Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ne bih da pričam o vašem učešću u Vladi, ono zaista jeste možda u impozantnom periodu do 2000. godine, kada ste bili bitan politički faktor, ne mislim na vas, nego na partiju iz koje vi dolazite i tada su neki rezultati i u tom delu i segmentu postojali, ali šta se posle toga desilo sa građevinskom operativom i vi i ja to dobro znamo.
Ne bih da pričam o vašem učešću u Vladi od 2004. do 2007. godine, jer i vi ste se tada pitali, a govorite o toj vladi i ne bih da pričam o ovoj vladi u kojoj takođe vi ne zauzimate bitno političko mesto, s obzirom na jačinu svoje stranke u ovoj vladajućoj koaliciji.
Moram da vam kažem da ste, ne vi, nego partija, verovatno i malo odstupili od svojih principa, načela, ideologije, s obzirom da, konkretno za vaše ministarstvo sada spojeno, predstavljate ministarstvo, kao što je kolega rekao, koje je podiglo cenu struje za 15% u Srbiji, automatski i druge troškove.
Moje baziranje današnjeg izlaganja u okviru vremena poslaničke grupe SNS biće na prvom predlogu zakona, odnosno na Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju, inače, zakona koji menja većinu starog zakonskog predloga, većinu članova, ali ima toliko kaznenih odredbi da ste i kaznene odredbe, a za to ste, morate priznati, vi odgovorni i vaše ministarstvo, gotovo udvostručili, samim tim narušavate bitno funkcionisanje i građana Srbije i fizičkih subjekata i, normalno, privrede, kao najbitnije žile kucavice ovoga društva.
Kao što sam vam rekao i još jedan primer, odnosno predlog vama, predsedavajući, da prenesete predsednici Narodne skupštine i sekretaru, da zakonski predlozi, pogotovo kada se radi o hitnom postupku, ne mogu dolaziti u proceduru, odnosno ne mogu nas čekati na kućnim adresama, u poslaničkim klubovima u četvrtak uveče ili petak, kao što je bio slučaj sa ovim setom zakonskih propisa, i ranije.
Mi obično tim danima nismo tu i nisu svi poslanici iz Beograda, da bi se kvalitetno pripremili, računajući i na mene i na sve moje kolege u ovom uvaženom domu, neophodno je, pogotovo zakone po hitnom postupku, dostavljati na vreme, a neophodno je, gospodine ministre, odnosi se i na vas, da zakone ne puštate u proceduru po hitnom postupku. Šta je to hitno?
Pri tome moram da vas podsetim i na stav Evropske komisije, na koju se i vi pozivate, koja je u delu izveštaja za 2010. godinu, a koji se odnosi na Republiku Srbiju, na strani 5. odeljaka Narodne skupštine iznela ove stavove: "I dalje se aktivno radi na donošenju novih zakona. Međutim, kvalitet rezultata zakonodavnog rada trpeo je zbog prakse da se zakoni donose po hitnom postupku. Ovakvoj praksi se i dalje često pribegava, čak i u slučaju važećih sistemskih zakona još ne postoji u dovoljnoj meri javna rasprava o sadržini i uticaju nacrta zakona".
To je sasvim dovoljan razlog da ovo što sam izneo u prethodnom delu i rukovodstvo parlamenta, a i predstavnici Vlade, odnosno ministri i premijer, uvaže i u narednom periodu ne ponašaju se ovako s veoma važnim i sistemski bitnim zakonima u skupštinskoj proceduri.
Ono što je bitno za vaše ministarstvo, gospodine ministre, moram da istaknem, ništa lično, vezano za vaše ministarstvo, vezano za ljude koji su vaši saradnici i koji pripremaju određene zakonske predloge, koje vi ovde zastupate, kao predstavnik tog ministarstva, to je da iz vašeg ministarstva u zadnje vreme, pogotovo mislim na okvire starog ministarstva koje ste vodili, dolaze zakoni koji su nejasni, kao što je slučaj i sa izmenama i dopunama Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju, da ne kažem da su loše napisani, a s obzirom na komentare koje ćemo izneti na nacrtu ovog prvog Predloga zakona, to ćete i da vidite.
Zaista ne vidimo razloga za neka rešenja zašto su ovakva jer predstavljaju i kočnicu za privredne subjekte i za privredu, tako što se povećavanjem nepotrebnih obaveza komplikuju upravo uslovi za rad i stvaraju, u ionako problematičnom postojanju ostatka dela privrede, veliki troškovi i dalje njihova ugroženost za postojanje.
Mi smo, odnosno SNS je, podnoseći jedan solidan deo amandmana, za koje zaista smatramo da u najmanju ruku treba da ih prihvatite da bi zakon bio iole kvalitetniji, pogotovo za privredne subjekte, iako vam sada, ministre, zaista dajem jedan predlog, vezano za ovaj prvi zakon. Evo, vi nama dajte rok od 30, mi ćemo u roku od 30 dana pokušati i napraviti drugi predlog zakona, potpuno novi zakon, a onda javnost, vi i predstavnici vašeg ministarstva odlučite koji je zakon bolji.
Toliko o prvom Predlogu zakona o izmenama i dopuna Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju, o Koridoru 10 i ostalim stvarima. Zaista ne bih ni pričao, bilo je dovoljno priče.
Uostalom, nisu samo auto-putevi u Srbiji jedina bitna putna infrastruktura. Pre neki dan vas je vaš saradnik iz koalicije, gospodin Rasim Ljajić, podsetio da Srbija nije kada izađete samo 30 kilometara iz Beograda, ne vas lično, nego sve vas iz Vlade, i kada krenete, recimo, po zapadnoj Srbiji, onda se uhvatite za glavu, šta, kuda i kako.
Evo, danas treba da stignem do Bajine Bašte. Kojim putem otići i kako otići do Bajine Bašte? To se odnosi i na magistralni put M-21 do Kosjerića. To se, gospodine ministre, odnosi i na deonicu puta Kokin Brod-Nova Varoš, koji ste vi pre šest meseci otvorili, a koja još uvek nije završena.
O auto-putevima je bilo dosta reči. Ima pomaka, ali nedovoljno i nejasno, s obzirom na ciljeve koje ste, formirajući ovu vladu, dali građanima Srbije i na obećanja koja ste i vi lično, kao ministar i predstavnik Vlade, u ovom sektoru dali, zaista su rokovi i odavno prošli. Već bi, po nekim vašim najavama, trebalo na nekim deonicama auto-puta da se naplaćuje i putarina, gospodine ministre, a mi nismo završili određene deonice.
Znači, prošli put čini mi se kada ste bili predstavnik predlagača za međunarodni drumski prevoz, kada ste bili predlagač tog zakona u Skupštini, rekli ste, sticajem okolnosti tada sam isto u ime SNS obrazlagao taj zakon, odnosno iznosio primedbe posle već usvojenog zakona, rekli ste da podnesemo amandmane.
Evo, sada smo pokušali zaista amandmanima da popravimo ovaj zakon, bez obzira da ih sve prihvatite nemoguće je, zakon koji stoji da je donesen 1995. godine, u više navrata menjan. Mislim da i sada, izuzev u delu taksi prevoznika, ostali deo zakona predstavlja veoma veliko breme za privredne subjekte, a to ćemo vam kroz diskusiju i dokazati, a nadam se da ćete stići da pogledate amandmane.
Mi zaista ovde ne postavljamo uslovljavanje kao delovi, odnosno pripadnici, članovi vaše koalicije, koji vas podržavaju, pa kažu – mi ćemo glasati za ovaj zakon, ako usvojite neke bitne amandmane. Pa, vi ste sa predstavnicima vaše koalicije, možda ste i bili izašli u tom trenutku, pa niste taj deo govora čuli, trebalo je sa predstavnicima vaše koalicije pre donošenja zakona u skupštinsku proceduru da sednete da se dogovorite, da prihvatite sve njihove amandmane, a ne ovde deo vladajuće koalicije da izigrava opoziciju u ovom trenutku i opoziciju vama. Neverovatno.
Zato vi i tražite podršku u nama. Zato što ta podrška, evidentno sa ove strane, ove vaše leve, kako kažete, i u ovom trenutku i u nekim drugim trenucima evidentno nije kompletna i uslovljavana je amandmanima za ovaj zakonski predlog.
Kako bi neke stvari pojasnili, nadam se da vašim predstavnicima koji su radili ovaj predlog o izmenama i dopunama Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju nije bilo teško da, recimo, u blizini, u okruženju, uporede neke zakone, da uporede zakone u EU, jer se svi pozivamo na EU i treba da poštujemo evropske standarde. Žao mi je što se niste u vašem uvodnom izlaganju osvrnuli na jedan strateški dokument, a to je Strategija razvoja železničkog, drumskog, vodnog, vazdušnog i intermodalnog transporta u RS u period od 2008. do 2015. godine, uzročnik stanja u putnoj infrastrukturi u svim oblastima napominje dešavanja u periodu od 1990. do 2000. godine, i gde se u Glavi razvoja transportnih sistema i poboljšanja konkurentnosti domaćih prevoznika na transportnom tržištu napominje da naši zakonski propisi treba da se usklade sa zakonskim propisima EU.
Zbog toga ću u daljem delu svog obraćanja, vama i javnosti, uporediti jedan zakonski predlog iz okruženja, iz Republike Slovenije, da bih vam dokazao da ono što smo mi, SNS, u vidu amandmana i u vidu nekih drugih predloga predložili vama, kao predstavniku vladajuće koalicije i da ne bi vrlo često, u Skupštini, na svakim šest meseci menjali zakone, koji su ne tako davno bili u proceduri i gubili svaki dan za takvu stvar, po nekoliko miliona dinara samo za skupštinsku raspravu.
Znači, napraviću paralelu između slovenačkog zakona o drumskom saobraćaju i Predloga izmena i dopuna zakona koji ste nam vi dostavili u Skupštinu. Evo u članu 20. slovenačkog zakona dozvoljeno je da se za prevoz koristi vozilo u zakupu. Slušajte, gospodine ministre, na kraju izlaganja daću vam zakon doista na slovenačkom jeziku, ali kao što vi kažete, vi ste kao i ja malo više, ali zaista stara generacija, nadam se da taj jezik nema razloga da ne razumete, jer smo živeli u onoj velikoj zemlji.
Nije lako prevesti taj tekst, ovi mlađi koji dobacuju imaju vremena na pretek da uče neke jezike, nije nikakav problem. U međuvremenu, bolje da se bave time nego nekim drugim stvarima. Znači, slovenački zakon, u članu 20. tog zakona dozvoljava da se za prevoz može koristiti vozilo u zakupu. Naš zakon to izričito zabranjuje. Zatim, u Sloveniji za linijski prevoz propisuje se samo jedno vozilo, gospodine ministre, a vi kao predstavnik socijalno odgovorne vlasti tražite najmanje tri. U Sloveniji je potrebno samo jedno vozilo, a kod nas da bi bili registrovani, vi po novom zakonu tražite tri vozila. Za linijski prevoz.
Takođe, slovenački zakon nigde ne zahteva da se vanlinijski prevoz putnika može vršiti autobusima. Moram vas podsetiti, a vi to odlično znate, nadam se da ste bili u okruženju, da su slovenački lokalni seoski putevi bolji od naših magistralnih. Ovo smo tražili da se amandmanom menja.
Šta se iz ovih razlika može zaključiti? Zaključuje se činjenica da naša vlada svojski se trudi da propiše što teže uslove za obavljanje privrednih delatnosti koji zaista onemogućavaju razvoj privrede i nikako se ne može ustanoviti šta se ovim pozitivno želi dobiti. Nadam se da ćete na neke delove ovih komentara i pokušati da date odgovor.
Zbog čega su u našoj državi, u RS, uslovi za obavljanje neke delatnosti, za privredu, daleko složeniji i neuvredivo teži nego u okruženju, recimo u Sloveniji. Zaostajanje i stanje u našoj privredi u velikoj meri je rezultat donošenje lošeg seta zakonskih propisa, kad kažem lošeg seta zakonskih propisa, delom se odnosi na prvi predlog zakona, s obzirom na izmene koje je neophodno uraditi da taj zakon ne bi bio kočnica opstajanju. Ne mogu da govorim o razvoju privrede, nego o opstajanju privrede u RS.
Nadam se da će naša nastojanja, nastojanja poslaničke grupe SNS, uspeti da vas ubede u deo neophodnih izmena postojećeg Predloga zakona o prevozu u drumskom saobraćaju. Kad krenemo korak dalje, evo u članu 45. slovenačkog zakona dozvoljava se da se linijski prevoz može vršiti manjim vozilom od osam sedišta. Vozilom od osam sedišta, podrazumeva se plus vozač, na linijama gde nema posla za autobuse.
Vi hoćete da tvrdite da naši prevoznici posluju na linijama koje su rentabilne, na linijama koje imaju potrebe za 24 i više putnika, a da je to primer prakse. Nadam se da ste vi čovek koji često obilazi Srbiju. Recimo, skoro sam se uverio da na putno pravcu Priboj – Beograd preko 300 km, registrovani auto-prevoznik koji poseduje nekoliko, čak i desetine autobusa, vozi kombijem tu liniju. Zašto? Jer nema putnika na toj liniji. Uverio sam se lično da u međudržavnom saobraćaju na liniji Skoplje – Užice minibus ni u jednom trenutku nije ni polovično popunjen putnicima.
O čemu mi onda, gospodine ministre, pričamo? O kakvoj socijalno odgovornoj, o kakvoj situaciji u koje ćete dovesti privredne subjekte koji se bave ovim poslom ili možda ovim zakonom nameravate da neke nove preduzetnike uvedete u ovu oblast, a da se postojeći privredni subjekti koji se bave prevozom u drumskom saobraćaju eliminišu iz ove oblasti.
Ili je reč o konkurenciji koja treba da se uvede u ovaj posao, a izvesno je sigurno da će postojeći privredni subjekti zaista biti ugroženi u svom delovanju u ovom trenutku posle donošenja ovog zakona.
Najgore je ono što ste predvideli, a to je kao nigde u svetu neprimerena činjenica da dajete tako male i kratke zakonske rokove za usaglašavanje sa propisima, u roku od dva meseca i u roku od tri meseca dajte prevoznicima koji na linijama nemaju autobuse i da kupe autobuse. Da li ste to, gospodine ministre, vi spremni da odvojite subvencije za ovaj deo privrednih subjekata? O čemu je ovde reč?
Licence koje se donose jednom u EU svim modernim civilizovanim zemljama, ne mogu da se izgube donošenjem novog zakona, već važe do trenutka do kada je licenca izdata, a postojećim privrednim subjektima ne može da se otežava bavljenje ovim poslom, a što predlogom zakona zaista činite.
Kažem vam da smo amandmanima pokušali da ublažimo neke stvari, iako i dalje stoji činjenica da vam u ime SNS predlažem da ostavite rok od 30 dana i da damo još jedan predlog zakonskog rešenja i da ga uporedimo sa ovim predlogom i da onda vidimo vaše saradnike u ministarstvima, za koje kažete da ih birate po stručnosti, a kada se uđe na sajt vašeg ministarstva, gospodine ministre, ni o jednom vašem državnom sekretaru i pomoćniku nema biografije.
Da li mi po novinama treba da tražimo biografije za vaše državne sekretare i pomoćnike? Vi kažete da ste ih birali po stručnosti. Po stručnosti, pa neko završi tamo gde ne treba da završi.
Ali, ne možete vi odgovarati za ljude u svoje ime, ali možete odgovarati i odgovarate za zakone koje predlažete ovde. Zaista, neozbiljnost je u radu vašeg tima na donošenju ovog zakona. Malo je vremena u ovom delu rasprave. Ja ću se i kasnije osvrnuti detaljnije na ovaj zakon, a i kada bude reč o pojedinostima, odnosno o amandmanima.
Takođe, u delu koji ste dobro rešili, a to je auto-taksi prevoz, tu je situacija da u Sloveniji imate mogućnost da se taksista i taksi prevoznik registruje u više opština. Šta se time, gospodine ministre, postiže? Postiže se da kvalitet usluge bude bolji. Postiže se da bude jeftinija cena za korisnike tih usluga.
Iako ste ovaj deo zakona zaista poboljšali, ostale su još neke stvari koje mi amandmanima želimo da promenimo. Automatski, radi se o delu diskriminacije, a kada mi ovde pričamo o nekim diskriminatorskim odredbama zakona, kao što je slučaj kod auto-taksi prevoznika, onda ćete i vi, kao i neki drugi ministri, reći – pa, reč je o pozitivnoj diskriminaciji.
Nema uporište pozitivna diskriminacija u odnosu na evropsku praksu i situaciju da u Srbiji taksista ne može da bude registrovan u više opština, a da to automatski narušava kvalitet usluga.
Nije Srbija Beograd, gospodine ministre. Zakon o prevozu u drumskom saobraćaju je zaista izuzetno primeran i odličan na praksi grada Beograda. Ali, kada se pomerite od grada Beograda i kada zabranite jednom prevozniku da sa manjim vozilom iz nekog sela, iz neke nedođije, a ima ih dosta u Srbiji, jer, nažalost, unutrašnjost Srbije, znati i sami, postaje takva, ograničavate prevoznika sa manje sedišta da odveze ljude do središta njihove opštine da redovno plate porez državi.
Šta ćete uraditi u ovoj oblasti? Verovatno ćete oterati ljude u sivu ekonomiju. Uostalom, u ovoj državi niko i ne priča da nam pripadnici jednog bitnog sektora primaju platu na ruke. Znači, vi kao predstavnici vlasti, ne vi lično, provodite evidentno u zadnjih nekoliko meseci sivu ekonomiju preko plata nekih zaposlenih.
Još jedan predlog. Predlažem vama da ubrzo budete i ministar prosvete, s obzirom kako ste primili ove ljude koji su juče štrajkovali. Verovatno u prosveti ne bi bio štrajk od tri meseca i ne bi ovakva situacija bila sa prosvetnim radnicima i sa đacima, umesto vašeg kolege Žarka Obradovića.

Dame i gospodo narodni poslanici, meni zaista ne smeta u ovom trenutku što gospodin Mrkonjić nije tu. Nadam se da, kao što je kolega Antić rekao, nije bio ni mnogo uključen u sve ovo, ali bitno je da ste vi iz Ministarstva tu.
Nadam se da ćete gospodinu ministru preneti naša zapažanja i ono što u prvom delu načelne diskusije nisam uspeo da iznesem, a sada bih upoređivanjem zakona iz okruženja i konkretno, na primer, Slovenije i zakona koji je u proceduri i nadam se da ćete i vi uvideti greške koje su u izradi ovog zakonskog predloga evidentne, a i mimo toga.
Ko radi, taj i greši, ali greške evidentno poklapaju ionako teško funkcionalnu privredu u ovom trenutku, a odražavaće se i dalje na njenoj efikasnosti.
Kada uporedimo ova dva zakona, odnosno zakonske predloge i zakon iz Slovenije, dolazimo do situacije da u slovenačkom zakonu nema mogućnosti oduzimanja vozila, što ste vi maločas malo komentarisali. Ali, ako pogledate zakon, odnosno zakonski predlog, na više mesta stoji mogućnost da oduzmete vozilo, do okončanja sudskog ili prekršajnog postupka. Slovenački zakon takvu mogućnost ni na vidiku nema.
Znači, on predviđa privremenu zabranu upotrebe vozila u prekršajnom ili privrednom prestupu do završetka procesa. Ali, oduzimanje vozila je, kao što je ovde na više mesta, gospodo, u zakonskom predlogu istaknuto, zaista evidentno samo u našim predlozima zakona. Nije ovo slučaj samo sa ovim zakonom već i sa masom drugih zakonskih predloga koji dolaze u ovaj parlament.
Ovo je evidentno i članom 44a, koji ide kao dopuna starog zakona, predviđeno i najevidentnije je u tom članu zakonskog predloga. Mi smo kao poslanička grupa tražili da se ovaj novi predlog, odnosno član 44a izbriše, da ne bi zaista bila izvršena diskriminacija i sve ono što nije Ustavom Republike Srbije regulisano, a to je ova mera, rigorozna mera, koja se predviđa od strane inspektora.
Kada idemo dalje, pola ovog zakona su kaznene odredbe, neverovatno. Predstavnik, ministar, socijalno odgovorne politike, ideologije SPS, ulazi u ovakvu problematiku i u ovakva rešenja i u ovakve kaznene odredbe. Iznosi novčani za skoro sve mere predviđene kaznenim odredbama su u najmanju ruku duplirani.
Kakva je situacija u Sloveniji? Najveća kazna za preduzeća u ovoj oblasti, odnosno za pravna lica, jeste osam hiljada evra, a u Srbiji je to milion dinara ili, prevedeno, 10.000 evra. Za preduzetnike u Sloveniji dve i po hiljade evra, a po našem zakonskom predlogu 500.000 dinara ili pet hiljada evra. Još jednom napominjem da u Sloveniji u sličnim zakonima i u okruženju nema zakonske kazne oduzimanja vozila, a kod nas je to malo-malo pa u ovim odredbama često pominjano.
Moram da vas podsetim na jednu poznatu činjenicu u poređenju između slovenačkog standarda i standarda u Republici Srbiji - da su plate u Sloveniji 350 puta veće u odnosu na Republiku Srbiju, a da su ovde novčani iznosi za kaznene odredbe u nekim slučajevima veći i do dva puta. O čemu se ovde radi, gospodo predstavnici Ministarstva? Zaista verujem da ni vi ovo ne možete da objasnite.
U čemu su još evidentne razlike između naših i evropskih zakona, na primer slovenačkog zakona? Slovenački zakon reguliše oblast i međunarodnog drumskog prevoza i drumskog prevoza. Znači, postoji jedan zakon. Kod nas u Republici Srbiji postoji Zakon o prevozu u međunarodnom drumskom saobraćaju i ovaj predlog zakona o prevozu u drumskom saobraćaju.
Ukupno u Republici Sloveniji ovaj zakonski akt ima propisanih 39 prekršaja. Kakva je situacija kod nas? Kod nas Zakon o prevozu u međunarodnom drumskom saobraćaju ima propisanih 60 prekršaja, a ovaj zakonski predlog još 120 prekršaja. Dakle, za istu oblast prevoza u drumskom saobraćaju Slovenija ima ukupno 39 prekršaja, a Srbija 180 prekršaja i privrednih prestupa sa duplo većim kaznama.
Da li vi mislite da su građani Srbije toliko skloni kriminalu, pa ste ovoliki broj prekršaja i kaznenih odredbi predvideli, to samo vi možete da odgovorite. Zaista mislim da nije takva situacija. Ovakva politika propisivanja kaznenih odredbi, uz pretnju oduzimanja vozila i teške uslove za dobijanje dozvole za rad, kao i kompletnu sporu i komplikovanu proceduru, automatski destimuliše nove investicije u Srbiji, otvaranje novih radnih mesta.
U načelnoj raspravi malo sam se dotakao prelaznih odredbi i neverovatna stvar, ono što nigde na svetu ne postoji vi ste ovde ugradili u prelazne odredbe, a to je situacija da postavljate rok za usklađivanje sa zakonom od samo dva meseca. A obavezujete, recimo, vlasnike kombija da za vanlinijski prevoz izvrše preregistraciju i nabave autobuse u roku od samo tri meseca. Totalno nije u skladu, odnosno u suprotnosti je sa elementarnim pravnim pravilima i praksom svih zemalja u okruženju, ako hoćete i EU.
Osnovno pravilo kod promene propisa koje i EU dosledno poštuje jeste da se privrednicima koji već obavljaju delatnost ne nameću nove obaveze, kojima se uslovljava nastavak delatnosti po već izdatim dozvolama. Kada se i uvedu neke obaveze, nove obaveze, ostavlja se višegodišnji rok da bi se ispoštovale razlike između starog i novog zakona, uz brojne izuzetke i olakšice za ljude koji su taj posao bili registrovali, odnosno koji su imali licence i bavili se tom delatnošću.
Tako da u evropskoj zakonodavnoj praksi novi zakoni ne mogu da dovedu do gašenja firmi i onemogućavanju lica da obavljaju neki posao ili da nastave sa radom kao što je ovde slučaj s velikim brojem privrednih subjekata koji se bave prevozom u drumskom saobraćaju.
Kakav je slučaj u evropskom zakonodavstvu? Ako se licima koja obavljaju posao za koji se propiše posedovanje licence, ta licenca izdaje samo na osnovu već stečenog iskustva, bez obaveznog dodatnog obučavanja, polaganja ispita i stvaranja novih troškova, kao što je slučaj u našem zakonodavstvu.
Sve dozvole koje imaju firme, naglašavam još jednom, u evropskom zakonodavstvu važe bez izuzetka do termina isteka vremenskog roka za koje su date. Kod nas ni sa ovim zakonom nije slučaj, već traže se promene i usklađivanje. U roku od dva ili tri meseca, praktično, ulazite u oblast nemogućnosti prelaznih odredaba, odnosno primena važnosti zakona sa starom regulativom.
Ovde ne možemo reći da su po pitanju kaznenih odredbi samo antievropske odredbe. One su, zaista, možda pregrubo zvuči u kontekstu ovakve funkcije kakvu ste vi predvideli, i anticivilizacijske, jer kratki rokovi zaista onemogućavaju bavljanje delatnošću.
Ne mogu a da na samom kraju ne podsetim na situaciju koja vlada ovim ministarstvom. Evo, ministar ulazi na vrata i taman u pravom trenutku, s obzirom na situaciju, gospodine Mrkonjiću, u železnicama, koja je izuzetno teška, gde postoje ogromni gubici, bez jasnih vidika za oporavak i za izlazak iz krize, o čemu ste i vi pričali, bez obzira na sve strategije koje su napravljene za ovaj sedmogodišnji period.
Maločas sam vam napomenuo, nalazimo se u 2011. godini, a vizija još nije dotaknuta, a ne strategija za razvoj svih vidova saobraćaja u periodu od 2008. do 2011. godine. Nasleđe, situacija i sve ostalo, ne samo greške vašeg ministarstva već i situacija da neki drugi sektori imaju evidentno i više para na budžetu nego što je, recimo, potrebno u ovom delu.
O vazdušnom saobraćaju da i ne govorim, već odavno nema ni traga od novih investicija. Ostaje samo i, nažalost, bankrotirani JAT, u koji država ulaže kao u rupu bez dna, i vi ste maločas, gospodine ministre, rekli tu situaciju. Ko će da vraća, gospodine ministre, pare ako JAT ode u stečaj? Sećate se da ste vi predložili, a mi ovde, odnosno vladajuća koalicija, podržali i zajmove, i kredite, i za JAT i Direkciju i za svašta nešto.
Znači, nije baš lako i neće biti lako ako, ne daj bože, JAT ode u stečaj i sve druge stvari. Neko ko je doneo ove zakone mora da vrati, tj. država, ali odgovornost je na onima koji su glasali za tako nešto. Ulaganja u JAT godinama nažalost ne daju nikakve pozitivne efekte. O drumskom saobraćaju smo svi danas pričali.
Rečni saobraćaj u Srbiji, kao da ga nema. Veoma bitan, još uvek neregulisani osnovni tokovi, još uvek problemi na rečnom toku, odnosno plovnom toku Dunava i sve ostalo što ide uz to.
Da bi još sve bilo kao filing na sve ovo, o nestručnosti ljudi koje postavljate u službu, rekao sam vam, ne želim previše da komentarišem. Njihove biografije nigde ne postoje na sajtu vašeg ministarstva. O biografijama vaših saradnika možemo, nažalost, samo da saznamo iz novina, pa sam tako iz jednih dnevnih novina saznao o pomoćniku Iliću, koji je radio kao advokat, bio u dva mandata predsednik SO Valjevo, bio predsednik UO "Jablanica". Nigde se ne može, ni iz njegovog bavljenja nekim poslom, evidentno videti i saznati da je on bio stručnjak za drumski saobraćaj.
O vašem državnom sekretaru za vazdušni saobraćaj, koji nema dana iskustva u vazduhoplovstvu, ne želim ni da komentarišem, vi to bolje znate.
Samim nekim svojim izjavama dolazite u kontradiktornost sa situacijom koja postoji u vašem ministarstvu s ljudima koji se postavljaju. Ne govorim po liniji samo SPS već po političkoj liniji, po liniji vladajuće koalicije, a infrastrukturni problemi se i dalje ne rešavaju.
Nemojte, gospodine ministre, da u nekoj drugoj strategiji opet stoji da je neki period od 1990. do 2000. godine izazvao velike probleme, da se taj period zameni sa godinama od 2007, 2008. do 2011, nadam se da preko te godine neće trajati ova Vlada i da ćete završiti svoje mandate u tekućoj godini...
(Predsedavajuća: Vreme koje vam je na raspolaganju je iskorišćeno).
Zahvaljujem. U raspravi po amandmanima pokušaćemo, samo još jednu rečenicu, da argumentovanost amandmana koji je predložila SNS zaista shvatite ozbiljno, ne zbog nas, ne zbog politike, zbog privrede.

Gospodine ministre, nijednog trenutka SNS, moj kolega i ja nismo se doticali druge i treće tačke koje govore o ovome što vi govorite meni. Govorimo o problematici zakonskog rešenja, koje nije usaglašeno sa zakonima u okruženju, sa propisima EU i te odredbe dovode do problema funkcionisanja privrede.
Mi ćemo biti sa osmehom u trenutku kada uspete da ispravite ove stvari. Kažem vam još jednom, da li je moguće u jednoj maloj varošici da obezbedite autoprevoznika koji ima autobuse da saobraća na liniji koja broji pet putnika u jednom pravcu? To su zakonska rešenja koja su predložena ovim predlogom zakona. O tome danas pričamo.
Nijednog trenutka nismo ulazili u problem kredita, završetka neophodne infrastrukture koja je potrebna Republici Srbiji, ali nemojte svojim zakonskim rešenjima da kočite ionako ugroženu privredu i privredne subjekte i nemojte da zbog nekih rešenja dovodite ljude u situaciju da bukvalno rade u sivoj ekonomiji i na crno, a država samim tim gubi, a gube i građani, najviše država. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospođo predsedniče. U skladu sa članom 286. Poslovnika o radu Narodne skupštine, u ime Poslaničke grupe SNS danas ću, a i narednih sedmica, postaviti neka pitanja koja se tiču aktuelne problematike u vezi sa funkcionisanjem Vojske Srbije i Ministarstva odbrane. Danas ne bih koristio priliku da u svom prvom obraćanju vezanom za ovu problematiku pominjem imena, ali, s obzirom na odgovore koji bi trebalo da stignu iz Ministarstva odbrane, u narednom periodu ću biti primoran da se pozabavim i tom problematikom.

Naime, o čemu se radi? Radi se o modernizaciji sredstava, pogotovo u sistemu RV i PVO, a prvi primer je modernizacija raketnog sistema „kub“. Prva faza modernizacije ovih sistema je već davno istekla, a za modernizaciju ovih sistema novčana sredstva, u iznosu od preko dvesta miliona dinara, davno su uplaćena. Ko je izvođač posla? SDPR, koji je u određenoj fazi radova trebalo, u toku modernizacije raketnog sistema „kub“, da angažuje i podizvođače.

Šta se ovde, u suštini, dešava? Nemoguće je sredstva kojima je vek upotrebe 30 godina, za koja i ne postoje rezervni delovi, koja su trenutno u stanju neispravnosti, modernizovati. Da li je moguće da Ministarstvo odbrane dozvoli upotrebu ovolikih novčanih sredstava za modernizaciju tehnički neispravnih sredstava?

Da li je moguće da sastav ekipe SDPR-a u ovom slučaju čine penzionisane starešine Vojske Srbije koje se inače u svojoj karijeri nisu bavile ovom problematikom? Uglavnom se radi o ljudima koji su angažovani na pitanjima morala i nekih drugih oblasti, a ne na pitanju raketne tehnike u svojim rodovima.

Odgovornost od strane Ministarstva odbrane se u ovoj problematici, nažalost, traži od starešina jedinica u kojima se ovi sistemi nalaze. Zbog toga i prvo pitanje – zbog čega se troše ogromna finansijska sredstva na raketne sisteme PVO čija je modernizacija u praksi nemoguća?

Drugo pitanje ministru odbrane, državnom revizoru, a s obzirom na to da se radi o velikim finansijskim sredstvima i premijeru, ministru (hajde da ga nazovemo premijer finansija), jeste: zašto se remonti određenih sredstava ne vrše u remontnim zavodima, koji zbog toga i postoje, nego u nekim drugim institucijama? Kao primer za to navešću vam veličinu radova u iznosu od 150.000.000 dinara, koliko je uplaćeno 2008. Elektronskom fakultetu u Nišu, a ne nekom remontnom zavodu koji je osposobljen i zakonski namenjen za ovakvu popravku, radi uvođenja sistema za automatsko praćenje pogodaka, odnosno gađanja. Inače, ovaj sistem, koji je i uveden u naoružanje, nije funkcionalan, odnosno neispravan je uveden i obaveza je Elektronskog fakulteta u Nišu da do kraja aprila 2011. godine otkloni sve neispravnosti. Da li je moguće unapred uplatiti sredstva za sistem za praćenje pogodaka koji se uvodi u naoružanje, a da sistem ulazi u jedinice u startu funkcionalno neispravan?

Treći primer koji ću danas izneti: zašto su potrošena sredstva 2010. godine, u septembru mesecu, u Bugarskoj, u iznosu od 500.000 američkih dolara, za gorivo za avione koji je trebalo da nose mete za gađanje? Da navedem da su ovoj lakrdiji prisustvovali novinari i da ću vezano za ovu temu, s obzirom na to da je vreme isteklo, na narednim sednicama vezanim za pitanja poslanika pokrenuti dalju inicijativu.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća. Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, zaista ne želim da pričam o političkim aspektima ove dve teme, ali neke stvari, o kojima ste danas vi govorili prilikom rasprave sa pojedinim poslanicima, jesu očigledne. Ne zavisi od nas iz opozicije kada će da radi ovaj parlament, neshvatljivo je da su danas razdvojene ove dve toliko slične tačke dnevnog reda, zašto je to tako možete da pitate gospođu Čomić, koja sedi iza vas, pa može da vam da obrazloženje na to pitanje, a,  u pravu ste iz razloga što dan zasedanja parlamenta strahovito košta građane Srbije, poreske obveznike, ali to već nije naša obaveza.
Međutim, da ova rasprava ima politički prizvuk može da se vidi iz izlaganja kolega iz vladajuće koalicije koji su pričali pre mene, kao i ozbiljnost govora predsednika Odbora za odbranu i bezbednost i još jednog kolege, od ukupno šest minuta, po ovom ne tako malo bitnom pitanju. U prilog tome govore i neki komentari stručne javnosti da ovo pitanje u Srbiji nije dovoljno ni medijski propraćeno, verovatno iz razloga što i u okvirima vladajuće koalicije ne postoje dovoljno jasni stavovi po ovom pitanju.
Kada govorimo o Predlogu odluke o usvajanju Godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga u okviru multinacionalnih operacija u 2011. godini, kao i Predlogu odluke o učešća pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama u 2011. godini moramo se zapitati zašto pred Skupštinom ne postoji predlog odluke o učešću pripadnika drugih snaga odbrane, u ovom konkretnom slučaju, Ministarstva unutrašnjih poslova? E, pa, to je ono što ste na brzinu donosili one zakonske akte krajem 2009. godine i to je pitanje za premijera, kao i za predstavnika Ministarstva unutrašnjih poslova, koji sedi ovde, da se o tome ozbiljno razmisli. Jer, ako u ovom parlamentu može da se usvoji odluka o Godišnjem planu učešća Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama, zaista nema nikakve logike da se ista stvar ne odnosi i na druge snage, a u ovom slučaju, konkretno, na Ministarstvo unutrašnjih poslova. Pitam – zašto bi, onda, Vlada na osnovu vašeg plana donosi odluku o učešću pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova u multinacionalnim operacijama?! To je pitanje za premijera, za Vladu, za predstavnike Ministarstva unutrašnjih poslova i ja se ne bih na tome dugo zadržavao.
Još jednom kažem, ispred SNS, bez ikakve loše namere, da ne želim da pričam o političkom kontekstu ove priče, već moje dalje izlaganje biće usmereno na kapacitete i Vojske Srbije i Ministarstva unutrašnjih poslova, imajući u vidu jednu veoma delikatnu i veliku obavezu. Zaista bih bio saglasan sa vama, ili sa jednim od govornika, da kada donesemo odluku da ti pripadnici budu upućeni u ove operacije to svi dočekamo sa aplauzom.
U obrazloženju dela teksta o Godišnjoj upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga stoji da se rad, recimo, policijskih službenika u misiji sastoji se od savetovanja, nadgledanja rada i treninga policijskih službenika Nacionalne policije Liberije i, u ovom slučaju, Haitija.
Dalje u obrazloženju kažete: ''Učešćem u multinacionalnim operacijama pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova stiču nova iskustva i imaju priliku da tokom izvršavanja administrativnih delatnosti stiču znanja u primeni najnovijih tehnologija i elektronskog poslovanja.'' Pa, zar je moguće da takve pripadnike šaljemo u mirovne operacije? Toliko o neozbiljnosti ljudi koji su pisali obrazloženje vezano za učešće pripadnika MUP-a u mirovnom operacijama. Totalno jedan nesklad i nelogičnost što ste naveli u tekstu obrazloženja i zbog toga ne može da sledi onaj aplauz svih nas. Zaista, nema smisla to što ste naveli kao obrazloženje za učešće u multinacionalnim operacijama pripadnika MUP-a. Da steknu nova iskustva u Liberiji i Haitiju?! Za one koji slušaju prenos i za sve vas evidentna je činjenica da ste napravili promašaj u ove dve stvari ovde.
Kada se govori o kapacitetima ne možemo da se ne pozovemo na deo nasleđa Republike Srbije, a zbog nasleđa SFRJ. Moram reći da iskustvo u ovim multinacionalnim operacijama postoji još od 50 i neke godine, pa naovamo, da je učešće u tim operacijama, u dve od pet zemalja, zaista bilo na velikom nivou od strane naših oružanih snaga, bivše SFRJ, i da smo u jednoj operaciji imali najveći kontigent, a da smo u jednoj, čak, imali rukovodioca, odnosno generala iz sastava tadašnje JNA koji je bio komandant kontingenta.
Dobili smo takvo nasleđe, mislim na SFRJ i Srbiju kao naslednicu kontinuiteta SFRJ, da smo davali usluge, ali, nažalost, u prethodnom periodu, i mi smo bili korisnici tih usluga, kao što kaže kolega Šarović, iz poslaničke grupe. To iskustvo daje malo komplikovane odnose u pogledu mirovnih operacija vezano za Republiku Srbiju.
Angažovanje naših snaga u mirovnim operacijama u funkciji izgradnje i očuvanja mira u svetu definisano je, u okviru tri misije, u Strategiji odbrane, kao i Zakonom o Vojsci Srbije, koji se decidno poziva na Zakon o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije. Ovo je posle 2004. godine, posle onog zakona, prvi primer da u mirovnim operacija koje odobri Savet bezbednosti UN pored pripadnika Vojske Srbije, u njihovom sastavu budu i predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova, i verovatno Ministarstva spoljnih poslova, podrazumeva se pod tim, možda može, dakle, kao mirovne misije UN.
Polemika je ovde razjašnjena na osnovu ova dva nova učešća naših, možemo reći, kontingenta, s obzirom na ranije učešće manjeg broja uglavnom vojnih posmatrača ili sanitetskih timova, koji se u poređenju sa nekim drugim jedinicama drugih rodova i vidova Vojske Srbije mogu smatrati i jedinicama, s obzirom na to da su sanitetski timovi.
Poređenja radi, u odnosu na 2010. godinu, gospodine ministre, kada smo usvajali Godišnji plani i Odluku o učešću Vojske Srbije i drugih snaga, sada je rok pomeren. To smo radili krajem juna 2010. godine, kada su i pojedini mandati u određenim zemljama istekli, a sada radimo u februaru. Koliko je ovo značajno, verovatno, govori i to što se ova tema razmatra na vanrednom zasedanju. Mi ne možemo retroaktivno donositi odluke o učešću naših jedinica u misijama UN, pošto su one, praktično, ili završene ili u toku.
Takođe, treba ovde reći i činjenicu da je u toku prošle godine završena jedna misija, da su zaslužili sve pohvale sanitetski timovi, kao i oni koji se trenutno nalaze u mirovnim operacijama; zaslužuju pohvale i naše misije koje su postojale u periodu i ranije, u poslednjih deset godine u kojima su učestvovale snage Vojske Srbije i kasnije snage MUP-a.
Ono što je problematično, na čemu i dalje treba da se radi, to su kapaciteti sa kojima učestvujemo u mirovnim operacijama. Oni su, kao što sam i rekao, kao što je i dosta govornika reklo, u ovom trenutku i u ovoj situaciji, a i prethodnih godina, u kapacitetima sanitetskih timova i vojnih posmatrača. U finansijskom izveštaju za 2010. godinu, učešće u ovim operacijama koštalo je, oko, 201 milion dinara, a sada je ta cifra evidentno veća, negde, oko, tri i po puta, ako se ne varam, oko 650 miliona dinara.
Vi ste bili u obavezi da istakne zbog čega je ta situacija. Ta situacija jeste i zbog činjenice da je sada u sastavu prisutan veći broj ljudi i opreme, čak i deo kontigenata u vojnim smislu u rangu voda, dva pešadijska voda, dakle, to je zbog toga. Ali, ne sme da se krije ni od građana Srbije, ni od nas, činjenica da UN u ovoj oblasti refundiraju 30 do 40% sredstava, a da u ostalim mirovnim operacijama to refundiranje i ne postoji. Ovde imamo planirane dve nove operacije u tekućoj godini, koje iziskuju veliki deo sredstava, a za čije učešće nama, našoj državi neće refundirati sredstva.
Šta je još problem kada se govori o kapacitetima? To je činjenica da siromašne zemlje, gospodine ministre, u pojedinim mirovnim operacijama, zaista, delom i finansiraju svoje regularne vojske, svoja ministarstva.
Kako se to dešava? Recimo, oružane snage Pakistana ili Urugvaja, u jednoj operaciji u Africi, u Aziji ima situaciju da se angažuju velike pešadijske jedinice, ranga bataljona i više, i automatski mogućnost angažovanja opreme. Vi znate da prilikom angažovanja većeg kontingenta oružanih snaga određene zemlje dolazi do refundiranja u većem iznosu tih sredstava i naši mirovnjaci znaju, recimo, da je Urugvaj u toj situaciji u Kinšasiju naplatio 100 kamiona, a efektivno je bilo upotrebljivo, i u toku dana i u toku cele te mirovne misije, deset njihovih kamiona, kao i da su oni dovukli na teritoriju, krizno žarište, i deo tehnike koja je zastarela, ali u principu UN refundiraju po kamionu na dnevnom nivou oko sto dolara. Možete da izračunate koliko je Ministarstvo odbrane Urugvaja, kao i njihove oružane snage, u tom periodu zaradilo.
Postavljanje kapaciteta i pitanje kapaciteta naše Vojske Srbije, a pogotovo Ministarstva unutrašnjih poslova i u slučaju kada je to vezano za veće kontigente…
(Predsedavajuća: Vreme je iskorišćeno, 12 minuta.)
Zahvaljujem, nastaviću kasnije.

Zahvaljujem, gospođo predsedniče. Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, u vezi sa prethodnom tačkom dnevnog reda – Godišnji plan upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2011. godini, a zatim imamo i Odluku o učešću pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama u 2011. godini, ako smo 2009. godine po Zakonu o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije stavili vojsku i policiju pod istu kapu, prvi put, zaista, ali pod istu kapu, zašto, onda, da o odluci o učešću pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama, tekuće ili naredne kalendarske godine, donosimo odluku u parlamentu, a da Ministarstvo unutrašnjih poslova bude izuzeto, da se o tome odluka donosi na Ministarstvu i na Vladi, a ne u parlament, jer su misije u kojima učestvuju, takođe, istog ranga?
Doista, još uvek sa simboličnim brojem pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova učestvuje, iako je rekao gospodin ministar unutrašnjih poslova da će se potruditi, i prošle i ove godine, da deo tih snaga bude i znatno veći. Sada imamo situaciju da oni učestvuju samo u dve mirovne misije, pod pokroviteljstvom UN, i to Haiti i Liberija, sa istim brojem pripadnika u mirovnim operacijama.
Moram da kažem ovde, zbog pripadnika jedne stranke koji su kasarne i Vojsku stavili u jedan neverovatno nizak položaj, odnosno nazvali ih centrima za socijalne ustanove, da kao pripadnik, i bivši pripadnik, Vojske Srbije zaista ne mogu a da ne stanem na stranu tih ljudi. Mislim da je Vojska Srbije, njeni pripadnici, imala i težih vremena nego što su trenutno, da ljudi još uvek, uglavnom sa patriotskog aspekata odlaze i prihvataju ova zvanja i ove dužnosti, nije samo iz tog jedinog razloga kao što ovde neki navode, već je to, zaista, i dalje i čast i nastavak tradicije koju je imala srpska vojska.
Žao mi je što su u tom kontekstu pripadnici Vojske Srbije danas zloupotrebljeni, ni krivi ni dužni, ali, to je, malo, gospodine ministre, i zbog dela vaše polemike sa poslanicima, bavite se dnevnopolitičkom situacijom, onda izlazite iz okvira dnevnog reda, kao i poslanici, iz tekuće teme. A, tekuća tema je, zaista, vrlo bitna.
Kao što kažete, veoma veliki broj ljudi zainteresovan je i ove godine, za razliku od prethodnih godina, i ovo je za nas, pripadnike SNS, možda samo simboličan iskoraku ka učešću u mirovnim misijama. Konstatacije radi i činjenice radi, do sada smo samo učestvovali sa vojnim posmatračima i sanitetskim timovima, a i sada imamo priliku i za drugo; gospodine ministre, vi to morate da znate, kao ministar odbrane, iako tada niste bili, da smo 2005. godine spremali deo jedinica ranga inžinjerijske čete, pešadijske čete, sanitetskog voda, pratećeg voda vojne policije i da je, nažalost, od 2005. godine, pa i kasnije, prošlo više godina, a taj resurs traje tri godine, jer period obuke je po važećem zakonu važeći samo tri godine, takođe, 2010. godine počeli smo pripremu jedinica Vojske Srbije u Zaječaru, gde su jedinice ranga pešadijske čete, zatim ABH voda i voda policije pripremane za učešće u mirovnim operacijama za 2011. i naredne godine.
U Planu za 2011. godinu imamo vidimo da se planira upotrebe dve pešadijske jedinice ranga voda, snage, zbog gledalaca ovo govorim, 36 vojnika. Kako je to moguće sa aspekta rotacije, jer se zna koliko je potrebno snaga i sredstava da bude u rezervi, odnosno moguće izvršiti samo jednu trećinu? A mi obučavamo jednu pešadijsku četu, jedan pešadijski vod možemo upotrebiti u multinacionalnim operacijama. Mi imamo predviđanja za upotrebu dva pešadijska voda.
Da li se tu još nešto desilo, neka situacija za koju ja ne znam ili da li su planovi u narednom periodu u tom smeru? Ali, zbog neophodne rotacije, nemoguće je zaista iz postojećih resursa izvršiti upotrebu naših snaga u multinacionalnim operacijama, prema Godišnjem planu, kao što ste predvideli za 2011. godinu.
(Ministar Dragan Šutanovac, sa mesta: Nije tema.)
Gospodine ministre, vi meni dobacujete da ovo nije tema. Vi sve vreme izlazite iz okvira tema, a ja pričam o učešću naših snaga u multinacionalnim operacijama i današnjoj odluci o učešću u multinacionalnim operacijama. Samo, zbog gledalaca, naglašavam zašto se o odluci o učešća pripadnika MUP ne raspravlja ovde u parlamentu, i vi meni prebacujete da ja iskačem iz dnevnog reda. Vi sve vreme pričate o drugim situacijama.
Molim vas, zbog značaja Ministarstva koje vodite, to zaista nije korektno i ja ne želim sa vama da raspravljam na tu temu i na način kao što raspravljate sa ostalim poslanicima. Želim da naglasim zbog značaja Ministarstva odbrane i zbog značaja resursa i MUP i Vojske Srbije, zbog njihovih pripadnika, da oni i u ovako teškim uslovima ekonomskog života dostojno vrše i obavljaju svoje dužnosti. Ne spuštam se zaista na nivo rasprave sa vama i to mi nije želja.
Moram i dalje da se pozovem na kapacitete koje, u međuvremenu, i prethodni ministri i svi njihovi saradnici, a i vi kao ministar odbrane, pravite na polju učešća u mirovnim operacijama. Ti kapaciteti su, s obzirom na to da kažete da ovo nije tema, ranga jednog boda. Ozbiljnost učešća u mirovnim operacijama najmanje je u rangu kontingenta bataljona. I zato sam vam i rekao da je ovaj iskorak kroz dva pešadijska voda, verovatno, dobar iskorak u učešću u mirovnim operacijama.
Zbog pripadnika Vojske Srbije i zbog veličine sredstava koje sam u prethodnom govoru naveo, a ona su, negde, oko, 650 miliona, treba uporediti sa cifrom za prethodnu 2010. godinu. A, gospodine ministre, za vašu informaciju, kada uzmete odluku koju ste verovatno vi napisali, sigurno ste je i pregledali, u obrazloženju, u glavi III – Objašnjenje pojedinačnih rešenja, navodite da su ovo mirovne operacije za 2010. godinu. Toliko oko toga koliko je neko van teme ili nije van teme. Evo, uzmite odluku koju ste vi dostavili nama u parlament, gde u glavi III – Objašnjenje pojedinačnih rešenja, govorite o upotrebi Vojske Srbije u 2010. godini, a mi smo u 2011. godini. Ako je ta odluka i obrazloženje na tri lista, onda ovakav promašaj ni vašeg ministarstva nije smeo da se desi.
Zbog pripadnika Vojske Srbije i zbog te cifre koja je u iznosu od 650 miliona dinara, zaista izuzetno velika za ovu kalendarsku godinu i učešće u mirovnim operacijama, a da ne bi bilo da su sva sredstva uglavnom usmerena za lična primanja tih ljudi, moram da navedem, zbog istih, da su ta primanja u iznosu oko 250 miliona, a da je iznos od 400 miliona raspoređen na ostale sisteme, obezbeđenja zdravstvene zaštite, putovanja i svega ostalog. To jeste velika cifra, ali ove godine je i povećan broj naših pripadnika u mirovnim misijama u odnosu na prethodnu godinu, tako da je to opravdavajuća stvar.
Druga stvar, za razliku od policije koja je još uvek u kapacitetu osposobljavanja učešća u mirovnim misijama, jer ne postoji mogućnost da ovu temu dotaknem, zato i govorim o ovoj tački dnevnog reda, jer sa svojim kapacitetima nije ozbiljno radila na tome da pripadnici, a pogotovo na znanju stranih jezika, budu spremni za mirovne operacije, a još imamo i drastičnu situaciju da u MUP postoje samo dva lica koja su odgovorna za koordinaciju i sprovođenje mirovnih operacija u kojima učestvuju pripadnici MUP.
U Ministarstvu vojske zaista postoji jedan veliki resorni kapacitet koji se ozbiljno godinama bavio ovom temom. S obzirom na tu situaciju, ne sme se ni pričati o velikim brojkama. Kao što ste i sami rekli, te cifre su od 1.700 dolara do 3.800 dolara na najvećem mogućem kapacitetu, što se tiče pojedinačnih slučajeva, odnosno plata pripadnika naših mirovnjaka. Deo sredstava u toj oblasti čak je pokriven kapacitetom Saveta bezbednosti, odnosno UN, refundiranjem dela sredstava, uglavnom kroz dnevnice. Onda, ostaje sposobnost naših ljudi koji su uključeni u mirovne misije da bukvalno uštede na svojoj bezbednosti, odricanjem od svoje bezbednosti i bukvalno odricanjem od nekih drugih uslova života, hrane i svega ostalog, koliko su uspeli na tome da sačuvaju, toliko su uspeli da vrate u zavičaj, odnosno svojim porodicama.
Ne može se govoriti da je to isključivo jedini razlog zbog kojeg naši ljudi, bez obzira iz kog resornog ministarstva, odnosno dela snaga odbrane učestvuju u mirovnim operacijama.
Na kraju, moram da konstatujem i da je ovo prvi i ozbiljan iskorak o učešću naših snaga u multinacionalnim operacijama, s obzirom na tradiciju i sve ono što poseduje srpska vojska, kao i da će se politički značaj ovog pitanja, moram da kažem, imajući u vidu da je to već jedan od kolega iz vladajuće koalicije u početku današnjeg izlaganja istakao, politički uticaj naše države biće još veći kroz učešće većeg kontingente ovih snaga, odnosno putem njihovog prisustva u misijama UN. Zahvaljujem.

Gospodine ministre, nisam ni krio da sam bivši pripadnik Vojske, uostalom svi smo mi doživotni pripadnici Vojske Srbije. Ne bih sa vama i ne bih zbog vas da ovde raspravljam na tu temu. Ima i moj dosije u Vojsci Srbije, tako da sam ponosan i sa tim delom svoje karijere.
No, ono što ste rekli da odluka se odnosi na 300 i nešto miliona, ovo zbog javnosti, a Godišnji plan upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga je na 600 i nešto miliona. Učešće MUP je u rangu 10 miliona, uglavnom, to su sredstva koja su usmerena na učešće koje je planirao po današnjoj odluku i na ono što ćemo verovatno u toku godine odraditi. Nema razloga da vi mene pobijate sa nekim argumentima u prvom delu izlaganja sam pričao i o toj situaciji. Tako da, čisto, ne ostane nerazjašnjena stvar.
Ne želim politički da se upuštam, jer vam na vašem mestu ne priliči da se upuštate u polemike sa poslanicima, pa sam shodno toj situaciji usmeravao ovaj komentar i govor koji sam imao. Hvala lepo.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, prosto je neverovatno, u poslednjih četiri govornika dva govornika su kritikovali i podneli amandmane, a u danu za glasanje, sutra, glasaće za predloženi budžet.
Hoću u ime SNS da kažem da i ono što smo prilikom govora u ovom domu o rebalansu budžeta za tekuću godinu govorili, sada smo isto preduzeli i prilikom izglasavanja odnosno donošenja budžeta i rasprave o budžetu za 2011. godinu, a to je da ovim amandmanom SNS uporno traži popravljanje teške situacije u Vojsci, pogotovo na onu situaciju koja se odnosi na modernizaciju, čije neprestano odlaganje zaista dovodi do toga da i kada kupujemo sredstva, kao što je, recimo, prošle godine, u delu telekomunikacija i veza, odnosno pretprošle godine, urađeno, to budu sredstva koja su, recimo, u Norveškoj već izbačena početkom 90-ih godina za oblast telekomunikacija.
Znači, Vlada nema razumevanja za subvencije u poljoprivredi, zašto bi imala razumevanja za ovu stvar? Ali, i na ovu oblast budžeta odnosno na ovaj razdeo koji se bavi vojskom Srbije podneta su dva amandmana, prethodnik i ja. Obrazloženje za rebalans budžeta bilo je da nisu tehnički usaglašeni, što nije bilo tačno, a sada stoji da je Ministarstvo odbrane reklo da bi prihvatanje ovog amandmana poremetilo planove Ministarstva odbrane.
Gospodo profesionalci, vojnici i gospodo starešine, Ministarstvo odbrane smatra da su ovo dovoljna sredstva za 2011. godinu. Ja još jednom moram da napomenem da je pozicija i ugled Vojske zaista bitno popravljen u poslednje vreme i on je trenutno na prvom mestu. To je vrlo dobra stvar jer ovaj narod ima tradiciju i veru u vojsku, ali to je samo zahvaljujući situaciji da je veći broj zapošljavanja u Vojsci, da se profesionalizuje taj sektor i da su primanja sigurna u tom sektoru.
10/1 VS/CG 11,35-11,45
To je ta značajna karika koja je ojačala ugled Vojske Srbije u proteklom periodu. Gospođo Dragutinović, kažem još jednom, u Sektoru poljoprivrede i situacija koja je u unutrašnjosti Srbije, koja ne staje i niko ne reaguje, vi kao da živite na drugom mestu, ne vi lično, nego cela Vlada, pravite strategiju do 2020. godine o kojoj pričate, opet neke bajke, a unutrašnjost Srbije ostaje samo poligon za vojsku.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, i u načelnoj i u ovoj raspravi provejava stav SNS da je sa promenama ovog zakona trebalo ići kroz poseban zakon.
Konkretno, ovde dopuna tačke 2. je protivrečna u uvodu u stavu 1. gde se nalazi, jer se ta odredba odnosi samo na vojne obveznike, odnosno na lica koja podležu vojnoj obavezi, a lica koja dobrovoljno služe vojni rok ne podležu vojnoj obavezi i ne služe vojsku po ovom osnovu kao što su navedena lica.
Tako će predložena primena promene ovog člana izazvati konfuziju u primeni zakona i stvoriti vrlo sporne situacije koje bi kompromitovale dobrovoljno služenje vojnog roka.
Vi ste, gospodine ministre, prošle godine, otprilike u ovo vreme, obećali da će od 1. decembra odnosno od 1. januara 2011. godine biti potpuno uvedena profesionalna vojska i koristim priliku da postavim pitanje – koliko je u ovom trenutku taj sektor popunjen?
S obzirom na situaciju da je ovih dana ono što je i ranije zaista bilo vrlo bitno, a to je da je ugled vojske vraćen ponovo na prvo mesto po svim bitnim elementima, da li je to zbog primene zakona, zbog situacije u državi, zbog nemogućnosti zapošljavanja i pogotovo situacije da je planirano 11 hiljada ovih lica, a ima i 2.000 prijavljenih žena?
Da li mislite da je to samo zbog situacije u kojoj se nalazi Republika Srbija, nemogućnosti zapošljavanja u svim sektorima ili je to bitno popravljen materijalni položaj i stanje u Vojsci Republike Srbije, pa je i ugled i situacija drugačija? I sami ste rekli da na jednog kandidata imamo četiri prijave u ovom delu, a prilikom upisa u vojne škole, vojne akademije, imamo čak i situaciju koja je takođe u tom delu ugleda Vojske vrlo bitna i zadovoljavajuća, da na jednog kandidata u vojnim akademijama otprilike dođe i do 20 kandidata, devet do 20, a nekad je provejavala cifra i 14.
Poboljšanjem materijalne situacije i stanja u Vojsci, stanja tehnike i ostali parametri da li su uticali na ovo, ili nemogućnost zapošljavanja u bilo kojoj sferi, zapošljavanje na budžetu, pa broj prijavljenih za akademije i vojne škole impozantno raste?

Dame i gospodo narodni poslanici, nije ovde gospođo ministar problem u tehničkim greškama. Problem je u zakonu koji je doživeo izmene i dopune, a najbitnije stvari i ono što je vezano za član 28. Predloga je da se reči "25 evra" zamenjuju, a odnosi se na mesečnom nivou, rečima "2.000 dinara".
Vi odlično znate kao ministar finansija da je platežno sredstvo isključivo u Republici Srbiji dinar i da ova oblast ne može ni Ustavom ni ovim zakonom biti diskriminisana od ostalih privrednih subjekata i ostalih načina poslovanja i platnog prometa, znači ni u jednom trenutku, a ona jeste ovakvim stavom i članom zakona.
Šta je problem? Problem je što ova vlada ne da je oslabila i privredu, nego je zbog takve privrede oslabila i dinar, pa je verovatno neophodno provući neko drugo platežno sredstvo, a ne domaće platežno sredstvo dinar u određenim odredbama i određenim zakonima.
Ono što je evidentno i što moram da se dotaknem vezano za ovaj amandman, bez obzira što niste ni prihvatili ni ovako jasan stav koji je u suprotnosti sa 21. i 84. članom Ustava Republike Srbije, već skoro nijedan amandman nijedne poslaničke grupe. To je situacija, recimo, da u ovoj oblasti, ne znam da li ste vi dovoljno upoznati, imate šest inspektora, odnosno imamo šest inspektora. Verovatno oni imaju neki pokvaren automobil "jugo" i sa šest inspektora sa takvim automobilom ne mogu da pokriju ovu oblast.
Šta se dešava u tom sektoru kontrole igraonice? Imamo situaciju da je veliki broj nelegalnih objekata i da su i u ovom zakonu, kao i u svim zakonima, za fizička lica koja se nelegalno bave, znači, nisu privredni subjekti, nekim poslovima, zakonske mere izuzetno male, za razliku od onih koji se legalno bave određenim poslovima. U tom slučaju je zaista i teško izvršiti kontrolu od strane šest inspektora na području cele Republike Srbije.
Doista, ovaj sektor vi ste pokrili i time što tržišni inspektori mogu da kontrolišu igraonice na sreću, ali morate shvatiti i spoznati situaciju da ovaj sektor inspektora nije edukovan za oblast igraonica, odnosno za oblast klađenja i igara na sreću.
Tako da imamo situaciju, verovatno, da kada inspektor uđe u nelegalno otvoren objekat, verovatno može tamo i da dođe i do nekih nelegalnih radnji. Za razliku od ljudi koji su u ovom poslu i legalno se bave i imaju nekoliko hiljada ljudi zaposlenih i situaciju da će ovaj zakon – s obzirom da za neke kaznene odredbe koje zaista i evropsko zakonodavstvo ne poznaje, da ne pominjem samo udaljenost i da sa pitanjem udaljenosti zaista ništa nećemo rešiti, to je već i u načelnoj raspravi hiljadu puta ponovljeno – staviti u problemu ceo sistem i sve ono što funkcioniše oko sistema, ne neki metri, kilometri koji se mere i ko zna kako se mere.
U ovoj oblasti imamo situaciju da će posle ovakvih zakonskih odredbi doći verovatno do situacije da 2.000 radnih mesta neće više postojati. Zatim, imamo situaciju da, recimo, internet klađenje u Srbiji skoro da nije iskorišćeno i da ta oblast je vrlo malo pokrivena i to od strane Državne lutrije Srbije, ali tu imate partnera koji je izraelska kompanija, i najveći broj sredstava, nažalost, odlazi iz zemlje, odlazi profit izraelskoj kompaniji, jer internet klađenje nije ni regulisano zakonskom oblašću i ne samo da nije razvijeno.
Imamo situaciju da su, bez obzira na sve napade i u ovom sektoru, da naše kladionice i neke naše kuće i udruženja zaista važe za vodeće kompanije u ovom delu Evrope, pogotovo i da su zastupljene u preko 25 zemalja evropskog tržišta sa svojim kućama i imaju zaista i obrazovane i stručne kadrove koji mogu da iznesu internet klađenje.
Kada se u obrazloženju na ovaj amandman, gospođo ministar, pozivate na priliv u budžetska sredstva, morate shvatiti situaciju da zbog nerazvijenog internet klađenja i situacije da Državna lutrija Srbije ima dogovor, odnosno ugovor sa izraelskom kompanijom, iz ove oblasti u državnom budžetu se gubi godišnje preko četiri miliona evra.
Znači, ta konstatacija nije sasvim dovoljna da bi se dovoljno radilo na ovu temu, nego se nastavlja sa dopunama Zakona, koji skoro da ništa dobro neće doneti i ništa kvalitetnije u ovoj oblasti.
Evidentno je da bez obzira i na celu tu situaciju i ovu oblast od strane inspektorata niko nema ni da kontroliše i da se o ovoj oblasti bolje bave poslovima oni koji su nelegalno otvoreni i oni koji nisu zvanično registrovani privredni subjekti.

Gospođo ministre, da večeras nisam ostao ovako kasno, ne bih saznao jednu vrlo bitnu informaciju, a to je činjenica da sam mislio da vaši saradnici večeras kasne iz razloga što pripremaju budžet za 2011. godinu, a onda me kolega iz vladajuće opozicije razuverio svojim objašnjenjem da poslanici spremaju budžet za iduću godinu. Znači, zaista, jedan paradoks, ali iznet ovde i verovatno sam svestan činjenice da evo kolega iz vladajuće koalicije mora i da radi pripremu zakona i budžeta.
No, šala na stranu, ali zaista je izneto večeras u obrazloženju, Srpska napredna stranka je podnela amandman na ovaj razdeo gde se traži klasifikacija, znači sredstva za povećanje za budžet Ministarstva odbrane i verovatno je i na Vladi bilo rasprave o ovim stvarima.
Dvadeset godina u Srbiji ne dolazi do modernizacije vojske. Nismo imali situaciju da smo kao država nasledili veoma jake odbrambene snage, modernizovane u tom trenutku, četvrte snage na prostoru Evrope i situaciju da posle 20 godina neulaganja u vojsku imamo ponovo jednu dobru činjenicu i situaciju, a vi to verovatno znate i pratili ste, da je trenutno od svih državnih i institucija najveći ugled i rejting uživa Vojska Srbije.
To su informacije od pre nekih par dana s javnog servisa i s obzirom na tu činjenicu, onda je i vi trebalo da budete u korak sa tim rejtingom i zato smo podneli ovaj amandman gde se traži povećanje sredstava za odbranu Republike Srbije, odnosno za ulaganja u modernizaciju i opremanje Vojske Republike Srbije.
Zašto je naglo skočio rejting Vojske Republike Srbije? Ne zbog toga što je situacija takva kakva jeste, već zbog situacije da više nemamo obavezan vojni rok i da nažalost u Srbiji jedan od iole plaćenih poslova su vojnici po ugovoru.
Onda je tu jagma za takva radna mesta i s obzirom na tu činjenicu i da radite u državnom sektoru, ako ste vojnik po ugovoru, onda je ta konstatacija i sa rejtingom Vojske Srbije i situacijom da imate iole ikakva sigurna primanja i uplaćene doprinose kada u Srbiji nažalost ionako nema privrede i nema investitora i nikakvih novih ulaganja.
Znači nemogućnost zapošljavanja i situacija otvorenih novih radnih mesta u ovom resoru odbrane je dovela do situacije povećanja rejtinga, odnosno ugleda Vojske Republike Srbije.
Ne mogu da pređem preko činjenice da je u proteklih 15 godina, što politički, a što je vrlo besmisleno i bez ikakvog razloga, recimo ljudi životnog doba u kojem se ja nalazim, moja generacija,već 50% iz raznoraznih klasa iz te generacije je penzionisana. Znači, ljudi u četrdesetim godinama, oficiri koji nemaju nikakve veze sa politikom, podoficiri, penzionisani, verovatno zbog stvaranja neke nove vojske, a mi zaista nismo nažalost ni približno stvaranju jedne nove i moderne vojske.
Šta je ono što posebno iritira, vezano za obrazloženje na pojedine amandmane, ne konkretno na ovaj, nego na deo amandmana, a to je da se pozivate na praksu modernih država. Mi se stalno pozivamo na praksu modernih država. Zašto jednom ne napravimo korak pa ne budemo i mi blizu modernih država?
Zašto, recimo u ozbiljnim i modernim državama imamo situaciju da na današnji dan su usvojeni budžeti. A mi usvajamo rebalans budžeta i to je neozbiljnost i vas kao predstavnika Vlade i cele Vlade, u situaciji kada je skoro trebalo da bude usvojen budžet za 2011. godinu, mi raspravljamo o budžetu za 2010. godinu.
Onda, kada polemišete sa određenim poslanicima, u toku prepodneva i popodneva, pričate o povredi zakona, Ustava, a vi, cela Vlada uostalom krši delove Zakona o budžetskom sistemu i Ustava.
Uostalom, ako ova država, a nasledila je kontinuitet Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, ponekad dobro, ponekad nažalost, ima para recimo za penziju jednom predsedniku, bivšem predsedniku SFRJ, Stipi Mesiću, ima para i za ovako nevelika sredstva za izdvajanje od budžeta, a to su sredstva isključivo za odbranu Republike Srbije i za modernizaciju Vojske Srbije.

Gospodine predsedavajući, pre nego što objasnim amandman na član 28, moram da konstatujem da poglavlje iznad člana 28. i člana 27. zakona nosi naslov – Odbijanje prijave za upis, i tu ništa ne bi bilo sporno da stoji samo član 27, da nije člana 28, koji govori o upisu u registar, a ne o odbijanju prijave za upis kako nadnaslov iznad ova dva člana.

Amandmanom predlažemo da se stav 2. koji glasi – rešenje o upisu u registar je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor, promeni i glasi – da protiv rešenja o upisu u registar može se u roku od 15 dana od dana prijema izjaviti žalba Ministarstvu nadležnom za poslove kulture. Ne bih da obrazlažem detaljnije ovo.

Odnosi se isto na član 26. U suprotnosti je sa Ustavom RS i njegovim članom 36, kao što je kolega Oto Kišmarton rekao, i sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima koje u članu 13. propisuje pravo svakoga na delotvorni pravni lek.

Gospodine Novakoviću, da iskoristim priliku, s obzirom da je u zakonu o zadužbinama i fondacijama bilo najviše polemike o zadužbinama, da oni koji imaju kompleks od Arene da kažem da još dugo verovatno neće videti Arenu kakvu su je viđali, ali neke političke stranke su zaista postale zadužbine u smislu ovog člana, obzirom da zadužbine mogu da budu formirane i bez članova. Zahvaljujem.

Verovatno je to bilo do sistema, s obzirom da sam se javio na član 35. Član 35. Predloga zakona govori o organima zadužbina i fondacija i predlog, odnosno naš stav, stav SNS je da stav 3. ovog člana 35. koji glasi – zadužbine i fondacije mogu koristiti i druge nazive za svoje organe – treba izbrisati.

Ako u stavu 1. govorimo ko su i šta su organi zadužbina i fondacija, onda stav 3. automatski negira stav 1. Premda je vrlo diskutabilan i član, odnosno stav 2. ovoga člana jer se statutom predviđaju i drugi organi fondacija i zadužbina.

U svakom slučaju i svakom kontekstu, sva tri stava negiraju jedan drugi. U krajnjem slučaju najpodobniji bi bio stav 2. koji kaže da se statutom mogu predvideti organi zadužbina i fondacija.

SNS smatra da nazivi organa zadužbina i fondacija ne smeju biti regulisani odredbama dispozitivne prirode zbog sigurnosti trećeg lica. Ime organa mora da jasno upućuje na ovlašćenja tog organa. U krajnjem slučaju, vezano za navedeni član, može da se desi da u jednoj fondaciji ili zadužbini, recimo, upravni organ može da bude isto što u drugoj izvršni organ. Zbog toga još jednom kažem da navedeni članovi, odnosno stavovi člana 35. su u konfrontaciji jedan s drugim.

Uopšte zakonska rešenja mogu zaista, vezano i za ovaj zakon, da ograniče jednu vrlo važnu oblast društvenog života, a to su i zadužbine i fondacije. Bez obzira na dosta veliki niz primedbi i podnetih amandmana, u krajnjem slučaju, najveća primedba je i na ovaj zakon što posle njegovog usvajanja, kao i brojna druga zakonska rešenja i okviri, neće biti dovoljno primenjivani u praksi.

Verovatno ćemo za par godina pričati na istu temu kao i na Zakon o zadužbinama, fondacijama i fondovima koji je donesen 1998. godine, a zbog situacije i zakonske regulative, odnosno neprimenjivanja nije zaživeo u praksi.

U principu, bez obzira na niz primedbi i neke loše članove ovoga zakona, vrlo je potrebno usvajanja ovoga predloga zakona da iste odredbe, zbog celog ovog nasleđa i tradicije koja postoji u Republici Srbiji, budu i primenjivane.

Zahvaljujem, gospođo Čomić, i poziv vama da se hitno uđe u proceduru promene Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije. Ovo govorim iz razloga što danas, a i često imamo situaciju da nemamo s kime da raspravljamo.
Da ne bismo mi raspravljali jedni između drugih, vrlo je potrebno, recimo, ovde da uzme učešće državni sekretar za turizam. On, po Poslovniku, ne može da uzme učešće u radu, on je zaista i kompetentan čovek i ovlašćen, pogotovo kada se radi o članu 6, koji je vrlo bitan, a ja sam se u prethodnom periodu bavio ovim poslovima, pogotovo na jednoj turističkoj destinaciji koja je u nerazvijenom području i zaista se tom segmentu, bez obzira na bilo kakve formalnosti i pravne formalnosti, nije moglo ništa uraditi bez učešća i Ministarstva i budžeta Republike Srbije.
Nažalost, kao što sam i prošli put rekao, neke destinacije su, zahvaljujući svom lobiju, postale to što jesu u proteklih dvadeset godina, neke koje su bile i u bivšoj SFRJ poznate, sada su na dnu turističke lestvice, ali ono što je svima poznato, to je da biseri turističke ponude su uglavnom u nerazvijenim područjima.
Promena Poslovnika je neophodna iz razloga što je zaista i gospodin Petković već tri godine na ovom mestu koje sada obavlja državni sekretar za turizma i što su njegovi poslovi razbacani u pet ministarstava, kao što sam prošli put i rekao.
Nama ništa ne znači da je i gospodin Mlađan Dinkić tu. Zaista bi bilo neophodno da gospodin Petković uzme učešća, pogotovo oko ovako bitnih stvari i pogotovo oko situacije da u nerazvijenim područjima još uvek pomalo funkcioniše turizam.
Ne bih da ponavljam sve ono što sam do sada rekao, ali kažem vam da pojedini krajevi, ako se bavite ravnomernim regionalnim razvojem, a pogotovo nerazvijena područja, ako ne obratite pažnju na izmene i dopune člana 28, koji se odnosi na član 27. Zakona o turizmu, a po Predlogu zakona član 6, zaista neće više postojati unutrašnjost Srbije, bez obzira na te bisere turističke ponude.
Zato je neophodno izvršiti izmene i dopune Poslovnika Narodne skupštine, da bi danas, a i često imali situacije da sa kompetentnim ljudima iz određene oblasti razgovaramo na ovu temu, a ne da se mi između sebe nešto raspravljamo, da li smo u pravu i da li nismo u pravu, javimo se za reč i na kraju izađemo iz sale.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, moram vezano za ovaj set izmena i dopuna zakona i uopšte zakona da akcenat dam na izmene i dopune Zakona o turizmu. Pre toga, bez obzira na sve komentare u ovoj sali, moram da se zaista zapitam da li je moguće da u skupštinsku proceduru, malo pa malo prođe vremena a da ne uđe zakon koji je ne tako davno donesen, a vrlo brzo doživljava izmene i dopune zakona.
Da se vratimo unazad. Bez obzira na tempo kojim radimo i na broj donesenih zakona, ne mogu da se setim sednice koja je zakazana u zadnje vreme a da na njenom dnevnom redu nisu bile izmene ili dopune ne tako davno donesenog zakona. Nažalost, takvu sudbinu doživljava i Zakon o turizmu.
Ovo ne govorim sa aspekta bitnih promena koje su evidentne i koje treba da budu danas na dnevnom redu, nego se jednostavno situacija kada je i pomenuti zakon donesen mogla predvideti, recimo, kategorija seoskog turizma koja je među najznačajnijim u jugoistočnoj Evropi i kao takva u Srbiji nije smela da se u prethodnom zakonu ispusti na takav način, da bi se sada u Predlogu zakona o izmenama i dopunama ona obuhvatila.
Usvojeni Zakon o turizmu je imao 132 člana, ovo moram da podsetim zbog javnosti. Koliko se tada ozbiljno pristupilo donošenju zakona govori i podatak da danas imamo na dnevnom redu 62 člana izmena i dopuna Zakona o turizmu. Toliko o ozbiljnosti predlagača, ne govorim o jednom ministarstvu s obzirom da ovo nije jedini zakon iz te oblasti, govorim i o Vladi Republike Srbije kada u skupštinsku proceduru šalje određeni zakon iz određene oblasti.
Da ne pominjemo činjenicu koliko košta građane Srbije ovako evidentan promašaj Vlade Republike Srbije. Takvu činjenicu ću pokušati da malo približim građanima Srbije na primeru Zakona o izmenama i dopunama Zakona o turizmu. Tu moram da se vratim nazad, jer ne počinje život, a ne počinje ni turizam nijednom političkom strankom. Evidentna promena razvoja turizma i razmena strategije turizma počinje 2006. godine kada je raspisan tender o izradi strategije razvoja Srbije u narednom periodu.
Ne mogu da ne pomenem, kada je i tada zakon donesen, činjenicu da je, pored toga što su se na konkursu javili i eminentni srpski turizmolozi, jedna toliko tada pompezno predstavljena kompanija na svetskom nivou, navodno američka "Horvat konsalting" je dovedena i izabrana za izvođača i realizatora razvojne strategije srpskog turizma.
Kada uđete na sajt na internet i ozbiljnije pretražite pomenutu kuću, videćete da to ne samo da nije američka, ne samo da nije napravila 25 razvojnih strategija određenih turističkih destinacija i razvoja turizma određenih država, nego možete misliti, nije napravila ni razvojnu strategiju svoje zemlje. Sedište joj je u Zagrebu. Znači, nije učestvovala ni u razvojnoj strategiji Republike Hrvatske koja se ozbiljno bavi turizmom, već je, recimo, dobila jednu poddestinaciju, turističku destinaciju, odnosno istarsku regiju i bavila se tom razvojnom strategijom te oblasti.
Ne mogu da ne pomenem situaciju da je tada nekoliko hiljada turističkih poslanika učestvovala na skupu, na putovanjima, ekskurzijama, da bi videli i snimili ono što treba da implementiraju u srpsku turističku privredu.
Ne mogu da ne pomenem podatak, zato što sam učesnik svega toga, da je recimo kao jedan od najozbiljnijih svetskih turizmologa, održavano predavanje iz oblasti internet pretraživanja i "Gugl" pretraživača, sve to govori o ozbiljnosti razvojne strategije. Nekoliko godina posle svega toga, vidimo u kojoj je fazi i u kolikom stepenu je ona ugrađena u turističku privredu Srbije.
Koliko je to novca koštalo Republiku Srbiju i građane Srbije? Negde orijentaciono između dva do tri miliona. Šta bi se tek desilo sa razvojnim strategijama određenih turističkih destinacija? U ovom prvom trenutku i za one koje i ja evidentno znam i delom sam u njima i učestvovao, bilo ih je 11. Da se nisu uključili turistički poslanici sa fakulteta "Singidunum" i sa "Argusa", pitanje je na šta bi zaista ličile te razvojne strategije tih turističkih destinacija.
Ovom prilikom ne mogu a da se ne pozabavim neozbiljnošću odnosa, ali zaista neozbiljnošću odnosa Turističke organizacije Srbije u određenom periodu. Moram da vas podsetim, ništa lično, ali da ne bude zaboravljeno, na situaciju kada je gospođica Čubrilo bila direktorka Turističke organizacije Srbije i koja je Zlatibor i Zlatar, turističke destinacije tada, u jednom trenutku trebalo da poveže sa Nišom, recimo.
Ne mogu a da ne pomenem situaciju da je Srbija infrastrukturno nespremna, još uvek turistički neobeležena signalizacijom, normalno, predstavljena je na turističkim sajmovima koji su zaista previše skupi. Ne mogu a da ne podsetim na nastupe u 25 najbitnijih inostranih medijskih kuća koje su mnogo koštale, a ne mogu a da vas ne podsetim na one promašene spotove na "CNN" i ostale stvari koje smo radili.
Sve to kada saberete, zajedno sa izradom zakona o turizmu i sada sa ovom situacijom da o tome raspravljamo posle nepunih godinu i po dana, dolazite do jedne cifre da je izrada raznih zakonskih akata iz ove oblasti građane Srbije koštala preko četiri miliona evra. Šta je to u poređenju, moram da vam navedem?
To je kompletna fabrička infrastruktura za 2.500 novih radnih mesta. Zbog takvih promašaja i zbog razvojnih strategija koje nisu usaglašene sa strategijama iz drugih oblasti koje se evidentno rade da bi se nešto uradilo, imamo situaciju da su nam uskraćene subvencije u poljoprivredi, imamo situaciju da postoje regioni, a da ne postoji unutrašnjost Srbije. Ne pomažu nikakvi regioni na papiru, kada u unutrašnjosti Srbije više nemate građana. Evidentno, nažalost, i tragično.
Šta će se desiti, recimo, sa turističkom destinacijom Stara planina, kada na toj destinaciji nemate naroda i nećete valjda turističke radnike iz Beograda da vodite na Staru planinu svakodnevno da bi se bavili ozbiljnim poslom i da bi razvijali turizam u tom kraju? To je situacija u koju nas po malo i vrlo često dovode ne ova, nego i prethodne vlade.
Moram još jednom da pomenem ono što je pomenuo moj uvaženi kolega Pelević, a to je situacija da ova vlada koja je pomalo Ginisov rekorder nema Ministarstvo turizma i da se turizam pomalo nalazi u svim ministarstvima, čak i u Ministarstvu za rad. Nekako je prezime Milosavljević evidentno u zadnjih 10 godina povezano sa turizmom, ne vezano u kojoj oblasti, ali zaista su to fakti i činjenice.
Šta se desilo, recimo, u zadnjih deset godina u oblasti zdravstvenog turizma? Iz te oblasti moram da vam navedem jedan primer, ovo nije lokalna skupština, ali nažalost, lokalne skupštine nemaju ingerenciju i ne bave se ovim pitanjima zato što su to ingerencije Republičke vlade i zbog toga moram da pomenem u ovom parlamentu i tu situaciju.
Imamo primer RH centra "Zlatar" iz Nove Varoši. On se godinama bavi prevencijom i rehabilitacijom, bolesnicima iz kardiovaskularne oblasti. Imamo situaciju da se sada u tom RH centru verovatno leče bolesnici na 1.250 metara nadmorske visine koji su oboleli od reumatologije. Paradoks, moraćete da priznate.
Imamo situaciju, recimo, da je ovu oblast preuzela Niška Banja. Nemam ništa protiv, samo to deci od 10 godina izgleda smešno. Zašto se to dešava? Zato što "Zlatar", kao turistička destinacija u bivšoj SFRJ koja je to bila u zadnjih 20 godina nema neophodan i potreban lobi u svim vladama koje su bitisale u zadnjih 20 godina.
Imamo situaciju, recimo, da je pored te činjenice, kao turističke destinacije, RH centar spasio mnogobrojne ljude iz problematike kardio-vaskularnih oboljenja i predinfarktnog i infarktnog stanja iz svih tih krajeva, a imate danas situaciju da svakodnevno, nažalost, moram da pomenem činjenicu, bolesnici iz ove oblasti na putu od Prijepolja, Priboja, Nove Varoši ili Sjenice ne dožive i ne dočekaju lekara na putu do Užica.
To su ti promašaji i to su te igranke koje mi pravimo sa našim državnim institucijama, sa našim narodom i zato nam unutrašnjost Srbije ostaje evidentno prizna i ne trebaju nam nikakvi regioni na papiru ako sve to tako izgleda i tako liči.
Da ne bi bila kompletna kritika, zaista nije kritika, već samo problematika iz ove oblasti, moram da vam napomenem situaciju još jednom iz seoskog turizma i konstataciju da je Srbija na svu sreću postala lider u ovoj oblasti. Tu ne mogu a da ne pomenem bazu i oblast razvojnih kredita. Resorno ministarstvo, nažalost, ne postoji, ali ovom problematikom se bavi Ministarstvo poljoprivrede.
Takođe moram da konstatujem činjenicu da, recimo, turističke organizacije lokalnih sredina nisu ni jednog trenutka uključene u angažman i realizaciju i kontrolu kredita iz oblasti ruralnog turizma, odnosno razvoja seoskog turizma.
Da li je moguće da lokalna turistička organizacija koja evidentno poznaje situaciju na svom terenu i čak se bavi kategorisanjem seoskih domaćinstava ne bude u vezi sa Ministarstvom poljoprivrede i njihovom komisijom koja ne može evidentno proceniti podnesene aplikacije jer su one sve skoro iste, po istom kalupu i da se u toj oblasti dešava situacija koja je recimo u mom kraju, da pioniri iz te oblasti koji su bili pre desetak godina još uvek nisu dobili sredstva iz ove oblasti.