Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Uvaženi gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, mi danas raspravljamo o dva predloga zakona, i to: Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi i Predlogu zakona o raspodeli transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije i učešću opština, gradova i Grada Beograda u porezu na zarade u 2005. godini.
Izmene u poreskom sistemu su uzrokovale izmene i dopune Zakona o lokalnoj samoupravi u delu koji definiše finansiranje lokalne samouprave. Članom 77. Zakona je definisano kako se obezbeđuju sredstva budžeta jedinica lokalne samouprave i to iz izvornih i ustupljenih javnih prihoda i transfernih sredstava iz budžeta Republike.
Naime, usvajanjem Zakona o porezu na dodatu vrednost, koji će se primenjivati od 1. januara 2005. godine, ukida se porez na promet, pa samim tim i raniji način finansiranja budžeta lokalne samouprave preko određivanja godišnjeg obima sredstava. Zbog ovih izmena poreskih propisa, izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi obezbeđuje se nadomeštanje prihoda budžetima lokalnih samouprava. Članom 5, odnosno izmenjenim članom 99. definisano je da se posebnim zakonom utvrđuje deo poreza na zarade iz člana 98. tačka 1. podtačka 8. ovog zakona i iznos sredstava koji pripada jedinici lokalne samouprave po osnovu transfera iz budžeta Republike.
Ukupan iznos transfernih sredstava utvrđen Zakonom o budžetu Republike Srbije koji se raspodeljuje na budžete lokalnih samouprava sastoji se iz dva dela, i to: dela namenjenog za pokriće nedostajućih sredstava iz dela ustupljenih prihoda zbog izmene poreskih propisa i dela koji se raspodeljuje prema kriterijumima, broju stanovnika, broju odeljenja i broju objekata osnovnih i srednjih škola, broju dece obuhvaćene društvenom brigom o deci i broj objekata društvene brige o deci, statusu životne sredine, stepenu razvijenosti...
Jasno je da treba prilikom raspodele transfernih sredstava na jedinice lokalnih samouprava izvršiti ujednačavanje, odnosno nivelisanje obima javnih rashoda, ali nije jasno kako se to postiže.
Svi navedeni kriterijumi nemaju istu težinu pri raspodeli ovih sredstava, a može se opravdano postaviti pitanje proširenja kriterijuma na dužinu puteva, broj sportskih objekata, dužinu i stanje vodovodne, kanalizacione i električne mreže, broj izbeglica i broj zaposlenih. Znači potrebno je normirati i broj zaposlenih pri svim lokalnim samoupravama.
Takođe nije merodavan samo broj objekata, već stanje u kome se ti objekti nalaze, njihova starost i opremljenost. Što se više kriterijuma uzme u obzir, ako se oni adekvatno vrednuju, dobija se pravičnija raspodela ovih sredstava.
U Predlogu zakona o raspodeli transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije i učešću opština, gradova i grada Beograda u porezu na zarada u 2005. godini članom 2. je predloženo da učešće svih navedenih subjekata u porezu na zarade bude 40%. Ovde treba napomenuti da je porez na zarade do 1. jula 2004. godine pripadao budžetima lokalnih samouprava u iznosu od 5%, ali smo tada imali porez na fond zarada, koji je pripadao lokalnim budžetima po stopi od 3,5%.
Ukidanjem poreza na fond zarada od 1. jula 2004. godine budžetima opštine, gradova i grada Beograda povećan je porez na zarade sa 5 na 30%, a nekim opštinama je vršena dopunska korekcija povećanjem procenta poreza na promet proizvoda i usluga.
Pošto je na Predlog ovog zakona uloženo mnogo amandmana, evidentno je da predložena raspodela transfernih sredstava u iznosu od 13,8 milijardi dinara, koja su utvrđena Zakonom o budžetu za 2005. godinu, nije dobro izvršena. Nije jasno kako je došlo do odstupanja u raspodeli po jedinicama lokalne samouprave u odnosu na raspodelu godišnjeg obima sredstava u 2004. godini, ako se obe raspodele vrše na osnovu istih kriterijuma, utvrđenih u članu 5. odnosno 99. izmena i dopuna Zakona o lokalnoj samoupravi.
Predloženom raspodelom više transfernih sredstava u odnosu na raspodelu godišnjeg obima sredstava u 2004. godini dobili su grad Beograd i opštine Apatin, Bački Petrovac, Bosilegrad, Varvarin, Vlasotince, Žagubica, Irig, Loznica, Plandište, Ražanj, Svrljig, Sremski Karlovci i Čoka. Sve ostale opštine dobile su manje, a neke drastično manje.
Slažem se da je teško naći pravu formulu za raspodelu ovih sredstava, ali se moraju uvažiti određene specifičnosti pojedinih opština. Mnoge opštine su pretrpele velika oštećenja za vreme NATO bombardovanja, a da se to ni jednim kriterijumom pri raspodeli ovih sredstava ne uvažava. Ima dosta opština koje su izvukle i korist od NATO bombardovanja, jer su donacijama koje su dobijale znatno popravile svoju infrastrukturu iako nisu pretrpele štete, dok su opštine koje su bile izložene NATO bombardovanju praktično izopštene iz donacija.
Navodim primer opštine iz koje dolazim, to je opština Lučani, koja je pretrpela velika razaranja privrednih objekata, pa je čak morala da se zaduži kreditom kod Komercijalne banke da bi sanirala štete na kotlu koji greje čitavo naselje. Privreda se još nije oporavila, nije izvršena privatizacija svih privrednih subjekata, a u najvećoj firmi, preduzeću "Milan Blagojević" - namenska proizvodnja, još uvek nije završen postupak restrukturiranja, koji vodi Vladina Komisija za restrukturiranje namenskih kapaciteta. Očigledno je da se budžet opštine ne može napuniti iz povećanog učešća u porezu na zarade, jer tih zarada ili nema, ili su na niskom nivou.
Amandmanom sam tražio povećanje transfernih sredstava do nivoa sredstava koja su utvrđenim godišnjim obimom sredstava za ovu godinu. Tako se ministar složio da kriterijumi za raspodelu transfernih sredstava nisu sveobuhvatni da garantuju pravičnu raspodelu ovih sredstava i obećao da će do 31. marta 2005. godine biti izmenjeni, odnosno dopunjeni, i da u slučaju da bude promašaja u raspodeli ovih sredstava po važećim kriterijumima postoji mogućnost otklanjanja tih grešaka intervencijom sredstvima iz fonda u kome je za te namene obezbeđeno 200 miliona. Povlačim amandman koji sam podneo na član 3. Predloga zakona o raspodeli transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije i učešću opština, gradova i grada Beograda u porezu na zarade u 2005. godini.
Bez veće ekonomske samostalnosti jedinica lokalne samouprave nema decentralizacije vlasti, za koju smo se svi zalagali. S druge strane, moram da kažem da opštine koje imaju veliki broj seoskog stanovništva nemaju drugih načina da urade infrastrukturu na selima ukoliko ne dobiju veća transferna sredstva. Nama ništa ne znači što dajemo velika sredstva iz budžeta Republike za unapređenje poljoprivrede, ako nećemo imati ljude koji će ostati na selu da rade. Hvala.
Poštovana gospođo predsednice, uvaženo predsedništvo, cenjeni gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, Nova Srbija je u članu 6. u stavu 3. želela da popravi tekst jer smo za tekst koji glasi - Ugovor o lizingu mora biti zaključen u pismenoj formi, smatrali da je to gramatička greška i da treba umesto - u pismenoj, da stoji - u pisanoj formi.
Međutim, u odgovoru Vlade stoji da se amandman ne prihvata, s obzirom da Predlog ovog zakona sledi suštinska rešenja, formu i duh Zakona o obligacionim odnosima, kao naše nesporno najbolje kodifikacije u ovoj oblasti prava, gde se upotrebljava izraz - pismena forma, što je uostalom slučaj i sa ostalim zakonima iz materije ugovornog prava. Na sledeći način možemo dobiti ovaj odgovor, ali malo se kosi sa odlukom i objašnjenjem da je ovaj zakon - leks specijalis i da na neki način njegove forme treba da budu izraz u formi drugih zakona.
Jedna stvar ovde zabrinjava: to što je 67 amandmana podneto od strane poslanika Narodne skupštine, a nijedan nije prihvaćen, i sugerišem gospodinu ministru da ipak razmotri u raspravi o amandmanima i da neke amandmane prihvati. Mislim da su neki ministri prihvatali ovde mnogo više amandmana i mislim da se nijednom nije desilo da se nijedan ne prihvati. Hvala.