Dame i gospodo, gospodine ministre, kada se priča o budžetu, naravno, uvek ima dosta oprečnih, različitih mišljenja, različitih pristupa, što opet zavisi od stručne i političke pripadnosti onoga koji posmatra projekciju, odnosno predlog budžeta.
Svakako da je ovo najznačajniji zakon koji Vlada u toku godine donosi, jer praktično cela država funkcioniše zahvaljujući ovom zakonu, odnosno budžetu Srbije.
Obični građanin kad razmišlja najviše voli da čuje da je ipak budžet predložen sa suficitom, da će se povećati plate u toku naredne godine i da će se povećati uposlenost, odnosno da će se životni standard poboljšati. To su dve ili tri stvari koje svakoga u Srbiji najviše tište i sasvim je razumljivo da oni na taj način i posmatraju ovu priču koja se vodi u parlamentu kada je reč o budžetu.
Šta u stvari Vlada nudi ovim budžetom i šta nas čeka u 2008. godini? Pokušaću opet sa nekog svog stanovišta, sa stanovišta svoje struke ili političke pripadnosti, a uz nadu da se neću ponavljati i oduzimati dragoceno vreme mojim kolegama koji takođe imaju prijavljenu diskusiju.
U razgovoru na poslaničkom klubu i na skupštinskim odborima dobili smo jasnu predstavu da je predloženi zakon o budžetu namera Vlade da se održi makroekonomska stabilnost države i to je suštinska, ključna odrednica budžeta. Sve ostalo proizilazi iz te osnovne pretpostavke.
Kada se to sada namerava postići, to je drugo pitanje. Trebalo je zadovoljiti sve korisnike budžeta, obezbediti plate, a takvih je oko 260.000 i obezbediti im osnovna sredstva za rad.
S druge strane, trebalo je obezbediti sredstva za podsticaj proizvodnje, za investicije koje će dovesti u stvari do uposlenosti i, s druge strane, smanjiti spoljnotrgovinski deficit, odnosno javnu potrošnju, koja je najveći problem. U tom nekom krugu, naravno i prethodna vlada gospodina Vojislava Koštunice i sadašnja vlada gospodina Vojislava Koštunice kreće se i pokušava da donese mere i takve zakone i takav propis koji će biti najrealnija slika onoga što se dešava u državi.
Inače, poznato je da je deficit 14,8 milijardi, a da su i prihodi i rashodi veći za 9,9 posto. U ukupnim primanjima najveća stavka su, kao što smo čuli, prihodi od poreza na dodatu vrednost i oni su veći za 15,2 posto, odnosno iznose negde više od 311 milijardi dinara, kao i prihodi od akcizne robe, koji su veći za 12,5 posto, odnosno iznose negde oko 111,27 milijardi. U rashodnoj strani najveće su stavke svakako plate i transferi za obavezno socijalno osiguranje, kao i za PIO.
Jedna vrlo bitna stavka u budžetu, a koja tišti mnoge građane, ona se tiče zaduženosti države i straha od prezaduženosti. Kako sada stvari stoje? Stanje duga Republike Srbije je oko 9 milijardi evra i najveći deo se odnosi na neisplaćene penzije, staru deviznu štednju, čak nešto preko tri milijarde.
Mnogi su već i zaboravili, čak ima još dugovanja i po osnovu vraćanja učešća građana za privredni preporod Srbije. Nisu to veliki izdaci, ali evo, svi smo zaboravili kada je to bilo. Međutim, država ima obavezu i prema tim građanima.
Učešće javnog duga u bruto društvenom proizvodu je oko 30 posto. Naravno, ta privatna zaduženja firmi preko ino-kredita itd, za koje država nije dala garanciju, nije imala tu obavezu, ne ulaze u ovu sumu. U ovoj godini država će izdati garanciju u iznosu do 66,19 milijardi, a pre svega, ta sredstva će biti namenjena za infrastrukturu, razvoj lokalne samouprave, odobriće se projektni zajmovi u iznosu od 57,96 milijardi, a pre svega namenjenih za regionalne projekte, nacionalne projekte, ali i za sanaciju posledica i za otklanjanje posledica elementarnih nepogoda koje su nemilosrdno udarile na Srbiju poslednje dve-tri godine.
Nema šta nas nije snašlo, pa tako smo nedavno i imali prilike da usvojimo ovde, odnosno da ratifikujemo Okvirni ugovor o zajmu zaključen sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj na 10 miliona evra, ali u drugoj i trećoj fazi planirano je još 20 miliona evra, odnosno 50 miliona evra. Svako koga je zadesila elementarna nepogoda, a poslednjih dana to je slučaj sa jugom Srbije, prošle godine smo imali slučaj sa nekoliko regija u Srbiji. Jedna od njih je i Valjevo. Ta procenjena šteta od elementarnih nepogoda, koja se kreće preko 70 miliona dinara, Vlada je bila u situaciji da jednokratnu pomoć uruči opštini odnosno građanima u iznosu od svega pet miliona dinara.
Naravno, to je nešto o čemu vlada mora da vodi računa. To je ta socijalna dimenzija, rekli bismo ljudska dimenzija, da ljudima treba pomoći kada je najteže, a da nema sredstava. Sasvim je jasno da jedan od načina ili mehanizama za obezbeđivanje tih sredstava i uzimanje kredita, odnosno zaduživanje.
Što se tiče namera šta su osnovni ciljevi vlade u 2008. godini, oni proizilaze iz ovoga o čemu sam nešto u uvodnom delu i rekao. Smanjenje javne potrošnje, održavanje makroekonomske stabilnosti države i, naravno, smanjenje spoljnotrgovinskog deficita koji je izuzetno veliki. S druge strane, kao i značajna kontrola ili veoma značajna kontrola rasta plata. Predviđa se, naravno, da rast prosečnih plata bude manji, odnosno sporiji od rasta bruto društvenog proizvoda. To je nešto što je sasvim razumljivo i sa čim se moramo složiti.
Kada posmatramo po korisnicima, po razdelima, odnosno glavama i ekonomskim klasifikacijama, možemo se složiti ili manje, ili ne sa pojedinim predlozima. Pokušaću ukratko da navedem nekoliko razdela, za koje mislim da je moglo drugačije da se prepakuju i da bismo kao poslanici Nove Srbije bili mnogo srećniji i zadovoljniji kada budemo pritiskali zeleno dugme i glasali za ovaj budžet.
Dakle, na primer, u Ministarstvu poljoprivrede sredstva su predviđena u iznosu od 19,25 milijardi, a pre svega su namenjena za subvencije za unapređenje stočarstva i uvođenje savremenih sistema kontrole kvaliteta proizvodnje, prerade itd. Veliki je problem u državi koja je oduvek glavni deo svog nacionalnog bogatstva, ali i prihoda, ostvarivala finansiranjem i ulaganjem u poljoprivredu.
Složili smo se pre nekoliko godina i imenovanjem i prošle vlade, a to je bilo 2004. godine u maju, da je strateška, fundamentalna grana privrede poljoprivreda i da u nju moramo mnogo više ulagati, a znamo šta nas je sve snalazilo tokom nekoliko godina, pa i kakve su posledice velikih suša. U tom smislu, trebalo je možda razmisliti da se više sredstava uloži u preventivno delovanje, a o čemu ću nešto kasnije govoriti, a mislim, pre svega, na sredstva koja su namenjena Republičkog hidrometeorološkom zavodu itd.
Što se tiče Ministarstva infrastrukture, sredstva su predviđena u iznosu od 20,3 milijarde, a znamo da su ogromne investicije, a pre svega u putnoj infrastrukturi, započete. Neke su investicije završene. Veliki deo postoji i u ovoj godini.
Takođe, značajni pomaci su urađeni i u vazdušnom i u železničkom saobraćaju, o čemu smo imali prilike ovde da govorimo, bez obzira na različite stavove opozicije. Činjenice su činjenice, a one kada posmatramo i po brojkama i po procentima neumoljivo pokazuju da su u odnosu na 2000. godinu značajni pomaci urađeni i u tom sektoru.
Velika je podrška bila Ministarstva za infrastrukturu, odnosno bivšeg za kapitalne investicije i lokalnim samoupravama, baš po pitanju elementarnih nepogoda. Spominjali smo to nekoliko puta, od velikih poplava, preko zemljotresa, preko klizišta, odrona puteva, rušenja kuća itd. U tom smislu, očekivalo se i mislim da je moglo, a videćemo iz kojih pozicija, veći iznos da se opredeli i za ovo ministarstvo.
Veliki je dug, naravno, prema izvođačima radova od strane JP "Putevi Srbije" i raduje me što je Predlog zakona o izmeni Zakona o javnim putevima ušao u proceduru i o njemu ćemo pričati mnogo detaljnije. Samo sada da kažem da je to posledica višegodišnjeg nasleđenog duga i da to nije dug od pre dve ili tri godine, kako se maliciozno prikazuje u nekim medijima, ili od strane pojedinih političara, nego da se radi o jednom višegodišnjem dugu, a da će taj problem koji smo imali zbog činjenice da su sredstva koja su ubirana od PDV od akcizne robe uplaćivana državi po obavezi iz PDV, u stvari ništa nisu donosila ovom javnom preduzeću, zbog čega je toliki dug i narastao. Raduje me što ćemo o tom zakonu imati prilike posebno da pričamo.
Ne smem zaboraviti i još nešto ispod četiri hiljade oštećenih građana u Kolubarskom okrugu, to je ona poznata priča, čim vide ljudi, kažu, evo ga, ovaj će da priča opet o zemljotresu. Tačno, to moram da kažem, to je obaveza vlade koja je preuzeta još 1998, odnosno 1999. godine. Još nešto blizu četiri hiljade građana ima koji su oštećeni i koji čekaju svoj krov nad glavom, a negde dug države u ovom trenutku iznosi nešto oko osam milijardi dinara, odnosno posle izvršene revalorizacije.
Dobro je što je Ministarstvo planiralo ovih 400 miliona, zaista sam, i posle konsultacija sa svojim kolegama i sa odgovornim ljudima u direkciji, shvatio da je to maksimum u ovom trenutku. Nije bilo potrebe da se ulažu neki amandmani. Moram da kažem da je ovo već problem ne više novca, nego samo pristupa rešavanju ovog problema.
O tome sam više puta govorio i država mora mnogo ozbiljnije da uloži napora, a naravno i resorna ministarstva, i Ministarstvo za infrastrukturu, i Ministarstvo finansija da se pronađe jedan drugačiji mehanizam koji će u relativno kratkom roku obeštetiti ove građane i zaštititi njihove interese.
Ako razmišljamo, od 1998. godine, dogodine u septembru će biti 10 godina, a mi smo tek nešto oko 50% tih slučajeva rešili.
Dalje, mislim da je u Kancelariji za NIP opredeljeno značajno sredstava, ali da nisu transparentno prikazani. Prosto rečeno, obrazloženje pojedinih aproprijacija je da su najveća sredstva planirana za usluge po ugovoru, vezano za upoznavanje javnosti sa projektima NIP-a, javnu raspravu itd. To je negde oko 54 miliona.
Međutim, s druge strane, u budžetu imamo postojanje Agencije za razvoj infrastrukture, koja se u dobroj meri naslanja i na ovu kancelariju, odnosno ima skoro identičan opis poslova, bar kada se tiče informisanosti javnosti, pomoći oko izrade projekata, konkurisanja za pojedine projekte. Za tu agenciju je predviđeno 10,2 miliona dinara. Tih 50 miliona dinara nisu ne znam kolika sredstva, ali u funkciji 410, EK 551, aproprijacija od 9,8 milijardi koristiće se za ostale projekte. Koje ostale projekte? Mi bismo žarko želeli da znamo koji su ti projekti. Čekamo tu listu, da vidimo koji su projekti prošli, ako je to to, jer u daljem obrazloženju ima da se drugih 9 milijardi koristi za budžet Vojvodine. Naravno, to je stvar sasvim jasna.
Zato mislim da bismo mnogo srećniji bili da imamo jednu specifikaciju, jedno obrazloženje iz kojeg bismo mogli da vidimo gde će ići tih 9,8 milijardi iz Kancelarije za NIP. Što se tiče Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj, kolega je ovde govorio o značajnim sredstvima koja su opredeljena za podsticaj malih i srednjih preduzeća, razvoj nerazvijenih područja itd. Ukupan iznos u tom ministarstvu je 33,41 milijarda.
Međutim, ako želimo veću uposlenost, da se podigne i standard zaposlenih, moramo ulagati u razvoj malih i srednjih preduzeća. To je sada, čini mi se, najprofitabilnije, najjednostavnije i najpoželjnije u ovom trenutku, što država može da uradi. Recimo, 1,2 milijarde su predviđene za skilajišta Srbije. Možemo mi da pričamo o opredeljenosti
države da se, između ostalog, i turizam, odnosno zimski sportovi razvijaju.
Javno preduzeće "Skijališta Srbije" može da posluje kao i svako drugo javno preduzeće, dakle može i po osnovu kredita da reši neki svoj problem ili da uloži u neke svoje projekte, ali mogao bi deo tih sredstava da se opredeli, na primer, za razliku od gospođe koja je malopre govorila kritikujući budžet, odnosno razdeo - Ministarstvo vera, mislim da je deo tih sredstava, npr. par stotina miliona, mogla da se upotrebe i za obnovu Hilandara, za koji je predviđeno svega 110 miliona.
Mart 2004. godine, to je već gotovo četiri pune godine, a još uvek nije na zadovoljavajući način ona dinamika rekonstrukcije i obnove najveće srpske svetinje i onoga što nas i vezuje sa korenima i govori ko smo, šta smo i zbog čega smo.
Dalje, u Fondu za mlade talente, npr. 21 miliona. Juče čitamo u štampi da su dugovi fakulteta po osnovu neisplaćenih obaveza za grejanje preko 200 miliona, npr. Mašinski fakultet. Ili, započete škole. Znake koliko imamo projekata koji su započeti. Ako već hoćemo da govorimo o racionalizaciji mreže školstva, da se one filijale ili ekspoziture od onih matičnih škola ukidaju, jer nemamo đaka, to je ona najveća muka koja zahteva jedan poseban zakon, a to je demografska slika Srbije kakva je, i da se država suoči sa činjenicom da je oko 30.000 đaka manje upisano u odnosu na 1990. do 2000. godine. To je jedan ozbiljan problem.
Isto tako, recimo, 300 miliona je predviđeno za podsticanje kvaliteta ugostiteljske ponude fizičkih lica, što je u kontekstu i razvoja turizma, što je u redu. Međutim, 10 miliona osnivački ulog za regionalne agencije, moram da kažem da ima nečega u čemu poslanici NS mogu da se slože i sa opozicijom. Pogledajte, Narodna kancelarija, regionalne agencije, Kancelarije NIP-a, nedavno čujem da se otvaraju kancelarije za dijasporu.
Ako su već potrebne te agencije, te narodne kancelarije, te regionalne kancelarije, kancelarije NIP-a, tu se otvara prostor da se deo sredstava prepakuje tamo gde je to mnogo neophodnije, tim pre što se, rekoh, pojedine nadležnosti ovde dupliraju.
Spomenuo sam, govoreći o Ministarstvu poljoprivrede, RHMZ. Za EK mašina i oprema predviđeno je 422,9 miliona.
Naravno, iskustvo iz prošle godine govori nam da su to nedovoljna sredstva, a da se RHMZ suočavao sa nedostatkom protivgradnih raketa, lošom opremljenošću protivgradnih stanica i neisplaćenim honorarima za osmatrače i za strelce.
Dobro je što je Vlada, odnosno resorno ministarstvo predložilo, da nam se ne bi ta ista priča ponovila, recimo, za mesec i po dana u Valjevu je osam puta prošle godine bilo strahovito nevreme, a od 49 protivgradnih stanica, 42 su ostale bez potrebnih raketa, praktično samo je sedam moglo da dejstvuje.
Blagovremeno planirana sredstva, dovoljna sredstva, mogu omogućiti i proizvođačima, kao što je valjevski "Krušik", da proizvodi ne samo nekoliko stotina protivgradnih raketa, znam da su oni i tehnološki i kadrovski potpuno opremljeni za tu proizvodnju, nego da se naruči 1.500 - 2.000 raketa, da ne bude privilegovan ili "Poliester" ili "Trajal". Čini mi se da su to samo jedina tri proizvođača u ovom trenutku na srpskom tržištu. Naravno, da se ta sredstva opredele za 3.300 strelaca, odnosno 920 osmatrača.
Mislim da je iz tih razloga i Ministarstvo finansija predvidelo EK koja se tiče nadoknade štete po osnovu elementarnih nepogoda, u iznosu od svega 10 miliona, a da zato tekuće rezerve iznose 3,28 milijardi za sve ono što nas opet, ne daj bože, bude snašlo.
Moje dileme i dileme poslanika iz NS jesu nekoliko puta ovde izrečene i kada smo govorili o Predlogu zakona o predsedniku Republike, kada smo govorili da će se, prilikom usvajanja i ovog budžeta, ponovo poslanici suočiti, u razdelu koji se tiče predsednika Republike, gde je klasifikacija Narodne kancelarije. U prethodnom sazivu sam bar tri-četiri puta govorio o tome. Ne radi se o tome da to ne treba. Radi se o tome da mi kao poslanici, a onda i građani, kad otvorimo ovaj budžet, vidimo da piše, Narodna kancelarija, predviđeno valjda 33,9 miliona, uz veliku ogradu da li sam dobro iščitao to što je predloženo.
Predlagali smo, upravo poslanici NS, da i prilikom usvajanja zakona o predsedniku Republike bude zakonski omogućen i član koji se tiče toga da predsednik Republike ima pravo da formira Narodnu kancelariju, radi neposrednije komunikacije sa građanima. Čini mi se da je tako glasio taj amandman koji smo povukli.
Dakle, tu je jedna velika dilema, a druga dilema je, da bismo rešili problem smanjenja javne potrošnje i njenog učešća u BDP, ministarstvo, odnosno Vlada će se suočavati sa problemom racionalizacije radne snage. Ako je za 259.824 službenika, nameštenika, izabrana lica u Narodnoj skupštini, Vladi, pravosuđu itd. su planirana sredstva, u ovoj godini je predloženo povećanje broja izvršilaca u odnosu na 2007. godinu za 882, a dospelo je zahteva, naravno iz različitih sektora, čak 4.690.
Kako će se sada, to je dilema, verujem da ćemo dobiti odgovor na to, resorna ministarstva ponašati. Na primer, u pravosuđu povećanje broja izvršilaca za 82. Znamo problem ažurnosti sudova itd. Socijalna zaštita - 54, od čega 40 za prijem Roma, zbog ove dekade i njihove integracije i učešća u tim službama, što je pohvalno i što mi podržavamo.
Zatvorima zbog novih objekata - 264, ali izgleda sve više ima tamo klijenata. Poreskoj upravi 145, Ministarstvu za državnu upravu 26. Ako je opravdano povećanje broja izvršilaca, npr. za Ustavni sud, za Zaštitnika građana, za Državnu revizorsku instituciju itd, jer su to, praktično, institucije koje tek zaživljavaju, i ako su tu opravdano povećani iznosi koji su predviđeni za funkcionisanje ovih institucija, odnosno službi, to mogu da razumem, odnosno želeo bih da dobijemo i tu informaciju.
I na kraju, još bih se zadržao na dve stvari. Jedna su transferna sredstva, a druga je razdeo koji se tiče, odnosno deo u budžetu koji se tiče prosvete, jer naravno, dolazim upravo iz tog sektora i imam i moralnu, i profesionalnu i političku obavezu nešto o tome da kažem. Kada pričam o transfernim sredstvima, ove godine su značajno smanjeni prihodi zbog smanjenja stope na prenos apsolutnih prava kupovine prvog stana i naravno prava na nasleđe i poklon, što se odražava na tu stavku.
Od 36,1 milijarde ponovo imamo onaj problem da se Beogradu odvaja, odnosno predviđeno je 10,1 milijarda, negde trećina transfernih sredstava. Znam da je bilo velikih prigovora, primedbi od strane pozicije i opozicije, odnosno od strane poslanika koji dolaze iz unutrašnjosti, da li je to u službi i funkciji regionalnog ili ravnomernog regionalnog razvoja, ili je to opet ona floskula koja se stalno nama ponavlja, pa bez obzira ko je u Vladi, da Srbija radi, ne znam koliko to važi, a da se Beograd gradi.
Bez namere da pravim neki jaz između kolega koji su sa ovog područja, zaista tražim mnogo više razumevanja za nas koji dolazimo iz unutrašnjosti i koji predstavljamo delimično razvijena područja, nerazvijena područja ili potpuno nerazvijena područja, kao što je jug ili jugoistok Srbije.
Mislim da je kod neiskorišćenih mogućnosti možda zaboravljena i ona priča kod preregistracije vozila. Nadao sam se da će danas biti i potpredsednik Vlade jer, koliko se sećam, gospodin Đelić je dao podršku ministru Iliću u nastojanjima da se ipak pronađe modus i da se ne krši zakon, a da se građanima koji su uvezli automobile iz bivše bratske zajednice omogući da to urade.
Ako je to 100 000, pa to bude puta 300 ili 400 evra, nije teško izračunati kolike su to pare i te pare bi bile dragocene, da li za razvoj privrede, da li za podsticaj privrede, ove posustale, a naravno, samim tim i za povećanje uposlenosti. Čini mi se da je juče koleginica Tabaković rekla o tome, a to su i ove takse i porezi na eksploataciju prirodnih bogatstava, koje i lokalna samouprava ne koristi u dovoljnoj meri.
Što se tiče prosvete i tih 105,7 milijardi dinara koje su predviđene, to je više za 22,37% i to je ipak najveći pomak učešća u bruto društvenom proizvodu i sa 3% smo se popeli na 3,66% i imamo nameru da se taj trend nastavi da bi dostigli onaj nivo razvijenih država u Evropi, koji se kreće od 5% pa naviše. Predviđeno je da u narednoj godini to bude 4,4%. Naravno, najveći problem je loša struktura u ovim planiranim sredstvima, jer 92,2 milijarde idu na plate i to je najveći problem za Vladu, ali i za više od 126.000 zaposlenih prosvetnih radnika.
Šta je ministarstvo rešilo, a verujem da je ovih dana i javnost upoznata i preko resornih sindikata, a isto tako i preko medija, sredstava informisanja, izjava koje su i ministar prosvete i ministar finansija ovih dana davali, što se tiče ovog štrajka i nezadovoljstva. Tu imamo drugi problem, koji je zaista višegodišnji, decenijski problem, a to je pomeren sistem vrednosti, to je ta priča gde profesori više nisu autoriteti za svoje đake, jer uglavnom žive tezgareći ili spremajući tamo đake ako su njihove kolege u dobrim odnosima sa njima, pa oni imaju potrebe da spremaju decu iz ovog ili onog predmeta.
Isto tako, hiperprodukcija fakulteta privatnih, viših škola, zatim, smanjeni prag, kriterijuma i prohodnost. Gotovo je nezamislivo da danas imamo škole, da danas imamo srednje škole gde od 35 đaka imate 30 đaka koji su odlični. Zašto? Zato što naravno želimo da toj deci omogućimo da se što bezbolnije upišu na fakultete. Onda kada dođu na fakultete, onda je problem da li ćemo da upišemo, da li nam smeta Bolonjska deklaracija, da li nam smeta nešto drugo, da li su preobimni programi itd, sve zavisi od fakulteta do fakulteta.
Druga stvar, kada se govori o stepenu znanja koji naša deca stiču, pre para dana smo pročitali da su na testiranju bili negde na dnu ili pri samom dnu, što je jedna ozbiljna opomena i naravno Vladi, odnosno državnim organima koji treba da se bave tim problemom, roditeljima takođe, naravno mojim kolegama prosvetnim radnicima, koji će sve učiniti da za svoje dete omoguće školovanje, ali će baš iz ovih poznatih razloga, iz nezadovoljstva imati jedan drugačiji odnos prema drugima.
Mislim da je ta priča dosta kompleksna i da u narednom periodu, uz demografski zakon, odnosno zakon o materijalnoj zaštiti ili reproduktivnoj zaštiti stanovništva u Srbiji, kao osnova da bude početna, nešto što bismo rekli kao krovni zakon, a da sve ostale stvari moramo duboko osmisliti, jer je sigurno da su naše škole ogledalo budućnosti i ogledalo i slika nacije bližoj i daljoj budućnosti.
U ovom trenutku, ona nije mnogo optimistična i to naravno koriste svi oni kojima niti Srbija, niti sve što je u Srbiji nije sveto i nalaze ili nailaze na vrlo plodno zemljište i humus da nas dezintegrišu, ne samo teritorijalno, nego pre svega i u duhovnom smislu, a naravno, svaku krizu ćemo mi vrlo lako prevazići ili prevazići u određenom periodu. Ovu etničku, duhovnu, moralnu, ona ima najduže korene i, naravno, najteže se i prevazilazi. Hvala.