Uvaženi gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, mi danas raspravljamo o dva predloga zakona, i to: Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi i  Predlogu zakona o raspodeli transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije i učešću opština, gradova i Grada Beograda u porezu na zarade u 2005. godini.
Izmene u poreskom sistemu su uzrokovale izmene i dopune Zakona o lokalnoj samoupravi u delu koji definiše finansiranje lokalne samouprave. Članom 77. Zakona je definisano kako se obezbeđuju sredstva budžeta jedinica lokalne samouprave i to iz izvornih i ustupljenih javnih prihoda i transfernih sredstava iz budžeta Republike.
Naime, usvajanjem Zakona o porezu na dodatu vrednost, koji će se primenjivati od 1. januara 2005. godine, ukida se porez na promet, pa samim tim i raniji način finansiranja budžeta lokalne samouprave preko određivanja godišnjeg obima sredstava. Zbog ovih izmena poreskih propisa, izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi obezbeđuje se nadomeštanje prihoda budžetima lokalnih samouprava. Članom 5, odnosno izmenjenim članom 99. definisano je da se posebnim zakonom utvrđuje deo poreza na zarade iz člana 98. tačka 1. podtačka 8. ovog zakona i iznos sredstava koji pripada jedinici lokalne samouprave po osnovu transfera iz budžeta Republike.
Ukupan iznos transfernih sredstava utvrđen Zakonom o budžetu Republike Srbije koji se raspodeljuje na budžete lokalnih samouprava sastoji se iz dva dela, i to: dela namenjenog za pokriće nedostajućih sredstava iz dela ustupljenih prihoda zbog izmene poreskih propisa i dela koji se raspodeljuje prema kriterijumima, broju stanovnika, broju odeljenja i broju objekata osnovnih i srednjih škola, broju dece obuhvaćene društvenom brigom o deci i broj objekata društvene brige o deci, statusu životne sredine, stepenu razvijenosti...

Jasno je da treba prilikom raspodele transfernih sredstava na jedinice lokalnih samouprava izvršiti ujednačavanje, odnosno nivelisanje obima javnih rashoda, ali nije jasno kako se to postiže.
Svi navedeni kriterijumi nemaju istu težinu pri raspodeli ovih sredstava, a može se opravdano postaviti pitanje proširenja kriterijuma na dužinu puteva, broj sportskih objekata, dužinu i stanje vodovodne, kanalizacione i električne mreže, broj izbeglica i broj zaposlenih. Znači potrebno je normirati i broj zaposlenih pri svim lokalnim samoupravama.
Takođe nije merodavan samo broj objekata, već stanje u kome se ti objekti nalaze, njihova starost i opremljenost. Što se više kriterijuma uzme u obzir, ako se oni adekvatno vrednuju, dobija se pravičnija raspodela ovih sredstava.
U Predlogu zakona o raspodeli transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije i učešću opština, gradova i grada Beograda u porezu na zarada u 2005. godini članom 2. je predloženo da učešće svih navedenih subjekata u porezu na zarade bude 40%. Ovde treba napomenuti da je porez na zarade do 1. jula 2004. godine pripadao budžetima lokalnih samouprava u iznosu od 5%, ali smo tada imali porez na fond zarada, koji je pripadao lokalnim budžetima po stopi od 3,5%.
Ukidanjem poreza na fond zarada od 1. jula 2004. godine budžetima opštine, gradova i grada Beograda povećan je porez na zarade sa 5 na 30%, a nekim opštinama je vršena dopunska korekcija povećanjem procenta poreza na promet proizvoda i usluga.
Pošto je na Predlog ovog zakona uloženo mnogo amandmana, evidentno je da predložena raspodela transfernih sredstava u iznosu od 13,8 milijardi dinara, koja su utvrđena Zakonom o budžetu za 2005. godinu, nije dobro izvršena. Nije jasno kako je došlo do odstupanja u raspodeli po jedinicama lokalne samouprave u odnosu na raspodelu godišnjeg obima sredstava u 2004. godini, ako se obe raspodele vrše na osnovu istih kriterijuma, utvrđenih u članu 5. odnosno 99. izmena i dopuna Zakona o lokalnoj samoupravi.
Predloženom raspodelom više transfernih sredstava u odnosu na raspodelu godišnjeg obima sredstava u 2004. godini dobili su grad Beograd i opštine Apatin, Bački Petrovac, Bosilegrad, Varvarin, Vlasotince, Žagubica, Irig, Loznica, Plandište, Ražanj, Svrljig, Sremski Karlovci i Čoka. Sve ostale opštine dobile su manje, a neke drastično manje.
Slažem se da je teško naći pravu formulu za raspodelu ovih sredstava, ali se moraju uvažiti određene specifičnosti pojedinih opština. Mnoge opštine su pretrpele velika oštećenja za vreme NATO bombardovanja, a da se to ni jednim kriterijumom pri raspodeli ovih sredstava ne uvažava. Ima dosta opština koje su izvukle i korist od NATO bombardovanja, jer su donacijama koje su dobijale znatno popravile svoju infrastrukturu iako nisu pretrpele štete, dok su opštine koje su bile izložene NATO bombardovanju praktično izopštene iz donacija.
Navodim primer opštine iz koje dolazim, to je opština Lučani, koja je pretrpela velika razaranja privrednih objekata, pa je čak morala da se zaduži kreditom kod Komercijalne banke da bi sanirala štete na kotlu koji greje čitavo naselje. Privreda se još nije oporavila, nije izvršena privatizacija svih privrednih subjekata, a u najvećoj firmi, preduzeću "Milan Blagojević" - namenska proizvodnja, još uvek nije završen postupak restrukturiranja, koji vodi Vladina Komisija za restrukturiranje namenskih kapaciteta. Očigledno je da se budžet opštine ne može napuniti iz povećanog učešća u porezu na zarade, jer tih zarada ili nema, ili su na niskom nivou.
Amandmanom sam tražio povećanje transfernih sredstava do nivoa sredstava koja su utvrđenim godišnjim obimom sredstava za ovu godinu. Tako se ministar složio da kriterijumi za raspodelu transfernih sredstava nisu sveobuhvatni da garantuju pravičnu raspodelu ovih sredstava i obećao da će do 31. marta 2005. godine biti izmenjeni, odnosno dopunjeni, i da u slučaju da bude promašaja u raspodeli ovih sredstava po važećim kriterijumima postoji mogućnost otklanjanja tih grešaka intervencijom sredstvima iz fonda u kome je za te namene obezbeđeno 200 miliona. Povlačim amandman koji sam podneo na član 3. Predloga zakona o raspodeli transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije i učešću opština, gradova i grada Beograda u porezu na zarade u 2005. godini.
Bez veće ekonomske samostalnosti jedinica lokalne samouprave nema decentralizacije vlasti, za koju smo se svi zalagali. S druge strane, moram da kažem da opštine koje imaju veliki broj seoskog stanovništva nemaju drugih načina da urade infrastrukturu na selima ukoliko ne dobiju veća transferna sredstva. Nama ništa ne znači što dajemo velika sredstva iz budžeta Republike za unapređenje poljoprivrede, ako nećemo imati ljude koji će ostati na selu da rade. Hvala.

Poštovana gospođo predsednice, uvaženo predsedništvo, cenjeni gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, Nova Srbija je u članu 6. u stavu 3. želela da popravi tekst jer smo za tekst koji glasi - Ugovor o lizingu mora biti zaključen u pismenoj formi, smatrali da je to gramatička greška i da treba umesto - u pismenoj, da stoji - u pisanoj formi.
Međutim, u odgovoru Vlade stoji da se amandman ne prihvata, s obzirom da Predlog ovog zakona sledi suštinska rešenja, formu i duh Zakona o obligacionim odnosima, kao naše nesporno najbolje kodifikacije u ovoj oblasti prava, gde se upotrebljava izraz - pismena forma, što je uostalom slučaj i sa ostalim zakonima iz materije ugovornog prava. Na sledeći način možemo dobiti ovaj odgovor, ali malo se kosi sa odlukom i objašnjenjem da je ovaj zakon - leks specijalis i da na neki način njegove forme treba da budu izraz u formi drugih zakona.
Jedna stvar ovde zabrinjava: to što je 67 amandmana podneto od strane poslanika Narodne skupštine, a nijedan nije prihvaćen, i sugerišem gospodinu ministru da ipak razmotri u raspravi o amandmanima i da neke amandmane prihvati. Mislim da su neki ministri prihvatali ovde mnogo više amandmana i mislim da se nijednom nije desilo da se nijedan ne prihvati. Hvala.

Poštovana gospođo Čomić, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, Nova Srbija je želela da popravi tekst zakona, pa predlaže da se u članu 10. tekst u stavu 2. promeni. Pročitaću originalni tekst. Tekst člana 10. u stavu 2. glasi: "Davalac lizinga u smislu ovog zakona je privredno društvo koje obavlja poslove finansijskog lizinga u skladu sa propisima države u kojoj je osnovano i čiji je minimalni uplaćeni novčani deo osnovnog kapitala 100.000 eura", a treba da piše evra.
Predlažemo da se taj tekst menja i da glasi - davalac lizinga u smislu ovog zakona je privredno društvo koje obavlja poslove finansijskog lizinga čiji minimalni uplaćeni novčani deo osnovnog kapitala iznosi (pa smo onda napravili selekciju): a) za kućne aparate, televizore i belu tehniku 50.000 evra, b) za mehanizaciju u poljoprivredi 100.000 evra, v) za vozila 100.000 evra, g) za opremu 150.000 evra i d) za postrojenja 200.000 evra.
Smatramo da uplaćeni novčani deo osnovnog kapitala treba da bude u funkciji vrednosti predmeta lizinga. Ne može biti isti iznos uplate za firme koje vrše finansijski lizing opreme za domaćinstva i opreme za industrijska postrojenja. Takođe, ovim našim stavom daje se šira mogućnost lizing kompanijama da se registruju prema svojim mogućnostima, odnosno prema nivou osnovnog kapitala kojim raspolažu. Ovako smo vezali ruke nekim kompanijama koje nemaju osnovni kapital za veći iznos, tako da ne bi mogli da vrše finansijski lizing za manje vrednosti. Očekujem da će ministar da prihvati ovaj amandman.

Poštovana gospođo Mićić, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, članom 16. definiše se odgovornost za materijalne nedostatke.
Član 16. glasi: "Za materijalne nedostatke predmeta lizinga primaocu lizinga odgovara isporučilac, ako drugačije nije ugovoreno".
Nova Srbija smatra da ovo treba preformulisati, pre svega zbog stava 1. u članu 10.
Mi kažemo: "Za materijalne nedostatke predmeta lizinga primaocu lizinga odgovara davalac lizinga", a ne isporučilac predmeta lizinga.
Mi smatramo da u članu 16. iza reči "odgovara", umesto reči "isporučilac" treba da stoji "davalac lizinga". Za materijalne nedostatke predmeta lizinga primaocu lizinga odgovara davalac lizinga, a ne isporučilac predmeta lizinga, jer davalac lizinga, prema stavu 1. člana 10, ima pravo svojine na predmetu lizinga, pa samim tim on snosi i odgovornost za eventualne materijalne nedostatke.
Da nije stava 1. člana 10, formulacija bi bila sasvim u redu. Ovako je u koliziji, po nama. Hvala.

Poštovana gospođo Čomić, uvaženi narodni poslanici, članom 17. definisano je ko je odgovoran za štetu prouzrokovanu predmetom lizinga. Smatramo da formulacija člana 17, koja je data u Predlogu zakona, nije dobra zato što je neprecizna, preopširna i samim tim podložna je zloupotrebi u primeni.
Ja ću pročitati izvorni tekst člana 17. koji kaže: "Davalac lizinga ne odgovara primaocu lizinga za štetu prouzrokovanu predmetom lizinga, osim ako je primalac lizinga pretrpeo štetu usled toga što se oslonio na stručnost davaoca lizinga ili ako je davalac lizinga imao učešća u izboru isporučioca ili specifikaciji predmeta lizinga, ako drugačije nije ugovoreno".
Smatramo da je ovaj član zaista mnogo komplikovan i predlažemo sasvim jednostavniji tekst, koji je lako primenjiv. On glasi: "Davalac lizinga ne odgovara primaocu lizinga za štetu prouzrokovanu predmetom lizinga, ukoliko je primalac lizinga koristio predmet lizinga suprotno instrukcijama isporučioca predmeta lizinga".
Smatramo da se ovom formulacijom poboljšava član 17. ovog predloga zakona.

Poštovana gospođo Čomić, uvažene kolege narodni poslanici, članom 26. definisano je održavanje predmeta lizinga. Predloženi tekst tog člana, po nama, nije dobar.
Naime, tekst predloga glasi: "Primalac lizinga je dužan da održava predmet lizinga u ispravnom stanju i vrši potrebne popravke na predmetu lizinga", a ne kaže kako. Mi smatramo da treba da se doda deo teksta koji glasi: "prema instrukcijama isporučioca predmeta lizinga".
Šta se može desiti - da primalac lizinga vrši održavanje prema nekom svom iskustvu i da predmet lizinga na taj način ošteti. Pitamo se ko će snositi odgovornost za štetu koja bude nastala na predmetu lizinga.

Poštovana gospođo predsedavajuća, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mi iz Nove Srbije smatramo da je ovaj zakon o finansijskom lizingu trebalo ranije doneti, kako bi se obezbedili uslovi za brže pribavljanje opreme kojom bi se pospešila privredna aktivnost preduzetnika, kao i malih i srednjih preduzeća, koja je nažalost u zadnje vreme sve slabija.
Do sada ova materija nije bila uređena jednim zakonom, što nije bilo u interesu potencijalnih učesnika u ovom poslu. Donošenjem posebnog zakona o finansijskom lizingu, on dobija prioritetnu primenu u odnosu na druge opšte zakone, što daje veću pravnu sigurnost učesnicima u poslu i povećava efikasnost u postupku pribavljanja opreme za obavljanje privrednih delatnosti.
Ovim zakonom se uređuju sledeći poslovi: ugovor o finansijskom lizingu, prava i obaveze subjekata u poslu finansijskog lizinga, kao i registar finansijskog lizinga. U ovom poslu se javljaju tri subjekta koji su međusobno povezani sa dva ugovora koji svojom uzajamnom povezanošću čine celinu ukupnog posla finansijskog lizinga. Prvi ugovor predstavlja ugovor o prodaji predmeta lizinga između davaoca lizinga i proizvođača, na osnovu koga davalac lizinga stiče pravo svojine na predmetu lizinga. Ovde treba naglasiti da davalac lizinga nabavlja predmet lizinga po specifikaciji primaoca lizinga od proizvođača koga je odabrao primalac lizinga.
Drugi ugovor predstavlja ugovor o finansijskom lizingu koji davalac lizinga zaključuje sa primaocem lizinga i na osnovu koga davalac lizinga na primaoca lizinga prenosi ovlašćenje držanja i korišćenja predmeta lizinga na određeno vreme, uz ugovorenu naknadu koja se plaća u ugovorenim rokovima.
Članom 7. Predloga zakona predlaže se da se visina naknade određuje na osnovu amortizacije predmeta lizinga. Kako bi se obezbedio davalac lizinga od zloupotrebe nesavesnog primaoca lizinga, u slučaju raskida ugovora o lizingu, on predmet lizinga može da povrati na brz, pravno siguran i efikasan način definisan članom 30. Predloga zakona.
Ovim članom je definisano da se postupak povraćaja predmeta lizinga zadržava u okviru sudskog postupka uz brzo i efikasno postupanje suda u kratkim rokovima, u skladu sa odredbama Zakona o izvršnom postupku.
Članom 10. je definisano da je davalac finansijskog lizinga privredno društvo, čiji je minimalni uplaćeni novčani deo osnovnog kapitala 100 hiljada evra. Mi smo podneli amandman na ovaj član, tražeći da uplaćeni novčani deo osnovnog kapitala davaoca lizinga bude u funkciji vrednosti predmeta lizinga. Smatramo da ne može biti isti iznos uplaćen od novčanog dela osnovnog kapitala za firme koje vrše finansijski lizing opreme, recimo, za domaćinstva, kao za one firme koje su registrovane za poslove finansijskog lizinga za industrijska postrojenja.
Takođe smo podneli amandmane na članove 6, 16, 17, 24, 26. i 36. Predloga zakona, sa željom da preciznijom formulacijom ovih članova popravimo tekst zakona. Ima se utisak da pri izradi teksta Predloga ovog zakona nisu konsultovani stručnjaci iz tehničkih oblasti, pa otuda ima dosta nepreciznosti ili glomaznih formulacija kada su u pitanju materijalni nedostaci predmeta lizinga, štete koje mogu nastupiti i održavanje predmeta lizinga.
Što se tiče zakona o koncesijama, ispred Nove Srbije u okviru načelne rasprave govoriće prof. dr Miodrag Stamenković.
Pridružio bih se onim diskutantima koji su na neki način kritikovali Vladu zbog slabljenja privredne aktivnosti. Mislim da se Nova Srbija pridružuje tome. Moramo nešto preduzeti pod hitno da se ta privredna aktivnost popravi. Čak smo i u onim oblastima gde smo imali šansu, kao što smo dobili određene preferencijale od Evropske unije za izvoz šećera, stvaranjem afere šećera uništili praktično domaću proizvodnju koju je trebalo da unapredimo.
Nešto nam se slično dešavalo prošle godine oko afere oružja. Moram da vas podsetim, pošto sam iz te oblasti, da mi sada imamo 14 hiljada zaposlenih u preduzećima koja se bave proizvodnjom naoružanja i vojne opreme i da su kapaciteti tih preduzeća mnogo veći nego što su potrebni domaćoj vojsci. Prema tome, sa tom aferom mi smo ugrozili egzistenciju tih 14 hiljada radnika i proizvodnju u tim firmama.
Zamolio bih da Vlada ubuduće vodi računa o tim stvarima i da ljudi koji su bliski Vladi i koji su učestvovali u stvaranju afera budu na određeni način sankcionisani. Hvala.

Poštovana gospođo predsedniče, uvaženo predsedništvo, cenjeni gosti, dame i gospodo narodni poslanici, Predlogom zakona o lokalnoj samoupravi DOS ispunjava jedno od svojih predizbornih obećanja u pogledu decentralizacije vlasti. Opština obavlja izvorne poslove koji su definisani u članu 19. Predloga zakona i u okviru kojih donosi propise samostalno, u skladu sa svojim pravima i dužnostima utvrđenim Ustavom, zakonom i statutom. Ovim predlogom proširen je obim izvornih poslova na osnivanje ustanova i organizacija u oblasti osnovnog obrazovanja, primarne zdravstvene zaštite i socijalne zaštite.

Praktično, opština je odgovorna za sve aktivnosti koje se obavljaju na njenoj teritoriji, počev od donošenja programa razvoja, preko urbanističkih planova, budžeta, razvoja komunalnih delatnosti, razvoja komunalne infrastrukture, održavanja stambenih zgrada, izgradnje, rekonstrukcije i održavanja lokalnih i nekategorisanih puteva i ulica u naseljenim mestima.
Članom 22. definisan je obim posla za lokalnu policiju, ali nije jasno da li je ona organizaciona, da li pripada lokalnoj samoupravi ili je deo sistema policije na republičkom nivou.
Pored izbornih poslova, opština obavlja i poverene poslove koji su iz okvira prava i dužnosti Republike.
U okviru poverenih poslova opština obavlja pojedine poslove inspekcijskog nadzora iz oblasti prometa robe i usluga, poljoprivrede, vodoprivrede, šumarstva i druge poslove u skladu sa zakonom.
Finansiranje jedinice lokalne samouprave vrši se iz izvornih i ustupljenih prihoda, kao i dopunskih sredstava. Organi opštine su predsednik opštine i skupština opštine. Skupštinu opštine čine odbornici koje biraju građani. Broj odbornika u skupštini opštine ne može biti manji od 19 i veći od 75. Radi preciznijeg definisanja trebalo je odrediti minimalni i maksimalni broj birača po jednom odborniku. Skupština opštine bira predsednika skupštine i zamenika predsednika skupštine, postavlja i razrešava sekretara skupštine, na predlog predsednika skupštine.
Predsednik opštine bira se neposredno tajnim glasanjem i vrši izvršnu funkciju u opštini. Predsednik opštine ima zamenika koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti. Zamenika predsednika opštine imenuje i razrešava predsednik opštine, uz saglasnost skupštine opštine. Kako je predsednik opštine praktično preuzeo funkciju sadašnjeg izvršnog odbora, odnosno izvršnu funkciju, a zadržao atribute predsednika opštine po važećem zakonu o lokalnoj samoupravi, opravdano se postavlja pitanje da li je on u stanju, po kapacitetu, da ovu funkciju sam uspešno obavi.
Vlada je prihvatila amandman koji predviđa formiranje kabineta predsednika opštine, koji može da broji najviše 11 članova i ima zadatak da pomaže predsedniku opštine u vršenju izvršne funkcije. Predsednik opštine je, obzirom da je izglasan neposredno tajnim glasanjem, dosta dobro zaštićen od instituta opoziva, jer se zahteva u postupku opoziva izjašnjavanje birača tajnim glasanjem.
Novinu u ovom zakonu predstavlja mogućnost postavljanja glavnog arhitekte u opštinskoj upravi, kao i mogućnost ugovaranja poslova sa opštinskim menadžerom, ukoliko je statutom predviđeno.
U budžetu jedinice lokalne samouprave obezbeđuju se sredstva za finansiranje izvornih i poverenih poslova. Sredstva budžeta obezbeđuju se iz izvornih i ustupljenih javnih prihoda. Ukoliko se na ovaj način ne obezbedi finansiranje utvrđenih poslova obezbeđuju se dopunska sredstva iz budžeta Republike. Postoji 16 izvornih javnih prihoda, ali je problem u tome što mnoge opštine nemaju po svim izvorima prihode.
Tako opština Lučani, iz koje ja dolazim, iz sedam izvora nije ostvarila u toku prošle godine nikakav prihod. Učešće izvornih javnih prihoda u toku 2001. godine u budžetu opštine Lučani iznosi 18%. Ovo ukazuje da opština bez ustupljenih javnih prihoda ne bi mogla da funkcioniše. Ustupljeni javni prihodi predstavljaju najveći prihod u opštinskim budžetima. Republika ustupa jedinici lokalne samouprave javne prihode koji se ostvare na njenoj teritoriji, i to: porez na dohodak građana u iznosu 100%, deo poreza na zarade, porez na fond zarada po stopi do 3,5%, porez na imovinu od 100%, porez na nasleđe i poklon 100%, porez na prenos apsolutnih prava 100% i deo poreza na promet proizvoda i usluga.
Takođe, Republika ustupa i naknadu za izgradnju, održavanje i korišćenje lokalnih i nekategorisanih puteva, kao i deo drugih naknada. Član 99. Predloga zakona o lokalnoj samoupravi - posebnim zakonom utvrđuje se deo poreza na zarade i deo poreza na promet proizvoda i usluga u procentima i godišnji obim sredstava koji pripada opštini po osnovu ovih prihoda. Godišnji obim sredstava po opštinama utvrđuje se u skladu sa opštim bilansom javnih prihoda i javnih rashoda, polazeći od sledećih kriterijuma: veličina teritorije opštine, broj stanovnika, broj odeljenja osnovnih i srednjih škola, broj dece obuhvaćene društvenom brigom o deci i razvijenost opštine.
Kod osnovnih i srednjih škola pored broja odeljenja treba uzeti i broj škola, jer troškovi rastu sa brojem odeljenja, ali mnogo višerastu sa brojem škola, zahvaljujući troškovima održavanja školskih zgrada, grejanja i tome slično. Isti princip treba zadržati i kod broja objekata za smeštaj dece koja su obuhvaćena društvenom brigom o deci.
Potrebno je napustiti nasleđenu praksu, koja je članom 99. ovog zakona zadržana, da se određuje godišnji obim sredstava koji pripada opštinama. Treba odrediti procentualni deo poreza na zarade i procentualni deo poreza na promet proizvoda i usluga koji, na bazi kriterijuma pripada za finansiranje opština, a ukinuti godišnji obim sredstava tzv. limit.
Zahvaljujući ovom ograničenju iz budžeta opštine Lučani u republički budžet odlio se iznos od 4.710.000 u protekloj godini. Ovaj iznos je veći od iznosa kojeg je opština mogla da izdvoji za finansiranje materijalnih troškova osnovnog i srednjeg obrazovanja, jer kriterijumi kod određivanja obima sredstava su takvi da nije uzet broj škola već samo broj odeljenja, što je umanjilo obim sredstava, a materijalni troškovi škola nisu mogli biti pokriveni u potrebnoj meri.
U ovakvim uslovima finansiranja budžeti opština, sa redukovanim izvorima finansiranja, neće moći da isfinansiraju predviđene obaveze, koje su ovim predlogom zakona još i uvećane za troškove pokrivanja osnovnog obrazovanja i primarne zdravstvene zaštite. Postavlja se pitanje finansiranja lokalne policije, koja ovim zakonom nije definisana. Znači, potrebno je takvim opštinama uvećati obim ustupljenih prihoda kako bi mogle da obezbede normalno funkcionisanje.
Na kraju, poslanička grupa Nove Srbije podržaće Predlog zakona u načelu, a od ishoda usvajanja predloženih amandmana zavisiće naša podrška zakonu u celini.

Poštovani gospodine predsedniče, uvaženo predsedništvo, cenjeni gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Nove Srbije, u načelu, podržava ovaj predlog zakona. Mi smatramo da je ovaj predlog zakona nosač već usvojenog Zakona o privatizaciji. Mi smo Zakonom o privatizaciji na neki način oročili da se za četiri godine svi privredni subjekti privatizuju...

Kao što sam već rekao, mi smatramo da je ovaj predlog zakona komplementaran Zakonu o privatizaciji, koji je ova skupština usvojila sredinom godine i čija obavezna primena je oročena na naredne četiri godine.
Računajući da će taj zakon, i pored onih efekata koji su pozitivni, nositi i negativne efekte (pre svega mislim na problem velikog broja nezaposlenih koji sada egzistira u našoj privredi), mi smatramo da ćemo, koristići iskustva drugih razvijenih zapadnih zemalja, kao i zemalja iz okruženja, putem razvoja malih i srednjih preduzeća uspeti da amortizujemo i da ublažimo te nepovoljne efekte koji proističu iz primene Zakona o privatizaciji.
Mi znamo da se naša privreda sada nalazi u veoma teškim uslovima, zato što radi u jednom ambijentu koji je jako nepovoljan i koji je recesivnog karaktera jer je naša zemlja prezadužena sa preko 25 milijardi maraka.
Unutrašnji dugovi su ogromni, nekih 850 milijardi dinara, akumulisani gubici u privredi su 650 milijardi dinara, tako da u tim uslovima, bez nekog novog razmišljanja i načina rada, mi nemamo izlaza.
S druge strane, moramo znati da smo mi doskoro bili jedno zatvoreno tržište, pogotovo posle uvođenja sankcija i raspada stare Jugoslavije mi smo izgubili deo tržišta. Kapaciteti koje naša privreda poseduje su postali preglomazni i onda je došlo do situacije u kojoj se sada nalazimo.
Dobro je što je ovim zakonom, na neki način, predviđeno da se putem regionalnih agencija vodi računa da se ravnomerno razvijaju regioni.
Šta je prednost malih preduzeća? Prednost malih preduzeća je, što je sa njima lakše upravljati, što su ona inovativnija, što su kreativnija, i što se kod njih lakše postižu oni ekonomski efekti koji se traže od preduzeća, a to znači profitabilnost. Mi smo sada izloženi jednom otvorenom tržištu. Oni koji ne mogu da se uklope u svetsku privredu, moraće da se gase ili da se transformišu, tražeći nove izlaze.
Prema tome, gledajući ta iskustva i koristeći se iskustvima drugih, mislim da je dobro što će centralna agencija voditi računa o tom sinhronizovanom razvoju, da ne bi došlo do konkurencije između naših preduzeća, kao što je bilo u prethodnom periodu.
S druge strane, kod razvoja malih preduzeća nisu potrebne velike investicione aktivnosti, odnosno investicioni zahvati u infrastrukturi, tako da je to mnogo lakše odraditi.
Ponovo kažem, poslanička grupa Nove Srbije će podržati ovaj zakon.

Poštovana gospođo potpredsedniče, uvaženo predsedništvo, cenenji članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, ja dolazim iz opštine Lučane, tačnije iz samog Lučana, koji su za vreme NATO agresije stravično oštećeni i iz tih razloga nisam mogao da preskočim i da se ne javim za diskusiju. Moram da kažem da je stradao "Milan Blagojević", kao hemijska industrija, koja u svom sastavu ima dva preduzeća, i to preduzeće Namenska proizvodnja i preduzeće Hemija. Nažalost, pored Namenske proizvodnje, nama su stradali i najvitalniji pogoni u preduzeću Hemija, kao što su proizvodnja karboksimetil celuloze, koja je bila i izvoznog karaktera i proizvodnja PVC cevi sa armaturama. Da ne pričam o štetama koje su nanete u preduzeću Namenska proizvodnja, gde je 29 objekata sravnjeno sa zemljom, a preko 40 objekata je oštećeno iznad 50%, tako da je praktično poslovna aktivnost tih preduzeća svedena na nulu.
Ekonomsko-socijalnim merama i programom Vlade Republike Srbije interventno je nešto učinjeno, međutim na dugoročnom planu, ovo što je već rečeno, nije završen taj ciklus. Javljam se iz tih razloga i tražim na neki način da Vlada preuzete obaveze, koje su na neki način odobrene od strane prethodne Vlade, uzme i izvrši u što kraćem roku, jer ovih dana, zahvaljujući velikom entuzijazmu, kako izvođača radova, tako i samih radnika u Preduzeću Namenska proizvodnja, bazični pogon za proizvodnju nitro celuloze je obnovljen, revitalizovan i sa umanjenim kapacitetom prilagođenim novim potrebama, pušten je ovih dana u rad.
Međutim, to je samo jedna od, tako da kažem, tehnologija koje treba podići na lokaciji u Lučanima, iz razloga što je namenska porizvodnja u Lučanima jedna bitna karika u proizovdnji namenskih artikala za potrebe Vojske Jugoslavije i da ostali finalizeri u okviru vojnoprivrednog sektora ne mogu da rade bez te proizvodnje ili će biti orijentisani na uvoz. Znači, od te ogromne štete samo je deo štete nadomešten što se tiče privrede.
Što se tiče društvenih objekata, društvenog standarda, tu smo nekako uspeli uz pomoć donatora, a pre svega bih pohvalio Švajcarsku humanitarnu organizaciju SDR, uz čiju pomoć smo uspeli da saniramo štete koje su nanete...

Evo odmah... dečijem vrtiću, školama, kao i domu zdravlja. Mi smo takođe pretrpeli ogromne štete i na privatnim objektima. Direkcija za obnovu zemlje preuzela je na sebe obavezu da izgradi osam porušenih kuća i rok je bio 5. decembar 99. godine. Do današnjeg dana su završene samo tri kuće, a ostalih pet nije završeno. One su u jednom stepenu gotovosti urađene, ali nedovoljno da bi se ljudi mogli useliti u te kuće. Takođe, Direkcija za obnovu zemlje je preuzela na sebe obavezu da izvrši sanaciju 18 značajno oštećenih kuća, međutim i taj posao još nije urađen. Zato apelujem na Vladu da te preuzete obaveze izvrši u narednom periodu.
Takođe, postavlja se pitanje ratne štete. Mi moramo na neki način znati i utvrditi tačno kolika je ratna šteta. Imam utisak da se u zadnje vreme to prećutkuje. Mislim da je u našem interesu da utvrdimo kolika je ratna šteta, jer je ona po meni ogromna. Procene su različite. Direktna materijalna šteta se pominje od 35 - 36 milijardi dolara, a ide čak preko 150 milijardi. Mi moramo svetu reći kolika je ta šteta i mislim da po važećem zakonu, formirane su komisije po opštinama, rokovi su prošli, trebalo je iskazati tu štetu i niko za to ne pita i mislim da taj posao nije odrađen.
Trebalo bi da zna ceo svet koliku je štetu NATO agresor naneo ovoj državi i neko bi to ipak morao da nadoknadi. Iz tih razloga predlažem da Vlada Republike Srbije pod hitno odobrena sredstva, koja su ranijim ekonomsko-socijalnim programima odobrena, doznači oštećenim firmama, da bi mogli da izvrše svoje obaveze i da vrate na posao ljude, radnike koji su ostali bez posla, da preuzmu obavezu direkcije, pošto ne znam da li direkcija uopšte postoji, da li radi, znači da preuzmu obavezu direkcije za započete radove, da se završe i da se konačno utvrdi tačan iznos ratne štete koja je naneta od strane NATO agresora našoj zemlji.