Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Mićo Rogović

Govori

Zahvaljujem gospodine predsedniče.
Gospodine ministre, poštovani pripadnici Ministarstva odbrane i MUP, u prethodnom periodu sam dosta često pričao u parlamentu na temu, pogotovo na temu učešća pripadnika Vojske Srbije i MUP u mirovnim operacijama. Zaista bih voleo da kada se sve poredi videće se da sam i tada, kao i sada bio na strani ovih predloga odluka.
Iz ovog seta zakona, poštujući sve prethodne govornike, poštujući svoje vreme i sve obaveze koje imamo, pored svega ovoga u današnjem danu, dao aspekt priče na par zanimljivih argumenata vezano i ne ponavljajući se na ono što su prethodnici rekli. Šta je vrlo bitno?
Vrlo je bitno da učešće u mirovnim operacijama, pogotovo zemlje sa prostora bivše SFRJ, a evidentno da storo one sve, u manjoj ili većoj meri imaju učešće u mirovnim operacijama. Sam čin učešća u mirovnim operacijama naših snaga bezbednosti, odnosno odbrane je u članu sa odredbama i Ustava i Zakona o odbrani i Zakona o učešću naših snaga odbrane i bezbednosti u mirovnim operacijama, kao i sa Poveljom UN, čiji je smo mi članice. Iz svih obaveza koje proističu i prema ustavnim odredbama i prema Povelji UN, je činjenica da Srbija je zaista relevantan partner u ovim operacijama, s obzirom na situaciju svojih kapaciteta, situaciju svojih snaga. Šta je vrlo bitno? Da učestvujući u tim operacijama kao deo regiona širimo regionalni mir, pravimo još bolje dobrosusedske odnose i imamo komunikacije skoro u svakoj ovoj operaciji sa nekom od susednih zemalja iz regiona.
S obzirom na tu činjenicu moramo se složiti da je Srbija na putu kontinuiteta, učešća operacija koje su zaživele od 2003. godine i 2004. godine i sve prethodne vlade iz tog perioda, kao i na putu evropskih integracija koje su u istom tom periodu sve vlade zaista zastupale i bez obzira na neke trenutne promene dela stavova i cele te priče.
Ono što je bitno za pripadnike naših snaga odbrane jeste, što je meni možda nepoznanica, malo u ranijem periodu, aspekt neke kritike u ranijim govorima bio, to je finansijski aspekt učešća u mirovnim operacijama. Ako uzmemo situaciju da je za učešće naših građana, odnosno poresko učešće naših građana, odnosno izdvajanje iz budžeta za ovaj razdeo, Ministarstvo odbrane je neophodno negde oko 350 miliona potrebnih sredstava. Imajući činjenicu da jedan starešina nižeg ranga, recimo tipa kapetana, kapetana prve klase košta negde mesečno oko 100, a na godišnjem nivou 1,2 miliona dinara. Kada ovu cifru iz budžeta oko 350 miliona dinara podelite na 237 pripadnika, učesnika mirovnih operacija Republike Srbije, zaista je to negde u rangu i godišnjeg budžeta koji se u Republici Srbiji izdvaja na ovoj teritoriji za jednog pripadnika Ministarstva ili odbrane ili MUP.
Vrlo je bitno, i tada sam zastupao tezu, da mi razvojem, a pre neki dan i premijer, a verovatno i svi tako mislimo, reče da nema jake Srbije bez jake policije i jake vojske. U narednom periodu treba da radimo na poboljšanju i kvaniteta i kapaciteta snaga bezbednosne odbrane. Čini mi se, ako se ne varam, a ministar će me ispraviti, da je nedavno raspisan konkurs za novih četiri hiljade pripadnika profesionalnih vojnika u sastavu Vojske Srbije. Verovatno je to nadovezivanje na kontinuitet od dve hiljade profesionalnih vojnika i što je vrlo bitno, gospodine ministre, ta situacija u strukturi starešinskog i vojničkog kadra u narednom periodu bi zaista malo trebala da se promeni u korist vojničkog kadra. Jer, trenutno imamo situaciju koja je nepovoljnija da, recimo, u sastavu Vojske Srbije, a malo i nasleđenu situaciju iz bivše JNA, odnosno SFRJ, ima jedan izvesno veliki broj visokih oficira u činu majora, potpukovnika, pukovnika, a da je stepen nižih činova vrlo manji.
Zanimljivo je da kvalitet u ovim operacijama iz godine u godinu je sve veći. Mi učimo, odnosno pripadnici naših snaga odbrane uče u tim operacijama. Poštujući, kao što sam rekao sve što su prethodnici rekli i potrebu i razmišljanja svih naših sugrađana, citirati razmišljanje jedne devojke iz Niša koja ima 17 godina i koja namerava da bude pripadnik oružanih snaga Republike Srbije u narednom periodu. Ona vezano za učešće naših snaga u mirovnim operacijama kaže – to je najviše što neko može uraditi za svoju zemlju, narod, region i svet.
Ne radi se samo o širenju dobrih dela i pomaganju ljudima, to je nešto mnogo, mnogo više. To ima globalno značenje i velika je čast biti deo toga. Naši vojnici i naši pripadnici mirovnih misija su pored ambasadora, pored sportista jedni od najboljih predstavnika, odnosno ambasadora u zemljama u kojima učestvujemo u mirovnim operacijama sa lokalnim stanovništvom, njihovim odnosima, zatim sa učesnicima drugih kontingenata, oružanih snaga drugih zemalja kao i zemljama iz regiona. Zahvaljujem.
Zahvaljujem gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, danas smo u jednoj situaciji u koju je upravo mogao samo da nas, s obzirom na sve priče i tok rasprava i korišćenja poslaničkih reči, mogao da nas izvuče samo gospodin Dulić. Znači, lepo je trebao da dođe u parlament u Skupštini, da kaže – gospodo, tražim da glasate o ukidanju imuniteta, s obzirom da je trenutno poslanik, i ova situacija ne bi išla u ovom smeru.
Međutim, moram još jednom da podsetim na situaciju da su prethodne odluke, prethodnog saziva Narodne skupštine RS, neka činjenja koja idu u ovom smeru i govore o sasvim nekom drugom smeru, i ono što do sada nije bila parlamentarna praksa, učinjeno je zaista u prethodnom sazivu.
Ono što smo već i dosta čuli, ne želim da ponavljam, to je bilo i skidanje imuniteta na administrativnim odborima, znači, nije ovo prvi put i nije ovo nikakvo hapšenje političkih protivnika, izrečene zaista teške reči od velikog parlamentarca, gospodina Mićunovića. Žao mi je što nije tu, i pre svega bih voleo da sam čuo reč od bivšeg premijera, reč od bivše ministarske pravde, nego od nekih drugih koji možda i manje su upoznati u sva dešavanja i svo rukovođenje prethodnih četiri godine ovom državom.
Ne može SNS, ne mogu njeni koalicioni partneri da se bave hapšenjem političkih protivnika, nemamo mi ni jednog sudiju u ovom sazivu, nikoga mi nismo promenili, nemamo ni jednog tužioca. Uostalom, ljudi, a puno puta je bilo reči u ovom parlamentu, znate kako i znaju građani Srbije kako su birane sudije, kako su birani tužioci.
Između ostalog, ovaj postupak je star već tri godine, zašto nije priveden kraju, zašto nije dokazana nevinost, kao što je i uvaženi gospodin Mićunović rekao, da je naš kolega, poštovani kolega, nevin? Ne bi zaista ni bilo priče oko svega ovoga, ali scenario koji je pravljen prethodne četiri godine, ne mogu samo da kažem četiri godine, radi se mnogo više, počev od 2000. godine na ovamo, počev od sudstva, počev od tih institucija, počev od medija i cele te kampanje protiv određenih ličnosti, vrati vam se u životu kao bumerang i postoji jedna stara dobra narodna – nemoj, pa se ne boj. To nije dovoljno, očigledno, svima nama bez ikakve sadašnje izreke osude za nešto što je poštovani kolega uradio, ili nije, ne bavimo se zaista time.
Imate svako jutro u Srbiji dva miliona ljudi koji, verujte mi, a sami odlično znate, imaju jednu gorku istinu, imaju situaciju da su se zadužili za školovanje svojih odličnih studenata, svoje dece i da ne znaju gde će posle toga sa dobrim studentima. Imate situaciju da 690 hiljada ujutru ustaje u totalnoj gladi, imate situaciju da je dva miliona stanovnika građana Srbije na rubu egzistencije. Imate jedan cunami koji nas u prethodnih 12 godina gore pogodio, sve nas građane Srbije, nego i ona izolacija u kojima se Republika Srbija nalazila 90-ih godina, nego i onaj režim u kome smo se nalazili, svo okolno okruženje i sve NATO bombe su zaista ovih 12 godina klasičnom pljačkom, a za pljačku ko je drugi odgovoran nego vlade i svi oni koji se nalaze u rukovodstvima tih vlada.
Niko ovde zaista ne brine o građanima Srbije. Ovo je početak borbe protiv korupcije na jedan način da nikome od nas više ne padne na pamet da se s obzirom na svoju funkciju drzne i da posegne za bilo čime. Zaista još jednom apelujem i potenciram, voleo bih negde, u krajnjem slučaju, da sve ovo ide i nekim drugim tokom, ali Srbija je u ovom cunamiju doživela jedan takav udes u kome zaista postoji samo jedna situacija. Ko je mogao da nas uvede u celu ovu situaciju? To je vlast RS svih ovih 12 godina, i kažem ni NATO bombe nisu mogle da zadese siromaštvo građana Srbije. Ne sme nikome više da padne na pamet, da sme da u ime građana Srbije, i ovde izabrani, na bilo kom drugom mestu pomisli, ni negde na kraju podsvesti, da se drzne i da uradi bilo kakvu drugu stvar. Zahvaljujem.
Zahvaljujem gospodine predsedavajući. Dame i gospodo narodni poslanici, evo ja ću se, zbog vremena u kome se nalazimo i zbog obaveza koje nas čekaju u narednom danu, vrlo kratko osvrnuti na Sporazum o saradnji u oblasti odbrane između Vlade Republike Srbije i Vlade Demokratske Narodne Republike Alžira, upravo sa onog aspekta koji je gospodin ministar pomenuo da se radi o veoma bitnoj saradnji u Alžiru, kao najvećoj afričkoj zemlji. Zemlji bukvalno koja se nalazi u našem regionu, zemlji koja je 3.000 godina bila u ropstvu i 130 godina pod kolonijalnim ropstvom. Jedna od zadnjih severnoafričkih zemalja koja je izašla iz kolonijalnog ropstva tadašnje Francuske Republike.
Situacija je uređenja odnosa, pogotovo u oblasti vojne saradnje i oblasti vojne industrije u periodu bivše Jugoslavije i okvirima vojne industrije Srbije. Moramo primetiti, gospodine ministre, da je od 2003. godine, počev od tadašnjeg ministra, pa delimično i kasnije, nastavljena politika, naročito ovih pet godina projekat neutralizacije odbrambenih snaga Vojske Srbije i vojne industrije.
Bez obzira što je vojna industrija uspela da preživi ovakav tzv. zločinački poduhvat, uveren sam da SNS i vi kao njen predstavnik, neće biti na ovom putu. Projekat mirovnih operacija je sasvim ono što nas kao zemlju i sa čime treba da se ponosimo i učešćem i taj kontinuitet Vlade zaista je pozitivna stvar, ali ono što
se odnosi na saradnju Srbije, ranije u okviru bivše Jugoslavije, SFRJ i sadašnje situacije ne možemo se mnogo pohvaliti. To je saradnja uglavnom u obučavanju određenih kadrova odbrambenih snaga Republike Alžira, a uz saradnju određenom delu vojne industrije.
Moram da vam napomenem jednu situaciju, da postavim pitanje ujedno vama, ujedno javnom tužiocu i Tužilaštvu za organizovani kriminal, svesno uništavanje vojno-građevinske operative dve vrhunske jedinice ovde u Beogradu, Beli Potok i Kraljevu i to za vreme ministrovanja zadnjeg ministra odbrane i njihovo praktično inventarisanje sa prve kategorije sredstava sa kojima smo mogli da se ponosimo nasleđeni od bivše JNA. Vojska Srbije ih je nasledila i sa tim delima i tim kapacitetima ljudstva koji su bili u tim jedinicama, zaista možemo da se ponosimo i imamo sve pokazatelje da i dan danas smo prisutni, s obzirom na te pokazatelje na teritoriji severne Afrike i Bliskog istoka i uništavanje ovih kapaciteta u smislu rashodovanja, postavljanja do nulte tačke iz građevinskih jedinica Belog Potoka i Kraljeva. Molim vas, situacija koju treba da proveri Javno tužilaštvo i vi kao ministar odbrane i vaši saradnici, da su te mašine, inače iz prve kategorije rashodovane. Kasnije, razno-raznim prijateljima, kumovima određenih ministara učestvovale u realizaciji poslova u Kolubari, nedaleko zatim u realizaciji poslova na aerodromu Lađevci, a sa svim tim mašinama i kapacitetima i ljudstvom koji je u najboljim godinama i sa najboljim iskustvom prenzionisan i proglašen kao tehnološki višak, a može se podičiti i u Alžiru, sa mostovima, skloništima i komandnim bazama, pomorskim lukama, aerodromima i svima onima što je Vojska Srbije nasledila od bivše JNA i ugroženosti kapaciteta i dela situacije kad danima slušamo.
Žao mi je što nema predstavnika DS, barem ne u tom stručnom smislu, a pogotovo bivšeg ministra Šutanovca, da nam i on odgovori na ova pitanja. Molim vas, radi se zaista o jednom neverovatnom projektu, uništavanja odbrambene industrije, uništavanja Vojske Srbije, uništavanja njenih kapaciteta. Nadam se da ne treba više da raspravljamo o toj situaciji i da će SNS i vladajuća koalicija jednog trenutka ugroziti pravnost i odredbe našeg ustava i svega onoga što je dovedeno ovde, ali vas molim, a i pismeno ću vam, zbog nedostatka vremena dostaviti podatke, da Ministarstvo odbrane raspravi i uvidi situaciju koja je svesno dovela do narušavanja ugleda Vojske Srbije, pogotovo starešina i pripadnika Vojske Srbije.
Ono što sam ja često potezao u ovom parlamentu i dobijao odgovore, možete naći u Ministarstvu odbrane da je situacija u Srbiji – uništena ekonomija, krivci za to se sasvim odlično znaju, situacija je da nemamo odbrambene snage, kvalitetne odbrambene snage, ko je za to odgovoran i sve zloupotrebe i radnje, i građevinska mehanizacija, rodbine ministara i direktno ministara i u Kolubari i učešće u aerodromi Lađevci, njegovoj izgradnji i situacije da je od najkvalitetnije mehanizacije došlo do rashodovanja. Te tragove zaista i javno tužilaštvo i tužilaštvo za organizovani kriminal treba da prate i nadam se da ćete ući u sve to. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, gospođo predsednice. Dame i gospodo narodni poslanici, zadovoljstvo mi je što ću imati vremena i mišljenja sam da ova tačka nije trebala da bude u okviru zajedničkog pretresa, odnosno objedinjena rasprava o svim ovim tačkama. Zahvaljujući razumevanju kolega koje su danas obrazlagale i Predlog zakona o budžetskom sistemu u 2012. godini ispred SNS, imaću dovoljno vremena da posvetim tako bitnim izmenama i dopuna Zakona o bezbednosti saobraćaja i da ono što smo i ranije isticali, a više prilika smo imali ovde u parlamentu da oko toga raspravljamo, da pokušam i ovoga puta da ubedim predsednika Vlade, ali draže bi mi bilo da je ministar za infrastrukturu prisutan, jer mislim da je ovo njegova oblast i, uvažavajući gospodina predsednika Vlade, da bi prihvatio neke argumente koje je SNS večeras pokušala da obrazloži.
Vezano za podneti amandman na član 9, radi se o Agenciji za saobraćaj. Mišljenja smo da je članom 9, zbog građana, ako gledaju ovaj prenos, propisano da se osniva Agencija za bezbednost saobraćaja i poslovi koje treba da obavlja kao poverene poslove. Stavom 3, istog člana 9, propisano je da Agencija ove poslove može poveriti i drugim pravnim licima.
Kada je zakon bio u proceduri, u raspravi, rekli smo da i dalje stojimo iza tog stava i mišljenja smo da ove poslove treba da obavlja ministarstvo nadležno za saobraćaj. U ovom slučaju Ministarstvo infrastrukture. Zbog javnosti da podsetim da to ministarstvo i dalje ima svoje organe, a da je pri tom pre u septembru mesecu 2010. godine osnovana i ova agencija i kada uđete na sajt pomenutom ministarstva imate sektore za puteve i bezbednost saobraćaja, Dragan Jovanović pomoćnik ministra za puteve i bezbednost saobraćaja. Istovremeno imamo od septembra 2010. godine, formirana je agencija koja se bavi istim ovim poslovima i zbog toga smatramo da je neprihvatljivo da se agenciji poveravaju poslove, a da resorni sektor u ministarstvu i dalje ima ove nadležnosti i da se bavi tim poslovima. Poveravanjem poslova državne uprave agenciji nastavljena je politika ove vlade, kroz primer ovog slučaja, ne mogu sada da se setim, ali čini mi se dda je pre tri godine broj tih agencija bio oko 105. Pitanje – koliko ih je?
Kažem, gospodine predsedniče Vlade, da bi bilo bitno da je ministar za infrastrukturu prisutan ovde. U zakonu o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima u članu 5. kaže se da u članu 98. stav 1. menja se i glasi – pešak ne sme stupiti i kretati se po autoputu ili motoputu. Za posle dve godine, dve i po godine, od donošenja ovog zakona i posle razno raznih izmena i dopuna zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, imamo ovakvu stavku. Toliko o ozbiljnosti predloga zakona i neprihvatanja određenih amandmana, bez obzira od koga dolaze u ovom parlamentu, od koje poslaničke grupe i posledice da smo došli su situaciju da sada posle dve i po godine Vlada ima takav amandman na svoj zakon.
Sumnjivo je da li su ispunjeni svi propisani zakonsku uslovi za njeno formiranje, odnosno za njeno poslovanje. Pomenuta agencija svoje troškove ne može, odnosno iz prihoda ne može finansirati svoje troškove. Šta je još problematično u toj agenciji? Nije bio nikakav konkurs ni za direktora agencije, ni za popunu odgovarajućih radnih mesta. Direktor je postao uz svo moje uvažavanje policijski general, a verovatno su i ostali kadrovi, odnosno zaposleni u toj agenciji dovedeni na isti takav način, odnosno iz MUP, a ne iz Ministarstva za infrastrukturu, kako je predviđeno koje se bavi tim poslovima. Biografija rukovodioca i zaposlenih može se naći na sajtu ove agencije i zbog svega toga vam i govorim.
Šta posebno privlači pažnju? Recimo, u izveštaju rukovodioci Agencije se nazivaju starešine, a Agencija se naziva organ. To je klasičan policijski termin. Dovoljno govori o svemu tome kako je nastala i kako je popunjena kadrovima ova agencija. Sumnjamo da li je dalje aktivni general policije ili general policije u penziji obavlja direktorsko mesto na čelu ove agencije.
U 2010. godini za rad Agencije iz budžeta, za samo četiri meseca, gospodine predsedniče, potrošeno je preko 60 miliona dinara. Od toga je 20 miliona dinara potrošeno za nabavku i troškove putničkih vozila. Za gorivo u ta četiri meseca utrošeno je milion i po dinara. Jedan od automobila koji je nabavljen za potrebe te agencije je "Audi A8 kvatro" koji košta preko 80 hiljada eura. Da problem bude još veći, ne brzo posle toga taj automobil je slupan. Za njegovu popravku je dato oko milion dinara. To dokazuje sa čime se bavi agencija, agencija za bebednost saobraćaja. Neverovatna, ali istinita stvar i to je primer naše prakse. Za tekuću, tj. 2011. godinu, iz budžeta Republike Srbije izdvojeno je 220 miliona dinara za rad ove agencije, a za gorivo oko tri miliona. Gospodine predsedniče Vlade, plata direktora ove agencije je duplo veća od vaše plate, iako svi primamo platu iz budžeta, ali plata direktora ove agencije je dva puta veća od vaše plate.
Zar ste vi to dozvolili? Zar je moguća takva raspodela i takvo korišćenje budžetskog sistema? Uz sve to, za 2011. godinu im je dato još 220 miliona dinara. To je dokaz i argumenti da Agencija za bezbednost saobraćaja ne treba da postoji i da resorno ministarstvo gde je saobraćaj, a to je Ministarstvo za infrastrukturu i saobraćaj, koji ima kadrove i imamo dokaze da kadrovi iz tog ministarstva nisu prešli u agenciju, može da obavlja.
Uz sve ovo, iako je, morate se složiti sa mnom, u navedenom periodu zbog pogoršanih uslova života, standarda, zbog rasta cena derivata, saobraćaj umanjen na putevima Republike Srbije i od trenutka osnivanja Agencije za bezbednost saobraćaja ista je pogoršana u nekoliko procenata. To dovoljno govori o svim argumentima za nepostojanje, odnosno ukidanje ove agencije i potrebu vašu da prihvatite amandman o ukidanju Agencije za bezbednost saobraćaja vraćanja poslova u okviru resornog ministarstva. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.
Ovo je nastavak obrazloženja prethodnog amandmana, da poslove iz člana 9. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima vrši ministarstvo nadležno za saobraćaj, a ne Agencija za bezbednost saobraćaja, jednostavno, radi uštede troškova za rad pomenute agencije koji se, inače, kao što sam malo čas rekao, obrazlažući ovaj amandman, plaćaju ili naplaćuju iz budžeta, a u krajnjem slučaju od građana i od privrede.
Član 10. predstavlja dokaz da su troškovi za obavljanje ovih poslova veći nego kada ih je vršilo resorno ministarstvo. Rekao sam, kadrovi iz ovog ministarstva nisu prešli u agenciju, već su dovedeni policijski kadrovi i automatski se troškovi rada i jednog i drugog sektora, odnosno sektora u okviru ministarstva i novoformirane agencije dupliraju u najmanju ruku.
Vraćanjem ovih poslova u nadležnost ministarstva, evo, za 2011. godinu imali smo primer da bi u najmanju ruku oko 220 miliona dinara bilo uštede i ta ušteda mogla bi se, u svakom slučaju, ako ni za šta drugo iskoristiti za povećanje plata policijskim službenicima koji i u zadnje vreme i u prethodnom periodu su skoro u neprekidnom štrajku. Zahvaljujem.
Podneli smo amandman i na član 18. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima kojim je propisano da se novčane kazne u odgovarajućem procentu raspodeljuju između budžeta Republike Srbije i lokalnih samouprava, odnosno budžeta lokalnih samouprava na čijoj teritoriji je prekršaj izvršen, kao i da se veći deo tih sredstava koji pripadaju budžetu Republike Srbije, prema postojećem zakonu, koristi za opremanje jedinica saobraćajne policije.
Članom 1. Predloga predlaže se da se umesto opremanja saobraćajne policije, sredstva koja pripadaju MUP koriste za potrebe MUP bez posebnih navođenja razloga za tu namenu. Govorim sada o postojećem predlogu izmena i dopuna zakona.
Mi smo i ranije govorili da je neophodno da se član 18. briše i sada to ponavljamo i novčane kazne, još jednom povlačimo, klasični su budžetski prihod i ne mogu se protivno članu 92. Ustava, gde je propisano da se u budžetu Republike Srbije moraju iskazati svi prihodi i rashodi kojima se finansiraju njene nadležnosti i Zakona o budžetskom sistemu u članu 19, da su novčana kazne javni prihod koji pripada budžetu, a da se ne raspodeljuje kome god se stigne, kao što je vaša uvažena prethodnica ministarka finansija, kao što je gospođa Jorgovanka Tabaković ponovila situaciju da u Srbiji nemamo kontrolu oko ukupno 20% od javnih prihoda. Reč je i o ovakvom načinu raspodele sredstava, odnosno namenu da se umesto budžet, pa da se izvrši preraspodela tih sredstava direktno od određenog postupka, u ovom slučaju novčanih kazni i raznih sankcija, vrše, sredstva raspodeljuju MUP po predlogu, a ranije saobraćajnoj policiji za njihove opremanje.
Ranije je bilo u sukobu interesa da policija na određenoj teritoriji može da zloupotrebi ovakav stav zakona i da radi sa što više prekršaja iz razloga da bi isti resor dobio, saobraćajna policija, još više sredstava.
Nije sporan samo resor saobraćajne policije, sporne su i nadležnosti lokalne samouprave, odnosno sredstva koja lokalnim samouprava, s obzirom na teritoriju gde je prekršaj pričinjen, pripadaju, pa i na povezanost, recimo, gradonačelnika i rukovodstva lokalne samouprave i rukovodstva saobraćajne policije da, s obzirom na manjak sredstava u budžetima lokalne samouprave koji je prisutan u zadnjih nekoliko godina u svim lokalnim samouprava, imaju bukvalno dogovor da se te mere izriču što više da bi i jedan i drugi budžet, odnosno budžet lokalne samouprave i budžet koji je namenjen za opremanje saobraćajne policije budu uvećani. Zbog toga smo vam prilikom donošenja zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima skretali pažnju na ovo, ali ni tada niko nije imao razumevanje.
Sada ste se setili da ovaj deo sredstava vraćate u resor MUP. Mi i dalje kažemo da, pozivajući se na član Ustava i na član Zakona o budžetskom sistemu, ovakva raspodela ne može da se radi i da bukvalno ni premijer ni ministar finansija nemaju kontrolu budžetskih sredstava u najmanjem iznosu od oko 20%. Zahvaljujem.
Stavom 1. člana 77. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima utvrđena je, odnosno predviđena obaveza motornih vozila, svih motornih vozila, da u toku dnevne upotrebe moraju imati uključena kratka svetla za vreme vožnje.         Period od prethodne dve i po godine nije pokazao svrsishodnost ovakve odluke i ovakve upotrebe svetala u toku dana, niti se smanjio, nažalost, broj saobraćajnih nezgoda, niti se smanjio procenat nastradalih, pogotovu ovde se posebna situacija odnosi na, recimo, motocikle i na njihovu upotrebu, jer su oni ranije sa upotrebom kratkih svetala i nažalost brzinama koje razvijaju, upozoravali druge učesnike u saobraćaju na svoju prisutnost.
Mi smo i tada i sada predlažemo da se u članu 77. zakona stav 1. menja i glasi: "danju za vreme vožnje u saobraćaju na putu kratka, odnosno dnevna svetla mogu da budu uključena samo na vozilima sa prvenstvom prolaza kada se nalaze na intervenciji i motociklima i biciklima sa motorom". Čak i u nekim razvijenijim i razvijenim evropskim zemljama nemate obavezu upotrebe kratkih, odnosno dnevnih svetala za vreme vožnje u toku dana. I te zemlje ne spadaju u zemlje u kojima je bezbednost saobraćaja recimo na nekom kritičnom nivou.
Kad sagledamo neke druge efekte, gospodine predsedniče, onda dolazimo do situacije i analize da vožnja sa upaljenim svetlima u toku dana prvenstveno ometa vozače dolazećih vozila u nesmetanom osmatranju ukupne saobraćajne situacije na putu.
Zatim, vozila sa upaljenim svetlima imaju povećanu potrošnju goriva, što normalno ima i ekonomske i ekološke efekte. Prema objavljenim zvaničnim podacima od MUP ukupna šteta u saobraćajnim udesima u prošloj godini je bila negde oko 2,7 milijardi dinara. Kad se na to dodaju i troškovi povećane potrošnje goriva, jer automatska upotreba dnevnih svetala povećava i potrošnju goriva, onda se dolazi do cifre koja je i trostruko veća. S obzirom na stalnu upotrebu dnevnih svetala, onda imate i situaciju da je kraći vek trajanja akumulatora i svih drugih sistema i kablova koji su u tom sklopu.
Zbog svega ovoga i zbog povećane potrošnje goriva normalno je da su i ekološki efekti, a da ne govorimo o situaciji da sijalice koje ste kupovali recimo na pređenih 30, 50 hiljada kilometara kupovali svake druge, treće godine, sada treba da kupujete svaka dva ili svakih šest meseci, i to zbog otpada izaziva same ekološke probleme zbog otpada akumulatora i zbog povećane potrošnje goriva.
Situacija je, još jednom podvlačim, da uvođenjem ovakve mere uopšte nije došlo, niti je povećana bezbednost na putevima Republike Srbije.
Stalno upaljena svetla mogu negativno uticati, pored ovoga, i na zdravlje drugih učesnika saobraćaja, prvenstveno mislim i na vid, a intervencijom da samo vozila koja su na intervenciji i motociklima i biciklima sa motorima, onako kako je predložila SNS, mislimo da je ista ova kategorija veoma bitna kategorija vozila jasno uočljivija u situaciji na putevima, u saobraćaju i da bi trebali da prihvatite ovakav predloženi amandman SNS. Zahvaljujem.
Pre nego što pređem na ovaj amandman i na član 8, samo da još jednom kažem, gospodine predsedniče, vezano potrebe rada ove agencije.Za 2011. godinu 570.000 dinara je predviđene za mirišljave jelkice za tu agenciju. Znači, kada se uzme neka prosečna cena od oko 100 dinara, radi se o broju od 5.700 istih jelkica. Kome i za čije potrebe? A u tom resoru nema ni toliko vozila, između ostalog.

Sada ću da se vratim na član 8. Ovo je neverovatna stvar i da nije predizborna godina pred nama, znate kada bi ovaj član 8. Predloga i zakona došao na dnevni red? Ovom izmenom ista vlada pokušava da ublaži probleme poljoprivrednicima koje je napravila 2009. godine kada je donošen ovaj zakon.

Zaboravili smo ove dve i po godine i priče svih poslanika tada, prilikom donošenja zakona, da se u istu kategoriju ne mogu staviti poljoprivrednici odnosno traktori i drugi automobili. Sada smo, na svu sreću, za tu kategoriju ljudi postali svesni toga, ali ne bi svesni postali situacije da nije predizborna godina pred nama.

Mi predloženim amandmanom predviđamo i ukidanje redovnih, odnosno tehničkih pregleda za traktore. Nema nikakve potrebe, to je kategorija vozila koja posebno ne ugrožava bezbednost saobraćaja na putevima i nikakve potrebe nema ni, kao ostali automobili, ni za nalepnice. Samim tim, između ostalog, bi se ovoj kategoriji koja, u pitanju standarda i ekonomije mnogo loše stoji kao i cela Srbija, smanjili i troškove njihovih ionako skromnih budžeta.

Takođe smo tačkom 8. stav 3. za propisanu obavezu tehničkih pregleda na svakih šest meseci za vozila starija od 15 godina, tvrdimo i sada da je ovo udar na najsiromašniju kategoriju stanovništva i da vozila, uglavnom, starija od 15 godina voze, nažalost oni koji nemaju sredstava da kupe kao neki novije automobile i da su to samo, uglavnom i u najvećem broju slučajeva, automobili za seoska područja. Oni koriste te automobile za jednomesečni dolazak iz svojih sela do centara svojih gradova za te potrebe mesečne, pijačne potrebe i nisu veliki učesnici u saobraćaju.

Sa aspekta bezbednosti zaista je problematična kategorija vozila od 15 godina, ali mi živimo u Srbiji i najveća kategorija ljudi koji imaju mogućnost da odvoje sredstva su ljudi koji voze vozila stara preko 15 godina.

Videli ste, gospodine predsedniče, da u narednoj godini nećemo imati ni sajam automobila. Toliko o kupovnoj moći u Srbiji. Zbog svega toga smatramo da tehnički pregled je preteško breme i opterećenje za standard ove kategorije stanovništva na svakih šest meseci.
Mislim da je konačno vreme da poslove registracije vozila vrši Ministarstvo nadležno za saobraćaj preko opštinskih uprava i da se prestane sa tom praksom obavljanja ove delatnosti od strane MUP. To bi mnogo bolje i jednostavnije  bilo i za građane i za državu iz više ozbiljnih razloga.
Ovi poslovi, sami po sebi spadaju u normalne poslove državne uprave i nema razloga da ih i dalje obalja policija. Za sve ovo je bilo opravdanja kada su se registri vodili ručno. Sada kada imamo elektronsko povezivanje i sve elektronske podatke na jednom mestu i mogućnost umrežavanja razno-raznih organa i ulazak u bazu tih podataka, nema više razloga da poslove registracije vozila vodi MUP, umesto da to vodi Ministarstvo nadležno za saobraćaj.
U praksi je veoma komplikovano, a svi smo svedoci te procedure kada ove poslove vode službenici MUP. Samo po sebi, zbog obima poslova, zbog sadržaja i bezbednosti tih poslova, previše se komplikuje i procedura. Mislimo da bi nadležni organi lokalne samouprave i državne uprave, uz resorno Ministarstvo zaduženo za saobraćaj jednostavnije vodili ovu proceduru.
Skoro smo, kada su bile izmene i dopune Zakona o policiji govorili o situaciji koja je i dalje prisutna, da su određeni službenici na ovim poslovima, nisu obični državni službenici, već su i dalje u kategoriji policijskih službenika. Primer te istinite tvrdnje jeste i situacija, recimo, da su u štrajku policijskih službenika, bila i kategorija ovih lica. Ministar nijednog trenutka nije rekao da to nisu različite kategorije lica. Zbog toga smo, kada su bile izmene i dopune Zakona o policiji govorili da svi službenici, svi zaposleni u policiji ne mogu biti različiti od ostalih državnih službenika i ne mogu biti svi u kategoriji policijskih službenika.
Zbog svih razloga i zbog drugih obima poslova i zbog situacije da policija, odnosno MUP ima i previše svojih poslova, smatramo shodnim da ovaj resor, odnosno poslove registracije vozila preuzme nadležno Ministarstvo saobraćaja.
Hvala. Ako država namerava da svoja vozila daje na korišćenje, odnosno upotrebu preko direkcije ili na neki drugi način, to se mora vršiti prvenstveno putem zakupa ili sličnog teretnog posla. Čak i u slučaju kada se daje sredstvo na besplatno korišćenje, postavlja se pitanje razloga i imovinske koristi koji korisnik stiče i plaćanja poreza na tako stečenu  korist, jer prema našim važećim poreskim propisima i pravo besplatne upotrebe dobara smatra se prihodom na koji se plaća porez.
Ako se radi o drugom slučaju, odnosno privremeno oduzeti vozilima koja su i dalje vlasništvo lica protiv kojih se vodi postupak, situacija je ovde komplikovanija i problematičnija i postavlja se pitanje da li pravo uopšte dopušta ovakve egzibicije, kao što ste vi predvideli pomenutim članom.
Radi se o stvarima koje su sporne, a koje su privremeno oduzete i one se moraju čuvati do razrešenja spora. Sudski postupak nije završen. Često, pogotovo ministarka pravde, izlazi u javnost sa nekoliko stotina miliona eura oduzete imovine. Pitanje je koliko je procesno završenih stvari. Šta će uslediti ako pojedinci, nažalost, dokažu svoju nevinost u ovom sudskom postupku? Ko će da vraća i da plaća kamate i štete na ovakve načine, koje prouzrokuje predviđeni član zakona, odnosno izmena i dopuna zakona, kao što vi predviđate ovim članom? Kome se ovde daje pravo na korišćenje nečije imovine? Državi, državnim službenicima, određenoj kategoriji funkcionera, njihovim prijateljima je to besplatno. Ne može se ovako neodgovorno ponašati, jer određeni procesi nisu sudski završeni do kraja i pitanje je kako će određeni procesi biti završeni. Zaista vam se divim, ovde pojedini kažu da će imati posle novih izbora 80%...
(Predsednik: Vreme.)
… i ako se doda vaših 20%, onda izgleda da vam više niko i ne treba.
Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Posle čudnog početka i podrške jedne navodne velike opozicione stranke u vladajućoj koaliciji, koristim pravo da postavim nekoliko pitanja. Prvo pitanje ministru finansija, odnosno premijeru, u vezi graničnog prelaza Bogojevo kod Sombora. Na tabli na graničnom prelazu stoji da je završetak radova 25. 5. 2010. godine, da je finansijer Ministarstvo finansija Republike Srbije. Tražim odgovor na pitanje – koliko je koštala izrada graničnog prelaza, zašto u navedenom roku još uvek nisu završeni radovi, pogotovo terminali, zašto su do skoro carinici radili u nenormalnim uslovima i koliko je koštala posebno izgradnja toaleta na graničnim prelazima?
Drugo pitanje za gospodina potpredsednika Vlade, ministra unutrašnjih poslova Ivicu Dačića – da li je moguće suprotno odredbama Zakona o policiji, čije izmene i dopune danas raspravljamo, po članu 133. i 134. službenici policije, odnosno zaposleni u MUP, ne mogu biti istaknute političke ličnosti, odnosno baviti se politikom?
Da li je moguće da dojučerašnje naše kolege, sada gradonačelnici i ranije gradonačelnici Jagodine i Kragujevca, daju ostavke na mandate poslanika, a da jedan načelnik Sektora unutrašnjih poslova u Užicu istovremeno bude gradski većnik u opštini Užice, u gradu Užicu? Ako uđete na sajt grada Užica videćete da je ta osoba zadužena za resor poljoprivrede, a da je načelnik odeljenja u MUP Užica.
Sledeće pitanje vezano za Užice jeste koliko je MUP koštalo obeležavanje Dana Užica u vremenu od 5. oktobra do 9. oktobra, sa raznoraznim aktivnostima, u kojima, slično kao i u Jagodini, su učestvovali pripadnici MUP?
Sledeće pitanje za gospodina ministra prosvete, Žarka Obradovića, jeste da li je moguće da direktor jedne osnovne škole u Kosjeriću, a radi se o osnovnoj školi "Mito Igumanović", pre isteka mandata mesec dana podnese neopozivu ostavku na mesto direktora, kasnije nekoliko dana pre isteka mandata konkuriše uz raznorazne malverzacije na istu funkciju, a da pritom, suprotno članu 131. Zakona o obrazovanju, istovremeno i u drugom mandatu sačuva svoje radno mesto, što je suprotno Zakonu o prosveti i obrazovanju i da ne omogući pojedinim nastavnicima, koji su prema posebnom kolektivnom ugovoru o obrazovanju dužni da popune fond časova, već da za to primi neko drugo lice na radno mesto, a da deo nastavnika, odnosno profesora ostane sa neispunjenim fondom časova?
Pitanje za gospodina Obradovića - koliki je broj zaposlenih na dan 30. jun 2011. godine bio u osnovnim i srednjim školama? Sledeće pitanje - koliko je prosvetnih radnika otišlo u penziju na dan 31. avgust 2011. godine? Zatim, koliki je broj zaposlenih prosvetnih radnika bio 31. oktobra 2011. godine? Zadnje pitanje za gospodina Obradovića – koliki je broj zaposlenih u osnovnim i srednjim školama koji su nestručni za obavljanje ovih poslova?
Zadnje pitanje za gospodina Markovića i za zaštitnika građana Sašu Jankovića – kako je moguće da građani Republike Srbije koji su poreklom iz bivših republika bivše SFRJ ne mogu da izvade uverenje o državljanstvu u svojim matičnim opštinama? Imamo situaciju da, recimo, čovek koji je stalno prijavljen i živi u Arilju, a poreklom je iz bivših republika, uverenje o državljanstvu može da izvadi samo u Užicu. Radi se o klasičnoj diskriminaciji, a da je reč o tome navešću i sledeći primer. Kada mi građani Republike Srbije koji smo rođeni u Republici Srbiji tražimo uverenje o državljanstvu zbog obavljanja radnih poslova, zbog radne dozvole, zbog radnih obaveza, ono nas ništa ne košta, a kada građani Republike Srbije rođeni u bivšim republikama SFRJ izvade uverenje o državljanstvu u policijskoj stanici, i to u sedištu okruga, isto ih košta 540 dinara. Zahvaljujem.
Zahvaljujem gospodine predsedavajući. Mi se iz SNS nećemo na ovako bitnom zakonu. Osnovni zakon i izmene i dopune ovog zakona idu u predlogu i kontekstu poboljšanja ovog zakona, iako je u ovoj situaciji baviti dnevno političkim potrebama u ovom trenutku, nego i amandmanima smo pokušali da prvenstveno normativno, tehnički i jezički i pravno uskladimo delove izmena i dopuna, odnosno nedostatke koje je osnovni zakon u periodu od 2009. godine do dana u implementaciji pokazao.
Vezano za član 7. za koji nisam stigao da se javim, mislimo da ne može vanredna situacija da se ukida prestankom opasnosti, kako vi kažete. Da bi postojala vanredne situacija, ona može kao pojava da postoji, ali se donosi odluka. Ukida se odluka. Ne možete vi ukidati pojavu. Pojava je sama po sebi elementarna nepogoda, to jeste pojava, tako da iz tih normativno tehničkih razloga mišljenja smo da ste trebali da prihvatite da se može ukinuti odluka o proglašenju, jer se i ona donosi, vanredna situacija, a na vanredna situacija kao elementarna nepogoda ili pojava u okruženju.
Takođe, vezano za član 9, odnosno za član 33. koji se bavi rukovođenjem vanrednim situacijama, gde se u stavu 1. govori – za koordinaciju i rukovođenje zaštitom i spasavanjem u vanrednim situacijama u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima. Sam termin – rukovođenje, u operativnom smislu, podrazumeva koordinaciju, odnosno usklađivanje i povodom reči "koordinacija" i našeg zahteva za promenu termina jezički te relativno stvarne reči sa usklađivanjem se neću javljati. Koristim priliku da vam sad to istaknem. Nema razloga kada se termin pomene, termin - rukovođenje zaštitom i spasavanjem u vanrednim situacijama, u taktičnom operativnom smislu podrazumeva koordinaciju svih nivoa rukovođenja po hijerarhiji, počev od republičkog štaba i u to kontekstu je dobro što se izmene i dopune ovog zakona donose, jer se čak i neki nedostaci, koji su u smislu i protivgradne zaštite o kojima je bilo reči u ovom delu, nadam se da će biti kvalitetnije rešeni,s obzirom da će vaš sektor preuzeti i ove obaveze.
Do sada vas ne možemo optuživati za neke pogrešne propise, stavove, nedostatak propisa, stavova i zakonskih ovlašćenja koje ova vlada nije donela, a pogotovo ne možemo vas, ljude iz ministarstva, da optužujemo za nedostatak budžetskih sredstava, ali vas molimo, kao ljude koji vode određene sektore i koji na terenu imaju prilike da se sretnu sa ovakvim situacijama, da utičete na situaciju za budžet za 2012. godinu, a pogotovo u delu poljoprivredne odnosno protivgradne zaštite da bude adekvatno zastupljen. Nadam se, s obzirom na izmene i dopune ovog zakona, da će se u tom kontekstu kasnije i ići i delovati. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Izmene i dopune člana 49. Zakona o vanrednim situacijama, mišljenja smo da nikakva amandmanska intervencija, odnosno usložnjavanje ovog člana 49. od strane Vlade nije bilo potrebno, jer i u načelnoj raspravi i u raspravi u pojedinostima smo istakli pored obrazloženja koje je prethodni govornik dao da zaista ove elemente treba da regulišu neka podzakonska akta i propisi, a ne zakon, u ovom slučaju izmene i dopune zakona. Ta praksa koja je postala od strane predlagača zakona, odnosno Vlade Republike Srbije u izradi svih zakonskih rešenja i sticanja obaveznih licenci i sertifikata zaista je neverovatna. Time i poskupljujete proces.
Izvinjavam se, gospodine Mariću, nema ministra, sa vama ne mogu da komuniciram, ali moram da vas pitam – da li vi imate licencu, a rukovodilac ste ovako ozbiljnog sektora? Teško je da odgovorite. Izvinjavam se, pošto je lično pitanje, ali da li to znači da ljudi koji su školovani, osposobljeni za obavljanje određenih poslova, da li putem policijskih akademija, da li putem vojnih akademija, da li Fakulteta za odbranu i bezbednost, recimo, isto bi to bilo u smislu nekog vojnog zakona kada čovek koji je završio komandnu štabnu akademiju, koji je završio generalštabnu akademiju treba da ima neki sertifikat i licencu da rukovodi i vodi taktičku operativnu jedinicu tipa brigada? Naravno da mu ne treba, da je kroz proces školovanja, usavršavanja, osposobljavanja stekao te preduslove za tako odgovornu dužnost, tako da mislim i odgovorna lica u sektoru, ministarstvu, nižim nivoima i firme koje se bave ovim poslom, pa i do sada nisu imali licence i automatski ovaj zakon tera sve ljude i sve firme koje su se bavile ovim poslom da moraju da steknu licence. Verovatno će to biti dodatni trošak za budžet građana, jer ne moguće je iz okvira redovnih aktivnosti i svojih redovnih primanja odvojiti sredstva za sticanje tzv. sertifikata i licenci i mislim da niste, bar u ovom zakonu, s obzirom na njegov značaj, imali obavezu da ubacujete uvođenje obaveznih licenci, odnosno sticanje sertifikata. Zahvaljujem.
Mi smo predloženim amandmanom pokušali da iskoristimo priliku, s obzirom da ste vi vršili amandmanske intervencije na pomenuti član.
U stavu 2. članu 61. reč "nadležne službe" zamenjujete sa "Javno preduzeće za skloništa" i da dodajete novi stav 4. Mi smo na osnovni Predlog zakona, ne na izmene i dopune, pokušali da isti ovaj član uozbiljimo, s obzirom da to nije urađeno prilikom donošenja osnovnog zakona i da su stavovi 2. i 3. dodatna komplikacija za produžavanje, odnosno za postupke izdavanja građevinskih dozvola i drugih dokumenta neophodnih za gradnju, uvođenjem obaveza u ovom članu javnom preduzeću za skloništa i njegovog postupka, odnosno učestvovanja tog preduzeća u postupku izdavanja građevinskih dozvola.
Mislimo da svi drugi nadležni organi koji se bave ovom problematikom su sasvim dovoljno stručni i imaju kapaciteta a i obavezu da se bave ovim poslom problemom. Tako da, još jedna papirologija u Srbiji koja je na 97 mestu u Evropi, po pitanju izdavanja građevinskih dozvola i komplikacija procesa, a na sto šezdeset i nekom mestu u svetu po pitanju investicija. Mislimo da ovaj zakon nema razloga da dodatno komplikuje već jedan proces koji traje 257 dana u Srbiji. Znači, neophodno je 275 dana da dobijete bilo koju građevinsku dozvolu. Uvođenjem javnog preduzeća za skloništa u ovu proceduru, verovatno će taj rok biti pomeren i na nekih 300 dana i samim tim bićemo na zadnjoj lestvici i po pitanju i nekih afričkih zemalja, investicija, građevinskih dozvola i svega. Zahvaljujem.
Članom 64. zadnji stav, stav 7. -  skloništa iz stava 5. ovog člana mogu se izdavati u zakup u mirnodopskim uslovima. Već sam to u prethodnom delu rasprave naglasio. Nadam se, da ste se vi pitali kao ljudi koji sprovodite zakone i susrećete se sa problemima prilikom sprovođenja zakona na terenu, da biste usvojili amandman.
Nemoguće je da izdate sklonište u mirnodopskim uslovima i da ga koristite za vanredne situacije. Niko ne najavljuje vanrednu situaciju. Ona se dešava odjednom, kao i ratne situacije. Kako će iz tog mirnodopskog uslova, gde su određena skloništa, skladišta, recimo, iskorišćena za skladišta nekih privrednih društava, preći u upotrebu za ista skloništa za vanredne situacije? Potreban je neverovatan period u svemu tome.
Imamo iskustava, nažalost, iz 1999. godine, kada su bili neki ratni uslovi i situacije, da nismo imali robne rezerve, da nismo znali ni gde su nam skloništa, ni skladišta i da smo ih teško upotrebljavali, pogotovo, ako su bila uzurpirana ili data nekome na korišćenje. Zato je zbog operativnih stvari i vaše službe bilo neophodno da prihvatite ovaj amandman, jer će ovaj proces sam po sebi dovesti do situacije da se ista skloništa ne mogu koristiti u trenutku proglašavanja odluke o vanrednoj situaciji, a nedaj Bože, i u ratnim situacijama i ratnim uslovima. Zahvaljujem.