Poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji gledate ovaj prenos, od vas ću, gospođo predsednice, zatražiti jedno obaveštenje, a tiče se večne teme svih ljudi na svetu pa i u našoj državi – ravnopravnosti građana. Da li smo mi ravnopravni građani i da li se ustavne odrednice koje to određuju zaista poštuju u ovom parlamentu? Na kraju svog petominutnog izlaganja vama ću uputiti jedno pitanje i vi ćete svima dokazati da li vi kao predsednica najčasnijeg i najvišeg doma u ovoj zemlji to poštujete.

O čemu se radi? Svedoci smo ovih dana da se krše prava maloletnika, ali ako je maloletniku majka poznata novinarka, onda će svi da se dignu, i to nije u redu, a ako je maloletniku slučajno otac... i to udovac, i ako je ono radničko dete, onda to može svako veče da se prikazuje po 20 i 30 puta. Naravno da mi kao Narodna skupština, kao narodni poslanici treba da osudimo oba incidenta. Vidite kakva je tu razlika u ravnopravnosti građana. Niko reč da digne. Jedan momak koji je uradio nešto što je nepojmljivo, što je nevaspitano, bezobrazno, zbog čega se svi jadno osećamo, svako veče je na televiziji, a on je maloletno lice. Niko se nije setio da kaže kako se krše prava maloletnika. Kada se radi o detetu poznate novinarke, onda ćemo svi da se dignemo, i političke stranke, i Vlada i svi.

Dalje, navodim vam jedan primer, ovih dana se digla velika dževa, kako narod kaže u mom kraju, kuka i motika, za prava jedne gospođe koja se zove Jovanka Broz, koja je imala penziju od 150.000 dinara. Najtolerantniji ministar, koji rešava toliko pitanja, nema druga posla nego sada ona treba da ima penziju od 200.000 dinara samo zato što je njen advokat dugogodišnji savetnik ministra policije. Gde je tu ravnopravnost građana? Svi građani znaju – da je njen „veliki muž“ još neku godinu poživeo, završio bi kao Nikolae Čaušesku, a ona kao Elena Čaušesku, makar kao Imelda Markos, pošto su sada ove teme stotine haljina, nakit i sve ostalo. Najčuveniji list na Balkanu, sa najdužom tradicijom, pokreće kampanju i, gle čuda, novinarki koja to pokreće Jovanka Broz je tetka. Da li je to slučajno?

Gospođo predsednice, hoću da vi ovde pokažete da ste vi diskriminatorski raspoloženi prema ministrima. Vi ste jednu ministarku javno opomenuli, radi se o gospođi Samardžić, jer ne odgovara na poslanička pitanja. Tražim od vas da isto postupite i da sa tog mesta javno uputite opomenu ministru energetike gospodinu Petru Škundriću, koji na moje pitanje neće da odgovori dva meseca. Radi se o povećanju cene gasa za domaćinstva, kojih ima preko 200.000 i nekoliko hiljada privrednih subjekata, koji gas koriste kao energent za privredu.

Da li je to vaša diskriminacija prema ministrima ili ministarkama? Dakle, jednu ministarku ste javno sa tog mesta opomenuli, a ja danas očekujem da to uradite i za ministra energetike.

Podsećam sve vas ovde, moje kolege narodne poslanike, u toku je velika pljačka građana Srbije – u trenutku kada je cena gasa za domaćinstva povećana 60% na svetskom tržištu je bila 450 dolara za 1.000 kubika, sada više nije 290 dolara, kako sam govorio, sada je 230 dolara. Dakle, ne da bi cena trebalo 60% da se skine, nego i da se građanima vrate pare za poslednja tri meseca, jer su opljačkani.

Prema tome, gospođo predsednice, od vas očekujem da mi kao dom ovde pokažemo da se ne ponašamo diskriminatorski, nego da vi javno uputite opomenu ministru energetike gospodinu Petru Škundriću, koji na moje pitanje već dva meseca neće da odgovori. Verujte, znam da su i vaš poslanički klub i svi poslanički klubovi zatrpani telegramima, pismima, mejlovima građana koji su ogorčeni. Pokazaću vam, ako vas interesuje, i račun jednog građanina koji je imao potrošnju za prošli mesec od jednog kubika i došao mu je račun na 300 dinara. Pokažite se, gospođo predsednice. Hvala.

Poštovana predsednice, poštovani gospodine ministre, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji gledate ovaj prenos, želim da koristim vreme koje imam u okviru onih 15 minuta.
Skrenuo bih pažnju ministru, odnosno hteo bih i njega malo da ispitam ovde pred građanima koji gledaju prenos, pošto su ovde bili ministar trgovine i ministarka finansija, a on je ministar za lokalnu samoupravu, da je u toku formiranje udruženja opljačkanih građana zbog cene gasa koju diktira država.
Poštovani građani Srbije, do prekjuče sam govorio da je cena 290 dolara za hiljadu kubika gasa, a najnovija vest je da je ta cena od danas 230 dolara. Napominjem da smo danas na sajtovima raznoraznih agencija mogli da pročitamo objašnjenja iz „Srbijagasa“ da je cena nafte skočila na 60 dolara za barel.
Da vas podsetim, i vas, i sve građane Srbije, i preko 200.000 domaćinstava koja se greju na gas i nebrojene privredne subjekte, da je u trenutku kada je cena gasa povećana 60% cena barela nafte bila 145 dolara.
Gospodine ministre, pošto zaista smatram, bez obzira na neke šaljive tonove u današnjem toku rasprave, da ste vrlo ozbiljan i savestan čovek, želeo bih da odgovorite šta ćete da preduzmete, jer već dva meseca ne mogu da dobijem odgovor na pitanje koje sam redovnim putem u direktnom prenosu postavio Vladi, premijeru i ministru energetike. Ovde sam u ime građana Srbije, korisnika gasa kao energenta za grejanje, pokušao da urgiram kod nekih ministara da na današnjoj sednici Vlade daju makar neko suvislo objašnjenje. Zamislite, dobili smo objašnjenje iz „Srbijagasa“ da je porasla cena nafte!
Sada građani Srbije... Možete na forumu B92 da pročitate kakvi su komentari građana Srbije. Iz pristojnosti to neću da ponavljam ovde, samo ću da vas podsetim na jedan komentar – da li neko misli da su građani zaista ovce za šišanje ili da su ludi? Pa, ne vozi se gas kamionima, gas dolazi gasovodom. Kakve veze ima cena nafte? Uostalom, ponavljam, u trenutku kada je cena gasa za građane skočila za 60% cena barela nafte je bila 145 dolara, danas je 60 dolara.
Direktor „Srbijagasa“ još pominje poskupljenje gasa. Umesto da snizi tu cenu i da vrati pare građanima za poslednja četiri meseca, jer ta cena je već tri meseca 290 dolara plus naplatni troškovi, priča se o povećanju cene gasa.
Gospodine ministre, želeo bih da ono što je u vašoj nadležnosti, ono što možete, uradite. U lokalnim samoupravama žive ti ljudi i ta domaćinstva su po pet-šest hiljada evra uložila i u sekundarnu mrežu. Taksa za ovo 100 evra... Sve su ljudi platili pošteno i sada neko, koristeći monopol, izvinjavam se auditorijumu, ovom časnom domu ovde i svim građanima Srbije, nemam drugu reč nego – pljačka. Šta oni mogu da urade? Da li im preporučujete, da li biste se vi stavili na čelo ovog udruženja opljačkanih građana, ne znam na koji energent se grejete?
Žao mi je što ovde nema kolega iz Vojvodine, pogotovo iz LSV. Želim sve da vas podsetim da su oni bezmalo srušili Vladu, da su pričali o gasnoj mafiji, da će da urade ne znam šta sa Vladom zbog pljačke građana od 60%. Mi smo lepo prezimili i o tome više niko ništa ne govori.
Mislim da smo mi iz Nove Srbije istrajali na ovome, ovde se direktno radi o interesu građana, o njihovim džepovima, o njihovim kućnim budžetima, koji su istanjeni i svetskom ekonomskom krizom i vašom ekonomskom politikom.
Mislim da je dužnost svakog ministra koji dođe ovde u parlament... Verujte da hiljade građana... Verujem da sve stranke koje participiraju u parlamentu dobijaju na sajtu pisma građana Srbije, pogotovo iz Vojvodine, gde mislim da je preko 170.000 domaćinstava uvelo gas kao energent za grejanje.
Ovo je stvarno jedna neverovatna činjenica! Ne znam zašto to ne uradite. Pa, dobili biste tu političke poene. Zašto bi građani Srbije, odnosno ti domaćini koji se greju na gas, bili žrtve nekih odnosa u Vladi?
Što se tiče cene benzina i naftnih derivata, postoji neka formula po kojoj se određuje ta cena. Evo, vidimo da će opet za nekih četiri-pet dinara da poskupi i nafta i benzin usred poljoprivredne sezone, ali postoji neki propis, neki zakon na osnovu koga se određuje cena benzina ili nafte, sviđalo se to nama ili ne. Koji je propis, koja je formula za određivanje cene gasa za domaćinstvo? Čist monopol i sila nad građanima. Ovo je pljačka.
Molim vas da ustanete fino i da kažete vaše mišljenje o tome. Unapred se zahvaljujem, gospodine ministre. Hvala lepo.

Poštovana potpredsednice, govoriću u okviru onih 15 minuta koje naša poslanička grupa ima.
Poštovana potpredsednice, poštovana gospođo ministarka, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji ovaj prenos gledate, kako mi iz NS tumačimo ovaj zakon o kontroli državne pomoći reći ću vam u narednih nekoliko minuta. Kako što sam navikao, a mislim da ste i vi navikli, gospođo ministarka, na osnovu nekih primera iz običnog života, koje narod razume, postaviću vam neka pitanja i nadam se da ćete biti ljubazni, kao i do sada, da na ta pitanja odgovorite.
Zašto sam rešio da vas pitam? Zato što mi je, da tako kažem, u glavi ostalo još uvek kakav je bio vaš stav u ono vreme kada se govorilo o povećanju penzija.
Dobro, šefovi politički, premijer, znam ja kako Vlada funkcioniše, bar mi koji smo do juče bili u vladajućoj koaliciji, ali ja sam onako ljudski upamtio i stekao utisak da u ovoj eri finansijske krize, bez milosti, u jednoj ministarki finansija ovi građani možda imaju nekoga svog saradnika i nekog borca za pravdu i pravičnost, iako su pravda, odnosno pravo i pravičnost, kako većina građana Srbije to shvata, možda u raskoraku, pa ću vam postaviti nekoliko pitanja.
Da li je državna pomoć namenjena građanima Srbije i kakvu državnu pomoć oni mogu da očekuju ako pre nekoliko dana jednog gospodina, vrlo uglađenog, korektnog i vaspitanog, ministra trgovine, povodom zakona o zaštiti konkurencije zapitam... Sve je to povezano sa ovim zakonom, jer da te pravde ima, da se građanima ne guli koža i da ih državna i javna preduzeća ne pljačkaju, možda mi ovaj zakon o kontroli državne pomoći ne bismo morali da imamo, nego bi građani bili situirani, imućni, imali bi zaposlenja, dobre plate, pa bismo pričali o nekim višim nivoima života.
O čemu se radi? Radi se o čuvenom povećanju cene gasa. Lično sam čuo, a i svi građani Srbije, mislim da je tada bio direktan prenos, da je ministar trgovine rekao da ne zna kolika je cena gasa koji dobijamo iz Rusije ili odakle već dobijamo. Voleo bih da pitam vas da li vi znate. Ako znate, objasnite i meni i građanima Srbije koji koriste gas kao energent za grejanje svojih kuća, a njih je oko 200.000.
Ovde su neki pravili veliku političku karijeru i sticali jeftine političke poene (neću da pominjem koja je to poslanička grupa, oni danas nisu ovde prisutni) kada je cena gasa za individualna domaćinstva povećana 60%. Verovatno se ježite od cifre 60, u plusu ili u minusu; bilo šta da se smanji ili poveća 60%, nešto nije u redu.
Dakle, u oktobru mesecu cena gasa za grejanje individualnih domaćinstava povećana je 60%. Da vas podsetim, gospođo ministarka, kad se radi o gradu iz kog dolazim, Čačku, a siguran sam da je tako i u Vojvodini, u sekundarnoj mreži za gas građani su učestvovali sopstvenim sredstvima, i to iznosi negde i do pet-šest hiljada evra. Tada je objašnjavano na mnogobrojnim odborima za energetiku... U Skupštini su danima bile rasprave, i Čankove grupe i grupe nekih drugih, pretilo se i pominjala se gasna mafija, da će da padne Vlada i da će građanima biti vraćen novac, da mi trenutno ne znamo o čemu se radi i – „tresla se gora, rodio se miš“. Sada građanima dolaze računi. Ovoliko novca plaćate za jul, a ostalo, tih 60%, to će vam stići u oktobru.
Šta je moje pitanje? Kada je dat parametar da je 1000 kubika gasa koji se uvozi u našu zemlju 450 dolara, kurs dolara je bio 62 dinara. Uzimajući u obzir rast kursa dolara, koji je sada oko 70, i informacije koje imam, a to je da ministar trgovine nije znao ili nije hteo da proveri da je sada tih 1000 kubika gasa 290 dolara (i to već četiri meseca), dakle, znamo formulu po kojoj se cene naftnih derivata (benzina, dizela) povećavaju, plus ove akcize koje ste dva puta povećali, pa tako imamo najskuplji benzin u Evropi. To nam može biti jasno ili nejasno, koliko god vam se to ne svidelo, ali postoji neka formula. Da li postoji formula kada se određuje cena gasa za domaćinstva?
Znate, građani su, tako da kažem, „navučeni“ da lepo ulože po pet-šest hiljada evra i postoji monopol, državno preduzeće „Srbijagas“, koje građane, mogu slobodno da kažem, mislim da nisam poznat po nekim prejakim rečima, pljačka.
Dakle, tvrdim da 1000 kubika gasa koji ulazi u našu zemlju košta 290 dolara. To znači da tokom prethodna četiri meseca građanima ne samo da je trebalo da bude smanjena cena gasa, nego je trebalo da im se vrati novac, jer neko pravi ekstraprofit, a ja napominjem da je to državno javno preduzeće. To je preduzeće koje je u vlasništvu građana ove države. Vi ste trenutno ovde, nemojte lično da shvatite, eksponent države.
Pre dva meseca sam to postavio kao poslaničko pitanje, pa vas molim ovde, pred časnim domom i građanima Srbije koji ovo gledaju, da u četvrtak na Vladi podsetite ministra energetike, premijera da li oni treba da odgovore na ovo pitanje koje postavljam u ime mnogih građana Srbije, da mi koji smo uložili u ovo po 5.000-6.000 evra znamo... Moram da vam kažem da onih koji mnogo pričaju o Vojvodini danas nema; očekivao sam i od predsednice, jer je ona iz Šumadije i tamo je mnogo gasifikovanih; i potpredsednica je iz Vojvodine, očekujem da izađe za govornicu ili da me podrži u ovome što govorim.
U Vojvodini se 170.000 domaćinstava greje na gas i država Srbija, odnosno Vlada Republike Srbije, odgovorno tvrdim, pljačka, jer ima ekstraprofit. Odakle pare „Srbijagasu“ za tolike plate? Odakle im pare da plaćaju profesionalne klubove i igrače iz Amerike po 10.000, 20.000 evra mesečno? To ne plaćaju ni direktor ni upravni odbor, nego građani Srbije. Kada biste tu cenu skinuli, kolika bi to državna pomoć bila za građane?
U članu 4. zakona koji danas predlažete, gde pišete da je dozvoljena državna pomoć, u tački 2) se kaže – koja se dodeljuje radi otklanjanja šteta prouzrokovanih prirodnim nepogodama ili drugim vanrednim situacijama. Kada grad (negde kažu tuča) uništi seljacima poljoprivredu, kada uništi njihov trud, znoj i krv koje su uložili tokom nekoliko meseci, pogotovo u valjevskom kraju, pre nekoliko dana u čačanskom kraju, na desnoj obali Zapadne Morave od Atenice pa sve do Kraljeva, trebalo je da vidite kako ti ljudi izgledaju na njihovim njivama koje izgledaju kao ratišta... Uništeno je sve.
Još nisu stigli ni da razmišljaju kako će te svoje proizvode da prodaju, kome će da prodaju, da li će moći da izvuku ono što su uložili; praktično je uloženo i od strane bogatih ljudi, od domaćina, koji su se na neki način zadužili, prateći ovu inflaciju i rast cena energenata, za njihove traktore, za njihove poljoprivredne mašine, a ipak su uspeli, to su vredni i radni ljudi (tako je i u Vojvodini i u drugim krajevima zemlje) da uzgaje po četiri-pet hektara povrća i voća.
Mi koji se bavimo politikom godinama govorimo – selo nas je prehranilo. Kako mi vraćamo selu? Šta podrazumevate pod članom 2? Šta ćete konkretno da uradite? Čekam odgovor. Šta ćete da uradite da se tim ljudima pomogne? Ovog trenutka se prisećam čačanskog kraja, pričam o selima na desnoj obali Zapadne Morave, a da ne pričamo o Srbiji.
Zbog čega vas ovo pitam? Gospođo ministarka, devet godina sam narodni poslanik, svake godine je uz budžet bila sveska – zakoni o transfernim sredstvima, pa je svaka opština znala koliko dobija, ne znam da li je ta reč adekvatna za ono što hoću da kažem, od onoga što je oteto u Beogradu i iz centralne vlasti treba da se vrati, recimo, gradu Čačku.
Ne znamo ni te parametre. Ljudi bi se nekako prilagodili. Čekamo sednicu Vlade, kažu gradonačelnici, predstavnici opština, očajni ljudi, jer vide kako se puni budžet. Nije tako dobro kao što je u Čačku. U Čačku je za ove prilike izvanredno, ali u nekim manjim opštinama nema ni 50% punjenja budžeta, a oni iz Vlade Republike Srbije, mislim da ste vi najodgovorniji za to kao ministar finansija, nemaju nikakav odgovor. Koji su to parametri? Jedno vreme se govorilo da će od onih 40 milijardi 15 milijardi da se skine, a 25 milijardi da se vrati opštinama i gradovima, a sada nema nikakve preporuke. Znate, svi ti lokalni budžeti, i gradova i opština, koliko ja znam, prave se prema projekcijama koje da Vlada Republike Srbije. Imali ste rebalans pre mesec i po dana, pa smo i onda govorili da je on šupalj. Posle 20 dana se videlo da „ne pije vodu“. Šta sada da rade ovi gradovi?
Ponovo vas podsećam na ova sela na Zapadnoj Moravi i na život običnih ljudi. Možda bi opština rebalansom izdvojila dodatna sredstva, možda bi skratila neku investiciju. Šta da radimo, takvo je vreme. Moguće je da odložimo za neku godinu neke investicije, ali treba pomoći ljudima koji su ojađeni. Oni u ovom trenutku neće imati da jedu, da se oni hrane, a kamoli da proizvode hranu za nekog drugog. Da vidite voćnjake i njive – to je uništeno za sledećih pet godina. Ko nije imao novca da osigura, on je siromah sledećih pet godina.
Dakle, ja sam tako shvatio ovu državnu pomoć. Vidim da bi na lokalnom nivou trebalo da gradovi i opštine, i oni to rade, i moj grad Čačak se bori koliko može... Šta od vas očekujemo? Minimalno, da održite sednicu Vlade i da kažete koji su to parametri, da bi mogle da se zakažu sednice skupština gradova i opština i da izvrše rebalans budžeta, da neke investicije smanje, a da, kao u konkretnom primeru koji vam navodim, pomognu ljudima.
Kada se radi o javnim preduzećima, pošto ih pominjem već nekoliko puta, sinoć smo imali neke emisije i optužbe, i to se tako radi godinama, niko da se seti da podnese neku krivičnu prijavu, pa da utvrdimo da li je neko kriv. Ako nije kriv, znači da je nevin, a ako je nevin, neka neko odgovara, onaj ko takve vesti plasira i zamajava građane zbog ključne stvari, zašto nismo ovde imali u Skupštini raspravu o sporazumu sa Međunarodnim monetarnim fondom.
Na prethodnoj sednici ili na jednoj od poslednjih sednica smo imali dnevni red (mislim da je i jedan od vaših zakona bio među tih 65, gospođo ministarka) gde su ratifikovani ugovori od 900.000 dolara. Kako je moguće da se zaduže tri milijarde evra, ne građani Srbije, nego i oni koji još nisu rođeni građani Srbije, a mi nemamo raspravu ovde? Imate većinu; naravno da bi i taj sporazum sa MMF bio usvojen. Koji je onda razlog da to ne dođe u Skupštinu na ratifikaciju, da malo popričamo, da vidimo gde ide tri milijarde evra?
Kada sam vam rekao javna preduzeća, tražim od vas lično, kao ministra finansija, da proverite da li je Naftna industrija Srbije ovih dana uplatila jednoj privatnoj televiziji 600.000 evra. Taj papir sam video. Neka se bave poslom oni ljudi koji su zaduženi za to. Da li imate saznanje o tome? Šta je sa završnim računom NIS-a? Da li je sto miliona evra (nije to sto kilograma kukuruza, jedan džak, pa tamo-vamo) u minusu ili u plusu? Da li možete da nam date odgovor, pa bismo na osnovu toga videli da li je ovaj vaš zakon primenjiv?
Od 2000. godine smo, po mojoj skromnoj proceni, dobili stotine i stotine zakona, ne sumnjajući uopšte u dobru nameru onih koji su ih pisali; valjda se zakoni donose da bi građani imali neku korist od toga, ali oni ili se ne primenjuju ili su bili uslov za neke evropske integracije, a šta narod ima od toga? Hajde da opozicija zaćuti ovde, da se više ne javimo ni po jednom amandmanu. Kažu da su u Sloveniji ili Slovačkoj, u ono vreme kada je trebalo da budu primljeni u EU, nisam siguran, u danu glasali o 500 zakona. Što se tiče Nove Srbije, spremni smo na to, nećemo da podnesemo nijedan amandman. Koja je vaša garancija da će u ponedeljak, u utorak jedan, sto, hiljadu građana Srbije da oseti neku korist i boljitak od tih zakona koje nam predlažete?
Drugo, kada se govori o ovoj komisiji za kontrolu državne pomoći, vezano za ojađena sela na desnoj obali Zapadne Morave, vidim da je u ovoj komisiji predstavnik G 17 plus (gde su pare, tu je i predstavnik G 17 plus, obavezno neko mora da bude), ali ne vidim da je iko iz Ministarstva za poljoprivredu. To je prosto neverovatno. Moramo da se setimo tog Vinstona Čerčila, koji je bio veliki političar i koji je uvek govorio – kada nešto nećeš da uradiš, ti napraviš komisiju i mirna luka.
Od vas očekujem, zato što verujem u vas kao stručnjaka i čoveka, da se izdignete iznad stranačkih funkcija, podela i spahiluka, kako ova vlada vlada (a kako vlada, pokazali su građani i na nedavnim lokalnim izborima u tri opštine), i da odgovorite na ova pitanja. Ako budem zadovoljan, unapred kažem, ćutaću. Ako ne budem zadovoljan, tražiću repliku da vas pitam.
Moje prvo pitanje je, da vas podsetim, da li vi kao ministar finansija znate kolika je cena gasa? Državno preduzeće se bavi uvozom gasa, a posledice rada tog preduzeća, odnosno države, odnosno Vlade Republike Srbije imaju građani Srbije. Ponavljam, kada je povećana cena gasa 450 dolara je bilo za 1000 kubika, a sada je 290, zašto nema reakcije? Tako bismo najviše pomogli građanima, da ih oslobodimo nekih dažbina. Hvala lepo.

Poštovana predsednice, poštovana gospođo ministre, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, teško mi je što ću ovo morati da kažem, možda je za vas uvreda, gospođo ministarka, ali od ovog trenutka ću vas iz ekonomskih stručnjaka, eksperata prekvalifikovati, ako se ne ljutite, u vrlo vešte političarke. Evo zbog čega: već drugi put u poslednjih nekoliko meseci mi spočitavate da pitam nešto što nije na dnevnom redu. Ispada da sam promašio temu, da kao narodni poslanik ne znam šta je na dnevnom redu. Ali, vi bi trebalo da se zapitate, kao jedan od najvažnijih ministara u toj vladi.
Znate, kada je Lazar Paču bio ministar finansija Kraljevine Srbije znalo se šta je ministar finansija, on je i kralju Petru znao da kaže – ne može. I vi morate da kažete nekome „ne može“, ali vi kao ministarka govorite „može“ onima kojima ne treba, a to je G17. Znači, treba da prestanete da trpite njihove ucene i da izađete pred narod, pa će narod da vam kaže da li je Markićević pričao o pravoj temi ili nije. To je pod jedan.
Pod dva, nisam ja kriv što ovde nema zakona koji se tiču života običnih građana. Kako oni žive? Meni je teško što moram da vam kažem, vi znate dobro da sam ja džentlmen, povodom donošenja budžeta pričali smo i u dvoje, i u troje, i u četvoro i neću zloupotrebljavati to, ali moram da vam kažem šta vam građani poručuju, znači, nemojte više da nas pomažete, kao boga vas molim.
Nemojte više da dižete cene, one cene za koje se pita država; vi glasate za te cene u Vladi Republike Srbije. Nemojte da nam povećavate samodoprinose, takse, dažbine, akcize. Ne treba nam vaša pomoć, sami ćemo da se snađemo i da živimo. Živeli smo i pod Turcima, živećemo i pod vama.
Vi pričate o državnoj pomoći. Kažem vam šta vam građani poručuju – prestanite više da nam pomažete. Da li mislite da oni to od radosti kažu? Ne, nego od rezigniranosti, ne znaju ljudi šta da rade.
Vi mrtvi hladni meni kažete – pa, poljoprivrednici nisu obuhvaćeni ovim zakonom. Zato sam i govorio, zato što nisu. Znate li kakva je situacija u poljoprivredi? Dva džaka đubriva, gospođo ministarka, ar moravske zemlje.
Pričam o unesrećenim ljudima, koji ne znaju kuda će i šta će. Zamislite, ljudi koji imaju zemlju nemaju od čega da se prehrane! Shvatate? Svaka čast strelcima, radarskoj stanici u Užicu i 47 ispaljenih raketa, svaka čast svima, ali oni ostaju sami i oni će morati da kupuju hleb.
Kažete da nisu obuhvaćeni ovim zakonom. Naravno, seljak će da služi vojsku, prvi je na regrutaciji, ispraćaji, čuli smo svi od ministra odbrane da se povećalo na 98%... Takav je naš seljak, voli svoju zemlju, kakva je takva je vlada, voli svoju grudu i spreman je da je brani. Ali, kada taj seljak, poljoprivrednik treba nešto da dobije, neku pomoć, kažete da nije predviđen ovim zakonom. Kojim zakonom su predviđeni seljaci?
Da li smatrate... Lepo sam citirao ono što ste napisali u članu 4. u drugom pasusu – elementarne nepogode. Hoćete da kažete da grad... Znate li kako taj kukuruz miluju naši seljaci? Kao decu ga gaje i čekaju, i krompir i sve to prskaju, zalivaju i bore se mučenici i još nisu stigli da razmišljaju kako će to da prodaju. Ali, hajde da proizvedemo, navikli ljudi da imaju pune ambare pa lako ćemo. Neće da prosipaju. Nahraniće sirotinju. To znam. To su dobri ljudi, a vi mrtvi hladni kažete – oni nisu obuhvaćeni. Pitam vas, da li je grad elementarna nepogoda ili je to redovna pojava i svaki dan razbija, da ljudi znaju šta će da rade?
Drugo, transferna sredstva. Da li ste slučajno izbegli da mi odgovorite na pitanje ili namerno? Ponavljam vam, opštine nemaju projekciju kada će Vlada Republike Srbije da zaseda, mora rebalans u Skupštini, da znaju i oni koji se bore nekako, koji imaju lokalne prihode, kao što je grad Čačak (to dobro znate, te podatke imate), da ljudi zakažu skupštinu opštine tamo gde mogu rebalansom da neka sredstva preusmere na slojeve stanovništva koji su najugroženiji, tačno je, zbog ekonomske krize, ali i vašeg pogrešnog vladanja.
Dalje, kada već insistirate na tome da postavljam pitanja koja nisu... Bojan Krišto, Aerodrom, budžetska inspekcija, da li je to tema za vas? Kada će to da dođe kod poslanika? Kada ćemo da saznamo za to? Ili treba od ove vrućine, pošto nam je u kancelarijama i po hodnicima 45 stepeni, da to zaboravimo? Možda mi zaboravljamo, ali verujte da neće građani na sledećim izborima. U to sam siguran.
Pominjete MMF. Sada ćete da se držite, verovaću vam, nisam siguran u tu odredbu, da Narodna skupština ne treba da se pita o tri milijarde evra koje je ova država zadužila. Sada je gospodin Todorović rekao da je generalni sekretar Vlade rekao da tog papira nema u Vladi. To je za mene prosto neverovatno! Čovek ima dokument. Javno je to rekao, u direktnom prenosu.
I sve da nije toga, pitam vas – ko će te pare da vraća? To će možda da dođe na red za 20 godina. Neće valjda Mirko Cvetković onda da bude predsednik Vlade? Nadam se da do Nove godine neće biti.
Ko će da vraća? Narod, građani. Nema veze ko će biti na vlasti, da li će biti republika, monarhija, pitaj Boga šta će biti za 15 - 20 godina, ali građani će da vraćaju. Vraćaće i oni koji se još nisu rodili.
Mi koji smo predstavnici građana ne treba to da čujemo ovde. Zar se ne biste bolje osećali kao ministar finansija da imate podršku cele Skupštine, opozicije? Mi iz NS imamo najveći broj prihvaćenih amandmana, ako to niste znali. Podnosimo ih po nekoliko, smislene zaista. Zaista imamo dobru želju i nameru da pomognemo tom zakonu koji predlažete vi ili neki drugi ministar.
Kada se vratimo u naše sredine, gradove iz kojih dolazimo ne dele mnogo nas građani (s tim da neki narodni poslanici ne smeju da se pojave pred građanima) prema tome da li smo vlast ili opozicija; sve nas smatraju za uticajne ljude, kao narodne poslanike, i misle da mi možemo nešto da utičemo na vas, pa i ako smo opozicija. Ja se trudim. Ako vi u mom izlaganju ne prepoznajete iskrenu nameru ili dobru nameru, to je onda vaš problem, a bogami, i veliki problem svih nas u Narodnoj skupštini i građana.
Što se tiče Međunarodnog monetarnog fonda, tačno je ono što je rekao gospodin Todorović. To su vam uslovi. Ali, ima jedan uslov koji je on zaboravio – da malo zažmurimo na oba oka da Kosovo uđe u Svetsku banku, da tzv. lažna država Kosovo uđe u Svetsku banku. Pitam kao narodni poslanik da li je to istina? Zašto nikada nisam dobio odgovor na to pitanje?
Zašto nisam dobio odgovor na pitanje o ceni gasa? Zato što se odgovor zna i zato što se ne zna šta će građanima da se odgovori. Kada bih znao za taj ekstraprofit i tu razliku koja se sada naplaćuje građanima na cenu gasa, da se to ulaže u puteve ili u pomoć onim ljudima, ne bih ni pitao. Pitam zbog toga što se ne zna gde idu pare.
Malopre rekoh za jednu privatnu televiziju sa nacionalnom frekvencijom, sada sam malo precizniji, da je od NIS-a dobila 600.000 evra, a vi kažete da je sada to većinski... Kako znate kad su dobili pomoć? Možda su dobili pomoć pre nego što je to postala ruska firma. Nije tačno?
Vi znate da je to nacionalno, onda budite vrlo precizni. Pa, ta firma jeste u većinskom stranom vlasništvu, ali 49% je vlasništvo države Srbije. Koliko računam, od tih 600.000 evra 49% je od naših para još uvek, državnih, srpskih, od para građana Srbije.
Dalje, insistiram na ovim transfernim sredstvima. Moj je utisak, onih 40 milijardi, pa ćemo smanjiti 15 milijardi, pa 7,5 milijardi Beogradu, pa se onda lokalni šerif ovde, drug Đilas, pobuni... To je ono što vam pričam, da se vi u Vladi i ne pitate. Mnogi od vas imaju dobre namere, dobri ste stručnjaci...
Ako ovo niste očekivali, kolege iz većine koji ste prisutni, da kaže jedan opozicioni poslanik, evo ja ću da vam kažem – verujem dobrom broju vaših članova Vlade, da imate dobre namere, ali slušate političare.
Nemojte posle da ispadne – političari se uvek izvuku, iako sam ja vas preveo u političare, ali plaćaju i oni koji nisu krivi, a bićete i vi krivi ako na vreme ne budete govorili.
Lepo ste govorili za penzije penzionerima da to nije u redu, da onaj ko ima 8.000 penziju dobije povišicu od 800 dinara, a onaj ko ima 80.000 dobije 8.000. On celu penziju dobije. Šta je ovaj mučenik dobio? Vi ste se bunili protiv toga, a posle toga ste ućutali.
Govorim vam to zbog tog stila i načina rada. To što ćete da imate manji rejting (i već ga imate) a neko će da ima veći, to nije bitno; godinu, dve, tri ili četiri, prođe izborni ciklus.
Šta ćemo mi da radimo sa ovim narodom, sa ovim građanima? Znate li koliko ljudi ne može da preživi? Da li znate kakav je to podatak? Sad mrtvi ladni kažete – seljaci nisu obuhvaćeni. Ja sam zato i pitao, zato što nisu obuhvaćeni.
Ali, dobro narod sluša. Zaboravismo to za sedam dana, dve i po milijarde MPC Luka Beograd, to sad više nije tema. Da li vas interesuje kao ministra finansija gde su te dve i po milijarde? Zar to nije slična cifra kao ono što smo uzeli od MMF-a?
Znači, imamo tu pare. Problem je, gospođo ministarka, to što se nekad zvalo, u socijalizmu, društvena raspodela, ona nije pravedna, nema socijalne pravde. Vi niste Vlada socijalne pravde, vi ste Vlada nepravde prema većini građana Srbije, i to ćete videti na sledećim izborima. Hvala lepo.

Poštovana predsednice, poštovani gospodine ministre, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, govoreći o zakonu o zaštiti konkurencije neću pričati jezikom nerazumljivim za većinu građana Republike Srbije, nego ću pokušati na nekoliko primera, vezujući to za neke članove zakona koji danas predlažete... a ne vidim da ga baš branite, i nadam se da ćete uzeti olovku u ruke, to će biti znak i nama narodnim poslanicima i građanima Srbije da ćete obratiti pažnju na ovo što sada želim da kažem, a verujem da interesuje desetine hiljada građana Srbije.

U članu 1. zakona koji ovde predlažete kaže se: „Ovim zakonom uređuje se zaštita konkurencije na tržištu Republike Srbije, u cilju ekonomskog napretka i dobrobiti društva, a naročito koristi potrošača...“. Interesuju me ove četiri reči „a naročito koristi potrošača“; to vezujem sa članom 15. stav 1. pod naslovom Dominantan položaj na tržištu, pa ide član 15, gde u Predlogu zakona stoji: „Dominantan položaj na relevantnom tržištu ima učesnik na tržištu koji nema konkurenciju ili je konkurencija beznačajna, odnosno koji ima značajno bolji položaj u odnosu na konkurente uzimajući u obzir veličinu tržišnog udela, ekonomsku i finansijsku snagu, pristup tržištima snabdevanja i distribucije, kao i pravne ili činjenične prepreke za pristup drugih učesnika tržištu.“

Pokušaću na jednom primeru, što se tiče potrošača, dakle građana, da vam postavim jedno pitanje. Verujem da mnogi građana koji gledaju ovaj prenos očekuju odgovor na to pitanje. Evo, o čemu se radi. Kao narodni poslanik postavljao sam ovde mnogo pitanja, na neke sam dobio odgovore, na neke nisam, odnosno na većinu jesam, a na samo jedno pitanje nisam – da li je u zakonskom roku. Ti odgovori su meni dostavljeni ili nisu, to nije bitno i zaista mi to nije važno, samo želim da vam kažem, gospodine ministre, da nisam dobio odgovor na pitanje upućeno ministru energetike, vi ste ministar trgovine, a tiče se cene gasa za domaćinstvo.

Evo šta želim da čujem od vas. Dakle, ako se sećaju svi građani, sve poslaničke grupe ovde, pre nekoliko meseci to je četiri ili pet dana bila hit tema u Narodnoj Skupštini Republike Srbije, upravo zbog toga što je cena gasa povećana odjedanput, ako se dobro svi sećamo, 59 i nešto, odnosno 60%. Da li treba da podsećam građane Srbije i sve poslanike i sve poslaničke grupe, koje su, bezmalo, sve ustale protiv tolikog enormnog povećanja cene gasa za domaćinstvo, pogotovo su se tu isticale poslanička grupa LDP i LSV, a učestvovali smo i mi iz NS?

Mislim da imam moralnu obavezu, kao predstavnik građana, da tu temu ponovo iniciram i da od nadležnih ministara, mislim da je to trgovina kada se građanima prodaje gas, distribuira, i to „Srbijagas“, koji očigledno ima monopol, odnosno dominantan je, a pogotovo još ako je javno preduzeće, odnosno državno preduzeće...

Da vas podsetim, a vi mene ispravite ako ovi parametri za pravljenje cene gasa nisu tačni ili nemam dobre informacije, tada nam je ministar energetike na nekoliko uzastopnih sastanaka Odbora za energetiku rekao, kada se digla cela javnost, i mediji i Vlada, da se objašnjava, jer je to bilo na početku grejne sezone... Sad smo se malo utišali povodom toga, možda zbog toga što nije grejna sezona. Moram da vas podsetim da mnogi privredni subjekti upotrebljavaju gas kao pogonsko gorivo, odnosno sredstvo, kao energent, tokom svih 12 meseci. Tada je cena 1000 kubika gasa bila 450 dolara. Imam podatak da je sada 290 dolara. Moje pitanje je – zbog čega se cena gasa ne skida građanima Srbije? Zar ne biste i vi u političkom smislu kao deo Vlade, kao ministar, kao Vlada dobili, ako to tako nazivamo, političke poene? Da nazovemo to političkim poenima, nemam ništa protiv, dobijte ih, ako će jedan sloj građana da ima od toga koristi.

Onda nam je rečeno da se cena gasa formira po jednom specifičnom procesu, da se to radi na bazi vremena od devet meseci, pa na bazi cene drugih naftnih derivata, pa se to uproseči i dođe se do neke formule. Svedoci smo da su juče ili prekjuče, ili danas, cene dizela, benzina povećane, sa objašnjenjem da je cena tih energenata na svetskom tržištu skočila. Onda, normalno, neka formula postoji već četiri - pet godina, pratio sam tu formulu, poštuje se prilikom povećanja cene goriva, kada se ti energenti na svetskom tržištu koje mi preko 90% uvozimo i tako se povećava...

Šta se dešava ovde kad je cena energenta pala sa 450 na 290 dolara? Uzimam u obzir i to da kada je cena gasa povećana 60% za građane, da je tada dolar bio 61, 62, 63 dinara i da je sada 70, ali kad uzmemo u obzir rast dolara, skok dolara u dinarima, opet je ovo, najblaže rečeno, pljačka građana, a to proističe iz tog dominantnog položaja koji vi definišete ovde članom 15.

Mislim da ne treba ni vas ni građane Srbije koji su uveli gas jer je to neko reklamirao, jer je neko govorio da je to najjeftiniji energent, da je ekološki najsigurniji... To je radila država, to su radile raznorazne vlade, a moram da vam kažem da svi ti građani, desetine hiljada građana i domaćinstava... Nemam tačan podatak koliko domaćinstava u Srbiji je uvelo gas kao energent za grejanje tokom zimske sezone, ali znam da u gradu iz koga dolazim, u Čačku, ima oko 5.000 domaćinstava i znam za jedan podatak, da od ukupnog broja domaćinstava koja su uvela gas kao energent za grejanje preko 80% njih je iz Vojvodine.

Ovde imamo narodne poslanike iz Vojvodine, imamo jednu poslaničku grupu koja je pričala da je to gasna mafija, da će oni da sruše Vladu, da će da urade ne znam šta ako se neko usudi da ostavi ovu cenu gasa. Ona i dalje stoji, a cena gasa na svetskom tržištu, odnosno ulazna cena je pala na 290 dolara za 1000 kubika, i nema nigde nikoga da kaže. To govori da je, za razliku od Poslaničke grupe NS, neko tokom ta tri - četiri dana skupljao političke poene kod građana.

Da, gospodine Ratkoviću, vidim da me gledate, vi ste iz Vojvodine, treba da izađete i da kažete ovo pre nego ja, jer u ovom delu Srbije van Vojvodine je mnogo manje tih domaćinstava koja se greju na gas.

Da vas podsetim, gospodine ministre, kako je ta gasifikacija rađena u mom rodnom gradu, u Čačku – tako što su sve građani finansirali, primarnu i sekundarnu mrežu, plaćali raznorazne takse i sve to platili.

Šta bi tek bilo da kažem da li oni treba da dobiju akcije u okviru tog „Srbijagasa“? Oni su učestvovali, a to je sad imovina „Srbijagasa“, ta primarna i sekundarna mreža. Da li ste vi spremni, kao ministar, da stanete iza mog predloga...? To se kretalo oko 5.000 evra po domaćinstvu. Za 98% građana Srbije i domaćinstava to nisu male pare.

Da li biste stali iza mog predloga da država Srbija, „Srbijagas“, Ministarstvo trgovine i cela Vlada, svi koliko vas tamo ima, obešteti građane i vrati im taj novac? Vratite im po 5.000 evra, pa neka cepaju drva, neka kupuju ugalj, neka se snalaze kako su se i do sada snalazili.

Ponavljam, građani su učestvovali u infrastrukturi, u primarnoj i sekundarnoj mreži. Sve je to lepo građanima naplaćivano, 100 evra jedna taksa, 200 evra druga taksa, sve su to doveli i sada nam računčići dolaze iz „Srbijagasa“, iz javnog preduzeća, direktor se ne oglašava, nećemo da skinemo cenu, zato što je to monopol. Mislim da je to monopol i da je to dominantan položaj na tržištu i navodim jedan konkretan primer.

Ako nisam u pravu i ako nisam dovoljno stručan, dovoljno sam stručan da znam koliko to moje domaćinstvo mesečno košta, kao i ostale građane.

Mislim da ste vi kao ministar trgovine dužni da im date objašnjenje za to, pogotovo što smo imali prilike da vidimo da „Srbijagas“ kao javno preduzeće, kao državno preduzeće, u kome su svi građani vlasnici, to je državno preduzeće i svi građani Srbije su vlasnici tog preduzeća, finansira profesionalne sportske klubove. Ne znam od čijih para, na koji način i kome mogu sad građani da se obrate.

Šta oni mogu sada da urade? Da li da seku gasne instalacije, da li da izmeštaju iz kuća, šta sad da rade? Nisu to samo gasne instalacije, dovođenje gasa, to su i radijatori, grejna tela i kotlovi sa ovim performansama, sa onim, svi ti zakonski uslovi su ispunjeni. Kažem, to je svako domaćinstvo prosečno koštalo preko 5.000 evra.

Sada negde stidljivo pročitamo na nekom sajtu neke svetske agencije – trebalo bi da pojeftini gas zato što je cena gasa kao energenta na svetskom tržištu pala. Ali, nije pala u Srbiji. Mi smo čudna zemlja, mi smo zemlja šešira, mi smo kao Alisa u zemlji čuda ...

(Predsednik: Malo ste prekoračili vreme, pa privedite kraju.)

Imam 20 minuta.

(Predsednik: Govorite kao ovlašćeni predstavnik?)

Zamenik šefa poslaničke grupe.

(Predsednik: Izvolite. Niste nas obavestili da ćete to vi biti. Očekivali smo da će to biti gospodin Velimir Ilić, ali samo izvolite. Niste me zvanično obavestili.)

Verujem da biste vi više voleli da govori Velimir Ilić ...

(Predsednik: Ne, meni je sasvim svejedno ko od vas govori.)

Nažalost, on trenutno nije tu, pa pokušavam da ga zamenim koliko mogu, iako će verovatno građani proceniti da neće biti na nivou gospodina Velimira Ilića, predsednika Nove Srbije.

Gospodine ministre, mogao bih mnogo primera da vam navedem ... (Isključen mikrofon.)

Nema problema, mislio sam da ovo radi RTS kad mi iz NS govorimo. Ušla voda u koaksijalni kabl. Malo šale nije zgoreg.

Gospodine ministre, zaista najiskrenije, nisam ovo pitao zbog političkih poena, ali verujte, kad mi poslanici odemo u svoje gradove građani ne gledaju kao mi koji vodimo političku borbu kao opozicija i vlast, oni gledaju narodne poslanike kao svoje predstavnike i očekuju, bez obzira na to da li oni pripadaju vladajućoj koaliciji ili opoziciji, da pitaju tamo one koji se pitaju nešto, a meni se čini da bi Ministarstvo trgovine, odnosno ministar trgovine trebalo o ovom pitanju da se izjasni. Brzo će da prođe jun mesec, Univerzijada, jul, avgust, odmori će da prođu, 15. oktobar je vrlo blizu, počinje nova grejna sezona i šta treba da očekujemo? Na ovih 60% opet 60% na neku osnovicu, a već tri ili četiri meseca cena gasa je trebalo da bude smanjena.

Očekujem da vi kao Vlada ovu nepravdu prema građanima Srbije odmah ispravite. Ovde je obećavano i na Odboru za energetiku i od strane premijera, doduše, od vas ne, ne mogu da se setim da li ste se o tom pitanju izjašnjavali, da će cena biti vraćena. Sad ja očekujem da vi građanima vratite pare.

Toliko, imao sam da vam postavim jedno ovakvo pitanje i mislim da je i za vas zahvalno da objasnite, jer dosta građana to očekuje, naročito u Šumadiji i Kragujevcu, gospođo predsednice, i tamo je gasifikacija izvršena. Hvala lepo.

Poštovana predsednice, poštovani građani Srbije, sam naziv Predloga zakona o regionalnom razvoju predstavlja svojevrstan logički i semantički nonses. Kako je moguće zakonom definisati razvoj?
Gospodine ministre, neću ja da budem mnogo opasan. Zamolio bih vas da me udostojite i sačekate ovde, a vas, predsednice, da mi ne odbijate ovo vreme dok ne vidimo da li će ministar da prisustvuje ili neće.
(Predsednik: Gospođa Kalanović je tu. Izvolite, idemo ispočetka.)
Sam naziv Predloga zakona o regionalnom razvoju predstavlja svojevrstan logički i semantički nonsens. Kako je moguće zakonom definisati razvoj?
Kako zakon prestavlja set normi, odnosno sistem pravila kojima se utvrđuje ponašanje pojedinaca međusobno i prema društvenoj zajednici, a razvoj – održivi, regionalni i socijalno-ekonomski, predstavlja proces i stanje koje je, pre svega, pod vlašću države, a ne samih građana i pojedinaca, ostaje nejasno kako je uopšte ovaj zakon upućen, kome je upućen.
Da li to država donosi zakon kojim će da reguliše sopstveno ponašanje?
Da li to znači da ministar ekonomije i regionalnog razvoja nema poverenja u svoje kolege, npr., iz Ministarstva za NIP i Ministarstva za životnu sredinu i prostorno planiranje, ili možda ministar Dinkić nema poverenja u svog kolegu ministra bez portfelja, zaduženog za ravnomerni regionalni razvoj?
Možda je ministar svestan da se čak i u njegovom ministarstvu zloupotrebljavaju IPA fondovi, pa bi da taj sektor stavi pod dodatnu kontrolu. Da li je ovaj zakon dokaz da pojedina ministarstva i institucije u Srbiji ne rade svoj posao?
U obrazloženju je navedeno da je neophodno da se kroz ovaj zakon i kroz formiranje institucija koje on predviđa objedine svi koji su se do sada bavili regionalnim planiranjem i regionalnim razvojem, pa bi time ministar Dinkić postao neka vrsta moderatora i šefa drugim ministarstvima, zavodima i agencijama.
Utisak koji se stiče posle analize Predloga zakona o regionalnom razvoju je da je ministar Dinkić u velikoj žurbi, jer treba preuzeti kontrolu nad sredstvima, dakle, parama, gde su pare – tu je i G17, koja će moći da se dobiju iz EU, a koja su namenjena za razvoj regiona.
Regionalizacija jedne države jeste kompleksno pitanje i tiče se i administrativne i pravne funkcije, koje nisu predmet ovog zakona. Putem regionalizacije se, između ostalog, uspostavlja i decentralizacija države, tako što se određene funkcije, s nacionalnog, prenose na regionalni nivo.
Regionalni nivo, u tom smislu, predstavlja sponu između lokalnih i nacionalnih vlasti, odnosno protivtežu centralističkim tendencijama državnog aparata, jer same opštine nisu dovoljno jake da se tome suprotstave. Međutim, regioni, kako ih definiše ovaj zakon, predstavljaju samo produženu ruku države.
Trend mešanja pojmova, multipliciranja funkcija i zbrkanih nadležnosti se ovim zakonom samo nastavlja i potvrđuje. Zašto nije moguće da se prvo uspostavi nova administrativna podela Srbije, pa da se u skladu s njom donose zakoni koji se tiču određenih celina?
Iako je Srbija već iskusila posledice loših administrativnih podela, kojima je bila izložena u prošlom veku, ni danas nosioci vlasti nisu spremni da ozbiljnije razmotre tu problematiku. Administrativna podela Kraljevine Jugoslavije iz 1931. godine, kada je doneta odluka o podeli zemlje na banovine, između ostalog, imala je za posledicu teritorijalno rasparčavanje Srbije. Tada su se tri najvitalnija prostorna dela Srbije, Podrinjski, Zlatiborsko-raški i Kosmajsko-južnomoravski, našla u okviru drugih teritorijalnih celina i jednostavno su odstranjeni iz matice, kako u etno-antropološkom, tako i u socijalno-ekonomskom pogledu.
Druga interesantna podela dogodila se 1949. godine, kada je područje cele Republike podeljeno na osam regionalnih područja, i to: grad Beograd, dve autonomne pokrajine, Vojvodina i Kosmet, i pet oblasti. Koliko je poznato, Vojvodina i Kosmet su dobili autonomiju, ali regionalizacije centralnog dela Srbije nije nikada ostvarena, čak ni onda kada su, posle 1970. godine, formirane tzv. međuopštinske regionalne zajednice.
Sem statističkog registrovanja pojava, nije jasno šta je bio cilj ove regionalizacije, kada se zna da dve osnovne stvari, odliv stanovništva i odliv dohotka, nisu bile sprečene. U svetlosti takvih primera, potpuno je nejasno šta ova sadašnja podela na regione može da učini. Nekom prilikom je Ajnštajn na taj način definisao glupost – ponavljati jednu radnju na isti način i očekivati drugačiji ishod.
Poštovani građani Srbije, zbog kratkoće vremena koje ima Poslanički klub Nova Srbija, daću još nekoliko argumenta zbog čega poslanici Nove Srbije neće dati poverenje i neće glasati za Predlog ovog zakona. Znate, statistikom može sve da se pokaže, zavisno od političkih faktora koji su na vlasti i kojima su ti statistički podaci potrebni. Da li treba da vas podsetim da su vladaoci Srbije u poslednjoj deceniji prošlog veka govorili da mi imamo veći rast od države Japana?
Dakle, treba jasno i glasno poručiti građanima Srbije da ovo nije nikakva decentralizacija, da ovo nije nikakva regionalizacija, da je ovo bacanje magle i prašine u oči građanima Srbije, da se izbegne rasprava o Statutu Vojvodine koji se ovde protivzakonito ne stavlja na dnevni red, da se zaposle kadrovi iz G17 plus.
Da li se neko seća narodnih kancelarija predsednika Republike? Da li se neko seća ko je bio direktor narodne kancelarije, a ja znam za 23 grada gde su otvorene te narodne kancelarije?
Ako narodni poslanici, protiv interesa građana, podrže ovaj zakon, pre svega, mislim na vladajuću koaliciju i poslanike vladajuće koalicije, formiraće se ponovo neke kancelarije, u stvari, partijske ispostave, gde će kadrovi iz G 17 da se zaposle, a sve će to da plaćaju građani Srbije.
Kao nasleđe se prihvata i pitanje AP Vojvodine i time se dolazi do još jedne nelogičnosti, odnosno protivrečnosti ovog zakona. Kaže se da su regioni funkcionalna kategorija, bez administrativnih i pravnih elemenata. Postavlja se pitanje, zašto je onda osnovni kriterijum za njihovo definisanje postojeća administrativna podela Srbije? Zašto se onda regioni sastoje od oblasti koje su određene postojećim granicama upravnih okruga? Gospodine Omeragiću, da vam kažem, po ovom zakonu koji ćete vi podržati i za koji ćete glasati, vi više ne živite u Sandžaku, vi živite u Centralnom regionu. To treba da vam je jasno, to piše u zakonu.
Ako ne znamo sami dovoljno, jedni se uče na greškama, a pametni – na svojim greškama. Da ne gledamo susedne države, da pogledamo BiH, kako je ona uređena. Da li u toj državi postoje regije? Da. Ta država je sastavljena od Republike Srpske i od Federacije BiH. Federacija je sastavljena iz ne znam koliko kantona. Samo da podsetim i vas i građane Srbije i sve narodne poslanike da je Federacija nedavno bankrotirala, da se tamo ne zna ni koliko imaju vlada, ni koliko imaju skupština, ni koliko imaju poslanika.
Prema tome, donošenje ovakvih zakona je opasna stvar za građane Srbije, pre svega, Srbe, moram da kažem otvoreno; to je klica separatizma, nastajanja novih država i ispunjavanja uslova Evrope i onoga ko je bio pre 20 dana za dalje cepanje i rasparčavanje naše otadžbine i Srbije. Hvala.

Gospođo predsednice, nisam znao kako drugačije da dobijem reč. Tražio sam repliku. Neke kolege poslanici su je po tri ili četiri puta dobili. Ako dozvolite, spreman sam i za opomenu, i to je za ljude, narodne poslanike, samo da skrenem pažnju gospodinu Omeragiću da on mene nije najbolje razumeo.
Ja sam Čačanin, neku kažu i Grebić. Možda sam i Dragačevac poreklom, ali nisam pripadnik Zapadnog regiona, kao što ste i vi Sandžaklija, kažem, Raška oblast, a niste pripadnik Centralnog regiona. Čudi me da Šumadinci ovde ćute. To me čudi. Zabrinjavate me i vi, gospođo, mislim da se i vi ponosite time da ste Šumadinka. Mislim da ćete se vi prvi put javiti kao narodni poslanik da diskutujete, a ovde smo svedeni statistički.
Znate, kada se tiče regionalizacije, ne odnosi se to samo na teritoriju. To se, pre svega, odnosi na ljude.
Tačno je da postoji preporuka Evropske komisije iz 2008. godine o zemljama u tranziciji i stvaranju regiona, ali onaj ko je prepisivao ovaj zakon, odnosno te preporuke iz EU, nije dobro prepisao, zaboravio je jedan deo – da ti regioni moraju da imaju i svoj pravni i administrativni kapacitet. Ovako su samo slovo na papiru, gospodine Omeragiću, i za zapošljavanje trenutno vladajućih stranaka, pripadnika vladajućih stranaka, a, kao što reče gospodin Nikolić, ne znamo šta nosi dan, a šta nosi noć. Kada izgube izbore, a nadam se da će to biti vrlo brzo, izgubiće i taj nezasluženo dobijeni posao. Hvala.

Gospođo predsednice, hvala vam na unapređenju, ali sam samo zamenik šefa Poslaničke grupe Nova Srbija.
Poštovana predsednice, poštovani gospodine ministre odbrane, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pokušaću da se unekoliko razlikujem od kolega koji su govorili pre mene, ali ne zbog toga što s nekima od njih, odnosno njihovim izlaganjima, nisam saglasan, nego da ne gubimo vreme. Nadam se da gospodin ministar odbrane današnju sednicu neće pretvoriti u cirkus, kao juče, jer danas radimo po Poslovniku, za razliku od jučerašnje sednice, gde je ministar imao pravo da govori koliko god hoće, a narodni poslanici samo tri minuta.
Gospodine ministre odbrane, moj ministre odbrane, želim da vam se lično, u vojnom smislu, predstavim. Rođen sam 1958. godine, služio sam vojsku JNA u 271. lakom artiljerijskom puku u Zadru i nosilac sam značke primernog vojnika. Toga se ne stidim, ponosim se tim, a naravno da bih se mnogo više ponosio da sam se malo kasnije rodio, pa služio srpsku vojsku, odnosno Vojsku Srbije. To ne znači da ćete u ovom mom izlaganju da izbegnete odgovore na neka pitanja. Verujte da neću prihvatiti odgovore tipa, kao što ste juče davali – ti to ne razumeš, ti nisi obavešten.
Govorim čistim srpskim jezikom. Znate i vi, dolazite u moj kraj, kako se tamo govori čistim srpskim i očekujem da mi na čistom srpskom jeziku, jasno i glasno, odgovorite na neka pitanja.
Što se tiče današnje odluke, koju treba ovde da donesemo ili ne donesemo, koju ste vi predložili Narodnoj skupštini Republike Srbije, a tiče se slanja naše mirovne misije u Čad, samo ću se držati činjenica, i to ne onih koje ja možda znam, a nisu u obrazloženju, nego samo činjenica koje ste vi dali pod III – Karakteristike Mirovne misije Ujedinjenih nacija u Republici Čad itd. Ovo ne čitam zbog kolega poslanika, jer svi imaju ovo pred sobom, ni zbog vas, gospodine ministre odbrane, nego zbog građana Srbije, koji u ovom trenutku gledaju direktan prenos.
Vi ste napisali ovde, ili neko iz vašeg ministarstva: "Trenutna bezbednosna situacija u istočnom delu Republike Čad i Centralnoafričkoj Republici je nestabilna. U izveštajima snaga EU i UN sa terena navodi se da je povećana mogućnost obnavljanja napada pobunjeničkih grupa nakon završetka kišne sezone. U proteklom periodu došlo je do jačanja pozicija sukobljenih strana sa obe strane granice između Republike Čad i sudanske provincije Darfur."
Gospodo narodni poslanici, to je ono što gledamo svako veče. Samo da iz ovih činjenica saznate u šta se sve mi uvlačimo.
"Nacionalna armija Republike Čad i pobunjeničke grupe, takođe, jačaju svoje položaje, radi sprečavanja iznenadnih napada. Registrovan je porast kriminala, u vidu oružanih pljački i napada na vozila i radnike organizacija za pružanje humanitarne pomoći. Takođe, u istočnom delu Republike Čad postoje lokacije na kojima se nalaze hiljade neeksplodiranih ubojnih sredstava, koja predstavljaju realnu pretnju za bezbednost. Posebno su ugroženi lokalno stanovništvo i predstavnici organizacija za pružanje humanitarne pomoći, koji su često prisutni na navedenim lokacijama."
To znači da se ovo odnosi na našu, eventualnu, misiju, naše lekare i vojnike; oni su sa činovima, dakle, vojni lekari.
"Pretnju predstavlja i stalni pritisak na lica smeštena u izbegličkim kampovima, koja se regrutuju u sastave pobunjeničkih grupa. Među regrutovanim kadrom ima mnogo dece. Razlog za to je odsustvo adekvatnih bezbednosnih snaga na terenu. Dostava humanitarne pomoći vazdušnim putem je ograničena, a treba da bude unapređena nakon potpisivanja sporazuma između EU i Ruske Federacije u učešću ruskih transportnih vazduhoplovnih misija.
Određene humanitarne organizacije su zbog trenutne bezbednosne situacije napustile istočni deo Republike Čad i izdale su saopštenje da nisu u mogućnosti da obavljaju posao dok se ne poboljša bezbednosna situacija.
Smatra se da će raspoređivanje snaga UN, koje će zameniti snage Evropske unije od marta 2009. godine, doprineti poboljšanju bezbednosne i humanitarne situacije na terenu."
Ovo nisu moje činjenice i moje opservacije, nego vaše, koje ste nam dali u obrazloženju, valjda, da lakše prihvatimo ili ne prihvatimo ovu odluku koju predlažete. Pitam vas, kao ministra odbrane, i načelnika Generalštaba, i sav komandni kadar u Ministarstvu odbrane, ko god da se pita u ovoj našoj vojsci, kakve vi garancije dajete, ne ovim ljudima, oni će tamo ići dobrovoljno, kako vi kažete, već nama, građanima Srbije, da će ti ljudi tamo, u svojim humanitarnim aktivnostima, bezbedno preživeti i vratiti se svojim porodicama i nama ovde?
Mi smo patriotska zemlja, koliko god taj izraz bio profanisan. Svedoci smo bili nedavno da je jedan civilni američki kapetan tamo bio zarobljen od pirata. Cela se država i nacija, s pravom, digla, zabrinuta za njegov život. I mi smo zabrinuti zbog ovih ljudi koji će tamo da idu. Da li verujete da pričam iskreno, kao trećepozivac, kao čovek koji gaji vojnika, koji neće služiti civilno službu, sin moj, nego vojno, s modelom puške koji tada bude, pa makar i u profesionalnoj vojsci? Da li ćete vi meni, gospodine ministre, da verujete ili nećete, neka presude građani Srbije koji ovo gledaju, jer ovo pričam iskreno.
Uvod u drugi momenat na koji hoću da upozorim vas ovde, na koji bih želeo da nam odgovorite, jeste ovo pod tačkom 3 – Poreklo sukoba. Evo, šta piše u materijalu koji su svi narodni poslanici dobili: "Misija UN u istočnom delu Republike Čad i severoistočnom delu Centralnoafričke Republike je uspostavljena radi očuvanja mira u regionu i sprečavanja širenja krize iz Sudana (region Darfur) u susedne zemlje. Regije istočnog dela Republike Čad i Darfur regije zapadnog Sudana su naseljene istim plemenima, koji ne priznaju nijednu vlast i odani su svojim plemenskim vođama.''
Da li mi možemo da znamo, gospodine ministre, u koje pleme ide onda ova naša misija? Ko je poglavica tog plemena? Ovo ste vi napisali ovde, nisam ja.
Pa se kaže o plemenskim vođama: ''Pleme Zagava, kojem pripada i sadašnji predsednik Republike Čad, gospodin Debi'', valjda se tako čita, ''jedno je od tri glavna plemena koja su bila angažovana u borbama protiv Vlade Sudana'', sada i Sudan uvodimo tu, ''na samom početku konflikta. Gospodin Debi se, od sudanske strane, okrivljuje za prećutnu podršku antisudanskim pokretima u Republici Čad, zbog čega se u Sudanu organizuju i podržavaju pobunjeničke grupe protiv Vlade u Republici Čad. U istočnom delu Republike Čad nalazi se više od 290.000 izbeglica i 180.000 interno raseljenih lica, čiji opstanak u potpunosti zavisi od humanitarne pomoći.''
Nekim ljudima je ovo možda smešno, meni nije. ''Slučajno'' znam kako su tamo pravljene državne granice. Oni koji su ih naterali da se ubijaju, ti su sad mirovna misija, ti vode mirovnu misiju, NATO ili ne znam ko. Ti su crtali, gospodine ministre, vi to znate, kao i ja. Učili smo geografiju, zemljopis, istoriju, doduše, dosta sam stariji od vas, i znamo kako su tamo crtane granice – šestarom. Imperijalističke sile, kapitalističke, okupatorske, jesu te koje su zavadile te jadne narode, gde se bije kuća protiv kuće, pleme protiv plemena, da ne znaju ni oko čega su počeli, ali mi gledamo samo Darfur i te užasavajuće scene.
Bilo bi ljudski da mi nemamo naše probleme, da to nisu uradili s nama ovde, na Balkanu, zbog tih granica izginulo je stotine hiljada ljudi, a sada ne znamo, niko od nas, ni kako je počelo, ni zbog čega je počelo, ni ko je kriv. U takvo stanje, u takvu situaciju, vojno-političku, vi šaljete našu misiju.
Drugi momenat koji hoću da istaknem tiče se bezbednosti građana Srbije. Hoću da vi nama kažete koji su mogući bezbednosni rizici da, zbog naše iskrene želje da, preko naših ljudi, vojnih lekara, ove sanitetske ekipe, tako da kažem, pomognemo tamo unesrećenim ljudima, nastradaju naši ljudi, civili ovde? Postoji li mogućnost za tako nešto? Postoji li mogućnost da neka udovica, ili neki samoubica opasan dinamitom dođe u Beograd, ili u naše gradove, ako proceni da, zbog srpske zastave i srpskog grba koje će nositi naši predstavnici u ovoj misiji, nije ostvario tamo neke plemenske nazore i želje, neka osvajanja? Postoji. Svaki misleći čovek iskreno se plaši toga.
Nadam se da ste vi uzeli to u obzir. Ako je nešto u domenu državne tajne, samo recite, više neću nijednu reč da vam kažem. Vi ste meni iskreno i pošteno odgovorili na jedno poslaničko pitanje, zahvaljujem vam najiskrenije, kako god vi to shvatili; proglasili ste to državnom tajnom, crveni pečat, i o tome neću da pričam. Samo, moram da vam kažem, gospodine ministre odbrane, u intervjuu načelnika Generalštaba srpske vojske, gospodina Miletića, od 30.05, u "Novostima", pola od toga što ste vi stavili da je državna tajna, a to ću poštovati, on je rekao. Mogu dvosmisleno da razumeju ljudi šta jeste, a šta nije tajna. Kao član Odbora za bezbednost sam potpisao tu izjavu i poštovaću je. Samo ću vas upozoriti na dva ili tri pitanja koja je on dobio i kako je odgovorio na njih.
Jedno od tih pitanja je – šta se predviđa u Strategiji o nacionalnoj bezbednosti i Strategiji odbrane koje je nedavno usvojila Vlada Srbije?
Evo šta je srpski general odgovorio. To kažem s velikim uvažavanjem i poštovanjem. ''To su najvažniji strateški dokumenti kojima se uređuju sistem odbrane.
Oni definišu globalno i regionalno bezbednosno okruženje, potencijalne opasnosti po sigurnost zemlje i određuju misije i zadatke Vojske. Nakon što ova dokumenta prođu verifikaciju u Parlamentu, usvojićemo doktrinu Vojske Srbije, čime ćemo zaokružiti pravno-normativni okvir za funkcionisanje Vojske.'' Shvatio sam da ove doktrine i svi ovi dokumenti nisu prošli još Parlament.
Pitanje broj 2. Kako komentarišete kritike da u ovim dokumentima nigde eksplicitno ne stoji da li zemlja treba da uđe u NATO ili ostane vojno neutralna?
Načelnik Generalštaba kaže – Vojska se ponaša u skladu sa odlukama Skupštine, koja je decembra 2007. godine usvojila Rezoluciju o vojnoj neutralnosti, tako da su i promene po tom pitanju u nadležnosti Parlamenta.
Gospodine ministre, sada postavljamo pitanje civilne kontrole. On u intervjuu dalje kaže – dosta je u Ministarstvu odbrane i u Vojsci, na važnim mestima, ljudi u civilu.
Jedan od tih civila ste i vi. Ono što izlažete i politički i kao ministar odbrane ide tome u prilog; to je vaše legalno ljudsko i političko pravo. Verujem da vi to možda iskreno i mislite. Izvinjavam se, možda iskreno mislite da treba da budemo u NATO-u, ali načelnik Generalštaba kaže drugačije. Ko koga tu sada kontroliše? Da li je on kriv što vas ne sluša da treba da idemo u NATO, nego kaže da će da poštuje odluku Skupštine da smo vojno neutralna zemlja?
Ne znam kako bih pitao generala, nemam po Poslovniku pravo. Na kraju ovog mog izlaganja, ostavio sam malo vremena da se odbranim od vaših rafalnih paljbi koje očekujem posle mog govora. Nema problema, tu sam, iza mene nisu ni ''Kobre'', ni Vojska, ja sam samo mali poslanik iz Čačka, gospodine ministre, i nemojte mnogo da se žestite. Sve što pričam, mislim iskreno.
Pitao bih generala Miletića, načelnika Generalštaba, kako se oseća kada stoji mirno i podnosi raport ministru odbrane koji na svom reveru nosi stranački znak? Hvala lepo.

Gospodine ministre, bio bih spreman da zajedno s vama pogledam stenogram i da se malo prisetite mog izlaganja, za koje mislim da je bilo korektno, pošteno i tolerantno prema vama lično.
Uopšte nisam vas lično prozivao, niti vas pitao šta da uradite, samo ste malo natrčali kada ste pomenuli čačansku bolnicu. Neću, zbog poštovanja prema gospodinu Kosti Miloševiću, s kojim sam zajedno bio 11 godina u koaliciji, da pričam o čačanskoj bolnici. Bolje da je niste pomenuli. Kada bih rekao sve ovde, vi biste G17, sve kompletno, isterali odavde. Da li vi znate da se u toj bolnici bolesnici ubijaju vatrogasnim aparatima? Da li ste čuli za to?

Samo da završim, gospođo.
(Predsednik: Možete da završite.)
Govorim činjenice, istine, to zna ceo Čačak i Srbija, kao što znaju i za ovo dete od 16 meseci, molim vas. Da li je zabranjeno govoriti o tome? Bolje da to govorimo, da se sledeći put ne desi.
Samo hoću gospodinu Šutanovcu da kažem – svaka čast Kosti Miloševiću, ponavljam, smenjen je faksom, gospodine Šutanovac, ja sam jedini od opozicije iz druge stranke protestovao u Skupštini, vi iz DS-a ga tada niste zaštitili. Postavljen je čovek koji je važan i znate iz koje stranke, možda zato što je 17 godina studirao. Znači, samo sam hteo da vam kažem da ste loš primer naveli. Svaka vama čast gde god ste pomogli, šta ste pomogli, kao hrišćanin sam vam zahvalan, uopšte vas nisam prozivao.
(Predsednik: Vreme.)
Mogu li da koristim svoje vreme kao šef poslaničke grupe? Imam još vremena. Odnosno kao zamenik, izvinjavam se.

Zameniče, da pogodimo jedanput, gospođo predsedniče.
Hteo sam da vam kažem da ste loš primer naveli. Ništa vam ne sporim za vaše lične zasluge bilo kom čoveku u ovoj državi. Ako ste sve to uradili, možda kao hrišćani i ne treba da pričamo ono što sve uradimo, imali smo, pa smo uradili. Uopšte vas nisam pomenuo po tom osnovu. Ne znam odakle vam to, zaista ne znam.
Ako su vas pogodili neki podaci o satovima s tim mehanizmom, govorila je moja koleginica Janković, to je druga stvar. Ako vam je smetalo što sam aplaudirao, pa ste se meni lično obratili, vaše kolege ovde iz DS-a, ima ih danas, ne znam zbog čega, malo više nego nas, mnogo snažnije aplaudiraju nego ja. Zašto vam to nije smetalo? Da li je to zbog toga što aplaudiraju vašim velikim mislima, a kada mi govorimo o kritikama, onda vam se to ne sviđa?
Želim da se vratim na temu ovog razgovora, koju vi izbegavate. Vi niste odgovorili, ne meni, nego građanima Srbije, koji je bezbednosni rizik ako tamo neko pleme, ili plemenski poglavica, proceni da su ti naši lekari njemu neprijatelji, pa pošalje nekog opasanog dinamitom u centar Beograda? Da li takve bezbednosne procene postoje?
Vi ste navodili i stalno govorite šta je bilo pre dve godine, pre tri godine, ko je bio predsednik Vlade, ko je bio ministar odbrane. Vi ste se malopre osvrnuli na jedan period kada je ministar odbrane bio sadašnji predsednik države. Da li ste svesni toga? Ili mislite – to će tako da ide, ko je ministar odbrane, on će posle da bude i predsednik države?
Nemojte ličnu kampanju da vodite. Ne verujem da će se to desiti. Prema tome, vi treba, gospodine Šutanovac, da odgovorite građanima ono što sam pitao. Vrlo sam korektan, ali vi ovde palite vatru zato što nemate odgovore na neka pitanja.
Posle vam je krivo kad, onako, narodski rečeno, kažemo – dobijete po nosu, pa ovu diskusiju svedete na ''kupusijadu'' u Mrčajevcima. Ovo nije ''kupusijada'' u Mrčajevcima, ovo je narodni parlament od koga ste vi izabrani, kao predstavnik vrlo važnog resora, što se mene tiče, najvažnijeg, ministar odbrane, i ima da se ponašate s poštovanjem prema narodnim poslanicima. Inače, morao bih da vas podsetim na vama drage Mrčajevce, kao i meni, tamo ima jedna narodna uzrečica, tako malo, uz kuvani kupus i pivo, video sam da to radite dobro, i ja to volim, ništa nije sporno, tamo, gospodine ministre, kažu ovako – lepo pevaš, malo znaš. Hvala.

Poštovana predsednice, gospodine ministre, na kraju ove popodnevne rasprave, rekao bih nekoliko ključnih reči što se tiče Nove Srbije. Poslanički klub Nove Srbije nije ušao u ovu salu s ubeđenjem da će da glasa protiv. Hteli smo da čujemo gospodina ministra, hteli smo da čujemo ostale poslaničke grupe, kolege; sami smo u dilemi, ljudski je to. Možda nemamo dovoljno informacija, ali ovako je tekla rasprava koju je, moram to da kažem, ministar inicirao.
Žao mi je, prvi put se desilo, gospođo predsednice, da i vi učestvujete na takav način. Pogledao sam stenogram, niste imali nikakvog razloga da me prekinete. Rekao sam samo istinu i samo istinu.
Što se tiče same odluke, pokušao sam da sublimiram svoje dileme i razmišljanja na dve teme, na tzv. dvostruki bezbedonosni rizik, rizik za naše ljude koji tamo idu i za građane Srbije. Na jedno pitanje sam dobio odgovor, kojim nisam zadovoljan. Dakle, svaki vojnik, svaki oficir koji se dobrovoljno prijavi za bilo kakvu akciju, za mene je za poštovanje i heroj, ali za njegov život, bez obzira na to što se dobrovoljno prijavio, valjda neko treba da odgovara. Nije dovoljno reći samo da su se oni dobrovoljno prijavili. To je jedna stvar.
Druga stvar, sam sam rekao, gospodine ministre, ako nešto prećutite, ili shvatim da želite da prećutite, da je to možda državna tajna. Prihvatiću, u znak dobre volje, da je državna tajna da su naši građani bezbedni ili nisu bezbedni. Verujem u naše obaveštajne službe, i vojne i civilne, da su procenile da ovde nema rizika za građane Srbije i Beograda, pre svega, naših gradova. To ste prećutali i rekao sam, kao član Odbora za bezbednost, da ću to ispoštovati.
Na kraju, da vam kažem, što se tiče zdravstva u Čačku, nadam se da će to, gospođo predsednice, pre svega, vama, kao lekaru, biti posebna tema ovde.
Gospodine ministre, vas bih hteo da podsetim, pored te bolnice je bila jedna velika kasarna, ponos grada Čačka. Tamo su sada pacovi, kerovi lutalice; nema kasarne, nema vojnika da ispale počasnu paljbu za zaslužne građane.
Rastao sam uz tu kasarnu, krov je propao, fasada opala, koprive, dva metra. O tome je trebalo vi nama da pričate, to vam govorim. Ne krivim vas, najdobronamernije kažem, a o bolnici u Čačku, tu nemate prave informacije, verujte mi.

Poštovani gospodine potpredsedniče, poštovana gospođo ministarka, kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji gledate ovaj direktan prenos, odmah hoću da kažem u ime poslanika Nove Srbije – mi ćemo ovaj zakon podržati i jasna nam je izmena ovog zakona. Naravno da umetnicima, vajarima, slikarima i svim ljudima od kreacije treba priznati neke troškove i taj deo im uračunati u olakšice i oslobađanja od poreza.
Zašto sam se javio, pošto je ovo izmena i dopuna ovog člana koji nije ni trebalo da bude donet? Ima mnogo članova u budžetu koji nije trebalo da budu doneti. Mnogo dobrih predloga je opozicija i poslanička grupa NS predlagala, pa se to ili usvoji, pa se realizuje posle godinu dana, ili se ignoriše.
Javio sam se zato što me je zainteresovala diskusija gospođe Mojović. Naravno, svakom čoveku, iole obrazovanom, jasno je da nisu u istoj poziciji oni koji pišu knjige i oni koji štampaju knjige; nisu u istoj poziciji vajari koji vajaju umetnička dela i oni ljudi koji kopaju glinu; nisu u istoj poziciji slikari i oni koji prave umetnička dela i oni radnici u hemijskoj industriji koji prave slikarske boje. Ali, gospođa Mojović je zaboravila jednu stvar: i ti koji štampaju knjige, i ti koji prave boje, i to koji kopaju glinu treba da žive od nečega.
Onda se stvara gorak osećaj da se izmene i dopune ovog zakona (koje će, kažem, poslanici NS podržati) donose na brzinu i hitno zbog toga što su vajari, umetnici, slikari poznati i ugledni ljudi (i treba da budu ugledni ljudi), marketinški zanimljivi.
Onda se stiče utisak da je to zbog toga. Gde je onda ravnopravnost građana? Zar to nije diskriminacija? Zar nisu diskriminisani građani kojima je danas poskupelo 10% korišćenje mobilnih telefona? Ko će o njima da kaže, o milionima ljudi koje niko ne poznaje? Poznajemo ih mi poslanici kada moramo da se vratimo iz ove skupštine i da im objašnjavamo da li smo mogli više da se izborimo za njih. Dosta više tog marketinga. To ste znali i u februaru, pričali smo o mnogim članovima zakona gde se ljudi oporezuju, a da ne znaju ni dosadašnje dažbine kako da plate. Vi mislite da samo marketingom možete da vladate, ali ima neko gore ko je sudija svima nama. Tako odemo na Rolan Garos, samo marketing, pa onda svi naši teniseri ispadnu.
Daj Bože da ne dožive građani Srbije ovo što vi ovim budžetom radite. Koristim priliku, gospođo ministarka, da vas pitam – dobro, zar vi kao stručnjak... A, znate kako smo razgovarali uoči Nove godine, i nasamo, i udvoje i utroje, povodom budžeta. Nova Srbija vam je pokazala da joj je važniji budžet i država nego njen politički interes. Mislim da je pokazala i mislim da biste o tome mogli da svedočite. Zar se vi ne biste sigurnije osećali da je tri milijarde evra... Mi se ovde ubismo, 65 tačaka, ratifikacija za 900.000 dolara, mesec dana o tome pričamo. Zar se vi ne biste sigurnije osećali da je tri milijarde evra došlo ovde na raspravu, na ratifikaciju? Očigledno je da još uvek imate većinu, to bi bilo izglasano. Čega se vi plašite? To neće vraćati Mišković, ni MP centar, ni svi ovi sa „Davosa“, oko predsednika Demokratske stranke, koji su zimus bili na Kopaoniku. To će naša deca da vraćaju, naši unuci. Zašto onda da ne čuju gde su te tri milijarde evra?
Da li ste vi čuli da je predsednik Vlade, koga sam pitao gde su naše devizne rezerve, koliko one iznose i pod kojim uslovima su plasirane, odgovorio da je to državna tajna? Naravno, ujeo se za jezik, pošto sam ga pitao na kojoj sednici Vlade je doneta odluka da je to državna tajna. Dobio sam odgovor od potpredsednika Vlade gospodina Dačića. Ali, mi nemamo odgovor, osim onog što vi kažete – ove tri milijarde evra, sporazum sa MMF-om, to će se iskoristiti ako bude zatrebalo.
Da li je taj novac uopšte došao u našu zemlju? Zašto sa tim informacijama ne dođete u Skupštinu, pred građane, pred poslanike, i suzbijete glasine da se već prave spiskovi tajkuna koji će da dobiju taj novac, po 50, 100, 200, 300 miliona evra, jer, zaboga, kod njih hiljade radnika radi. Kao da su te radnike primili zato što ih vole, a ne zato da im deru leđa i zarađuju na njima, inače im ne bi davali tako male plate, platili bi doprinose i penzijsko osiguranje za hiljade i hiljade radnika. Siguran sam da vi znate i imate spisak firmi koje ne plaćaju doprinose za te radnike.
Dakle, pitanje je, a mi sada raspravljamo, mnogo su važne ove izmene i dopune... Da je sreće, ovako ne bi ni bilo doneto u budžetu. Ali, važno je Demokratskoj stranci, sve je marketing, zato što su se opravdano pobunili ljudi, umetnici, a oni su poznata lica u ovoj zemlji, ko zna koliko glasova iza njih stoji. Neke od tih sportista ne smete ni da pitate – u kojoj državi vi plaćate porez kada ste tolike patriote? A ja drhtim u nedelju, da dobijem srčani udar zbog toga da li će neko da izgubi neki meč tamo, kao i milioni građana. Nećete, zato što smatrate da je ovaj narod stoka, da je stoka. Tako vi građane Srbije tretirate.
Zašto ne oporezujete ove koji imaju stotine i milijarde evra? Napravite sada, lepo je vreme, početak je juna, ne morate da se gore skijate i sankate, evo, na Zlatiboru napravite skup i privedite te ljude. Vidite li vi kako se to u drugim državama rešava? Ne tako kao vi - reagujete samo kada se pobune poznati ljudi, odnosno poznati građani ove zemlje.
Ponavljam, da nam se slučajno ne spočitava da smo protiv ovoga, podržavamo izmene i dopune Zakona i u danu za glasanje ćemo glasati. Kada ćete vi nama ovde da podnesete zakon o transfernim sredstvima za prenos opštinama? Deveta je godina da sam poslanik i svake godine je dolazila u Skupštinu knjižica gde se zna, od Babušnice do Beograda, koliko će ko iz budžeta da dobije tih transfernih sredstava. Znamo da će biti za 15 milijardi umanjeno, a kome i kako – ne.
Postavio sam ovde pre nekoliko dana vrlo nezgodno pitanje, gospođo ministarka, niko me nije demantovao ni potvrdio, da li je istina da 6,5 milijardi ide Vojvodini zato da bi neke poslaničke grupe ovde glasale za najobičnije zakone, i to opštinama sa većinskim mađarskim življem. Da li je to istina ili nije?
Da li je istina da donošenje zakona o iznosima transfernih sredstava, koliko će opštine ili gradovi da imaju, sprečava gradonačelnik Beograda Đilas jer se ne slaže sa 7,5 milijardi za Beograd? Da li mi treba da pomislimo u Srbiji da je Srbija i Čačak, i Kruševac, i Užice i Kosjerić, da li je to Srbija? Da li treba ponovo da aktuelizujemo temu – Srbija radi, a Beograd se gradi? Kako je moguće da je takav standard kod gospodina Đilasa ovde u centru Beograda, kada nijedna firma ne radi?
Znate kako, gospođo ministarka, mi koji smo iz ovog dela Srbije putujemo preko Topole, a čim izađemo iz Topole, tu počinje Beograd. Dakle, sve elektrane, tamo gde se naplaćuju velika sredstva, to se vodi pod Beogradom. Ako nekom smeta narod na ulici, on bi ga ovako buldožerima sklonio.
Zašto onda ne preselite Ministarstvo za ekonomiju u grad Čačak, pa da mi iz Čačka zaposlimo 500 ljudi u ministarstvu? Verujte mi na reč da nam neće smetati građani iz cele Srbije koji budu dolazili da se bune. Kako je to u Evropi?
Gde je u Evropi sedište ministarstva za privredu? Nije ni u Bonu ni u Berlinu, nego u Štutgartu. Zašto su sva ministarstva u Beogradu? Zašto je Beograd centar ekonomske, političke i svake druge moći?
Zašto ovo pitam? Jer je sramno ovo što su neki poslanici ovde rekli – nije isto kada je u pitanju onaj koji štampa knjige i onaj koji piše knjige. Da li smo mi debili ovde? Da li su građani Srbije debili? To je svakom jasno. Vama nije jasno da i taj koji štampa knjige za tom štamparskom mašinom treba od nečega da živi.
Dakle, postavio sam mnogo teških pitanja i u danima za pitanja, utorkom i četvrtkom, na šta imamo pravo – niko me nije udostojio da odgovori. Moguće je da vi smatrate da smo mala poslanička grupa. Verujte mi da bi milioni građana želeli da imaju takvu šansu i privilegiju, kao ja, da budu narodni poslanici i da ovde pitaju. Šta ćemo sa njima da radimo?
Šta ćemo sa troškovima obolele dece, penzionera? Šta ćemo sa TV pretplatom i istovremenim plaćanjem kablovske? To nema nigde na svetu. Da li je tačan podatak da skoro 88.000 penzionera u Srbiji prima manje od 11.000? Da li znate koliki su im mesečni troškovi za korišćenje kablovske mreže i pretplatu za Javni servis? Jednu penziju, gospođo ministarka, daju godišnje.
Zašto vama lično pominjem penzije? Zato što ste se vi borili i imali ste jasan stav prilikom povećanja i regulisanja penzija. Zašto ste posle odustali? Zašto ste pristali da vam politički šefovi naređuju? Koliko znam, vi ste bili neko ime u ekonomiji pre ovoga. Da li vam je važnija funkcija ili ti građani koji nemaju od čega da žive? Onome ko ima penziju deset hiljada povećaćemo za 900 dinara, a onome ko ima 80.000 dodaćemo celu jednu penziju. Da li je to pravda? Da li je to evropska Srbija?
Zašto se ovolika buka ne digne za stotine i stotine hiljada ljudi koji ne mogu da kupe lekove? Imate ih svaki dan pred Vladom, imamo ih i mi u Skupštini. Ne mogu da prehrane decu. Kako će oni da plate povećan porez na imovinu i na sve živo? Kako će da plate ljudi koji nemaju posao, a imaju kuću od 150 kvadrata i još im se desilo u drugoj zoni, a ne daj Bože u prvoj zoni u centru Beograda. Izgubili su posao ljudi i imaju 60 godina, ne trebaju nikom. Kako će oni da plate taj porez?
Da li vas to interesuje? Kako se pune budžeti opština i gradova? Ili su vam gradovi interesantni samo politički, oni koji su na televiziji već Evropa, oni su prvi u Evropi; a na kasi kod vas, gospođo ministarka, neki gradovi ne mogu da plate javnu rasvetu. Na televiziji su to najbolji gradovi, zato što su deo vaše vladajuće koalicije, odnosno ljudi u tim gradovima.
Da li je to pravda? Kada ćemo o tome da pričamo? Mogao bih da pričam do ujutru, ne iz moje glave, ne iz moje pameti, samo na osnovu toga što me narod sreće na ulici i pita, kao sve vas iz vladajuće koalicije. Isto ovo vi dobro znate, možda i bolje, da kažete nego što sam ja rekao ovde. Ja sam to sam iskusio, draga gospodo i gospođe iz vladajuće koalicije. Moj je greh što sam glasao za mnoge zakone, a pre svega za Zakon o privatizaciji, gde su ljudi obogaljeni i osiromašeni, stotine hiljada ljudi. Molim ih da mi oproste.
Vi donosite bolje zakone i pobunite se protiv svojih šefova i ministara, da se ne biste kajali kao što se ja sada kajem i kao što me boli duša. Verovao sam nekim ljudima, verovao sam DOS-u, da oni to rade iz najbolje namere, da se pomogne narodu. Opljačkali su Srbiju i sada će naša deca i naši unuci da rade kod njih dvadeset. Dvadeset ljudi su vlasnici Srbije, dvadeset. To su vaša gospoda sa Kopaonika; svima po deset miliona evra, eto dve milijarde evra. Ne treba nam MMF. Dve i po milijarde Luka Beograd, MPC; da li su te cifre vama kao ekonomisti zanimljive, gospođo? Zašto se prekida emisija odjedanput? Čak ni ta televizija, toliko hrabra, ne sme; prekida odjedanput. Da li da poverujemo u to da para vrti gde burgija neće?
Upozoravam vas – verujte, dolazim iz provincije, vi u Beogradu malo živite u oblacima, ne znate vi kako narod živi – blizu je socijalna eksplozija. Ja to ne želim nijednoj državi, pa naravno ni vašoj. Opametite se, gospodo, i pogledajte malo kako ovaj narod živi. Hvala lepo.

Poštovani potpredsedniče, gospođo ministarka, iz ovoga što ste vi nama ovde saopštili ja mogu nekoliko stvari, slobodna mi volja, oprostite, da zaključim – da vi niste u saglasnosti sa potpredsednikom Vlade gospodinom Dinkićem. Vi govorite o ublažavanju krize, a on je nama saopštio da smo mi izašli iz krize. To je pod jedan.
Pod dva, niste nam saopštili šta je u zakonu o transfernim sredstvima opština. Ranijih godina mi smo dobijali debelu knjižicu, pa su onda poslanici morali malo i van svojih stranaka da lobiraju i da glasaju, jer su morali da se vrate u svoje opštine, da objasne narodu zašto su glasali za taj zakon.
Treće, da se malo našalim, ako bih po imenima nekih filmova, kao što vi nama uvek na kraju diskusije kažete, znate li šta građanima preostaje iz ovoga što vi zaključujete? Da se sete filma, mislim da ste ga vi gledali, naša generacija je gledala taj film, „Kada budem mrtav i beo“.
Četvrto, mi iz Čačka vam nudimo – dođite u Čačak, preselite svoje ministarstvo, naravno, zaposlićemo Čačane, niko vam neće smetati, čist je vazduh, dobra pogača, čačanski kajmak, pa ćete malo bolje da razmišljate, a nećete trpeti ni pritisak partijskih šefova.

Poštovana predsednice, reklamiram članove 27. i 104. jer mislim da su povređene te odredbe Poslovnika, a radi se o diskriminaciji građana. Svi smo mi svedoci da kao šefovi poslaničkih grupa, zamenici, narodni poslanici dobijamo raznorazna pisma od građana Srbije, koji jesu na nekim funkcijama ili nisu. Niko od njih nije zaslužio da njegovo pismo bude sa vaše strane pomenuto. Zar to nije diskriminacija tih građana, gladnih ljudi, penzionera i ljudi spremnih  na samoubistva?
Zašto je bilo potrebno da ovo pismo pročitate? Pogotovo zbog toga što je nedavno, pre nekoliko meseci predsednik Nove Srbije proglašen ovde čovekom koji govori jezikom mržnje. Vi ste prepoznali da ne govori i niste mu izrekli opomenu.
Sutradan je prekinut prenos sednice odlukom direktora Javnog servisa, a posle toga su državni organi rekli svoje. Znači, to je tačka, državni organi nadležni da procenjuju da li je neko povredio nečija nacionalna i verska osećanja, rasna, a to je valjda državni tužilac, nadležni državni organ. Tog dana nije bilo prenosa Radio televizije, odnosno tzv. javnog evropskog servisa. Ne želim da komentarišem šta je rekao gospodin Ivan Andrić, uostalom nisam ni bio u sali.
Tada sam postavio pitanje, odnosno pre nekoliko dana, a i sada postavljam pitanje, tražim u ime građana Srbije koji plaćaju pretplatu Javnom servisu - da se Narodnoj skupštini, prema tome i svoj javnosti, građanima Srbije, dostavi finansijski izveštaj kako se koristi njihova TV pretplata?
Mislim da bi vi trebalo više da zastupate sa tog mesta te građene, pogotovo one koji plaćaju TV pretplatu a nemaju TV signal. Pre nekoliko godina je taj čuveni, sad već direktor javnog evropskog servisa, mislim vladinog servisa, rekao - šta ima veze što nemaju TV signal, jer plaćaju porez za školstvo i oni koji nemaju decu. Kakav je to odgovor građanima Srbije? Ništa bahatije u životu nisam čuo. Vređaju se tu ljudi koji nemaju decu.
(Predsednik: Prošlo je dva minuta.)
Zahvaljujem.