ovom cunamiju doživela jedan takav udes u kome zaista postoji samo jedna situacija. Ko je mogao da nas uvede u celu ovu situaciju? To je vlast RS svih ovih 12 godina, i kažem ni NATO bombe nisu mogle da zadese siromaštvo građana Srbije. Ne sme nikome više da padne na pamet, da sme da u ime građana Srbije, i ovde izabrani, na bilo kom drugom mestu pomisli, ni negde na kraju podsvesti, da se drzne i da uradi bilo kakvu drugu stvar. Zahvaljujem.

Deveto vanredno zasedanje, 20.09.2012.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući. Dame i gospodo narodni poslanici, evo ja ću se, zbog vremena u kome se nalazimo i zbog obaveza koje nas čekaju u narednom danu, vrlo kratko osvrnuti na Sporazum o saradnji u oblasti odbrane između Vlade Republike Srbije i Vlade Demokratske Narodne Republike Alžira, upravo sa onog aspekta koji je gospodin ministar pomenuo da se radi o veoma bitnoj saradnji u Alžiru, kao najvećoj afričkoj zemlji. Zemlji bukvalno koja se nalazi u našem regionu, zemlji koja je 3.000 godina bila u ropstvu i 130 godina pod kolonijalnim ropstvom. Jedna od zadnjih severnoafričkih zemalja koja je izašla iz kolonijalnog ropstva tadašnje Francuske Republike.
Situacija je uređenja odnosa, pogotovo u oblasti vojne saradnje i oblasti vojne industrije u periodu bivše Jugoslavije i okvirima vojne industrije Srbije. Moramo primetiti, gospodine ministre, da je od 2003. godine, počev od tadašnjeg ministra, pa delimično i kasnije, nastavljena politika, naročito ovih pet godina projekat neutralizacije odbrambenih snaga Vojske Srbije i vojne industrije.
Bez obzira što je vojna industrija uspela da preživi ovakav tzv. zločinački poduhvat, uveren sam da SNS i vi kao njen predstavnik, neće biti na ovom putu. Projekat mirovnih operacija je sasvim ono što nas kao zemlju i sa čime treba da se ponosimo i učešćem i taj kontinuitet Vlade zaista je pozitivna stvar, ali ono što
se odnosi na saradnju Srbije, ranije u okviru bivše Jugoslavije, SFRJ i sadašnje situacije ne možemo se mnogo pohvaliti. To je saradnja uglavnom u obučavanju određenih kadrova odbrambenih snaga Republike Alžira, a uz saradnju određenom delu vojne industrije.
Moram da vam napomenem jednu situaciju, da postavim pitanje ujedno vama, ujedno javnom tužiocu i Tužilaštvu za organizovani kriminal, svesno uništavanje vojno-građevinske operative dve vrhunske jedinice ovde u Beogradu, Beli Potok i Kraljevu i to za vreme ministrovanja zadnjeg ministra odbrane i njihovo praktično inventarisanje sa prve kategorije sredstava sa kojima smo mogli da se ponosimo nasleđeni od bivše JNA. Vojska Srbije ih je nasledila i sa tim delima i tim kapacitetima ljudstva koji su bili u tim jedinicama, zaista možemo da se ponosimo i imamo sve pokazatelje da i dan danas smo prisutni, s obzirom na te pokazatelje na teritoriji severne Afrike i Bliskog istoka i uništavanje ovih kapaciteta u smislu rashodovanja, postavljanja do nulte tačke iz građevinskih jedinica Belog Potoka i Kraljeva. Molim vas, situacija koju treba da proveri Javno tužilaštvo i vi kao ministar odbrane i vaši saradnici, da su te mašine, inače iz prve kategorije rashodovane. Kasnije, razno-raznim prijateljima, kumovima određenih ministara učestvovale u realizaciji poslova u Kolubari, nedaleko zatim u realizaciji poslova na aerodromu Lađevci, a sa svim tim mašinama i kapacitetima i ljudstvom koji je u najboljim godinama i sa najboljim iskustvom prenzionisan i proglašen kao tehnološki višak, a može se podičiti i u Alžiru, sa mostovima, skloništima i komandnim bazama, pomorskim lukama, aerodromima i svima onima što je Vojska Srbije nasledila od bivše JNA i ugroženosti kapaciteta i dela situacije kad danima slušamo.
Žao mi je što nema predstavnika DS, barem ne u tom stručnom smislu, a pogotovo bivšeg ministra Šutanovca, da nam i on odgovori na ova pitanja. Molim vas, radi se zaista o jednom neverovatnom projektu, uništavanja odbrambene industrije, uništavanja Vojske Srbije, uništavanja njenih kapaciteta. Nadam se da ne treba više da raspravljamo o toj situaciji i da će SNS i vladajuća koalicija jednog trenutka ugroziti pravnost i odredbe našeg ustava i svega onoga što je dovedeno ovde, ali vas molim, a i pismeno ću vam, zbog nedostatka vremena dostaviti podatke, da Ministarstvo odbrane raspravi i uvidi situaciju koja je svesno dovela do narušavanja ugleda Vojske Srbije, pogotovo starešina i pripadnika Vojske Srbije.
Ono što sam ja često potezao u ovom parlamentu i dobijao odgovore, možete naći u Ministarstvu odbrane da je situacija u Srbiji – uništena ekonomija, krivci za to se sasvim odlično znaju, situacija je da nemamo odbrambene snage, kvalitetne odbrambene snage, ko je za to odgovoran i sve zloupotrebe i radnje, i građevinska mehanizacija, rodbine ministara i direktno ministara i u Kolubari i učešće u aerodromi Lađevci, njegovoj izgradnji i situacije da je od najkvalitetnije mehanizacije došlo do rashodovanja. Te tragove zaista i javno tužilaštvo i tužilaštvo za organizovani kriminal treba da prate i nadam se da ćete ući u sve to. Zahvaljujem.

Poslednji put ažurirano: 20.09.2016, 13:43