Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Dame i gospodo narodni poslanici, jeste vreme poodmaklo i svakako smo umorni i od jučerašnje – noćašnje sednice, ali značaj zakona koji su pred nama zaslužuje da o njima ponešto i progovorimo, imajući u vidu i onu našu Ustavnu obavezu, jer danas, kroz ovu raspravu, vršimo usklađivanje ovih zakona s Ustavom i pripremamo, praktično, pravne uslove za sprovođenje lokalnih izbora. Ukoliko je to moguće, naravno, u najkraćim crtama ću se zadržati na ovim zakonima, najpre na zakonu o teritorijalnoj organizaciji.
S obzirom na to da dolazim iz Valjeva, odnosno grada koji je, među ova 24 grada, uključujući i Beograd, dobio status grada, izražavam i zadovoljstvo. S druge strane, podsećam da drugačije nije moglo da bude, s obzirom na to da je pred kraj prošle godine Valjevo, možda nekom omaškom, prebrzo preskočeno prilikom prvog predlaganja koje će opštine steći status grada. Međutim, zbog potencijala kojima raspolaže, pre svega, zbog svoje istorije, svog društveno-ekonomskog razvoja, kulturnog, prosvetnog, turističkog, a posebno što je Valjevo kroz vekove duhovni centar, kao što je to i danas, drugačije nije moglo nego da se i ta opština nađe među onima koje će imati status grada.
Treba reći da je predlagač zakona predvideo mogućnost da više opština može obrazovati grad, odnosno da se mogu ujediniti, dogovoriti u prethodnoj nekoj raspravi, videti šta su to zajedničke odrednice koje ih vezuju i da pronađu interese u tim integracijama. Ovo je veoma bitna stvar i u smislu dalje decentralizacije vlasti, bez obzira na to šta ko mislio, a uz nedavno usvojeni Zakon o budžetu i niz drugih zakona koji predviđaju ravnomerni regionalni razvoj, mislim da se postepeno približavamo onome što svi u unutrašnjosti želimo, a to je, s jedne strane, decentralizacija vlasti, a, sa druge strane, ravnomerni regionalni razvoj.
To su samo neke napomene koje poslanici koalicije DSS-NS imaju o Predlogu zakona o teritorijalnoj organizaciji.
Što se tiče zakona o lokalnoj samoupravi, on je, takođe, veoma značajan i tu se vrši usklađivanje s Ustavom. Dosta je bilo dilema u javnoj raspravi, pogotovo u medijima, od strane pojedinih političkih stranaka. Praktično, svi smo nekako bili uključeni u tu javnu raspravu, a najviše se govorilo o tome da li se izvršna vlast, odnosno predsednici opština, moraju birati posredno ili neposredno.
Iskustva su različita i, svakako, treba uvažiti ljude koji su pisali ovaj predlog zakona, odnosno uvažiti njihovo iskustvo i u prethodnom sazivu, ne samo od 2004. godine, u prethodnoj vladi, nego čak i od 2000. godine, pošto su različiti kriterijumi bili, praktično je zakon to različito regulisao.
Jesu različita iskustva. Imali smo sredine u kojima je jedna istaknuta ličnost ubedljivo pobeđivala na neposrednim izborima, kao što je slučaj u Valjevu, gde je predsednik opštine dobio 21.500 glasova, ali, s druge strane, imali smo i opstrukciju od strane SO, koja se zbog ovog ili onog interesa formirala ili, kako se to popularno kaže, skockala na drugačiji način, na štetu građana. Bio je paralisan rad opštine i SO, a to niko od nas ne želi.
Iz tih razloga, mislim da je dobro i imaćemo manje konfliktnih situacija, s obzirom na to da će se predsednik opštine birati u odborničkoj skupštini, odnosno na posredan način.
Ovde treba reći da svi u unutrašnjosti, svaka opština, pa i narodni poslanici koji su u ovom i koji su bili u prošlom sazivu, željno očekuju jedan set zakona, celovito rešenje problema opštinske imovine, jer je činjenica je da se od 1995. godine, kada su opštine razvlašćene, velika šteta nanosi, pre svega, finansijska, a znamo za sporost oko dobijanja saglasnosti, gube se investitori itd.
Mislim da je vredno spomenuti, ako već moje kolege, prethodni govornici, to nisu rekli, da narodni poslanici, što je ustavna obaveza, ne mogu biti deo izvršne vlasti. To je, možda, moglo, bez obzira na to što se ponavlja ustavna odredba, da se inkorporira u ovaj zakon.
S druge strane, predviđeno je da, posle izbora, predsednik opštine i njegov zamenik prestaju da budu odbornici, odnosno podnose ostavku.
Možda je zanimljivo ovo kod raspuštanja, odnosno slučajevi u kojima su se stekli uslovi za raspuštanje skupština lokalne samouprave. Postoje svi oni razlozi, neću ih ponavljati, to je opštepoznata stvar, ali prilikom imenovanja sastava privremenog organa, možda nije zgoreg da, čak, i u zakonu stoji da ne mogu biti članovi privremenog organa predstavnici stranaka koje na prethodnim izborima, tim aktuelnim, nisu prošle cenzus. U ovom slučaju, to će biti još rigoroznije, 5%, jer imamo neprimerene situacije danas po unutrašnjosti, da se, poštujući koaliciju s republičkog nivoa, u lokalu, privremeni organ sastavi od predstavnika tih stranaka.
Na kraju, nešto o lokalnim izborima. Oni su, svakako, najatraktivniji za naše građane, jer se najveći korpus tog biračkog tela uključuje u te izbore. I za poslanike DSS-NS-a je bila dilema da li je bolji proporcionalni ili većinski sistem.
Obrazloženje predlagača je sasvim razumljivo, jer logično je da se u lokalnim sredinama građani opredeljuju za one političke opcije za koje smatraju da im mogu doneti boljitak, vodeći kvalitet života, da im rešavaju sve najaktuelnije probleme u lokalnoj samoupravi, a to ne mogu pojedinci.
Dobro je što je sad onemogućeno Predlogom zakona da se pojedinac može kandidovati tako što je skupio 20-30 potpisa, izađe na listu i postane odbornik, kao što je bilo slučajeva. Ne može, jer je zakonodavac predvideo da to mora biti najmanje trećina od odborničke liste.
Dakle, ako ima 60, ili 61, najmanje 20 odbornika može da stane na tu listu odborničkih kandidata, pa i taj zainteresovani građanin.
Građani gledaju političku opciju, gledaju ko im može doneti boljitak i na krajnje praktičan i pragmatičan način gledaju ko trenutno sačinjava vlast, jer se za onog ko sačinjava vlast građani opredeljuju. Logično, oni im mogu pomoći, a oni koji su, nažalost, u opoziciji, moraju da čekaju neki sledeći voz.
Takođe je veoma bitno reći, kada se govori o nedostacima proporcionalnog sistema, da imamo pojedince koji se, praktično, zaklanjaju iza stranke. Ne možemo izbeći mogućnost da se u okviru jakih, dobro organizovanih stranaka, koje postignu dobre rezultate na izborima, ostvare dobar procenat, na njihovoj listi nađu i neki koji objektivno, kao pojedinci, u tom većinskom sistemu ne bi mogli da dobiju poverenje građana.
Dobro je što su uvedeni ovi korektivi, kada se radi o postupku kandidovanja, kao što sam već spomenuo, povećan je cenzus na 5%, a zatim i ovi potpisi i overa odborničkih kandidata.
Od svojih kolega sam dobio informaciju da već ima amandmana koji bi trebalo da koriguju zakon. Čini mi se da je dosta komplikovana, možda u praksi može naneti ozbiljne probleme, upravo, ova brojka od 30, ali da se može overiti samo u sudu ili u opštini. Možda je dobro, kao što su mi već kolege rekle, da se ostavlja mogućnost da opštinska uprava može za to da ovlasti svoje činovnike, da se to može vršiti i u mesnim zajednicama, odnosno mesnim kancelarijama, da bi se rasteretila gužva. S druge strane, pozitivna strana ovog predloga je što ćemo te male, avanturističke grupice, marginalce, ili neke kojima je nekad neko, u zlom času, rekao da su političari, mnogo pametni, pa su se usudili da se kandiduju, takve avanturiste ćemo ostaviti da čekaju sledeće izbore.
Na kraju, ovaj ugovor s odbornikom. Time je, praktično, razrađena ona ustavna odredba koja kaže da je poslanički mandat stvar dobre volje samog poslanika, da on može poveriti taj mandat stranci koja ga je stavila na listu.
U ovom slučaju je to još više precizirano, tako da ovlašćeni podnosilac izborne liste može podneti ostavku posle sklapanja ugovora s kandidatom za odbornika.
Završavam jednom značajnom predviđenom odredbom, a to je da prilikom ostavke jednog odbornika ovlašćeni predlagač ne mora poštovati redosled prijavljenih odbornika, kao što je slučaj s poslanicima u Republičkom parlamentu, što nije bio slučaj do sada.
Mislim da ste se vi u Ministarstvu suočavali s ozbiljnim problemom kada dobijete izveštaj iz lokalne samouprave, iz lokalnih skupština, gde je neki predloženi kandidat za odbornika, ali bez prethodnih izjava da su se svi koji su ispred njega odrekli svog odborničkog mandata. To je, zaista, bila nerazumljiva stvar, jer, po analogiji, to se moglo primeniti i na ovo što se dešava s republičkim poslanicima. Naravno, Poslanička grupa Demokratska stranka Srbije - Nova Srbija - dr Vojislav Koštunica glasaće za predložene zakone. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, gospodine predsedniče Republike, uvaženi ministri, biranim rečima se govori o Kosovu i Metohiji, to zna svako kome je iskreno stalo do ovog dela Srbije i ko ima elementarnog poštovanja prema svemu onome što ono predstavlja u našem istorijskom pamćenju.
Zato čovek i ne može da razume odakle takvi stavovi, odakle takvi političari kojima ništa nije sveto, pa ni petnaest posto srpske zemlje, koji gotovo sa zluradošću seire nad problemima sa kojima se Srbija danas suočava, kojima je predizborna kampanja važnija od ovog pitanja.
A, ima li išta važnije oko čega bi trebalo da se svi složimo nego što je pitanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta države u kojoj živimo? Osećamo li svi istorijski trenutak u kome se nalazimo? Da li smo svesni sopstvene odgovornosti pred precima koji nam stvoriše državu i pred potomcima kojima ostavljamo državu? Šta im to u amanet ostavljamo, da li neslogu i nemar prema državi i prema narodu? Da li je to iščilelo osećanje nacionalne svesti najjače izraženo kod Srba, da li je to nestalo jedinstvo nacionalne duše, kako je to o svom vremenu i o svom narodu pisao Jovan Cvijić?
Gospodi koja je, pričajući o Kosovu i Metohiji, sklona podsećanju na neke datume i neke događaje, poručujem da bi im primerenije bilo da su nas podsetili da je na današnji dan pre šezdesetak godina u pustinji Nevade osnovan prvi hotel kao proizvod sprege organizovanog kriminala, biznisa i politike i koji simbolizuje sistem vrednosti za koji se zalažete.
Ovo što ću pročitati upravo je namenjeno onima kojih je bilo u svakom istorijskom razdoblju, i kojih će uvek biti, koji mere sebe sobom, koji objašnjavaju sebe sobom i koji zato sebe i ne mogu da razumeju. Tekst je objavljen u "Politici" 1. januara 1913. godine, napisala ga je Isidora Sekulić, a ja ću pročitati samo nekoliko rečenica.
"Šta nam je bila 1912. godina? Bila je godina stvaranja, jer se stvaranjem dobija koren života. Bila je godina kad vera prestaje biti plitko licemerstvo i kad radosti više nisu svakidašnji gresi, godina kada se dokazalo da u srpstvu nisu isceđeni karakteri i da kosovski simbol nije ukočena slika. Mi smo bili oni koji su imali vesele dane i sretne noći, mi smo bili zemlja starih junaka i mladih vojnika, mi smo pisali istoriju 1912".
Te 1912. godine, kao što je poznato, oslobođeni su Kosovo i Metohija, odnosno stara Srbija i ponovo prisajedinjeni Srbiji. Komite Vojislava Tankosića su započele, a srpska vojska završila ovaj podvig. Tadašnje generacije su te 1912. stvarale istoriju, mi je, dame i gospodo, stvaramo danas. Nemamo pravo drugačije da se ponašamo nego da podržimo svaki dokument koji proizilazi iz Ustava Srbije i međunarodnog prava.
Za poslanike DSS i NS, rezolucija može da se sastoji samo od jedne rečenice: Kosovo i Metohija su neotuđivi deo Srbije i nikada drugačije ne može biti. Pripadam Novoj Srbiji, stranci za koju to nije samo politički stav, već uzvišeno osećanje koje ili imate u sebi gotovo genetski ili ga nemate i nikada ga ne možete ni steći. Hvala. (Aplauz.)
Gospodine predsedavajući, dame i gospodo, gospodine potpredsedniče, gospodo ministri, moj uvaženi kolega iz poslaničkog kluba DSS-NS dr Vladan Vučićević je rekao ono što je najznačajnije o izmenama Zakona o javnim putevima, o čemu ću ja nešto više reći, prosto radi vas koji sedite ovde i kojima su potrebne još neke informacije i, naravno, najviše radi građana koji nas gledaju.
Ono što je gospodin Vučićević rekao mislim da je najznačajnije, a to je, pre svega, da neće doći do dodatnog opterećenja na budžet građana, što je obično bila primedba onih koji nisu najbolje upućeni u to šta su akcize i na koji će način doći do promena u ovom predloženom zakonu o javnim putevima, a isto tako, koliko će taj iznos biti u 2008. odnosno 2009. godini.
Dao bih samo nekoliko kratkih napomena. Pre svega, da vas podsetim, dok je Republička direkcija za puteve u toj formi poslovala, u nekoliko navrata je došlo do rebalansa budžeta koji je značajno uticao na smanjenje sredstava koja su korišćena iz budžeta. Tako da je u 2004. godini taj iznos smanjen za 3,6 milijardi, u 2005. godini za 3,1 milijardu, a u 2006. godini, kada je i počela zakonska odredba da se iz akciza takođe dodatna sredstva obezbeđuju Putevima Srbije, iz budžeta Srbije uplaćeno je 1,57 milijardi.
Akcize su, dakle, kao ovaj vid finansiranja rekoh od 2006. godine, obezbedile Putevima Srbije 5,2 milijarde, ali je zbog obaveza PDV koje je JP Putevi Srbije uplatilo državi u iznosu od pet milijardi onda jasno da je tu otprilike i prihod i rashod bio identičan, a da zato i nije bilo sredstava i mogućnosti da se dodatna sredstva koriste i za održavanje magistralnih i regionalnih puteva.
Naravno, u ovoj godini je preduzeće Putevi Srbije dostavilo na vreme svoj program rada, svoja finansijska potraživanja, a Vlada Republike Srbije je usvojila taj program rada i to je bilo objavljeno u "Službenom glasniku". Trebalo je da se iz budžeta povuku sredstva u iznosu od pet milijardi, što nije urađeno, i iz tih razloga smo prinuđeni da ovde, u toku ove rasprave, izglasamo i predloženi zakon o izmenama Zakona o javnim putevima.
Treba reći da se na ime rehabilitacije, kako se to stručno kaže, izgradnje puteva, a po osnovu podignutih kredita, odnosno na ime te stavke, treba izdvojiti oko dvesta miliona evra, a da na ime održavanja magistralnih i regionalnih puteva u nepredviđenim okolnostima, kao što je to bio slučaj poplave, klizišta, srušeni mostovi, u 2005. godini, u 2006. godini taj iznos je čak oko pedeset miliona evra.
Dakle, uz ove dve vrlo bitne opterećujuće stavke treba napomenuti da su i tzv. nepredviđeni radovi koji su posledica naloga Republičke inspekcije za javne puteve i saobraćajne policije, a takođe po tom osnovu je u 2006. godini uloženo oko osamdeset miliona evra. Sve su to razlozi zbog kojih zaista najozbiljnije moramo shvatiti o kakvom problemu se radi, a naravno da svi želimo, što se tiče saobraćaja na magistralnim i regionalnim putevima, da se odvija krajnje bezbedno i nesmetano, da se ne ugrožava likvidnost strateški veoma značajnog JP Putevi Srbije, i naravno ne treba zaboraviti brojne izvođače radova koji, kao ozebao Sunce, čekaju šta ćemo mi ovde uraditi, naravno radi dugova prema tim izvođačima.
Iz tih razloga ne sumnjam da će svi poslanici u Danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona, a naravno DSS, odnosno poslanički klub DSS - NS će dati svoj glas ovom predlogu zakona. Hvala.