Dame i gospodo, poštovani gospodine predsedniče, poštovani gospodine predsedniče Vlade, uvaženi ministri, istorija nas je naučila da su velike sile uvek ostvarivale svoj politički i svaki drugi cilj na štetu malih država i naroda i kako to narod kaže - sila boga nikada nije molila.
Srpski narod je skupo plaćao takvu političku doktrinu, posebno u poslednja dva veka.
Od revolucije 1804, pa do poslednjeg versko-građanskog rata, na prostorima bivše zajedničke države, poginulo je više od 3.000.000 ljudi. To je čitav jedan narod.
Zbog toga je i nastala ona sintagma da su Srbi dobijali ratove, ali da su postojali gubitnici u miru. Svako poratno vreme obesmišljavalo je ratne napore i podnete žrtve, a potonjim generacijama nametalo je nove državotvorne napore. Istorija nas je naučila i kako se još mogu braniti nacionalni državni interesi, a da se ne izgube ni nacionalno dostojanstvo, ni istorijski identitet. Pre svega, to je mudra državnička politika, koja će diplomatskim sredstvima i snagom činjenica, steći prijatelje u svetu, odnosno pridobiti saveznike.
Teško je razumeti nešto što je po sebi potpuno razumljivo: kako to istina i pravda, koje su nesumnjivo na strani nezavisne i suverene Srbije i kojoj po zemaljskoj i po božjoj pravdi pripada Kosovo i Metohija, nisu dovoljan argument za svetske moćnike. Teško je shvatiti zašto se, kada je Srbija u pitanju ne poštuju najviši međunarodni pravni dokumenti i standardi i to od onih zemalja koje se smatraju kolevkom parlamentarizma i demokratije.
Što god je veći napor Srbije da se nastave pregovori koji bi zadovoljili i srpsku i albansku stranu, oni koji podržavaju nezavisnost Kosova i Metohije prenebregavaju neke suštinske činjenice, a pre svih da se radi o otimanju 15% teritorije od nezavisne i suverene države.
Isto tako zanemaruje se i činjenica da ne postoje elementarni uslovi za zajednički život, tj. da se konstantno vrši nasilje nad srpskim i nealbanskim stanovništvom u cilju stvaranja etnički čistog prostora. Cifre su neumoljive, a one govore da je od 1. januara 1998. godine do 10. juna 1999. godine ubijeno 988 lica, da je kidnapovano 987 lica od čega 155 je srpske nacionalnosti. Ta su lica najverovatnije ubijena.
Od 10. juna 1999. godine do 31.12..2006. godine registrovana su 6.377 etnički motivisana napada na Srbe, a da je ubijeno 588 Srba. Ukupan broj kidnapovanih ili nestalih Srba i nealbanaca u periodu od 1. januara 1998. godine do 31.12.2006. godine je 1.444, od četa je 1.144 lica srpske nacionalnosti.
Podrška pojedinih država, a pre svih Ruske federacije, naporima Srbije da u skladu sa međunarodnim pravom i Ustavom Republike Srbije nastvi pregovore i tako dođe do pravičnog rešenja problema konačnog statusa Kosova i Metohije, uliva nadu da će pravo i pravda nadvladati golu silu.
Još smo nešto, nadam se, naučili od učiteljice života, a to je da je u svim teškim vremenima za jednu državu neophodan što veći stepen jedinstva svih činilaca koji utiču na vođenje državne politike.
Koliko danas ima oblasti gde je jedinstvo glavni motiv narodne duše i koliko smo danas narod sa najjačom nacionalnom svešću na Balkanu, kako je to 1907. godine pisao Jovan Cvijić. Ako smo sposobni da razumemo poruke predaka i izvučemo pouke iz prošlosti, ako možemo nadvladati negativne karakterne osobine nacije, kao što su nemar i zaborav, ako smo svesni odgovornosti pred potomcima, onda ćemo istrajati i u ovoj teškoj pravednoj borbi i opet, reći ćemo sudbonosno i za narod i za državu.
Dozvolite na kraju, da ukažem i na još jedan bitan segment koji samo izgleda da je sekundarnog značaja. Neophodno je korigovati nastavne sadržaje iz nacionalne istorije, kao nužan preduslov za pravilno vaspitavanje onih koji će doći posle nas, jer ako ne budu znali zašto je Kosovo najskuplja srpska reč, kako to reče naš pesnik, neće ni imati niti obavezu, niti razlog niti da ga brane niti da se bore za njega.
Uz punu podršku predlogu rezolucije, Nova Srbija podržava i sve dosadašnje napore koje je država uložila i koje ulaže na očuvanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta Republike Srbije. Hvala.

Reklamiram povredu Poslovnika, član 101. s obzirom na to da se govornik pre gospodina Momčilova pogrdno izjasnio ili izrazio o našoj poslaničkoj grupi.
Da idemo redom, stari Rimljani su govorili: Bože, kakva vremena i kakvi običaji, a naši ovde domaći kažu po sistemu – držte lopova i to je najbolja varijanta da sa sebe skinete neku odgovornost ili da skrenete pažnju javnosti na nekoga drugog.
Gospodine Jovanoviću, vi ste bili potpredsednik Vlade, koliko se ja sećam, ili da kažemo drugi čovek Vlade kada je predsednik Vlade bio konobar. Ja se sećam da je to bilo, a drugo, ne znam koji su to poslovi koje ste vi obavljali kao potpredsednik Vlade, ne znam koju ste kvalifikaciju imali kao potpredsednik Vlade. Da li ono što je bilo krajnje sumnjivo, ne znam, dramaturgija, čovek završio dramaturgiju, diplomirao dramaturgiju i jesu li to bile reference da budete potpredsednik Vlade.
Ako hoćemo da budemo pošteni, ja neću da ulazim u one vaše angažmane ili aranžmane koje ste obavljali kako ste govorili u interesu države ili od krucijalnih poslova za državu u Šilerovoj ili u Centralnom zatvoru itd. o čemu ste govorili u ovom domu pred poslanicima, jer to će sigurno razjasniti oni koji su za to plaćeni i koji treba da se bave tim poslom. Ta nervoza koja vas hvata verovatno je posledica nečiste savesti. Ja ne bih spominjao generalnog direktora ''Železnice Srbije'', pre svega, što u potpunosti ispunjava uslove koji se traže.
Mnogo je bitnije šta se desilo sa železnicom u poslednje tri godine, u kakvom je stanju bila železnica dok ste vi bili potpredsednik Vlade, dok je vaš konobar obavljao poslove predsednika Vlade, ili ministri iz stranaka koje su bliske vama.
Najveći problemi, mi imamo haotično stanje koje je bilo u železnicama i to je sada prošlost. To restrukturiranje koje je započeto zaista će nas dovesti do rešavanja brojnih problema, a pogotovo zbog uspostavljanja dijaloga između menadžmenta, naravno i sindikata i da ne ulazim u sve to, jer ja nisam advokat generalnog direktora ''Železnice'', ja hoću principijelno da vam kažem.
To što vi optužujete poslanike Nove Srbije da pripadaju ovoj ili onoj grupaciji, mene to samo podseća na ono što sam rekao na početku – držte lopova, ili – Bože, kakva vremena i kakvi običaji.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu Poslovnika, član 101. Odnosi se na izlaganje kolege koji je govorio pre gospodina Čanka. Pre prekida sinoćne sednice gospodin Dulić trebalo je da mi da reč jer sam reklamirao povredu Poslovnika. Nije ništa bitno, samo sam hteo gospodi radikalima da se obratim jednom opaskom, ako su nas već kritikovali, a kritikovan je jedan deo poslanika koji nije sinoć prisustvovao. Međutim, definitivno, poslanici Nove Srbije jesu sinoć bili na sednici.
Gospodin predsednik Dulić u datom trenutku trebalo je meni da da reč da reklamiram povredu Poslovnika. Naravno, prekinuta je sednica. Nije imalo svrhe danas da o tome uopšte govorim, ali sam hteo da kažem da jednostavno treba biti principijelan do kraja.
Slažem se da pojedini poslanici, kada već pripadaju vladajućoj koaliciji, treba da budu prisutni da brane Predlog zakona o budžetu. Sa time se slažem i ta primedba gospođe Radete bila je na mestu.
Međutim, hteo sam samo da podsetim da smo mi i u prošlom sazivu, a bilo je bar stotinak a nekada i više amandmana koje su podnosili poslanici SRS, strpljivo sedeli u sali i glasali, najvećim delom protiv njih, a poslanici SRS su izlazili napolje.
Druga stvar, pre sedam dana kada je bio dan za glasanje, ako se sećate, bilo je nekih 30-40 povreda Poslovnika. Naravno, najvećim delom povredu Poslovnika su reklamirali poslanici SRS, što je njihovo legitimno pravo i, naravno, to niko ne osporava. Kada je trebalo da se glasa o povredi Poslovnika svi su izašli. Mi smo ostalih svih 45 minuta. Ništa tu sada nije sporno. Ja samo hoću da kažem, budimo principijelni, ako već hoćemo da opravdamo neke zašto nisu bili, hajde da budemo onda pošteni i da pogledamo u svoje dvorište i da kažemo – pa, da i mi nismo bili principijelni u par navrata.
Druga stvar, zaboravio sam da se izvinim onima kojima moje pojavljivanje u košulji izaziva nelagodnost i neprijatnost.
Verujte, meni i najvećem broju poslanika veliku i najveću nelagodnost izaziva ako znamo da sedimo u blizini ljudi za čiju se biografiju vezuju krajnje nerazjašnjene delatnosti vezane za Šilerovu ulicu, za Centralni zatvor, za niz veoma opasnih poslova i, naravno, veoma opasne ljude. Zaista, meni to izaziva mnogo veću teskobu, mnogo veću nelagodnost, nego to što izađe, recimo, kolega Borko Ilić i sasvim pristojnim i biranim rečima obrati se ovom domu.
(Predsednik: Vreme.)
Zahvaljujem. Ne vidim tu nekakvu povredu Poslovnika, ali i te kakvu povredu vidim, naravno to je bila volja birača, zbog toga što neki ljudi sede ovde i prosto izazivaju nelagodnost većine poslanika.

Dame i gospodo, poštovani gospodine ministre, očito da su poslanici iz vladajuće koalicije podneli veoma mali broj amandmana, što je dobro, predlog budžeta je očito rađen uz saglasnost članica te vladajuće koalicije. Čini mi se da ja ipak nisam imao dovoljno autoriteta kao Mića Albijanić da mi se ovaj amandman usvoji, ali ću pokušati snagom argumenata pre svega da ubedim i vas, a onda i narodne poslanike.
Amandman se sastoji praktično iz dva dela. Prvi se tiče naknade štete koja je nastala usled elementarnih nepogoda, odnosno grada, poplave, poslednjih mesec dana na teritoriji Srbije. Prosto sam predložio da se iz sredstava rezerve još 200 miliona odvoji za tu namenu.
Zbog čega? Daću vam samo jedan podatak koji, pretpostavljam, imaju i u Vladi, naravno i u resornom ministarstvu, a tiče se recimo štete koja se odnosi samo na Valjevo, odnosno valjevsku opštinu. Preko 2.000 hektara je oštećeno, i to je zvaničan podatak koji je upravo danas stigao od Republičkog hidrometeorološkog zavoda i o tom materijalu će se izjašnjavati Odbor za poljoprivredu na svojoj sednici u ponedeljak. Dakle, preko 2.000 hektara...
(Predsedavajući: Molim vas za malo pažnje, da saslušamo govornika.)
Meni ne smeta. Verujem da najveći deo poslanika zaista ovo i te kako interesuje. Procenjena šteta je preko 70 miliona dinara. U obrazloženju koje smo dobili, naravno koje je sasvim korektno, kaže se da se amandman odbija jer treba da se prethodnom procedurom utvrdi visina potrebnih sredstava od strane opštinskih komisija, u skladu sa zakonima, odnosno metodologijom.
Siguran sam da su sve lokalne samouprave to uradile, između ostalog to je uradila i valjevska opština i to je razlog zbog čega mislim da treba usvojiti ovaj amandman.
Ako znamo da je posle ove prve katastrofalne poplave koja je zadesila Valjevo samo pet miliona moglo da se opredeli za nadoknadu štete svim postradalim, što se tiče objekata, njiva itd., onda ovaj amandman zaista dobija na snazi.
Dalje, u pomenutom izveštaju RHMZ kaže se da je veoma alarmantna situacija zbog malog broja raketa kojima raspolažu protivgradne stanice. Jedno od opravdanja jeste da su ta skromna sredstva posledica privremenog finansiranja, ali već u narednom stavu se kaže da je održavanje mreže protivgradnih stanica veliki problem, koji se mora rešiti u narednom periodu, i da u ovom trenutku na teritoriji Srbije 103 protivgradne stanice ne rade zbog objekata koji su stari i više od 35 godina, što zaista mora biti signal da se brzo nađe adekvatno zakonsko rešenje. Mislim da je i ovo još jedan argument u prilog činjenicama o kojima govorim i da zaista treba imati sluha i prihvatiti ovaj amandman.
Drugi deo amandmana odnosi se na nadoknadu štete Kolubarskom okrugu koji je postradao od zemljotresa 1998. godine. Naravno da je neprimereno posle gotovo devet godina pričati o tome da oko 4.500 objekata u Kolubarskom okrugu još uvek nije sanirano, još uvek građani nisu obeštećeni. Opravdano pitanje prethodnoj vladi, i onoj pre nje, pa i sada u ovom trenutku, jeste šta se radilo toliko godina.
Naravno, to nije nikakav odgovor za ovih 4.500 građana koji čekaju na Vladu i na nas koji sedimo u ovom parlamentu da, pre svega, promenimo način rešavanja tog problema, čitavu metodologiju, koncept, ali isto tako, ne može se bez para.
Ako je u ovom trenutku opredeljeno 320 miliona i nešto malo više, uključujući i onih 79 miliona iz perioda kada se Ministarstvo za kapitalne investicije, do maja meseca, spominjalo kao nadležno ministarstvo, to iznosi oko 400 miliona. Jedan tipski objekat košta oko dva miliona. Ako uzmete u obzir da ima oko 4.500 objekata, sa ovom dinamikom priliva sredstava jasno je da u narednih 15 ili 20 godina građani ne mogu rešiti taj problem.
Drugo veoma bitno pitanje, onog trenutka kada je prva vlada usvojila procenjenu štetu i kada je izvršena njena revalorizacija, a u ovom trenutku taj dug države prema građanima iznosi 8,3 milijarde dinara, jasno je da onda Vlada mora pronaći, kao što sam već rekao, drugi mehanizam, drugu metodologiju ili jednostavno mora ubrzati i povećati obim predviđenih sredstava.
U obrazloženju se kaže da treba prvo sagledati postojeće stanje, koliko je toga urađeno i da li su sredstva opravdano utrošena. To je sasvim korektno i u redu, ali u poslednje tri godine za svaki dinar koji je Vlada, odnosno resorno ministarstvo opredelilo za tu namenu, dobijena je povratna informacija, redovne su i kontrole ministarstava, budžetske inspekcije itd. Nažalost, ja nisam u mogućnosti, niti bih se usudio da kažem da li je tako nešto rađeno do 2004. godine, pošto baš nisam bio upoznat kako je rađeno u Direkciji. Od 2004. godine, sticajem okolnosti, nalazio sam se na mestu predsednika saveta te direkcije, do januara meseca ove godine, i to mi je poznato.
Kada sam već pomenuo savet Direkcije, moram da kažem da je nekoliko veoma konstruktivnih predloga s njene upućeno nadležnim ministarstvima, odnosno i samoj Vladi, pre svega da pokušamo da rešimo pitanja građana sistemom kredita. Bili bi oni možda u nepovoljnom položaju, ali ako država stane kao garant iza takvog načina finansiranja, naravno sa veoma niskim kamatama, malo dužim periodom, ja lično znam i svakodnevno se suočavam sa takvom idejom i inicijativom tih ljudi koje obilazim na terenu, oni to traže od nas. Naravno, to bi bilo i kroz njihovo lično učešće.
Treća stvar je i ona dodela materijala koja se tako nesrećno završila odmah, možda posle godinu i po dana, zbog zloupotreba. Verovatno dobro nije razrađen koncept raspodele materijala. Moram da kažem da se polovina od ovog broja od 4,5 hiljada odnosi na sanacije. Tu ćete na najjednostavniji način da rešite problem tih građana ako im dodelite ono što im pripada po osnovu procenjene štete, a u kategoriji lakše oštećenih objekata.
Naravno, ne smemo zaboraviti da je Valjevo imalo i tu nesreću, među mnogim gradovima i oblastima u Srbiji 1999. godine, da je dosta stradalo i od bombardovanja. Voleo bih da dobijem odgovor.
Iskoristiću zaista ovo moje javljanje po amandmanu da zvanično postavim pitanje nadležnim organima u Vladi, pošto se transformisala i ta direkcija (mislim da je nekada gospodin Mrkonjić ili neko iz tog tima rukovodio obnovom) – koliko je uopšte država na teritoriji Valjeva i valjevske opštine izdvojila sredstava za saniranje tih objekata i koliku obavezu još ima. Da li se razmišlja o tome? To moram da spomenem, jer smo predstavnici lokalne samouprave i ja gotovo svakodnevno suočeni sa zahtevima tih građana.
Oni koji dolaze iz kraja odakle ja dolazim, znaju da je "Krušik" jedna od vojnih fabrika koja je gotovo uništena. Ali, velika površina koju zahvata fabrika "Krušik" podrazumeva i objekte uz ogradu i mnogo je tih objekata oštećeno. Dalje, pojedini izdvojeni lokaliteti vojnog značaja, pa čak i civilnog, oštećeni su prilikom bombardovanja, ali ti ljudi ništa do sada nisu dobili, ni dinara.
Dakle, to je ono što sam želeo da kažem i još jednom apelujem pre svega na gospodina ministra, a naročito na moje kolege poslanike da shvate da je ovo vrlo ozbiljna stvar i ne tiče se nekog uskog lokalnog interesa, pogotovo kada se radi o nadoknadi šteta od prirodnih elementarnih nepogoda. Ja nisam naveo da u ovom izveštaju koji će razmatrati Odbor za poljoprivredu ima i niz drugih krajeva u centralnoj i zapadnoj Srbiji, da će brz i efikasan odgovor biti i ministarstva i Vlade, ako nas, ne daj Bože, opet nešto tako snađe, naravno ona prva ad hok pomoć. Zahvaljujem se, zaista sa nadom da ćemo usvojiti ovaj amandman.
Na kraju, želim da iskoristim ovu priliku da kažem da su poslanici Nove Srbije u kompletnom sastavu tamo gde se vidi. Hvala.

Dame i gospodo, sasvim je prirodno i razumljivo da opozicija i pozicija drugačijim očima posmatraju Predlog rebalansa budžeta. Međutim, teško je oteti se utisku, posle onoga što smo čuli od ovlašćenog predlagača, ministra finansija, ali mnogo više iz onoga što smo pročitali u obimnom materijalu koji smo dobili, da se zaista ne radi o ohrabrujućim pomacima u prethodne dve godine, što je, naravno, najveća zasluga Vlade kao tima, ali i određenih ministarstava. Naš narod je davno rekao da je najgori drug veliki dug ili najmanji dug.
Ako možemo danas da govorimo o tome da naša deca, ili naši unuci, ipak neće živeti u prezaduženoj Srbiji, onda je to svakako ohrabrujuće. Ako danas možemo da kažemo da se dug prema MMF-u i prema svim drugim poveriocima znatno smanjuje, to je, takođe, ohrabrujuće. Ako kažemo da se beleži privredni rast i da je obuzdana inflacija, i to zvuči ohrabrujuće. Zar treba podsećati u kakvom smo periodu živeli, bar mi stariji smo to dobro zapamtili, bez obzira na to kojom smo se profesijom bavili. Bilo je i te kako mučno i prava nauka preživeti od jednog do drugog dana, a ne od meseca do meseca.
Ovaj ostvareni suficit, koji je značajan, svakako da uliva ohrabrenje. Kao što smo čuli i od ministra, zaista moram da kažem da se mi u Novoj Srbiji apsolutno slažemo, bez obzira na to koja će vlada biti posle ove ili u nekoj bliskoj budućnosti, da zaista nema nimalo rezona da se odustane od Nacionalnog investicionog plana. Slažem se da to nije ničiji izum, niti Ministarstva finansija, niti ove vlade.
Znamo da je velika ekonomska kriza u Americi od 1929. do 1933. godine, zahvaljujući new deal-u, prebrođena, da je vlada, pre svega, kroz javne radove, kroz podsticajne mere, naravno domaćem proizvođaču, kroz zaštitne carine, to ekonomisti veoma dobro znaju, uspela da obuzda onu enormnu krizu, veliku svetsku krizu i da se američka privreda oporavila. Naravno, to je u domenu teorije. Postavlja se jedno prosto pitanje - ako je to bilo u udžbenicima, ekonomskim priručnicima, zašto ranije nije urađeno?
Druge pretpostavke su morale da budu ostvarene da bismo mogli da pričamo o suficitu, kao što smo pričali prošle godine u ovo vreme, usvajajući budžet za 2006. godinu. A, evo i sada, u jednoj prijatnoj atmosferi, možemo da govorimo o onome šta nas čeka u 2007. godini.
Naravno, veliki problem je, i tu se svi slažemo, nezaposlenost i nizak životni standard.
Bojim se da je veliki jaz između onih 1.000 bogataša, koliko smo juče u medijima videli, tj. multimilijardera, ili velikih bogataša u Srbiji, i onog najvećeg sloja stanovništva, i to jeste problem i za ovu i za buduću vladu. Međutim, kao što znate, Nacionalni investicioni plan je, pre svega, donesen da bi se smanjila distanca ili raspon između pojedinih regiona i da bi se pokrenule praktično sve privredne i društvene oblasti, a najviše u infrastrukturi, zatim u poljoprivredi i prosveti, odakle dolazim i znam kakav je to hleb, kolike su plate bile u prethodnom periodu i koliko je opravdano nezadovoljstvo ljudi koji rade jedan izuzetno odgovoran posao, a veoma potcenjen što se tiče ličnih dohodaka ili plata.
Sada je velika odgovornost na lokalnim samoupravama da blagovremeno, kroz Nacionalni investicioni plan, kroz velika sredstva koja su planirana, kroz programe i projekte, kroz finansijsku i kadrovsku strukturu koju imaju, uspeju da povuku ta sredstva. Naravno, imaće podršku Vlade, kao što smo čuli u Odboru za finansije, kroz edukativne skupove, kroz savete kako da se praktično taj posao odradi u interesu i jednih i drugih, Vlade i lokalne samouprave, ali, pre svega, građana.
Moram da nešto kažem povodom sredstava opredeljenih za Direkciju Kolubarskog okruga, za otklanjanje posledica od zemljotresa, a vi znate da je to svake godine bolna tema u ovom domu, pre svega, zato što sam predsednik Saveta direkcije od 2004. godine, odlukom Vlade, a zatim i zato što imam veliku odgovornost prema svim građanima koji su u poslednje dve godine zakucali na vrata prostorije u kojoj primam u Valjevu, kao narodni poslanik, a imaju bilo kakav problem. Verujte da je najviše građana došlo zbog toga što im se nije još uvek uradio krov nad glavom.
Imamo opravdane prigovore u smislu da je to od 1998. godine do dana današnjeg moralo da bude bar za nekih 20 do 30% bolje urađeno. Nažalost, ja sam od 2004. godine predsednik tog saveta i mogu da kažem da je dinamika sredstava koja su uplaćivana na račun Direkcije, u korist perioda od 1999. godine do 2003. godine, bila oko 4,4 milijarde dinara, da bi od 2004. godine, posle rebalansa budžeta, koji je usledio u septembru, Direkcija ostala uskraćena za nekih 300 miliona. Usvajanjem amandmana koji sam podneo, dobili smo još dodatna 83 miliona, ali je to prouzrokovalo kašnjenje isplate izvođačima radova, a naročito kašnjenje u realizaciji objekata od društvenog značaja, pošto je sama direkcija tako koncipirana.
Dakle, to nije samo Direkcija za izgradnju i otklanjanje posledica od zemljotresa, već i Direkcija za razvoj Kolubarskog okruga. To je šest opština i šest opština očekuju ta sredstva od Vlade, tim pre što je Vlada Republike Srbije, 27. februara 2003. godine, praktično usvojila ovu informaciju o utvrđenoj šteti.
Dakle, izvršena je revalorizacija i posle te revalorizacije, kojom je za 40% umanjena prvobitno procenjena šteta, ostala je obaveza države od oko još 13 milijardi i 988 miliona.
Čuli ste koliko je do dana današnjeg uplaćeno, što je rezultiralo činjenicom da je oko 50% objekata urađeno, a isto tako, tačno 39 objekata koji su u društvenom vlasništvu. Tu mislim, pre svega, na škole, crkve, obdaništa, naravno, na infrastrukturu, što je takođe finansirano iz ovih sredstava.
Moram da kažem da sam podneo amandman kojim sam tražio dodatnih 100 miliona, jer toliko u ovom trenutku Direkcija hramlje zbog rebalansa iz 2004. godine. Na Odboru za finansije sam dobio jedno razumno objašnjenje, ali ono neće zadovoljiti sve one koji gledaju ovaj prenos i koji očekuju da će moći makar do kraja 2006. godine, još mesec i po dana koliko traje sezona radova, da im se uradi objekat. Obrazloženje je da bi trebalo da se obrate Ministarstvu za kapitalne investicije.
Očekujem i sa ovog mesta pozivam nadležna ministarstva, Ministarstvo za kapitalne investicije i Ministarstvo za finansije, da usaglase celu ovu proceduru oko dodeljivanja tih 100 miliona, makar iz budžetske rezerve. Smatram da je to obaveza, a kako će se država ubuduće nositi sa problemom, rekao bih, svog dogovora sa narodom, odnosno u vezi s prihvatanjem procenjene štete, to ostaje da se vidi.
Moram da kažem da se Direkcija u više navrata obraćala sa jako konstruktivnim predlozima, odnosno Savet direkcije, Vladi i nadležnim ministarstvima, tj. predlagali smo da se, kroz povoljne kredite sa niskim kamatama, svim zainteresovanim građanima koji žele na taj način da reše svoje stambeno pitanje izađe u susret.
Pokušavali smo, takođe, da se to pitanje reši ličnim učešćem, odnosno da se odobri lično učešće kojim bi građani rešili problem i došli do krova nad glavom.
Bilo je i jedno rđavo iskustvo, o kojem neću govoriti, u periodu do 2004. godine, kada je bilo dosta nezakonitosti. Postoje odgovorni organi, kao što su MUP, tužilaštvo, pravosudni organi, budžetske inspekcije i svi ostali, koji treba da rade svoj posao.
Pokušavali smo da se i dodelom građevinskog materijala urade sve lakše sanacije.
Podsetio bih vas da je u ovom trenutku, po ovom ili po onom osnovu, da li za izgradnju novog ili za sanaciju postojećeg objekta, u svih šest opština Kolubarskog regiona evidentirano oko 4.500 građana. Prema tome, to je veoma ozbiljan posao i velika odgovornost za Vladu. Verujem da ćemo o tome uspeti da se dogovorimo, kao što smo to činili i do sada. Hvala.

Dame i gospodo, vratio bih se u stvari na Predlog zakona, odnosno na ovaj član 2. na koji je poslanička grupa SRS podnela amandman, gde se kaže da zahtev za rehabilitaciju može podneti svako zainteresovano lice, odnosno do podnošenja zahteva za rehabilitaciju ne zastareva.

Izvinjavam se. Vidite, poslanici Nove Srbije su tokom načelne rasprave izneli svoj stav da će glasati za Predlog ovog zakona, jer rehabilitacija svih nevinih žrtava nije potrebna mnogo onima kojih više nema, nego radi naše moralne obaveze da se konačno te ratne sekire zakopaju, jer kao što znate, narod pri stasavanju u naciju iživeo je svoje građanske ratove i u 18, 19. veku, pa i u 20. veku, a mi još uvek, nažalost, te naše ratne sekire nismo zakopali ni u istoriografiji, a što se tiče ideološkog fronta, to smo mogli da vidimo kako izgleda i prilikom donošenja i usvajanja Zakona o izjednačavanju prava boraca, pa onda Zakona o popisu imovine i na kraju ovoga zakona o rehabilitaciji.
Vidite, član 2. je zaista neophodno prihvatiti najviše iz razloga što brojne žrtve, čiji su potomci svedoci stradanja svojih najbližih, dedova, očeva, mogu podneti taj zahtev.
Ali imamo i takve veličine, poput Slobodana Jovanovića, koji toliko puta apostrofiran ovde, ali uglavnom u negativnom kontekstu i mislim da je to u stvari posledica samo nedovoljnog poznavanja činjenica.
Jer, ako se za čoveka koji je toliko zadužio srpsku kulturu, srpski narod, čoveka koji je bio i profesor i dekan Pravnog fakulteta, član i predsednik Srpske kraljevske akademije, pa rektor Beogradskog univerziteta, pa predsednik Srpskog kulturnog kluba i naravno u ona smutna vremena jedno vreme i potpredsednik, pa predsednik izbegličke vlade, što mu se najviše i stavilo kao greh, zbog čega je i u odsustvu osuđen na zatvor od 20 godina, pa ne znam sa prinudnim radom, gubitkom političkih i pojedinih građanskih prava u trajanju od 10 godina i uz obaveznu konfiskaciju imovine i gubitak državljanstva.
U organizaciji Srpske akademije nauka i umetnosti i Pravnog fakulteta pre od prilike devet godina, februara 1997. godine, održan je naučni skup na temu "Slobodan Jovanović - život i delo".
Tada su Srpska akademija nauka i umetnosti i Pravni fakultet usvojili određene zaključke, pre devet godina, da hitno treba pokrenuti postupak za poništenje presuda, za prenos posmrtnih ostataka, za posthumno proglašenje za počasnog građanina Beograda, odnosno da jedna ulica ili trg u Beogradu dobije njegovo ime. Doslovce to su zaključci sa tog naučnog skupa.
Kao što vidite, nije bilo pravnih okvira ovih devet godina da to neko pokrene, a naravno ovih dana smo u skupštinskom Odboru za prosvetu dobili inicijativu Udruženja pravnika, ili mislim čak da je iz Niša stigao jedan dopis i jedna inicijativa sa otprilike istim sadržajem, zahtevima da se pokrene postupak za rehabilitaciju ovoga čoveka.
To što je on bio osuđen na zaborav, da se zaborave njegove knjige, jedan od uvaženih kolega je spomenuo danas da je 1981. godine celokupno drugo izdanje portreta iz istorije književnosti Slobodana Jovanovića iseckano u stari papir, a da su 1985. godine prilikom pokušaja izdanja sabranih dela ista ih je sudbina zadesila.
Znači, da su te ideološke barijere bile tolike da takav jedan čovek i takva jedna i intelektualna, kao što rekoh i politička gromada, jer Slobodan Jovanović je bio i pravnik, i istoričar, i politikolog, sociolog, književni kritičar i rekoh čak i državnik, odnosno presednik Vlade.
Zašto je to tako bilo nije teško odgonetnuti, ali naša moralna obaveza i radi te neke moralne katarze na kraju krajeva jeste da ovaj zakon usvojimo i da svim znanim i tim neznanim žrtvama praktično odamo neko priznanje, odnosno izmirimo ih zarad sadašnjice i budućnosti. Možda radi odgovora zbog čega Slobodan Jovanović još uvek čeka tu rehabilitaciju treba da se setite kako je bilo 1991. godine sa vladikom Nikolajem, pa i sa jednim od najvećih srpskih pesnika Jovanom Dučićem, koliko je vremena trebalo da prođe pa da se njihovi posmrtni ostaci prenesu i sahrane tamo gde im je i bila želja, u Trebinju, odnosno u Leliću kraj Valjeva.
Taj svoj intelektualni prezir prema demagogiji i naravno partizanskom fanatizmu, kako je to Slobodan Jovanović najčešće govorio, možda vrlo lepo ilustruje jedan citat i time ću završiti. Radi se o skupu jedne političke partije 1896. godine, gde kaže: "Sva ta nepregledna gomila otišla je kao što je i došla, pošto je saslušala besede svojih prvaka i pojela nekoliko kola lubenica, čije su se kore nedeljama vukle po Topčiderskom brdu". Možda je to i najveći greh ovakvih intelektualaca, zbog čega naravno jeste naša obaveza i onih koji smo se učili na njegovim delima i knjigama, da tu nepravdu ispravimo. Hvala.

Dame i gospodo, pre nego što pokušam da kažem nešto i o Predlogu zakona o raspodeli transfernih sredstava, dozvolite samo da se samo osvrnem na nešto što naizgled, a naglašavam naizgled, nije baš u bliskoj vezi sa ovom tačkom koja je na dnevnom redu, a iz onoga što budem pričao videćete da je zaista u veoma tesnoj vezi.
Gotovo nezapaženo u medijima, pa i na tzv. nacionalnoj televiziji, prošlo je izjašnjavanje građana Niša o poverenju Smiljku Kostiću. Zašto mislim da je ovo u tesnoj vezi sa ovim o čemu pričam?
Pre dva meseca su odavde iz ovih skupštinskih klupa izašli poslanici DS, pošto su, pretpostavljam, kaparisali poslanike i smatrali da će imati potrebnu većinu da obore Vladu i da izazovu prevremene parlamentarne izbore, i to u trenutku i kada se Srbija i nacija bore za očuvanje integriteta države i praktično naše budućnosti. To ne bi bilo ništa slučajno, to smo već čuli za ovom govornicom, da najglasniji u zagovaranju prevremenih izbora upravo nisu bili sateliti DS, oni koji predstavljaju nekih 0,0 i nešto biračkog tela, i upravo su se pozivali da ovaj sastav pregovaračkog tima ne uživa poverenje naroda, da se promenila izborna volja naroda od 2003. godine, od zadnjih parlamentarnih izbora.
Međutim, izborna volja naroda u Nišu je potvrdila da mešetarenjem, da politikom lične koristi, medijskom halabukom ne može se ništa postići u ovoj državi. Narod se poprilično opismenio u ovih 15 godina i video je kroz šta je sve prošao. Smatram da je ovo što se desilo u Nišu najbolji pokazatelj da i ova vlada i gospodin Smiljko Kostić, kao kandidat Nove Srbije, uživaju poverenje građana, a što je pokazao referendum gde je on dobio i više nego što je dobio prilikom izbora.
Zašto je to baš tako nije slučajno, a malopre smo čuli i pohvale na račun gospodina Velimira Ilića, kao ministra za kapitalne investicije. Vidi to Srbija. Moram da kažem da su poslanici Nove Srbije u ovom domu jedina poslanička grupa, koja, da kucnem u drvo, kao ona reklama, nikakvih potresa nije imala, niti je uzimala poslanike, niti je imala prebege. Zaista mislim da je to ono što građani znaju da procene, i na kraju krajeva, da znaju ko odlučuje o njihovoj sudbini. Verujte, ove pare, ma kolike one bile, ovaj iznos transfernih sredstava takođe ulazi u ono što je obaveza čelnih ljudi u opštinama i građani to gledaju.
Toliko što se tiče krajnje skromne pažnje koju su mediji poklonili, a ne daj bože da je bio obrnut rezultat, i ovde ispred hodnika imali ste prilike da vidite i, naravno, za ovom skupštinskom govornicom, a već u medijima da ne pričam.
Šta reći o ovom Predlogu zakona? Naravno, da se ne bih ponavljao, praktično je identičan, uz to linearno povećanje, onom koji važi i u ovoj godini i lokalne samouprave su i uživale ta skromna sredstva. Nije imalo smisla podneti neki amandman. Koliko se sećam, na izborima Srbija je bila jedna izborna jedinica, dakle, i ja i vi smo poslanici u celoj Srbiji i moramo se starati o interesu građana od Subotice do Kuršumlije, ili u mom Valjevu itd.
Jedini način koji je bio moguć, praktično, da podnesem amandman, a to je da kažem, eto mom Valjevu umesto 138 miliona, a reći ću zbog čega, trebalo bi bar zaokružiti na 200 miliona, bio bi onaj manir hajdučije. Prošle godine, oni malo iskusniji su uspeli ponešto da izvuku sredstava za svoje opštine, ali onda smo morali da obrazložimo kome bi to skinuli.
Obično je Beograd bio na udaru zbog one, u narodu našem, Srbija radi Beograd se gradi, a to je, priznaćete, ipak iza nas. Ne bih rekao da se to može sada primeniti, ta poslovica.
Što se tiče Valjeva, zaista, pa i opština koje su u Kolubarskom regionu, one imaju krajnje skromne budžete. Valjevo je tek projektovalo budžet da pređe jednu milijardu planira se u stvari negde u 2008. godini. Zbog čega? Možemo govoriti o sposobnosti onih koji su bili pre, o sposobnosti onih koji danas upravljaju tom opštinom, ali nasleđe je takvo koje ti diktira i ponašanje.
Primarni izvori budžeta znamo da su porezi i znamo da su doprinosi, odnosno takse, a nažalost Valjevo jeste jedan od gradova u kome ima više od 10.000 nezaposlenih, a i onih koji fiktivno se vode da su zaposleni, a mesecima ili čak koju godinu ne primaju platu. Naravno, nema velikih investicija, pa to mogu da stavim ovako kao minus sadašnjoj aktuelnoj vlasti.
Ali, vidite, pre godinu dana, negde kao labudova pesma bivše te DOS-ovske vlasti kaže, "Gorenje" ima veliku investiciju u Valjevu i otvara pogon itd. i onda je napravljen ugovor i dodeljena je lokacija. Šta se ispostavilo? Za tu lokaciju potrebno je više od 30 miliona da bi se komunalno opremila, a što je jedna stvar ostala kao miraz sadašnjoj vlasti. Imovinsko-pravni odnosi potpuno su neregulisani, gotovo pola hektara ne pripada opštini Valjevo, pripada Železnici Srbije.
To je jedan manir bio i onih pre DOS-a, pa i za vreme DOS-a, ali vruć krompir koji mnogi od vas imaju, pošto znam da ima predsednika opština iz različitih krajeva Srbije, ne vredi kukati i jadati se šta je bilo pre, treba se prilagoditi onom što je trenutno. To trenutno primorava opštinsku vlast i da se zaduži da bi mogla pojedine stavke da ispuni.
Čuli smo da je velika obaveza prema predškolskom, osnovnom, srednjem obrazovanju. Naravno, svi smo glasali za to i to je onaj član 143. Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, a koji podrazumeva ne samo one dotacije što se tiče investicija, nego i stručno usavršavanje, putne troškove, takmičenja republička itd. Sve je to velika obaveza za siromašnu opštinu, a naravno i što se tiče onoga što je ostalo iz prethodnog perioda, čini mi se da mogu taj izraz da upotrebim, ma kako izgledao rogobatan, prezaposlenost ili prebukiranost u samoj opštini.
Kažem, vruć krompir je ostao, oko trista ljudi je bilo zaposleno, a imajući na umu koliko su druge opštine imale zaposlenih u opštinskoj upravi, poput Užica, Kraljeva, to je za nekih 50% više. Dolazite u nezahvalnu situaciju da, s jedne strane, morate d vodite računa o restrikciji i da se opružate prema guberu, a s druge strane da izazivate i animoznost javnosti, pa, bože, mi smo ih zaposlili i sada ih vi otpuštate.
Sve su to vrlo komplikovane stvari i zbog toga mislim da, kao prelazna godina ili godina u kojoj ćemo pratiti primene ovih započetih zakonskih i reformskih mera, da je to dovoljan, tako da kažem, argument zbog čega će poslanici Nove Srbije glasati za Predlog ovog zakona, ali koji obavezuje sve, pre svega ljude koji vrše vlast u tim opštinama, da se krajnje štedljivo i pošteno odnose prema svakom dinaru. Zato kažem da ima veze ova prethodna priča o referendumu u Nišu sa ovim što sam sada rekao.
Na kraju, Zakon o imovini lokalne samouprave; hoću da verujem da Vlada ima bolji predlog zbog čega nije danas uvršten u dnevni red po hitnom postupku, jer je činjenica da su velike pare, u poslednjih deset godina - preko milijardu i nešto evra, koliko se sećam, iz ovog predloga, ljudi koji se stručno bave time i, naravno, predstavnici Stalne konferencije gradova i opština, ustanovili. To jeste veliki problem i jeste veliki problem što opština ima na papiru, tako da kažem, svoju imovinu, zemljište, zgrade, lokale itd, a po onom Zakonu o imovini u državnoj svojini još uvek je praktično nedostupna.
Na kraju, iskoristio bih priliku, jeste da ministar nije tu, ali da ga podsetim na jedno čvrsto obećanje na Odboru za finansije prilikom usvajanja Zakona o budžetu, a tiče se određenih subvencija, odnosno pomoći Direkciji za izgradnju i razvoj Kolubarskog okruga pogođenog zemljotresom, gde smo se dogovorili koliko je moguće povećanje sredstava, ili smanjenje, ili neka realna suma u 2006. godini, ali da će do kraja godine, u skladu sa mogućnostima, iz budžetskih rezervi biti nešto raspodeljeno.
Zbog čega? Zato što se, prema postojećem načinu rada, značajan deo sredstava u ovim siromašnim opštinama - Ljigu, Osečini, pogotovu Mionici, koristi upravo za infrastrukturne objekte, objekte od društvenog značaja, zbog čega i smatram da će ova papirologija, a papirologija je prošla i Ministarstvo za kapitalne investicije, Ministarstvo finansija, imati povoljan ishod. Zahvaljujem.

Dame i gospodo, mi poslanici Nove Srbije smo već nekoliko puta ukazivali na štetnost po državu postojanja uopšte Narodne kancelarije ili tzv. Narodne kancelarije, ili kako profesor Stamenković reče paradržavne institucije. O tome smo pričali i kada smo govorili o Predlogu zakona o Zaštitniku građana, pričali smo i nedavno kada smo u načelu govorili o Predlogu zakona o budžetu.
Radi šire javnosti ukazao bih samo na još nekoliko činjenica. Vidite 35,9 miliona je predviđeno za finansiranje Narodne kancelarije.
Tačno je to da smo mi bili u zabludi svi kao narodni poslanici, jer u Predlogu zakona o budžetu nismo mogli tačno da definišemo koji se razdeo tiče te paradržavne institucije, odnosno koja je ekonomska klasifikacija.
Mogu sa ove govornice da kažem, sigurno, ne samo poslanici Nove Srbije, nego najveći deo poslanika koji sedi u ovom domu podneo bi amandman i tražio da se ta institucija ili paradržavna institucija ukine. Dakle, 35,9 miliona je predviđeno za finansiranje Narodne kancelarije, a 30,8 miliona za finansiranje Zaštitnika građana, koji je i Ustavom definisan. U ovom domu je definisan zakon i postoji tačna klasifikacija, odnosno razdeo koji se tiče toga, a ono što je bitnije od toga, postoje ovlašćenja Zaštitnika građana, dakle da uistinu, na jedan odgovarajući i pravi način, zaštiti prava svih građana ako su ugrožena po bilo kom osnovu.
Dakle, misli se i zbog predlaganja inicijative za opoziv pojedinih činovnika, državnih službenika itd. Za plate Narodne kancelarije predviđeno je 19,6 miliona. Građani Srbije su pre par dana imali priliku u TV duelu gospodina Ilića i predsednika ili direktora Narodne kancelarije, Đilasa, da vide u stvari o kakvoj se ličnosti radi. Nije ni čudo ako je to prvi čovek Narodne kancelarije i prvi čovek predsednika države, zaista onda građani s pravom mogu da se zapitaju o čemu se tu radi.
Samo da ih podsetim da su reference predsednika države već ranije poznate bile javnosti, naročito kao ministra saobraćaja i telekomunikacija, ministra odbrane i na kraju ovo sada što se dešava, apsolutno se slažem i sa kolegama koji su pre mene govorili, o veoma štetnoj delatnosti po državne interese predsednika Republike, gospodina Tadića. Jer gospodin Tadić nikako ne može da definiše i da uskladi da li je predsednik Demokratske stranke ili je predsednik građana Srbije.
U tim disonantnim tonovima, nas u Novoj Srbiji, a verujem i građane, ne bi mnogo "žuljalo" ako bi on radio na štetu interesa Demokratske stranke, to je mala šteta. Ali, kada već radi ovako kako radi i zbog ovih ovakvih njegovih nastupa i disonantnih tonova u odnosu na ostale državne organe, mislim da je to nemerljiva šteta.
Dalje, u Narodnoj kancelariji imate usluga po ugovoru od 3,5 miliona, a putovanja i stalnih troškova predviđenih 5,5 miliona. Dakle, za te usluge i ta putovanja čitavih 9 miliona. Velika je to stavka.
Zaista, to može da bude zamerka i Ministarstvu finansija, odnosno predlagaču, samo zbog toga što poslanici nisu bili u situaciji da vide koji je razdeo, koja ekonomska klasifikacija se odnosi na Narodnu kancelariju.
Poslanici Nove Srbije će sigurno pokrenuti inicijativu za ocenu zakonitosti i ustavnosti, ali ne odluke predsednika Republike, nego jednostavno tražimo tumačenje na osnovu kog zakona, na osnovu kojih propisa i da li ima ustavnog i zakonskog utemeljenja za postojanje Narodne kancelarije.

Zaista imam obavezu, s obzirom na to da se od prošle godine nalazim na čelu Saveta direkcije Kolubarskog okruga i prosto, ovako, čini mi se da će koristiti dosta i koleginici Blagici Kostić par podataka, kako je Direkcija radila i koliko je para uopšte do sada uloženo u rekonstrukciju ili adaptaciju objekata.
Vidite, procenjena šteta u Kolubarskom okrugu je bila 6,1 ili 12 milijardi dinara. Posle revalorizacije izvršene jula 2002. godine taj iznos je zaokružen na 23 milijardi dinara.
Do sada je uloženo šest milijardi 127 miliona 371.000 u periodu od 1999. pa sa ovim sredstvima koja su pristigla u Direkciju u 2005. godini. Prema ovoj dinamici (prema dinamici mislim da se 500 miliona godišnje uplaćuje na račun Direkcije) bilo bi potrebno narednih 17 godina da se procenjena šteta nadoknadi.
Vlada Republike Srbije na sednici od maja 1994. godine sa ovim zaključkom broj taj i taj itd. je usvojila program obnove izgradnje Kolubarskog okruga pogođenog zemljotresom u kome je iskazana i preostala ukupna šteta koju treba nadoknaditi u iznosu od 8,3 milijarde dinara. To su vrlo značajni podaci i mislim da će vam koristiti.
Sada, samo nekoliko reči i oko kriterijuma. Kriterijumi su naravno utvrđeni još 1999. godine i tačno se zna na koji način koja opština i po kom osnovu koja opština dobija koji procenat sredstava. Te stvari su definisane i zaista mogu odgovorno da tvrdim da se od juna 2004. godine, od kad se ja nalazim na mestu predsednika Saveta direkcije striktno poštuje ta raspodela. Sada bih se apsolutno složio sa nekoliko stvari da sredstva koja se uplaćuju Direkciji nisu dovoljna.
U radu te direkcije od 1999. godine treba da se izvrše određene promene, odnosno da se malo rad prilagodi više ovim sadašnjim uslovima. Zbog čega to kažem.
Sećate se da je u početku bilo moguće i putem dodele građevinskog materijala građanima da se vrši sanacija ili adaptacija objekata. Ne mogu sada da govorim o tim zloupotrebama i sigurno da je bilo zloupotreba, ali ja sam se lično uverio obilazeći teren itd. koliko toga je loše urađeno od opštine Ljig do opštine Osečina, pošto su praktično sve opštine u ovom programu rekonstrukcije.
Slažem se da to treba da radi policija, opet neki drugi državni organ, međutim, kada je prestala isporuka građevinskog materijala ova direkcija, odnosno od prošle godine smo tražili da nam se omogući, odnosno građanima, a njih je na tim listama više od 5.000, bilo da se radi za izgradnju novih objekata, bilo da se radi za sanaciju postojećih objekata.
Da nam se omogući, odnosno građanima da mogu i putem dobijanja povoljnih kredita, zato što postoji veliko interesovanje kod građana. Drugo, da se po strogo utvrđenim pravilima, kontrolom itd. ponovo omogući građanima koji imaju lakše sanacije, a njih je najviše, jer zavisi od stepena oštećenja, od starosti objekta, građani su prijavljivali sve i svašta itd. tako da bi se i po tom osnovu moglo ubrzati razrešenje njihovog stambenog problema, a isto tako smo i predložili mogućnost da Direkcija preraste u javno preduzeće. Direkcija je dostavila, odnosno Savet direkcije još nekoliko projekata.
Nažalost do sada nemamo odgovor i nismo naišli baš na spremnost da Vlada razmotri mogućnost dodele povoljnih kredita ili kroz lično učešće građana, pošto je i to vrlo izraženo kod onih koji su oštećeni, da bi u 50, 60% štete oni taj procenat nadoknadili. A samo onih 30, 40% da bi to radila Direkcija. To su sve povoljne stvari i ja sa te strane mogu da se složim sa ovim sugestijama i naravno najsrećniji bi bio da je ta dinamika bila mnogo brža da su sredstva bila veća, ali i da se znao red u radu Direkcije od samog početka, što nije bio slučaj.
U 1999. godini 718,4 miliona dinara je uplaćeno ili dobijeno. U 2000. godini milijarda 189 miliona. U 2001. godini ravno milijarda. To je onaj period DOS-a. U 2002. godini 766,33 milina, u 2003.
682,600.
Posle promena u parlamentu, posle promena na političkoj sceni Srbije u 2004. godini 283 miliona, a u 2005. godini ukupno 500 miliona. To je već pri kraju korišćenje tih sredstava. Za 2006. uz 200 milina koliko je odobreno, od strane Ministarstva finansija, posle ovog amandmana to je negde oko 305 milina, uz čvrsto obećanje ministra Dinkića da ćemo moći jedan deo iz budžetske rezerve moći da iskoristimo za one najhitnije slučajeve.
Tako stoje stvari sa ovim ciframa. Ima toga još, ne bih zamarao ni vas ovde, ali osećao sam obavezu i zbog građana koji svakodnevno i meni ulažu prigovore i verujte da je rad Direkcije i rad Saveta zaista dosta korektan od juna prošle godine, a nažalost prema guberu se i opružamo.

Dame i gospodo narodni poslanici, trudiću se da budem kratak i koncizan, s obzirom na to da je ministar u sinoćnom ekspozeu bio vrlo opširan, detaljan i ne bih želeo da vređam vašu inteligenciju, niti naših građana koji nas gledaju.
Međutim, kada se radi o Predlogu zakona o budžetu, jasno je da će opozicija imati uvek kontraargumente. Uostalom, to je njen posao. Mi smo na to navikli. Bilo koji zakon da se nađe na dnevnom redu, pa i ovaj, koji je vrlo detaljan, vrlo iscrpan i, na kraju krajeva, posle dužeg vremena imamo i suficit od gotovo 40 milijardi. To samo po sebi govori dovoljno.
Pokušaću u najkraćim crtama da iznesem neka svoja razmišljanja o ovom predlogu zakona vama, odnosno građanima. Imajući na umu u kakvom su stanju bile finansije u Republici u prethodnom periodu, imajući na umu i onaj stepen zaduženosti i sveopšte stanje u društvu i privredi, ovaj suficit od 39,5 milijardi je svakako rezultat odgovornog rada pre svega Vlade, odnosno njenih ministarstava.
Kritičari će uvek pronaći kontraargumente, najčešće one koji su na klimavim nogama, ali činjenice govore suprotno. Ukazaću samo na neke činjenice.
Tačno je da u Srbiji živi najveći deo stanovništva, ali to je proces koji traje bar dve decenije unazad. Teško da može neko imati čarobni štapić i da, baš u ovom mandatu i baš u ovom trenutku i baš za godinu dana, uradi nekakve spektakularne, epohalne stvari, bar što se tiče poboljšanja kvaliteta življenja u Srbiji. To je jasno.
Međutim, sigurno je povećan procenat onih koji žive sigurnije, bolje. Naravno, tu ne mislim na one novokomponovane bogataše, tajkune. Jednostavno, mislim na građane u čijim je sredinama ili u čijim je gradovima sprovedena uspešna privatizacija, a privatizovano je, kao što ste mogli videti u Predlogu zakona, 316 preduzeća i oprihodovano gotovo 280 milijardi evra, a taj trend će se nastaviti, kao što smo čuli sinoć, i u 2006. godini, kada će praktično taj proces biti okončan.
Zatim, restrukturiranje velikih sistema, što je takođe jedan od prioriteta, a s druge strane jedan od vrlo složenih poslova i zadataka, takođe je doprinelo poboljšanju u određenim sredinama.
Značajna kreditna ulaganja, subvencije Vlade, a na kraju krajeva, ako hoćete i redovnost penzija, vraćanje Zajma za privredni preporod Srbije, stare devizne štednje itd, to je sve ono što je otpočelo u prošloj godini, praktično formiranjem ove nove vlade.
Ono što je naše, mislim na vladajuću koaliciju, predizborno obećanje, to je ulaganje u poljoprivredu. To je jedno od predizbornih obećanja svih nas bilo.
Vidite, tih ulaganja, odnosno subvencija po različitim osnovama ima više od 10 milijardi.
Da se ne bih ponavljao, ukazao bih na dve–tri stvari. Pre svega, definisani su ti dugoročni razvojni ciljevi poljoprivrede, da bi se po svakom osnovu približili Evropskoj uniji, što je cilj i građana Srbije i, naravno, ove vlade i svih nas koji sedimo u ovom domu.
U te subvencije, mere za unapređivanje poljoprivrede, odnosno različite poljoprivredne grane, vrlo značajna investiciona ulaganja, uključeno je čak i rešavanje problema seoskog vodosnabdevanja, izgradnje kanalizacione mreže, sanacije vodotokova, izgradnje seoskih puteva.
Ovo govorim zato što će nas građani najpre razumeti kada pričamo o ovim stvarima, koje njih najviše tište. Mi znamo u kakvom se stanju uglavnom nalaze sela, pa onda govorimo o prilivu gradskog stanovništva, odnosno pritiscima seoskog stanovništva na grad itd, zbog čega se prazne obodne oblasti Srbije.
Jedan od tih razloga je svakako i ovo što nije bilo definisano i što to mlado stanovništvo u selu nije bilo motivisano da ostane i da živi u selu.
Zatim, vrlo je značajno i ono što se tiče podsticaja turizma. O tome smo, takođe, čuli. Za nas je to posebno značajno. Dolazim iz jedne od tih turističkih regija.
Pre svega Divčibare je, kako naš narod u Valjevu kaže, zaista sve zaslužilo da ponovo dobije status vazdušne banje. To su bukvalno pare pod otvorenim nebom, ali da je samo trebalo da bude neki domaćin, gazda koji će shvatiti to i otpočeti ulaganja, da bi vratio turiste i da bi oživeo tu regiju po osnovu turizma.
Veoma je korisno što je u Predlogu zakona o budžetu značajan deo sredstava izdvojen za kulturu, čak 130 miliona za podršku srpskom filmu. Ovde moram da budem i malo zlurad.
Ne bih voleo da vidim ministra u glavnoj ulozi, kao što se to desilo u prethodnom periodu, kada je ministar kulture, Lečić, finansirao filmove, igrao u tim filmovima, ali i usput – ona jedna cela garnitura, klan koji se sada okuplja u nekim novim strankama itd.
Naravno, ima puno mladih i neafirmisanih glumaca koji žele svoje mesto pod suncem. Na kraju krajeva, ova naša domaća publika zasitila se više tih likova.
Znamo ko je bio najveći heroj, ko je pobio najviše Nemaca u jednom periodu samoupravnog socijalizma. Isto tako, to se dešava i poslednjih godina, pa onda ne može da se snimi film od Bjele, Koje itd.
Takođe, voleo bih da ovih 932 miliona, koji su predviđeni za program i projekte u kulturi po posebnim odlukama Vlade, iskoristio bih priliku da preporučim Ministarstvu kulture, odnosno samom ministru da značajan deo tih sredstava usmeri u opremanje, po bilo kom osnovu, Arhiva Srbije.
Ako ste imali prilike, a ja jesam, da obilazite te ustanove kulture – od Arhiva Srbije, pa do Arhiva Srbije i Crne Gore, bivšeg Arhiva Jugoslavije i, na kraju krajeva, do međuopštinskog Istorijskog arhiva u Valjevu – zaista je svim tim kućama neophodna pomoć i što se tiče investicija, znači ulaganja u njihovo opremanje. A znamo da smo letos usvojili Zakon o popisu i evidentiranju oduzete imovine, pa i u tom smislu treba računati da će arhivima biti potrebna značajna pomoć.
Verujem da ova stavka od 1,5 milijardi predviđena za RTS, da se to tiče onih poznatih davanja, odnosno ulaganja po osnovu TV pretplate, jedne bolne teme, o kojoj smo pričali, ali sa kojom smo bili, prosto rečeno, suočeni. Pretpostavljam da je to ta cifra, s obzirom na to da se radi o značajnom, značajnom ulaganju.
Takođe, 40 miliona za rekonstrukciju bioskopske mreže u Srbiji, od kojih su samo apostrofirani Sremski Karlovci i Niš. Pa i tu bih ukazao na jednu veoma, veoma lošu situaciju i stanje.
Svi ti bioskopi trpe, vape za nekim ulaganjem lokalne samouprave, koje su najčešće nemoćne, a mnogi od nas su sentimentalno vezani za taj čarobni prostor bioskopskih sala, kada su dolazili filmovi, pa možda posle jedne određene pauze, koji su se vrteli tamo po svetskim centrima. Ali znamo da ništa ne može zameniti onaj ambijent, bez obzira na video i DVD, šta naša deca sada gledaju i kažu, dokle je otišla naša tehnika. Zato bih pozdravio i ovu stavku.
Što se tiče Ministarstva vera, ovih 150 miliona što je izdvojeno za rekonstrukciju i adaptaciju verskih objekata, moram samo da vam kažem da je opština Valjevo, bez obzira što se nalazi negde u dnu po nekim parametrima po kojima se rangiraju određene lokalne samouprave, u 2005. godini je izdvojila više za rekonstrukciju verskih objekata nego što je celo Ministarstvo vera, koje nije imalo ovu predviđenu stavku. Naravno, tu računam i infrastrukturu, odnosno put, vodovod, elektromrežu, a ne samo verske objekte.
Što se tiče obrazovanja, time bih završio, što se tiče onih pozitivnih stvari u ovom budžetu, to je Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine, što značajna sredstva opredeljuje i za stipendiranje najboljih srednjoškolaca i studenata, i zaista taj trend treba da se nastavi, kako bismo na bilo koji način pokazali da želimo da zaustavimo i da zadržimo tu pamet ovde u Srbiji.
Šta je moglo biti bolje, i kroz neke amandmane koje smo podneli, mislim na poslanike Nove Srbije i samostalne poslanike 9+9? Pa, naravno, ta famozna Narodna kancelarija, o kojoj smo već govorili kada smo pričali o Zakonu o zaštitniku građana.
Vidite, u celom Predlogu budžeta ne postoji specifikacija rashoda, ne postoji posebno izdvojena Narodna kancelarija u razdelu 2, koji se tiče instituta predsednika države.
Međutim, zato je ima, malo kasnije (na strani 120), u obrazloženju sredstava po pojedinim korisnicima. Velika je zabluda, pre svih građana, koji smatraju da je ta Narodna kancelarija nešto što im zaista može rešiti neke njihove probleme, po bilo kom osnovu.
Dakle, građani se žale, ali videli ste u jučerašnjoj štampi, ili prekjuče, oko 15 hiljada dopisa je stiglo i kabinetu predsednika Vlade. Različitih ima tamo žalbi itd. O čemu se radi?
Prosto, ne bih ponavljao, govorio sam o tome kada smo pričali o Zakonu o zaštitniku građana, mi sada imamo predviđenih 30,8 miliona dinara u razdelu 46, koji se baš tiče postojanja i rada zaštitnika građana.
Sa tim predviđenim sredstvima, naravno, omogućeno je zaštitniku građana da radi, imaće svoja četiri zamenika, a kao što znamo po zakonu predviđeno je da u lokalnim samoupravama, znači opštinama, mogu postojati i tzv. ombudsmani.
Veoma su bitna ovlašćenja koja imaju zaštitnici građana, sve ono što nema Narodna kancelarija. Narodna kancelarija ne samo što je jednopartijski servis i meka za udomljavanje partijskih kadrova DS – taj film smo gledali kada smo govorili, sećate se, i o tzv. Vladinoj kancelariji u prethodnom sazivu, pa tamo gde su bile neuspešne lokalne samouprave ili gde nije bilo uporišta DS, DS je formirala tzv. Vladine kancelarije – nego su sada to kancelarije opet tamo neke sive eminencije, dakle, gospodina Đilasa i onih šetača koji se šetkaju po Srbiji i, naravno, troše naše pare.
Prema tome, ombudsman ili zaštitnik građana ima i zakonsko pravo da pokreće inicijativu za opoziv funkcionera koji su se ogrešili o prava građana. To je sasvim dovoljan razlog. Tu možemo videti kako se troše pare, po kom osnovu, što ne možemo videti u razdelu 2, koji se tiče predsednika države.
Dalje, racionalizacija ukupnog broja zaposlenih u organima državne uprave. Moram da priznam da mi tu ministar sinoć nije bio jasan. Video sam tabelu 2004, 2005. i 2006. godina.
Da li to znači da se u 2006. godini neće vršiti restrikcija radne snage u državnoj upravi, odnosno u ministarstvima, s obzirom da je ta kvota ispunjena u 2005. godini.
Nisam baš siguran da je to ispravno, s obzirom da, ako pogledamo druge stavke, videćemo da se iz budžeta, bilo na indirektan ili direktan način, finansira još 186.547 zaposlenih. Sigurno da tu ima prostora za dalje smanjenje javne potrošnje, što je bolna tema, zbog čega nas pritiskaju i zbog čega je ovaj budžet prilično restriktivan.
Tu moram istaći pozitivan primer opštine Valjevo, koja je od 2000. godine do 2005. godine umesto nekih 150 ili 160 zaposlenih, koliko je optimalan broj, naravno po različitim osnovama, zaposlila duplo veći broj.
Kada uporedite Užicem sa Kraljevom što se tiče prostora ili broja stanovnika, vi sada imate situaciju da nova opštinska vlast ima jednu neprijatnu situaciju, jer nikome nije jednostavno da ostavlja nekoga bez posla, ali je nužna racionalizacija i to je na vrlo uspešan način i urađeno.
Vidim da je predviđeno samo obrazovanje, osnovno i srednje, i to 6.711 zaposlenih, pa nisam siguran, bez obzira na ona tri ili četiri osnova koja su ponuđena mojim kolegama u prosveti, kako će to ići i na koji način?
Dobro je što neće biti zasnivanja radnog odnosa bez saglasnosti Vlade i što se plata može povećavati samo do 9% u iznosu na septembarsku, u protivnom ona transferna sredstva, koja su dobrim delom jedan od vrlo značajnih izvora finansiranja pojedinim siromašnim opštinama, biće obustavljena.
Na kraju, time bih završio, u razdelu 13, gde se govori o finansiranju Ministarstva za kapitalne investicije, moram da podsetim javnost, a naravno i sve nas, da je u prošloj godini rebalansom budžeta najveći komad otkinut upravo Ministarstvu za kapitalne investicije, više od dve milijarde dinara.
Međutim, rezultati su sasvim drugačiji, izuzetno uspešno Ministarstvo, izuzetno uspešan ministar, to moram da kažem, pre svega zbog onih neodmerenih napada, zbog onih organizovanih napada koji se svakodnevno vrše na ministra Velimira Ilića.
Dovoljno je samo uveče pre svake informativne emisije da pustite onaj izveštaj iz Srbije, Auto-moto saveza - Stanje na putevima, i videćete da je od Subotice pa dole do Peštera ili do juga Srbije zaista Srbija pretvorena u gradilište, bar što se tiče puteva.
Znamo da su vrlo povoljne ocene i MMF-a što se tiče restrukturiranja ovih velikih javnih preduzeća. Znamo izuzetno zalaganje tog ministarstva, zahvaljujući čijim sredstvima su obnovljeni i pojedini verski objekti, pa i u mom valjevskoj kraju svetilište "Lelić", koje će postati verujem u međunarodnim okvirima ono što su neka druga verska svetilišta, sada da ih ne nabrajam, po svetu. Zatim, angažovanje ovog ministarstva prilikom onih poplava itd.
Baš zato što su najbolji rezultati, otuda su i najžešći bili napadi, a naročito kako se rejting Nove Srbije bliži onoj famoznoj cifri, odnosno postotku od 5%, onda su ti dirigovani napadi učestali, pretpostavljam upravo da je i to posao Narodne kancelarije i onih sličnih tamo službi, mentora, paradržavnih institucija itd.
Na kraju, da mojim Valjevcima i čitavom Kolubarskom okrugu ne bih ostao dužan, zaista bih pitao i ministra, bez obzira na sve ono što nam je obrazložio zbog čega je budžet ovako kresan, zbog čega je Direkcija Kolubarskog okruga za razvoj i otklanjanja posledica od zemljotresa ponovo ostala bez 300 miliona?
Kažem bez 300 miliona, jer smo u prošloj godini planirali 500 miliona, pa je rebalansom skinuto na 200 miliona.
U 2005. godini imali smo tih 500 miliona, ali dinamika priliva tih sredstava je bila vrlo loša, odnosno u ovoj sezoni radova kada je trebalo najviše, tada je bilo dosta problematično. U narednoj godini planirano je svega 200 miliona, što je neprihvatljivo iz više razloga.
To ću prilikom obrazlaganja amandmana naširoko pokušati da objasnim, ali da znate da samo u Kolubarskom okrugu, u tih šest opština, još uvek ima blizu 5.000 nerešenih zahteva građana, čiji su objekti za stanovanje oštećeni od zemljotresa.
Duga je priča zašto to nije rađeno 1998. i 1999. godine, pa 2000. i tako dalje, ili kome je rađeno, kakve su zloupotrebe bile? Krivu Drinu nikada niko nije ispravio.
Samo govorim da će država, ako ovako bude ostalo, ući u jedan svestan rizik da će građani podneti tužbe, a to je i obaveza koju je država preuzela, praktično ugovorna obaveza sa građanima, i zbog toga se nadam da ćemo kroz usaglašavanja na poslaničkom klubu i ovde, što se tiče amandmana, uspeti da nekako malo ispeglamo i tu stavku.
Zahvaljujem, i ako sam se ponovio negde, izvinjavam se i vama i građanima.

Dame i gospodo poslanici, uvaženi gospodine ministre, gospodine predsedavajući, prethodnici su uglavnom izneli, doduše sa različitih stanovišta, prednosti ovog zakona koji je danas pred nama i meni je mnogo draže da ga nazivam zakonom o zaštitniku građana, prosto radi naše čistote, odnosno čistote našeg jezika, nego zakonom o ombudsmanu.
Samo bih ukazao na jedan aspekt o kome je bilo reči i od strane kolege Obradovića i od kolege Krasića, ali mislim da se i suviše ovlaš prešlo preko te diskusije i konstatacije. Naime, čini mi se da je najznačajnija stvar u ovom predlogu zakona da je to nezavisan državni organ i da se radi, u stvari, o zaštiti prava i sloboda građana, kao i o kontroli rada organa državne uprave.
Zašto naglašavam ovo "nezavisan državni organ"? Čini mi se da na političkoj sceni i u našoj javnosti imamo i jedan paradržavni organ, a to je spomenuta Kancelarija predsednika Republike. Samo bih vas podsetio na manire koji su bili svojstveni i DS, dok je bila na vlasti u najvećem broju opština i u Republici Srbiji, a takođe i na manire koji su imali cilj da se pojača uticaj DS u sredinama u kojima nisu vršili vlast, pa su bile formirane tzv. vladine kancelarije, a i tamo, kao što je slučaj bio u mom Valjevu, gde je ta DS imala neadekvatnu kadrovsku listu, morala je formirati takođe vladinu kancelariju da bi se pojačao uticaj i ne samo medijski, što je bio prioritet, nego i nekakvim određenim, konkretnim aktivnostima.
Takođe, veoma je značajno da je sedište zaštitnika građana u Beogradu, a da se dozvoljava mogućnost i da se obrazuju te kancelarije svuda po Srbiji, po lokalnim samoupravama. Što je još značajnije, tu instituciju i taj institut bira ovaj dom i finansira se iz budžeta Republike Srbije.
Podsetio bih moje uvažene kolege iz SRS, pa i iz SPS, da smo imali prilike da prilikom izglasavanja rebalansa budžeta pre dva meseca ukinemo, ili bar utičemo na ukidanje, tzv. Narodne kancelarije predsednika Republike, kada niste glasali za onaj amandman koji su podneli poslanici NS. Tim amandmanom je bilo skinuto nekih 29 miliona, s obzirom da postoji, prema našoj informaciji, 15 ili plus tri, možda u međuvremenu, 18 kancelarija predsednika Republike.
Apsolutno se slažem sa prethodnikom da je to jedan servis DS, jedan marketinški servis, jer iz iskustva znam, a kada kažem iz iskustva, to je zato što su građani koji su se meni obraćali, kao narodnom poslaniku, tražeći zaštitu, govorili da su se obraćali i kancelariji predsednika Republike. Dobijali su odgovor, odnosno pojedini organi državne uprave, da moraju, ne da moraju, ne tako baš ultimativno, nego da ubrzaju rešenje određenog problema itd.
Podsećam vas da, ako već postoji nešto što se naziva budžet Republike Srbije, ako već postoje razdeli i stavke o kojima smo ovde glasali, ne vidim nigde da piše u onoj stavci, u onom razdelu koji se tiče finansiranja predsednika Republike, odnosno svih službi koje mu pripadaju, da se toliko i toliko novca odvaja za finansiranje Narodne kancelarije.
Štaviše, njegovi savetnici ili šta li su već, otvoreno kažu da oni ne primaju plate itd, a vidite ovde ima u ovom predlogu zakona i stav koji kaže da je obavljanje funkcije zaštitnika građana i njegovih zamenika, koliko sam pročitao, nespojivo sa obavljanjem drugih javnih funkcija, odnosno da ne mogu biti ni članovi stranaka.
Zbog toga zaista mislim da nam je ovo neophodno, uz onu konstataciju da je ovaj parlament radio najplodnije u istoriji srpskog parlamentarizma, čime se svi možemo ponositi, bez obzira na političku pripadnost.
Mislim da je ovaj zakon izuzetno značajan, a ako ništa drugo zbog onoga što je svako od nas ko zna koliko puta zakucao na neka nedodirljiva i nedostupna vrata birokratije, ili kako one već likove u Kafkinim romanima znate. Prosto vas dovodi do očaja, jer je sve ono što vam je elementarno, a to je da su neka lična prava i slobode nedostupne, daleke i sve vam se čini da se dešava na nekom drugom mestu ili nekom drugom.
Mislim da je to veoma značajno, a što se tiče ove narodne kancelarije, podržao bih, i poslanici NS će, odnosno samostalni poslanici – devet plus devet, podržati ovaj zakon, sa dubokim i iskrenim uverenjem da će se doprineti demokratizaciji društvenih odnosa u Srbiji, a sa druge strane, da će potpuno bespredmetno biti postojanje i finansiranje Kancelarije predsednika Republike.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, ne bih govorio o opravdanosti izgradnje autoputa i uopšte infrastrukture, infrastrukturalne mreže kroz Srbiju. U mišljenju koje smo dobili od Vlade, odnosno u ekspozeu ministra Ilića sasvim je jasno predočeno da se radi o strateškom nacionalnom interesu. To je dovoljno i kao što stari Latini kažu – pametnom dovoljno.
Nešto bih rekao o onome što se dešava u našim okruzima odakle mi dolazimo, u našim gradovima i sredinama, pa sasvim drugačije razmišljam nego jedan od prethodnika koji je govorio da će to biti jedan od problema prilikom nekih narednih izbora da mi kao poslanici obrazložimo zašto smo glasali za koncesiju, odnosno, za ovako jednu veoma bitnu odluku.
Vidite, što se tiče putne mreže u Kolubarskom okrugu, prošle godine je Svetska banka odobrila kredit za rehabilitaciju putne mreže puteva u Srbiji i sa zadovoljstvom mogu da kažem da je Kolubarski okrug dobio najveći deo toga, da su rado otpočeli i da samo čekamo da oni budu intenzivniji. Radi se, pre svega, o rehabilitaciji Valjevo-Šabac, Valjevo-Loznica i Loznica-Šabac.
Naravno, nije to slučajno dobila zapadna Srbija, to je samo jedan od delova Srbije u kome se nalaze veoma loši putevi, a svi mi koji prolazimo i koji imamo potrebe da idemo našim srpskim putevima znamo da je nešto malo bolja situacija i u drugim delovima Srbije.
Međutim, izgradnjom ovog autoputa do Požege, neće autoput prolaziti, kako je malopre neko od govornika ovde aludirao, kroz centar grada, nego nekih 20 kilometara od Valjeva, a isto tako, biće na jednoj pristojnoj udaljenosti da bi se ispoštovali svi oni zahtevi prilikom izgradnje puteva i od ostalih većih gradova, odnosno centara.
Konkretno, u valjevskom kraju, taj autoput će se, odnosno Valjevo će praktično imati priključak na nekih dvadesetak kilometara od Valjeva, negde oko Slovca, što je opet veoma značajno za ostale regije, a rekoh malopre da se radi rehabilitacija puteva Valjevo-Šabac i Valjevo-Loznica.
Voleo bih da moje kolege poslanici koji dolaze upravo iz tih okruga kuda će prolaziti ova maršruta autoputa objasne svojim biračima zašto će biti protiv ili zašto su bili uzdržani danas, odnosno kada bude bio dan za glasanje po pitanju davanja saglasnosti, odnosno mislim na koncesije.
Zašto će, recimo, da bude i moj kolega poslanik iz Požege ili moj kolega poslanik iz Lazarevca, sasvim svejedno ili iz Tamnavskog okruga, pa malopre i uvaženi kolega iz Mačvanskog okruga, zašto bi bio protiv, zašto bi bio uzdržan. Ne bih voleo samo da dobijem obrazloženja onog tipa na koje smo već navikli – sve što dolazi od vladajuće većine, to ništa ne valja, vrlo je sumnjivo, ali mogu da razumem i određene rezerve koje su nesumnjive, a mogle su se čuti danas, s obzirom na to da je u prethodnom periodu izgradnja puteva za sobom je nosila i niz zloupotreba, odnosno uključivanje mafije.
Dilema da li ćemo mi davanjem saglasnosti, odnosno davanjem svog glasa za ovu koncesiju, dalju sudbinu celog posla prepustiti Vladi, mislim da ne stoji, a ne stoji iz prostog razloga, jer ova vlada i do sada je pokazala da ima kredibilitet, pa sam siguran da će i u utorak to potvrditi; sigurno se neće posao prepustiti onima kojima je to bilo u prošlom periodu, mislim pre svega i na Čumeta, na Rašetu, na Čedu i ostalu mafiju koja se pojavljivala. Toga sada na našim putevima nema. Mi o tome možemo sa zadovoljstvom da govorimo i iz tih razloga pozivam, pre svega, kolege poslanike koji dolaze iz svih ovih predela kuda će proći ova maršruta, odnosno trasa autoputa da daju svoj glas kada bude došao dan za glasanje.
Što se tiče poslaničke grupe SPO i NS, razumljivo, mi ćemo podržati ovaj predlog.

Ne bih zaista imao potrebu da se javljam, ali čini mi se da sam pogrešno protumačen. Prosto rečeno, nijednog trenutka nisam imao nameru da prozivam ovde bilo koga od mojih kolega poslanika, apsolutno, ali zar nije sasvim prirodno ovaj deo autoputa od Subotice, Novog Sada, Horgoša do Požege, pa svuda kuda prolazi ta deonica, prirodno je valjda da će ti ljudi glasati za to. A isto tako je prirodno ako u blisko vreme, u doglednoj budućnosti budemo u situaciji da glasamo i za neki drugi koridor, odnosno neki drugi deo Srbije, valjda je sasvim prirodno da ćemo se opet usaglasiti. Prvi ću ja glasati za to, ako budem imao prilike.
Znači, sada smo u situaciji da glasamo za ovo što nam je ponuđeno, daće Bog u nekoj doglednoj budućnosti bićemo u situaciji da glasamo za nešto drugo i sasvim prirodno da ćemo glasati.

Dame i gospodo poslanici, posle usvajanja zakona kojim smo izjednačili prava boraca iz Drugog svetskog rata, mislimo na one borce koji su se borili protiv fašizma, smatram da je ovo drugi veoma značajan zakon, odnosno predlog zakona, koji će otkloniti velike istorijske nepravde, s obzirom da je svima nama poznato da su se ratni pobednici potrudili da posle Drugog svetskog rata obesprave veliki deo građana na ovim prostorima ili na prostorima bivše savezne države. Mislim da se ratni pobednici nisu samo starali da fizički uklone one koji su im predstavljali, kako su ih nazivali, reakciju, kulake, neprijatelje i tako dalje, nego su se potrudili svojski i da im oduzmu svu pokretnu i nepokretnu imovinu. Čini mi se da ima više od 50 zakona i zakonskih propisa kojima su oni to u stvari i uradili. Bezbroj je dokumenata po istorijskim arhivama, koji potvrđuju na koji način je to rađeno. Veoma često možete doći u situaciju da pročitate da u tom dokumentu vlast predlaže da se što više i što brže obavlja proces nacionalizacije, odnosno konfiskacije, kako se ne bi, posle izrečene kazne nekom od državnih neprijatelja, reakcije, kulaka ili ratnih zločinaca, svejedno, ti pravni uslovi promenili.
Štampa i partijski bilteni su svakodnevno objavljivali čitave spiskove tih nesrećnika kojima je oduzeta imovina. Ali, nije oduzimana samo imovina u smislu nepokretne imovine – dakle, kuće, imanja, šume, po bilo kom osnovu, da li se radi o konfiskaciji, sekvestru, nacionalizaciji ili kasnije o onoj agrarnoj reformi, pa kolonizaciji – nego je oduzimano sve što se moglo pronaći u kući, čak možete naći i takve informacije i podatke u dokumentima koji nedvosmisleno potvrđuju ovo o čemu govorim, da su im oduzimane i poslednje šerpe ili inventar i tako dalje.
To je ono što je istorijski nepobitno, što je fakat i, naravno, ova vlada sada ima veliku obavezu, i moralnu, bez obzira što je u našim političkim programima jedna od glavnih odrednica svakako bila i neprikosnovenost privatne svojine, odnosno zaštita ljudskih, političkih, građanskih prava. Ne radi se samo o toj pukoj predizbornoj ili marketinškoj priči ili o ispunjavanju programskih obećanja; radi se, pre svega, o potrebi ove vlade i ljudi koji čine ovu vladajuću većinu da se ispravi ta istorijska nepravda.
Naravno, ima primedaba na površnost i čuli smo ovde i ozbiljne primedbe, ali i one koje bih svrstao samo u jednu ideološku matricu. Čini mi se da takav ton diskusije navodi na zaključak da se radi upravo o ljudima ili političkim partijama koje smatraju da ne treba ništa denacionalizovati, nego naprotiv, da bi još jednom trebalo izvršiti takav atak na privatnu imovinu. Mislim da je sasvim u redu što predlagač nije prejudicirao o kakvom obliku oduzimanja imovine se radi i što je upravo taj prvi član sasvim obuhvatio kompletno oduzimanje imovine bez pravične nadoknade.
Takođe, možda je jedna od argumentovanih primedaba zbog čega to građani da rade preko određenih obrazaca i zbog čega je to veoma kratak rok – 30. jun iduće godine, s obzirom da pretpostaavljam da država koja je izvršila oduzimanje imovine ima podatke kome je oduzeto, šta je oduzeto i u kom obimu. Međutim, to evidentiranje je svakako neophodno, jer moramo znati kome je šta oduzeto, ko su naslednici, pod kakvim uslovom je oduzeto i naravno, ono što je veoma bitno, koliko je to opterećenje za državu prilikom vraćanja, restitucije ili denacionalizacije, zavisi kako će to već država budućim zakonskim predlozima, odnosno zakonima regulisati.
Mislim da bi korisna primedba predlagaču bila da građanima vrlo transparentno objasni gde mogu sve te relevantne podatke i dokumenta pronaći. Na primer, u Arhivu Srbije, gde se nalaze dokumenta i fondovi kojima je regulisano oduzimanje imovine, po osnovu agrarne reforme, od 45 hektara naviše, odnosno u Arhivu Jugoslavije, gde postoji poseban Fond državne uprave narodnih dobara, kojim je takođe posle stavljanja pod sekvestar ili oduzimanja izvršeno nasilno oduzimanje imovine. Trebalo bi to objasniti.
I, kada sam se već dotakao istorijske arhive, mislim da je neophodno, kada se radi o ona tri miliona, koliko je predviđena dotacija Republičkoj direkciji za imovinu, razmisliti i o adekvatnom opremanju, pre svega tehničkom opremom, tih istorijskih arhiva. Njih ima negde četrdesetak, ako računamo i teritoriju Kosova i Metohije i Vojvodine, a nadam se da još uvek računamo. Trebalo bi pre svega obezbediti sredstva za nabavku takozvanih fotokopirnih digitalnih aparata, jer je stanje tih dokumenata veoma loše, najčešće je tu vršen prepis ili su na neadekvatnom, tankom papiru i u značajnoj meri su oštećeni.
Znači, prosto apelujem na predlagača da preko sredstava informisanja obavesti građane gde mogu pronaći te svoje podatke, ali isto tako da se izađe u susret ovim značajnim kulturnim ustanovama, koje ne samo što kubure sa prostorom i sa niskim primanjima, moram i to da kažem, nego je sada veliki udar upravo na arhive; naravno, deo dokumentacije nalazi se u sudovima, katastru i tako dalje.
Završiću, u stvari, sa jednom konstatacijom, propustio sam da kažem – možda je trebalo razmisliti zašto je granica 9. mart 1945. godine, jer ima sasvim istorijskog i pravnog uporišta da ta granica bude pomerena i na 1941. godinu, pogotovo kada se radi o Sremu i činjenici da je tu bila endehazijska uprava i da značajan deo oduzete imovine posle toga, kako rekoh, ratni pobednici i nisu vratili onim pravim vlasnicima.
Na kraju, poslanička grupa SPO-NS zaista očekuje da će posle ovog roka za prijavljivanje u proceduru ući i jedan set sveobuhvatnih i kvalitetnih zakona kojima će se regulisati cela ova materija.