Zahvaljujem gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, i u načelnoj raspravi, prepodnevnoj raspravi sam pokušao da se osvrnem na stanje odnosa u srpskoj energetici u zadnjih 30 godina. Znači, ne danas, ovo stanje je, nažalost, ovakvo kakvo jeste u zadnjih 30 godina. Rekao sam da ću u ovoj pojedinačnoj raspravi u ime SNS dati osnovne primedbe i ono što smo amandmanski pokušali da rešimo u ovom zakonu, a to je da zakon odbija, ne privlači investitore. Pokušaću to da vam u ovom delu svoje rasprave iznesem  i obrazložim.
Vi znate da je trenutno situacija u Srbiji, da imamo samo subvencionisanje investitora i investitore koje od subvencija bukvalno podižu svoje kapacitete i investitore tipa iz ove oblasti da im poklanjamo prirodna dobra.
Još jednom, moram da se osvrnem na te glavne aspekte stanja energetskog sektora u Republici Srbiji, a to je da u zadnjih desetak i malo više godina, da je u ovaj energetski sektor, rekao sam, ušlo preko razno raznih kredita, donacija, nekih kredita, oko 20 milijardi eura. Na to, kada se doda podatak da su cene električne energije u ovom periodu skočile za preko 600%, cene gasa za preko 450%, a cene naftnih derivata, takođe, za preko 500% i doda činjenica da u onom delu koji sam pokušao u najmanjoj meri da iznesem, da Srbija zbog neizgrađenih elektrana u ovoj oblasti, znači na godišnjem nivou, gubi oko 1,5 milijardi eura.
Dolazimo do konstatacije da je u ovoj oblasti prošlo, ne znam kako, ali bez obzira što je i, kolege su istakle da je nešto urađeno u ovoj oblasti, ali skoro da u dva minuta, kao što reče prethodna koleginica, može stati ovaj deo zadnjih 100 godina u Srbiji, a kapaciteti i ona situacija gde se Srbija na mapi Evrope i sveta nalazi, koja nama ide u prilog, sve vreme i svih tih godina nije korišćena.Tako, kad se sve ovo sabere, kroz ovaj sektor je, eto nekako, prošlo i skoro da je izgubljeno blizu 50 milijardi eura.
Mi smo od izvoznika, krajem 90-ih godina, izvoznika koji je preko 20% svoje proizvodnje u ovoj oblasti izvozio, postali uvoznik, s tim da je projekcija, da će Srbija biti u deficitu 2020. godine, sa preko 40%. Mi smo i mali direktan kontakt i nabavku gasa od ruskog Gasproma, to verovatno nije bilo dobro, pa smo uveli posrednika u ovom poslu i tom posredniku dajemo 5% godišnje, a to je otprilike vrednost novca od oko 30 miliona eura, 30 miliona je dovoljno za neke probleme u oblasti socijalne problematike, u oblasti obrazovanja, kulture, da se izdvoji. Da nije posrednika u ovom poslu, znači između nas i ruskog Gasproma.
Kada sam danas govorio o kritičnim aspektima u oblasti energo-elektro-energetskog sektora, znači gasnog sektora, obnovljivih izvora energije, toplotne energije i oblasti naftnih derivata, jedna činjenica koja para oči, a to je osnivanje zajedničkog preduzeća Srbije i Gasproma za izgradnju Južnog toka, verovatno ste upoznati, gospodine ministre, da je ovo preduzeće osnovano umesto u Srbiji, u Švajcarskoj. Molio bih vas da, eto, dobijem odgovor na to pitanje.
Radujem se najavama iz vašeg resornog ministarstva u ovoj oblasti i molim da dobijem odgovor na pitanje, ali konkretan i onako precizan, kada će početi izgradnja navedenih hidroelektrana koje predviđate za naredni period, počev od Drine, Bistrice, ili je to samo još jedna od niza stvari za koje treba da iznesemo u javnosti, a koje neće doživeti, osim idejnog projekta, svoju realizaciju. Jer, energetski sektor, pored svih propusta i prihoda koji donosi u svojoj oblasti, zapošljava veliki broj ljudi i tu su izgubljena i vremena i decenije u ovoj oblasti i nažalost nije pokretački pogon ostatka privrede. Postoji takav kakav jeste i zato što ne postoji, odnosno slabo razvijena, a ostatak srpske privrede, zato je još uvek i najaktuelniji i najjači, inače da je drugačija situacija u srpskoj privredi, sa ovakvim pokazateljima u ovom sektoru ne bi se zaista ponosili.
Rekao sam vam, isto tako, za oblast rudarstva, prethodnih 10 godina skoro da ništa nije urađeno i da ćemo počev od ove godine i za ovu oblast uvoz energenata iz ove oblasti, verovatno izdvojiti oko dve milijarde eura. Javna preduzeća, počev od EPS, Elektromreža Srbije, od Srbijegasa, Transnafte, ističem još jednom, bile su primer i francuskom EDF, a sada su leglo korupcije, od sitnih do velikih. Godinama vlasti se smenjuju i postavljaju se partijski ljudi koji verovatno partijama donose i
profit i ostvaruju svoj lični profit i zbog toga je potrebno izvršiti neophodnu reorganizaciju ovog sektora i javna preduzeća iz ove oblasti ne smeju u budućnosti da funkcionišu, kao što su do sada.
Moram istaći da je pod broj jedan predlog ovog zakona o energetici nedorečen i sada ću početi da vam ukazujem na deo problema koji smo amandmanski pokušali da vam predočimo, a nadam se da ćete imati razumevanja, ne zbog politike SNS, nego zbog stanja u ovoj oblasti i situacije do koje zakon sa amandmanima svih kolega, dobrim amandmanima, bude prihvaćen i da budu prihvaćeni i da zaista zaživi u praksi, da ne ostane još samo jedan u nizu zakona "mrtvo slovo na papiru", a da se u pojedinim odredbama ne zna kako, ni zakonski, ni pravno ponašamo i da budu nedorečeni.
Predviđate izveštavanje o ovoj problematici jednom godišnje, i to okvirno. Pitam se gde žive tvorci, gospodine ministre, ovoga zakona? Jednom godišnje izveštavanje po ovom problemu i to okvirno. Imamo situaciju za koju ne samo ja iznosim, nego mora da smo saglasni svi. Nismo je napravili ni vi, ni ja, nego je dugogodišnji decenijski i višedecenijski problem u Srbiji. Mi ćemo sada, s obzirom na deficit koji se javlja u ovoj oblasti da izveštavamo po ovoj problematici, po gorućem problemu za razvoj privrede, za ceo sektor da izveštavamo jednom godišnje i to okvirno.
Mišljenja smo, da to treba uraditi više puta, kvartalno i to planski i u tim analizama, normalno uzeti sve aspekte i krajnjih potrošača široke potrošnje industrije, zatim mora se uzeti situacija u okruženju, međudržavna situacija u ovoj oblasti i sve to sa ciljevima šta preduzimati u narednom periodu. Nema razloga da ovaj amandman i ovakvu reakciju, našu reakciju na predlog zakona ne prihvatite jer samo može da dođe do poboljšanja u ovoj oblasti i do toga da se jednom svi pitamo za to šta radimo i zbog čega to radimo i zašto neke stvari ne možemo bolje da radimo i da jedni drugima ukažemo na probleme i na eventualne aspekte kako otklanjati te probleme.
Zakon se za najvažnija pitanja poziva, vezano za energetski sektor na izradu pod zakonskih i drugih akata i to donosite u najvećem delu vi gospodine ministre. Koja su to najvažnija pitanja za koja smatramo da ne bi trebala da idu ovakvom procedurom. To su uslovi i način obavljanja energetske delatnosti. Zatim, ugovorni odnosi između energetskih subjekata i kupca, akt o uslovima sticanja statusa povlašćenih proizvođača, mora da bude u zakonu. Ne sme da bude u pod zakonskom aktu. Nije poznato po ovom zakonu ni ko, ni kada izdaje dozvolu za izgradnju i to ćete verovatno da stavite u pod zakonska akta i onda se pitamo gde su nam investicije u sektoru koji može da bude pokretačka snaga celog društva i cele privrede. Ne može to dopunskim aktima i uredbama da bude urađeno. Znači, mora zakon da zbog budućih investicija i investitora i njihove pažnje prema našoj oblasti energetike da sadrži te osnovne stvari.
Obaveza je da država ima katastar za obnovljive izvore energije i obaveza je investitora za obnovljive izvore energije da izgradi objekat u punoj saglasnosti sa raspoloživim potencijalom o tom problemu je pričao i kolega Lapčević. Znači, ne možemo mi na nekom potencijalu koji recimo ima hidro potencijalu i mogućnost da se izgradi elektrana od pet megavata, dozvoliti izvođaču da izgradi hidro elektranu od tri megavata. Izgubili smo zauvek dva megavata i nikad ih ne možemo vratiti. To su te stvari koje moraju zakonom da se decidno reši i da onda i odgovornosti investitora bude u tom domenu još oštrija i jasnija.
Zatim, predviđate da vi, ministar i Ministarstvo određujete kriterijume za proizvodnju i korišćenje obnovljivih izvora energije, opet po zakonskim aktima. Lično mislimo, SNS misli da je to moglo da uđe u okvire ovog zakona, a ne podzakonske akte sa kojima pitanje je i ko će sve i da li će biti pitanje i ko će sve i da li će biti upoznati. Jednostavno, procedurom zakona mi ne možemo da stignemo samo da se upoznamo sa zakonima, a ne sa podzakonskim aktima i ko izveštaja o stanju u toj oblasti.
Ako je data vama mogućnost, vama ne govorim vama lično nego ministru za ovaj sektor i Ministarstvu da donosi pojedinačna akta vezano za ovu oblast, onda će po onoj narodnoj biti ko je bolji sa ministrom taj će pre rešiti probleme. U sferi tih odnosa lako je doći do korupcije. Zato zakon mora da predvidi ove stvari koje vi predviđate donošenjem ovih zakonskih akata. Kažem, ništa lično, nevezano za vas, vezano za poziciju i situaciju u kojoj može da se nađe i ministar i Ministarstvo.
Zakon je napravljen u delu problematike kao da u Srbiji ne postoji infrastruktura, kao da ne postoji Elektromreža Srbije, ako da ne postoji Elektro privreda Srbije kao da elektro privreda počinje od ovog trenutka. Morali su se uvažiti svi postojeći i kapaciteti i resursi i stanje u toj oblasti, a ne polaziti od trenutka kao da energija počinje od dana donošenja zakona. Tu ćete videti rešenja koja smo pokušali amandmanski da reagujemo.
Govorili smo i dosta kolega je dalo pažnju i tom sektoru energetske efikasnosti i načinu organizacije i funkcionisanja tržišta. Međutim, s obzirom na situaciju šta se radilo u prethodnom periodu i da ovaj zakon i dalje omogućava Agenciju za energetsku efikasnost, nastavak rada, a mi tražimo ukidanje iste Agencije i da poslove Agencije za energetsku efikasnost preuzima Ministarstvo. Valjda Ministarstvo pre ima kapaciteta za ovako ozbiljne stvari od agencija, s obzirom da su svi poslovi i radnje nemoguće i prekontrolisati i za to bi trebalo i more policajaca i službenika. Onda je sasvim obavezno da to bude u sastavu Ministarstva, a ne da ministar pored Ministarstva proverava i radne obaveze i zadatke i izvršenje poslova Agencije za energetsku efikasnost. Zakon je dozvolio tu mogućnost da se i u ovoj oblasti, moglo bi da se jedno dva dana priča o problemima iz ove oblasti i vezano za poslovanje Agencije za energetsku efikasnost.
Samim tim, dolazimo do situacije da Srbija može i smanjiti uvoz energenata u prosek od 25 do 40 posto. Da smo dovoljno razmišljali, kao što kolege kažu, o održivim izvorima energije, mi bismo imali situaciju da smo već izgradili elektrane, da smo zaštitili svoje prirodno okruženje, da smo generacijama ostavili u nasleđe zdravu sredinu, kao što su naši nama ostavljali. Ne smemo zanemariti činjenicu da u ovoj oblasti godišnje se preko 360.000 tona sumpor dioksida i preko 40.000 azotnih oksida uglavnom zbog rada termoelektrana ispusti u vazduh i iznad prostora RS i samim tim stvaramo probleme generacijama koje dolaze iza nas.
I u načelnoj raspravi sam rekao da je zakon neuslađen sa evropskim direktivama, a vi u obrazloženju zakona kažete da će ovaj zakon doživeti vrlo brzo izmene u pogledu uslaglašenosti sa delovima evropskih direktiva. Šta je ono bitno po tom pitanju? Trgovina električnom energijom se ovim zakonom ne smatra energetskom delatnošću, a imamo situaciju da u okviru sektora snabdevanja električnom energijom, kao delatnosti, u oblasti električne energije, da ovaj sektor poznaje proizvodnju, prenos, distribuciju i trgovinu električnom energijom. Zakon je kao takav ne prepoznaje.
Posebno poglavlje je interesantno poglavlje – izuzeće iz zakona. Niti ovo poglavlje omogućuje rast i razvoj srpske energetike, već bukvalno čuva i jača monopol u ovoj oblasti. Ako se malo bolje udubite u ovo poglavlje zaista dolazite do takvog zaključka. Ne postoji nijedan razlog da se onemogući,recimo, korišćenje budućeg gasovoda na primer od prava treće strane ako kapaciteti u tom trenutku budu slobodni. Posebno zanimljivo pitanje je status Elektroprivrede Srbije vezano za ovaj zakon. Meni zaista ništa nije jasno kakav status Elektroprivreda Srbije ima za ovaj zakon. Imamo jedno malo srpsko tržište energetike i veštačko stvaranje dva prenosa. Čak i oni koji žive u bajkama nisu mogli da pretpostave da će na ovako malom energetskom tržištu da budu stvorena dva prenosa. Vidi se da verovatno se deo zakona pravi po narudžbini i namerama posle donošenja zakona, čak verovatno, gospodine ministre, možda i vi, s obzirom da ste skoro preuzeli ovu oblast, možda je i podeljena oblast distribucije ko će da bude njen vlasnik. Verujem da niste sigurni za to, ali deluje kao da je namera tih ljudi da ovo bude ugrađeno u zakon.
Šta je pogotovo bitno, a neko od kolega je i pričao o tome, da Elektromreža Srbije održava mrežu 110, napona od 110 do određene situacije, do određene tačke, a kasnije preuzima neko drugi i možete zamisliti situaciju gde nisu definisana jasna razdvajanja da radnik Elektromreža Srbije čak pređe u ovu oblast drugog distributera i da održava njegovu oblast. Gde su te granice razdvajanja i zašto je ovo ovako urađeno? Iz razloga da se smanje troškovi tom drugom distributeru. Elektromreža Srbije će u toj oblasti imati svoje troškove, a to je javni sektor, udri po javnom sektoru, nije bitno što ima troškove i gubitke, imaće ih i dalje i u tom kontekstu nastaljamo dalje priču.
Zato kažem da ove stvari moramo u funkcionisanju javnih preduzeća, pogotovo iz ove oblasti promeniti. Do sad su merenja bila na nižoj naponskoj strani, a sad Predlogom zakona imamo drugu situaciju. S obzirom na prethodnu situaciju u Srbiji su tako urađeni i strujni naponski transformatori. Da li vi predviđate da ovu oblast skroz remontujete, odnosno da se nabave novi strujni i naponski transformatori i znate li koliko će to da košta?
Na mala vrata Predloga zakona uvodite kompanije koje će se baviti distribucijom energije, o tome sam vam već rekao i to je strašno da ne bi bilo strašno da ovo nije delatnost od opšteg interesa. Uostalom, pitam se šta može u Srbiji više može da bude opšti interes. Ovo je delatnost od opšteg interesa i ne mogu se na mala vrata uvoditi mali distributeri električne energije. Današnje rešenje podele takođe nije dobro. Imamo, recimo, situaciju da je Srbija podeljena na pet regiona u distribuciji električne energije. Mislite gospodine ministre da onaj iz Kraljevu zna za probleme u Novoj Varoši? Ne, to su problemi lokalnih distribucija, to su problemi lokalnih samouprava, a da stvar još bude gora u celom tom sistemu distributivnom, mi smo ostavili bivše regionalne centre onako kako glasi administrativni okruzi i ostavili smo administraciju, imamo direktore koji po potrebi prelaze iz jedne u drugu partiju da bi zaštitili taj neki vek trajanja od 20 godina da budu direktori. Čitavu administraciju koja ide uz njih. Recimo, u Užicu se niko ništa ne pita. Pita se onaj u Kraljevu, a u Užicu postoji čitav sistem aparata u ovoj oblasti koji postoji, kad je Užice bilo centar.
Zadatak svih nas, i vas i nas, odgovornih ljudi, je da građanima Srbije obezbedimo kvalitetno snabdevanje električnom energijom, uopšte energijom i energentima, adekvatnu ponudu i da ta ponuda bude po održivim cenama. Nema održive cene ako je mi pravimo na ovakav način. Jutros u načelnoj raspravi rekao sam da kriterijumi za formiranje cena zaista sadrže velike parametre i način objašnjenja i formiranja cena u ovoj oblasti, čak i električne energije, naftnih derivata i u oblasti gasa zaista utiču i te kako na standard građana Srbije, a sve je pod parolom da će javna preduzeća doživeti gubitke, a oni su već toliko otišli u gubitke da njihovi gubici premašuju 40% od vrednosti njihovog kapitala.
Zato, ako se ne daj bože uđe i u ovaj sektor, u prodaju javnih preduzeća, računajte da oni automatski manje vrede 40% zbog situacije sa poslovanjem i gubicima u ovoj oblasti. Za sve se nađe modus, sa podizanjem cena se i gubici rešavaju, sa podizanjem kredita se i gubici rešavaju, ali na čija leđa to pada? To opet pada na leđa potrošača, odnosno građana Republike Srbije. Zato sam vam i rekao da je sreće da smo u ovoj oblasti ispoštovali idejne projekte u izgradnji termoelektrana. Elektrana Srbije sada ne bi bila zavisnik od energetske situacije u okruženju, pogotovo u oblasti obnovljivih izvora energije u kojoj skoro još nismo ni pioniri u ovom poslu, a samo jedan podatak je neko istakao - koliko Srbija ima sunčanih dana i koliko oblasti solarne energije. Nismo ništa preduzeli.
Hajde jednom da krenemo u situaciju da rešavamo ovu oblast. Zaista, ako sebe smatrate odgovornim za svoj resor, a ja smatram zaista sebe odgovornim poslanikom, moramo svi da preduzmemo ozbiljnu situaciju u ovoj oblasti, jer je alarmantna i da sve one odredbe zakona, koje mogu biti razlog za koruptivnu delatnost, budu eliminisane iz Predloga zakona i da za par meseci zakon ponovo ne doživljava izmene i dopune. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, u načelnoj raspravi sam se više osvrnuo na druga dva zakona koja će ići posle ovog zakona i zato ću danas iskoristiti vreme da se i u ime ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe SNS malo više pozabavimo Zakonom o bibliotečkoj informacionoj delatnosti.
Kako sam ja u ime poslaničke grupe SNS podneo amandman na član 2, vaše obrazloženje da je celishodnije ono što ste vi predvideli u članu 2, koji se bavi ciljevima i opštim interesima pomenutog predloga zakona, gde pod opštim interesom u bibliotečkoj informacionoj delatnosti podrazumevate da građani imaju slobodan pristup informacija i sve što je vezano za to i usluge u ovoj oblasti, a predloženim amandmanom SNS je htela da opšti interes malo više naznači, da se jasno zna šta se podrazumeva pod opštim interesom, što u zakonu, inače, nigde nije decidnije razrađeno. On podrazumeva prikupljanje, obradu, čuvanje, davanje informacija na korišćenje bibliotečke građe, zatim, izradu tekuće i retrospektivne i druge bibliografije srpskog naroda i nacionalnih manjina, objavljivanje iste građe, katalogizaciju i vođenje centralnog kataloga bibliotečke građe, prijem i čuvanje obaveznog primerka štampane publikacije, izgradnju i razvoj jedinstvenog bibliotečko-informacionog sistema u Republici, posebne mere zaštite i obavljanje matične delatnosti.
Opšti interes mora biti precizno određene jer nisu svi pojedinačni poslovi u okviru ove delatnosti od opšteg interesa. Zato smo mišljenja da je trebalo amandman prihvatiti. On nije u suprotnosti sa ostalim delom teksta Predloga zakona. Jasnije je definisan pojam opšteg interesa bibliotečko-informacione delatnosti. Ako je po našem mišljenju zakon u ovom delu nejasan, odnosno nije jasno izneto šta je to opšti interes, onda to omogućava i proizvoljno i nekontrolisano trošenje budžetskih para, pa smo zbog svih tih zaštitnih mera predvideli da opšti interes, po mišljenju SNS, ima malo jači stav, odnosno jasniji stav u članu 2. Predloga zakona. Zahvaljujem.

Član 5. pomenutom predloga zakona govori o načelima bibliotečko-informacione delatnosti. Mi smo predloženim amandmanom tražili da se ovaj član briše iz sledećih razloga. Članom 5, koji je po našem mišljenju nepotreban, njime se ništa nije konkretno definisalo, niti se propisuju bilo kakve obaveze ili prava. Najočigledniji primer je da ovaj predlog zakona sadrži delove koji su deklarativne prirode. Prema opštim pravnim pravilima, zakoni ne bi trebali da sadrže ovakve deklarativne odredbe. To smo i u načelnoj raspravi govorili, vezano za pomenuta druga dva predloga zakona. Automatski, s obzirom da sadrži takve deklarativne odredbe, on postoje nejasan i nije precizno definisan. Članom 5. zaista ništa nije istaknuto, niti je nešto novo pomenuto, a ništa se niti postiže, niti se vidi cilj zbog čega postoji član 5.
Ove odredbe mogle bi da budu delovi nekih planskih dokumenata ili politička pozadina nekih planskih dokumenata, ali samo pod uslovom da su bolje napisane i da imaju jasniji sadržaj. Jer, recimo, tvrdnja da su biblioteke pokretač sveobuhvatnog razvoja slobodnog demokratskoj građanskog društva ili, kao što u ovoj članu stoji, da biblioteke obezbeđuju ostvarivanje ljudskih prava, zaista govori da je ovaj član izuzetno deklarativne prirode. Mi imamo situaciju, nevezano od politikom, rekli smo da ovaj zakon nećemo vezivati za politiku, da je ova kao i mnoge prethodne vlasti građanima oduzela osnovna ljudska prava, garantovana Ustavom, a to su prava na rad i na život dostojan čoveka. Veliki broj građana Srbije ostaje bez posla, a deo njih pitanje je da li će dočekati penzije, deo zdravstvene zaštite, koji je takođe problematičan, i osnovinih uslova za život i egzistenciju, a imamo zakonske odredbe,
odnosno pojedine predloge, odnosno članove zakonskih predloga da su deklarativne prirode. Zahvaljujem.

U članu 6. tražili smo brisanje stava 1. i 3. Brisanje stava 1. koji se bavi definicijom bibliotečko - informacione građe i izvora. Mislimo da je stav 1. do apsurda preširoko definisao bibliotečku - informativnu građu u smislu izvora i svrhe i samim tim smo predložili brisanje stava 1. član 6, a brisanje stava 3. iz razloga nepostojanja bilo kakvih kriterijuma u nabavci bibliotečko - informativne građe. Zaista taj stav 3. zaista ne sadrži nikakve kriterijume, takođe onako deklarativne prirode. Ciljevima, opštim interesima članom 1. i članom 2. Predloga zakona on već i obuhvata određene sadržaje člana 6, stava 1. i stava 3. predloga, za koje tražimo brisanje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem. U članu 10. pomenutog Predloga zakona tražili smo da se stav 4. koji glasi "učešće u sistemu uzajamne katalogizacije, podrazumeva odgovarajuću telekomunikacionu i računarsku opremu, stručno osposobljenosti i licence za rad u sistemu za računarsko informaciono povezivanje biblioteka u mrežu" menja i glasi: "u sistemu uzajamne katalogizacije mogu učestvovati biblioteke koje imaju odgovarajuću telekomunikacionu i računarsku opremu i zaposlene koji su stručno osposobljeni za rad u sistemu za računarsko informaciono povezivanje biblioteka u mrežu".
Nisam stigao da pogledam obrazloženje zašto niste prihvatili, ali poslanička grupa SNS misli da podnetim amandmanom se na bolji i jasniji način uređuju pitanja uslova za učešće u sistemu uzajamne katalogizacije. Inače, pomenuti član 10. je veoma bitan za ovaj zakon i jedan od najbitnijih oblasti koje reguliše novi Predlog zakona. Mišljenja smo da smo, recimo, reč tipa "podrazumeva", kao što je u ovom tekstu zakona i ovom članu, nemaju zaista nikakvog smisla korišćenja za određene zakonske predloge. Iz tog razloga smo predložili amandman i, kažem, nisam pogledao obrazloženje i nema razloga da ne prihvatite amandman poslaničke grupe SNS na izmene u stavu 4. člana 10. Predloga zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem. Pomenutim amandmanom tražili smo da se stav 2. člana 12. menja i predloženim izmenama na jasniji način se uređuju pitanja osnivača biblioteka i uslovi za obavljanje bibliotečke delatnosti.
Šta je posebno bitno? Kod propisivanja uslova za obavljanje delatnosti je nedopustivo i neustavno upućivanje na neke neodređene i nejasne domaće i strane standarde. Uslovi koji moraju biti propisani zakonom, moraju biti i razumljivi i shvaćeni i određenim podzakonskim aktima se mogu detaljnije razraditi i bliže urediti pojedine odredbe ovog zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine ministre, na obrazloženju. Mislim da ste u ovom setu od ova tri zakona trebali da napravite predložene izmene i dopune krovnog zakona, jer nema logike da ono što zaista već odavno nije praksa u Srbiji, tj. da ne postoji upis u sudske registre, da vi stavljate u zakon i da na osnovu tog propusta koji je krovni zakon napravio, a mi nismo napravili izmene i dopune, zakazujemo, recimo, neku sednicu koja će da košta četiri miliona dinara građane Srbije, a da to ne uradite, bez obzira na to što kažete da ne možete danas.
Ne mogu zakonski predlozi ići u smislu nepostojeće pravne prakse, a vezano za ovaj član zaista je nepostojeća pravna praksa u Srbiji već nekoliko godina i šta ćemo mi zakazivati neku posebnu sednicu, na kojoj ćete da izmenite, recimo, samo ovaj član koji zaista nije u skladu sa pravnom procedurom i pravnim zakonima Republike Srbije, zbog toga što krovni zakon nije predvideo to i ovaj zakon se mora držati krovnog zakona.
Nije baš dobro obrazloženje da u svakom segmentu, u svakom članu, mora da postoji saglasnost sa krovnim zakonom. Šta se time menja, odnosno šta se ovde menja ako ne postoji saglasnost sa krovnim zakonom? Molim vas, to da mi obrazložite.
Siguran sam, znate i sami, bili ste predsednik skupštine, da barem i jedna tačka izmena i dopuna zakona mora zahtevati posebnu sednicu skupštine, mora zahtevati posebne troškove građana Srbije. Mislim da nema razloga za to. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća.
Gospodine ministre, ono što je skoro u svim zakonskim predlozima u zadnje vreme, zadnjih godina postao manir vlasti, to je reč o stručnom usavršavanju zaposlenih, pa ovaj zakonski predlog to sadrži i obuhvata.
Zaposleni imaju obavezu da svoj posao obavljaju u skladu sa propisanom tehnologijom rada i zakona. Formalno usavršavanje je neophodno samo kada se menja ta tehnologija rada ili propis. Ako ovaj zakon propisuje obavezu, takođe je neophodno da predvidi i sankcije po ne izvršavanju tih obaveza. Ovaj zakonski predlog nema sankcije u slučaju ne izvršavanja obaveza iz člana 49. stručnog usavršavanja zaposlenog. Ne znam da li će neki podzakonski akt to da propiše, verovatno hoće, reći ćete da hoće, imate nameru.
Koristim ovaj amandman da vas pitam kada ćete, u kom vremenskom roku ćete uraditi izmene i dopune ovog zakona? To bih vas molio da nam odgovorite, s obzirom da pojedini predlozi i ostala dva zakona su vezani za taj krovni zakon. Neophodne su izmene istih, i u krovnom i u ovim zakonima.
Danas je Petrovdan gospodine ministre, 12. jul. Sigurno je napolju preko 30 stepeni i danas se čuju pištaljke, zvukovi su vam poznati, uz njih ste došli na vlast. Toliko o standardima građana koji su na temperaturi od preko 30, ne znam ko danas koristi pištaljku, ali i danas neko protestuje na ulicama Beograda. Ako se ovim zakonom, ovim članom propisuje stručno usavršavanje deo tog stručnog usavršavanja pada na teret lokalnih samouprava jer su one osnivači svojih biblioteka. U načelnoj raspravi sam vam rekao o kakvoj situaciji, kakvi budžetski prihodi, kakav budžet je lokalnih samouprava i da li će oni koji obično nisu politička lica, a to su direktori biblioteka lokalnih samouprava moći da se izbore za ovaj deo, za ove zakonske odredbe, a to je stručno usavršavanje zaposlenih u bibliotekama lokalne samouprave. Vrlo teško s obzirom da se radi o velikim sredstvima i nije problem samo stručno usavršavanje.
Problem je kada birate agencije koje se bave ovom oblašću onda miljenici svake a i ove vlasti dobijaju posao, a ovo sam vam nadovezao priču kako se troše budžetska sredstva, kako neko pa taman i ministar ne bi smeo da propisuje ovakve uslove, a u članu 49. u zadnjem stavu, način akreditacije programa stručnog usavršavanja, kao i način organizovanja i sprovođenja stalnog stručnog usavršavanja u bibliotečko-informacione delatnosti propisuje ministar nadležan za kulturu. Ovo je sve trebalo, gospodine ministre, razraditi predloženim zakonom, doneti ili podzakonske akte i to ste trebali da naglasite kada ste obrazlagali, niste, zato vas ja napominjem, a ne da se na volji čak i ministra ostavi ovaj deo obaveza da propisuje ministar nadležan za kulturu.
Podsećam vas da uslovi konkursa za direktore biblioteka su vrlo rigorozni. Mnogo je teže postati direktor lokalne biblioteke nego ministar u Vladi Republike Srbije, ovo lično se ne odnosi na vas nego vam govorim o uslovima konkursa, znači direktora za biblioteke i izboru ministara, to može da bude čisto politička stvar. Zbog toga, zbog načina trošenja, zbog propisivanja raznih licenci, molim vas da navedete primer zakona u Zapadnoj Evropi koji u svom zakonskom predlogu sadrži član 49. u ovom zakonu a isti takav tip člana su i ostala dva zakonska predloga predvideli i da nas povežete sa praksom tih zemalja, ne radi se čak ni o razvijenim zemljama.
Ovakva obaveza, ona ide u okviru posla, nije propisana zakonom. Podrazumeva se tehnologijom radnog mesta, rada, ne možete biti primljeni na radno mesto, uostalom ako ne izvršavate određene obaveze a ako se već vrše i dobijaju licence i vrše seminari usavršavanja onda je to obično u razvijenijim zemljama koje su nama primeri u pravnoj praksi i u drugim zakonskim okvirima na teret države. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine Novakoviću.
Još moram da se osvrnem još jednom na prethodni amandman, jer zaista je vrlo bitno ovo što je moj kolega Mijatović rekao i što je poslanička grupa SNS tražila da se u roku od godinu dana promeni i da to bude zakonski rok od tri godine. Moram da naglasim šta u slučaju, još jednom, biblioteka koje ne u smislu ovog zakona, ne usklade opšte akte sa odredbama ovog zakona. Da li znači da ćemo ih zatvoriti? Nema razloga da dolazimo u situaciju da posle godinu dana ponovo donosimo izmene i dopune ovog, nadam se, zakona koji će se usvojiti i da shvatimo da ovi rokovi zaista za ovakvu oblast su mali i nema razloga da se taj rok ne pomeri na tri godine.
Mi smo tako vezano za amandman na član 56. tražili da se posle stava 1. u amandmanu na član 56. koji kaže da podzakonski propisi za sprovođenje ovog zakona se donose u roku od šest meseci do dana stupanja na snagu ovog zakona, da se doda stav 2. koji glasi: da do donošenja propisa iz stava 1. ovog člana primenjivaće se podzakonski akti doneti u skladu sa zakonom o bibliotečkoj delatnosti Službeni list 34/94 i 101/05.
Ovo je pravna praksa. Prema opštim pravnim pravilima, svi podzakonski akti koji prestaju da važe, odnosno prestaju da važe sa danom prestanka važnosti zakona, na osnovu koga su doneti. Zbog toga je smisleno da postoji dopuna člana 56. jer mislim da ćete neusvajanjem ovog amandmana onemogućiti normalan rad biblioteka i drugih državnih organa u ovoj oblasti u periodu do donošenja propisa u skladu sa ovim zakonom, odnosno u periodu do usklađivanja sa ovim zakonom. Zahvaljujem.

Mi smo tražili izmenu člana 3. Predloga zakona i on bi trebalo da glasi – odredbe ovog zakona se jednako primenjuju na staru i retku i bibliotečku građu, koja je nastala na teritoriji Republike Srbije ili u javnoj svojini, ili u svojini fizičkih ili pravnih lica na koje imaju prebivalište, odnosno sedište na teritoriji Republike Srbije.
Šta smo hteli ovim amandmanom? Jasno proširenje i na staru i na retku bibliotečku građu na jezicima nacionalnih manjina i da se na tu građu primenjuju jednako odredbe ovog zakona.
Mislim i dalje iako sam rekao u načelnoj raspravi, da je ovde napravljen propust i da u članu 7. Predloga zakona o staroj i retkoj bibliotečkoj građi, propisuje se da staru i retku bibliotečku građu čine stare srpske knjige, knjige na srpsko-slovenskom i srpskom jeziku, slično, i mislim da nije dovoljno sve ono što je u članu 7. navedeno da bi se odnosilo na staru i retku bibliotečku građu koja je izašla, odnosno koja postoji na jezicima nacionalnih manjina.
Najbolji način za prevazilaženje ovakve situacije bio je da prihvatite amandman koji je SNS podnela. Zašto niste, to vi znate, ali nije dovoljno to što je navedeno u članu 7. gde u tački 2. govori se o starim stranim knjigama, ne moraju knjige na jezicima nacionalnih manjina da budu obuhvaćene samo ovim terminom strarih stranih knjiga rukopisa i štampanih knjiga.

Zahvaljujem.
Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, moram da se malo uključim u diskusiju koju je podstakla koleginica Zlata, a malo je ministar razradio, iz razloga…
Gospodine ministre, ovde sam. Izvinjavam se.
Kažete da su predlog ova tri zakona krčkali se i državni službenici vrlo ozbiljni u oblasti koja je godinama zapostavljena, živeći u ovako teškim vremenima u Republici Srbiji 18 godina, Jedan od zakonskih predloga još stoji iz 1994. godine, a primena od 1995. godine.
Možete da zamislite situaciju poslanika bilo koje poslaničke grupe koji u ponedeljak dobije dnevni red sa ova tri zakona, danas je utorak i treba da podnese do početka sednice i amandmane? Zaista je i korektno od strane ljudi koji vode Skupštinu da, ne govorim o Ministarstvu, materijal na ovako ozbiljnoj temi na kojoj se, kao što vi kažete, radilo 18 godina, ne vi samo nego i mnogi pre vas, pogotovo ljudi koji su u ovoj oblasti koji vole ovu oblast, a mi imamo situaciju da tri ozbiljna zakona, protiv kojih poslanička grupa SNS nema ništa protiv, izuzev određenih predloga za koje smatramo da nisu korektna, da su deklarativna, jer i u ovim zakonima, gospodine ministre, pre neki dan smo imali Zakon o mladima, koji je, takođe, u delu svojih odredbi imao deklarativne stvari, ukazaćemo vam primedbu, ne znači da smo protiv donošenja ovih zakona, ali vas molim da, zbog toga što kažete da ne znate amandmane, nemoguće je da ih znate jer smo ih skoro i predali, do početka rasprave o amandmanima održite sastanak ili da ozbiljno shvatite ovu situaciju, jer ozbiljno ste rekli da je 18 godina pripremana ova stvar.
Ne bi imalo razloga da ono što mislimo za shodno da treba promeniti, da vi to ne prihvatite jer dolazimo u situaciju zbog nekih zakonskih rokova, a sami ste rekli da do septembra očekujete primenu i da treba da izglasamo ove zakone i da će taj virtuelni svet, izvinjavam se zbog ovoga što kažem, početi da funkcioniše od septembra. Na svu sreću, u ovoj oblasti su radili ljudi koji su najmanje bili vezani sa politikom proteklih 20 godina. Znate kako, direktor biblioteke skoro ni jedna politička stranka ni da bira niti da menja po političkoj liniji, jer su malo kriterijumi za izbor i za potpis direktora, pogotovo govorim o lokalnim sredinama, bili vrlo teški da bi politički mogli biti dotaknuti, tako da u ovoj oblasti rade ljudi koji su ovaj virtuelni svet, koji smo mi ovim zakonima pripremili, ozvaničavamo prethodnih 18 godina, doveli uz raznorazna snalaženja, napore, ali možete zamisliti njihovo funkcionisanje kada imate direktora koji nije po političkoj liniji postavljen, njegovu spregu, odnosno koheziju sa rukovodstvom lokalnih samouprava i težinu u tom slučaju, a on nije član političke stranke koja u datom trenutku vodi lokalnu samoupravu ili, recimo, neke druge instituciju i državnu instituciju.
Zbog svega toga hteo sam da idem u diskusiju nekim drugim tokom, ali me je diskusija kolege Pastora opredelila da krenem tokom od zakona, odnosno od rasprave o zakonu o bibliotečko-informacionoj delatnosti, to je bila prvobitna namera, pa sam onda odustao i krenuo na raspravu o zakonu o staroj, retkoj bibliotečkoj građi.
Mislim da je bio neozbiljan taj vaš segment, ali vam ne zameram, kolege vas uvažavaju, nisam imao čast i zadovoljstvo da budem poslanik kada ste bili predsednik Skupštine, verovatno je to zasluga iz nekog ranijeg perioda.
Malo je neozbiljna konstatacija da ćete u subotu, negde na nekoj kosidbi, raspraviti o amandmanima. Mislim da su ozbiljni amandmani kolege Pastora i grupe nacionalnih manjina. Zbog svega toga što je on u načelnoj raspravi istakao, želim da se nadovežem na to i da krenem prvo od Zakona o staroj i retkoj bibliotečkoj građi i, u daljem obraćanju, ne osvrćući se nimalo na politiku jer zaista ovo nije oblast politike, ali morate se složiti sa konstatacijom, iako ste vi nešto drugo rekli, da životni standardi, ekonomija, uslovi života itekako utiču na standarde u oblasti kulture. Nažalost, to su spojive stvari. Spojiva stvar je i to da ste ministar u ovoj vladi. Niko vas nije terao na to, vi ste to prihvatili tako da za to imate i odgovornosti i snosite breme odgovornosti na pitanja iz vaše oblasti.
Veoma mi je drago da je iz vašeg resornog ministarstva, posle zakona o kome se nije slegla prašina, Zakona o informisanju, dolaze ovako tri vrlo bitna zakona, zakoni koji su potrebni za oblast koja nije regulisana 18 godina, ali su ljudi koji vole kulturu, pogotovo koji su u bibliotečkoj informativnoj delatnosti zaposleni, uradili i pripremili da odredbe ovog zakona mogu da počnu da funkcionišu u nekim rokovima za koje, s obzirom na postupke u tehnološkom smislu ovaj zakon sam po sebi određuje, trebalo bi malo duže vremena nego što ste vi rokom propisali.
Vezano za zakon o staroj i retkoj bibliotečkoj građi moram da kažem da je mišljenje SNS u članu 2, stav 2, gde pominjete reči – državnog i nacionalnog interesa, govorite da zaštita stare i retke bibliotečke građe je delatnost od opšteg interesa. Mislimo da je ovaj kontekst, odnosno odredba od opšteg interesa da bi bila sasvim dovoljna. Jer, pitanje jasnoće državnog i nacionalnog interesa, moraćete se i vi složiti, da li postoji ili ne, a ono se iz ovog zakone ne može ni izvući niti se može propisati ovim zakonom. Zato smo amandmanski reagovali na član 2. i tražili da se ovaj deo izbriše iz razloga što je za ovu oblast dovoljno bitno opšti interes najveći interes.
Vezano za priču kolege pastora, amandmanom smo tražili da se zaštite stare i retke bibliotečke građe i zaštita te građe proširi na staru i retku građu na jezicima nacionalnih manjina i da se na tu građu jednako primenjuju odredbe ovog zakona. verovatno je nečijim propustom, kažete da se ovo dugo radilo, napravljen je veoma veliki propust i vi ćete to uvideti. Primera radi, u članu 7. se propisuje da staru i retku bibliotečku građu čine stare srpske knjige, rukopisne knjige na staroslovenskom srpskom jeziku, štampane knjige, mali primerci u izdanju od 100 komada, stare strane knjige.
Ovoga nema o čemu sam pričao i mislim da je napravljen slučajan, ali veoma veliki propust. Našim amandmanom je obuhvaćena i ova vlast i mislim da, s obzirom da nije reč o zakonima koji se imalo bave politikom, da nema razloga da se ovako veliki propust ugradi. Vi ćete to primetiti, uvideti. Verovatno ste i uvideli jer zakon zaista to i ne provlači.
Ne morate da se pozivate na krovni zakon o kulturi. Ne može on sve rešiti. Ni krovni zakon o kulturi, nit ovi zakoni, ali odredbe Ustava jasno definišu neke stvari i njih se treba pridržavati. Ne treba ići u suprotnost sa odredbama Ustava. Kada pogledate amandman SRS videćete situaciju koju smo predvideli. Ne bih sada o tome da pričam. Biće reči i o amandmanima. To je jedan dobar način za prevazilaženje propusta unošenjem odredbe koju je SNS predložila.
Predložili smo, da se ne mučite, da se odredbe ovog zakona jednako primenjuju na staru, retku staru i retku bibliotečku građu koja je nastala na teritoriji Republike Srbije, ili je u javnoj svojini ili je u svojini fizičkih i pravnih lica koji imaju prebivalište ili sedište na teritoriji Republike Srbije. Tim amandmanom je zaokruženo ovo o čemu vam pričam. Taj propust se provlači kroz ovaj zakonski predlog. O delu tih stvari je kolega Pastor rekao. Da ne bi bilo nejasnoća, nije u sukobu sa krovnim zakonom. Može ovakva amandmanska odredba da se usvoji, odnosno da se prihvati.
Ono što članom 40. Predloga zakona propisujete, mislimo da nema razloga da postoji u ovom zakonu. Propisivanje obaveza zaposlenih da se stalno stručno usavršavaju u zakonu je zaista lišeno svake logike. Da se ovi ljudi nisu usavršavali, pitanje je gde bi nam ova oblast bila. Moraćete priznati da ste i vi i ja, možda u ovom nekom kratkom periodu, ali u sasvim drugačijim uslovima, bili članovi biblioteke i imali za shodno da nađemo tamo sve što nam je u datom trenutku trebalo na jedan drugačiji način, ali su u ovim vremenima ljudi iz ove oblasti najviše podsticani od strane određenih udruženja građana i nejavnog sektora koji se bavi ovom problematikom, jer su raznoraznim donacijama uspeli da reše ovu oblast. Sada praktično legalizujemo situaciju koja je nastala u tih 18 godina. Ljudi su se usavršili za ovu oblast i usavršili su se za ovo što im tehnologija, sama po sebi, napretkom propisuje.
Ako ste zakonom propisali ovakvu stvar, onda morate da propišete i sankcije. Vi u zakonu niste propisali sankciju vezano za odredbe na član 40. Nema zakonske sankcije. S obzirom na tu situaciju, neophodno je brisati član 40, jer on deklarativno, kao pojedine tačke, odnosno članovi i drugih zakona u ovom setu, nema nikakvog razloga osim deklarativnog, da stoji u samom zakonu.
U članu 56. koji govori o zakonskim odredbama ovog zakona, govorite o zadnjem stavu o kažnjavanju – kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana i odgovorno lice u pravnom licu. Mi smo predložili amandmansko rešenje ovde i tražimo da se posle ovog teksta dodaju reči "i rukovodilac državnog organa koji nije pravno lice".
Predlogom, odnosno ovim članom i Predlogom zakona nije propisana odgovornost rukovodilaca državnih organa za kršenje istih odredbi zakona za koji je propisana kazna za pravna i odgovorna lica. Nema razloga da i ova kategorija lica ne bude obuhvaćena i da, što kažu, svi imaju iste uslove i bavljenja poslom, ne samo o deklarativnim stvarima, nego i svim onim što, u smislu kaznenih odredbi, to propisujete. Zakon bi tada bio adekvatno sprovođen, pogotovo na građi koja se nalazi kod državnih organa, neophodno je da prihvatite ovaj amandman.
Šta je još bitno? u principu, nemamo neke velike primedbe na ovaj zakon, osim one najbitnije koje je kolega Pastor delom dotakao, a ja vam ozbiljno rekao da bi trebalo i da nije u suprotnosti sa krovnim zakonom, da to odradite amandmanski, ili vi, ili resorni odbor i nevezano za naš amandman. To je član 61. ovog predloga zakona – podzakonski propisi za sprovođenje ovog zakona, doneće se u roku od šeste meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. Mi smo dodali novi stav 2. koji glasi – da donošenje propisa iz stava 1. ovog člana primenjivaće se podzakonski akti doneti u skladu sa zakonom o kulturnim dobrima. To je onaj zakon iz 1994. godine koji se odnosi na staru i retku knjigu.
Prema opštim pravnim pravilima, svi podzakonski akti prestaju da važe sa danom donošenja zakona. Sada ovde imamo situaciju da, ako ne usvojite ovaj amandman, ili ne znam da li je neko podneo sličan amandman, neka druga poslanička grupa, dovešćete situaciju da biblioteke i državni organi ne mogu da rade, jer u periodu od donošenja propisa u skladu sa ovim zakonom, odnosno u periodu do usklađivanja sa ovim zakonima, postoji izvesni vremenski rok i neophodno je da se pozovete na tu prazninu, da bi se na zakon iz 1994. godine Službeni glasnik 71/94, funkcionisao, odnosno ono što ste slučajnim propustom napravili, vakumski prostor u funkcionisanju državnih organa i biblioteka.
To bi bile najbitnije primedbe na ovaj zakon. Sada bih se usredsredio na zakon o obaveznom primerku publikacija. Takođe je dosta dobro odrađen zakon. ispred poslaničke grupe SNS ću vam izneti deo, ne velikih primedbi. To su primedbe gde takođe nema razloga da za funkcionisanje i primenu zakona o obaveznom primerku publikacija to ne prihvatite, jer, opet moram da kažem da se ovde ne radi ni o kakvoj političkoj borbi. Radi se o jednostavnosti i funkcionisanju i primeni, adekvatnoj primeni svih ovih zakona koje vi danas kao ministar branite.
U članu 2. bavite se terminima, ne znamo da li je to i nismo mišljenja da je to najbitnije za neke zakonske norme i pravila. Mislimo da je ovo čisto deklarativan stav. Tako da po našem mišljenju nije imao razloga da uđe u Predlog zakona o obaveznom primerku publikacija. Takođe smo propisali odgovornost rukovodilaca odnosno lica u državnim organima i ovim zakonom ste to, da ne bih sad ponavljao, propustili situaciju da ova lica izuzmete od dela kaznenih odredbi. Nema razloga da i oni ne budu obuhvaćeni sa time.
Takođe, reagovali smo na dodavanje posle člana 17. predloga da se posle člana 1, a član 17. predloga odnosi se na prelazne završne odredbe. Podzakonski propisi za sprovođenje ovog zakona doneće se u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Postoji i ovde jedan period gde se ne bi primenjivao ni postprethodni, niti slični zakoni niti ovaj zakon koji vi predlažete, jer oblast kojom se bavi ovaj zakon da ne funkcioniše 90 dana.
Složićete se da to i nije tako malo. Mislim da niste namerno, ali slučajno zaboravili u obaveznim primercima kada ste navodili šta se odnosi, koje su to publikacije, da zaboravite i magistarske i doktorske radove. Mislim da su to ili ja to zbog kratkoće vremena nisam uspeo da vidim. Znači, radi se o tri veoma obimna zakona. Ako niste ili ako već jeste, povlačim reč, da bi oni s obzirom na težinu svojih sadržaja i radova iz raznoraznih oblasti kojima se bave morali da nađu mesto u članu 5. odnosno u sadržajima koji se podrazumevaju pod obaveznim primerkom publikacija.
Ostaviću vreme, pošto ističe ovo, i radi se o malo većem zakonu, pa ću se javiti na kraju izlaganja svih poslanika. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća. Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, u startu o načelnoj raspravi, rekli smo svoje mišljenje, da je ovo jedan od zakona koji je zaista u praksi doživeo pozitivne primere javne rasprave, ali naveli ste situaciju da ovaj zakon u zakonskoj praksi ima samo šest evropskih zemalja, što pokazuje situaciju da zemlje, a da se nadovežem na priču svojih prethodnih kolega, zemlje koje imaju uređene programe, aktivnosti za mlade i sve standarde u društvu, nije dovoljno samo da prepoznamo standarde EU, dovoljno je da te standarde primenjujemo. Ne moraju da imaju zakonske odredbe i zakone vezano za ovu kategoriju. Populacija koju ovaj zakon obuhvata, to je kategorija mladih, a SNS je, reagujući amandmanima na prethodne članove ovog zakona i na naziv teksta ovog zakona, predložila da se zakon naziva zakon o omladini, a ne zakon o mladima, iz prostog razloga što je termin "omladina" više puta korišćen čak i u drugim zakonskim odredbama, u drugim zakonima i nekako bolje leži u srpskom jeziku nego termin "mladi" iz razloga što može da doživi sve svoje oblike jednine i množine i u ženskom i u muškom rodu. Uostalom, moraćete se složiti, gospođo ministre, da i vaše ministarstvo nosi naziv kako nosi – Ministarstvo omladine i sporta, i vi ste u pripremama ovog zakona, još jednom se vraćam na tu situaciju, zaista jedan od zakona koji je imao puno javnih rasprava, uključen relativno dovoljan broj mladih.
Šta je problem i zbog čega smo reagovali? Reagovali smo zaista iz praktičnih razloga. Niste usvojili amandmane, to zaista nije do nas, ali zakon, bez obzira, ako ostane i u ovakvom izvornom obliku, ako društvo, a društvo vode određene institucije, u ovom slučaju Vlada koju vi sačinjavate i mi smo svesni situacije da vi niste ministar koji može rešiti sve goruće probleme u ovoj zemlji, niti to može rešiti zakon o mladima. Poštovanje standarda, uslova, mera, obaveza, zakonskih odredbi koje propisuje i ovaj zakon koji će ostati, otprilike, u izvornom obliku, kao što ste ga vi predložili, ne zavisi od nas, ne zavisi od mladih, već zavisi od ljudi koji vode društvo.
U krajevima u kojima ja živim, u delovima zapadne Srbije, znate kakvo pravilo važi? Ko izađe zadnji, neka ugasi svetlo. Dovoljno rečeno o situaciji, iako vi kao ministar, a kažete da se i vi zalažete za određeno poboljšanje uslova i maločas ste to u govoru rekli, ne preuzmete dovoljno mera da se poboljša život mladih, ove zakonske odredbe ostaju samo na papiru. To je dokaz da određene evropske zajednice, društva uređena, ne moraju da imaju ovaj zakon da bi poboljšali život mladih. Uostalom, mi smo živeli u nekom društvenom sistemu koji nije imao zakon o mladima, odnosno zakon o omladini, pa je on dovodio do situacije da sam ja mogao da upišem svaki fakultet, bez ikakve novčane nadoknade, da sam po završenom fakultetu mogao da imam ista prava, odnosno sva prava ovog sveta, pravo na posao, pravo na stan i sve ostale bajke vezane za ovo vreme sadašnje.
Ako Vlada koju vi činite, u kojoj se vi nalazite i svi mi ne napravimo dovoljno napora, ovaj zakon o mladima ostaje samo jedno mrtvo slovo na papiru.
Rekao sam zašto smo predložili da pomenuti zakon nosi naziv – zakon o omladini. Zašto to niste prihvatili, imam razumevanje, jer sami ste rekli da je bila prihvatljiva verzija zakona o mladima ili zakona o omladini. Da zakon se bavi nekim tematikama koje su obuhvaćene i uređene nekim društvenim normama govori i član 1. ovog zakona i s obzirom na situaciju da nisam fizički bio prisutan u tom trenutku kada je predsedavajuća prozvala poslaničku grupu, hoću da obrazložim da smo na član 1. predloga ovog zakona intervenisali amandmanom, u smislu da smo tekst koji ima dva stava zamenili tekstom da se ovim zakonom uređuju posebne mere za zaštitu i unapređenje položaja omladine, a vi u stavu 2, između ostalog, kažete da je cilj zakona stvaranje uslova za podršku mladima o organizovanju, društvenom delovanju, razvoju i ostvarivanju potencijala na ličnu i društvenu dobrobit.
To je još jedan dokaz da ovaj zakon nema neke zakonske odredbe, niti može da ih ima, ali da ljudi koji vode ovo društvo moraju, pogotovo u članu 1. stav 2, da se pridržavaju svega onoga što čini dobrobit i poboljšava uslove, u ovom slučaju za ovu populaciju društva u starosnoj dobi od 15 do 30 godina. O ostalim pojedinostima ću u daljem izlaganju. Zahvaljujem.

Pravo na repliku.
Uvaženi kolega, kada govorite o državnoj politici ne možete a da se ne setite da 20 godina vladate u Republici Srbiji. Kada govorite o ovom zakonu, ne možete, a ni vi gospođo predsedavajuća, da dozvolite da zbog popunjavanja raznih praznina ovaj tok ide u nekom drugom smeru. Takođe, kad kažete – opšta državna politika – ono što sam ja maločas rekao gospođi ministar, ne možete da se ne setite sinoćne priče u kojoj vaš poslanik ima diskusiju 20 minuta sa ministrom iz SPS i kakvu vi to uopšte državnu politiku posle takve rasprave možete da vodite.
Problem koji ne pravi ovaj zakon svojom primenom, nego prave ljudi koji sačinjavaju ovu vladu i njihovo ponašanje, zar će oni da ispoštuju standarde koje donosi EU? Još jednom moram da vas podsetim da činite ovu vladu samo zbog svojih političkih marketinga, zbog svoje situacije koju vi samo znate i da vas podsetim na tok rasprave koja je sinoć u ovom parlamentu, na temu postavljanja poslaničkih pitanja ministrima iz Vlade, išao između vas, pripadnika iste Vlade, u okviru rasprave vašeg poslanika i ministra iz SPS. Zahvaljujem.

Pošto sam hteo da se javim na član 6, ali mi sistem nije omogućio, ali nema veze, SNS danas ne koristi ovu temu za svoj politički marketing i zaista, nijednog trenutka, osim kada smo prinuđeni na ovakve napade koji dozvoljavate, vi kao predsedavajuća, odgovorimo i u kontekstu zakona i moram zbog onih koji prate danas šta su pojedine poslaničke grupe uradile, napisale, podnele amandmane, da kažem da smo mi i pored situacije da smo ovim zakonskim predlogom tražili da se pojedini članovi zakonskog predloga brišu, izvršili i druge intervencije amandmanima na ovaj zakonski predlog i zbog javnosti i zbog svih vas i zbog vas, gospođo ministre, zakonski predlog bi mogao da ima i pet članova. Bitno je da je on razumljiv, da je primenjiv, a ono što vi kažete u svom delu gde se poziva na određene načela, na stavove EU, na raznorazne uredbe, na strategiju, na akcioni plan, to je bilo dovoljno u određenom kontekstu i samo napomenuti.
Zbog toga smo i intervenisali da se član 6. i član 7. brišu, jer oni sami po sebi ništa konkretno novo niti donose niti preciziraju nekakva objašnjenja. Recimo, u članu 6. za prava i obaveze određenih subjekata, niti će bolje doprineti tumačenju i primeni zakona.
Poštujem i različito stavove i u Vladi, ali moram izneti situaciju i činjenicu da, ako je ova vlada zaista svima takva, ako hoće da izađe u susret i pruži jednake šanse za sve, treba da propiše situaciju da prilikom, odnosno obavezu svih javnih službi, svih javnih agencija i svih preduzeća koja su državno vlasništvo, da prilikom prijema u službu, u te institucije bude obaveza javnog konkursa.
Da vas podsetim na temu o kojoj je pričao i vaš predsednik stranke ovih dana i onda bi zaista briga o ovoj populaciji gde je u ovom zakonu bilo reči i bilo je određenije, a određene zakonske odredbe, odnosno članove, imamo pravo da sa različitih političkih aspekata različito tumačimo. Kažem, još jednom, za SNS i za sve pripadnike ovde u parlamentu, kako sam primetio, nije sporno donošenje samog zakona o mladima i oko toga smo se usaglasili, izuzev pojedinih, odnosno kada upadnemo u problematiku ovog zakona, ali da određene predloge ovog zakonskog okvira treba brisati ili prilagoditi situaciju. Ono što akcioni plan i strategija sama po sebi razrađuje, ne može to da obuhvati i vi kao ministar, odnosno svi pripadnici ove vlade treba da se trudite, a ne da vi kažete da se zalažete za manje školarine, za besplatno školstvo, za više zapošljavanja. Moram da vas podsetim na situaciju da smo mi u Srbiji dve godine imali primer i nemogućnost verifikovanja diploma, i da vas podsetim da upis za pojedine fakultete iznosi oko 10 prosečnih plata zaposlenih, a njih je mnogo malo, da deca te diplome ne mogu da verifikuju, odnosno da nemaju gde da odrade pripavnički staž.
Potrudite se i utičite na svoje kolege da ono što je život, a život pravi standarde, ne ideologija pojedinih partija, i u određenom trenutku, s obzirom na situacije u životu, moramo primenjivati, odnosno donositi standarde.
Ne može se standard propisati kao pre neki dan elementarne nepogode koje su pogodile Republiku Srbiju, ali Vlada adekvatnim merama može da dovede do situacije da ljudi sad, izvinjavam se, malo izlazim iz zakona, nisu u situaciji da seku malinjake zato što niko neće da se seti da je cena od 60 do 80 dinara vrlo negativna i nekvalitetna u bilo kom trenutku. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća.
Mislim da nije potrebno obrazloženje, gospođo ministre, na ovo, zato što je moj uvaženi kolega Pelević već izneo princip SNS, a vezano na član 10. i na ovo poglavlje koje se bavi nacionalnom strategijom za mlade, a mi smo izmenama člana 11. hteli da ono što je gospodin Pelević rekao vezano za član 10. doživi promene i u članu 11. Vi ste to obrazložili i ne bih da posebno oduzimam vreme za situaciju koja je već obrazložena u članu 10. Zahvaljujem.