Poštovana predsednice, kolege poslanici, pozivam se na član 226. i molim vas da vreme koje ću utrošiti za citiranje ovog člana ne računate u ovo vreme. Taj član neću da citiram zbog vas, predsednice, ne sumnjam da znate odredbe ovog člana, ni zbog kolega poslanika, nego zbog građana koji u ovom trenutku gledaju. Dakle, član 226. glasi – narodni poslanik ima pravo da traži obaveštenja i objašnjenja od predsednika Narodne skupštine, predsednika odbora Narodne skupštine, ministara i funkcionera itd.
Gospođo predsednice, na konsultacijama na kojima sam učestvovao, kada predsednik Nove Srbije i šef poslaničkog kluba Nove Srbije nije bio prisutan, ja sam zaista poverovao (i u ovom trenutku još uvek vam verujem) da nestavljanje predloga 108 poslanika Narodne skupštine koji se tiče Rezolucije o Kosovu i Metohiji jeste stvar vakuuma dok vi niste bili izabrani, odnosno ustoličeni u fotelju u kojoj sedite. Posle ovoga što se desilo zaista počinjem da sumnjam.
Dakle, predlog Vlade da raspravljamo o Kosovu, o kontinuitetu državne politike, povlači se bez reči. Šta mi iz Nove Srbije, poslanici Nove Srbije, da mislimo, šta građani Srbije, Srbi na Kosovu, koji su, verujte, čekali ovu tačku dnevnog reda, u ovom trenutku mogu da pomisle? Da vi ili nemate većinu, nemate doslednu politiku, jedinstvenu politiku u vladajućoj koaliciji ili vas ne interesuje Kosovo i Metohija kao problem.
Sama prva tačka ovog dnevnog reda, SSP, toliko je povezana sa ovom poslednjom tačkom, temom Kosova i Metohije, da mi poslanici NS sad zaista možemo da pomislimo i da poverujemo da je i ovaj amandman koji je podnela Srpska radikalna stranka, i koji je tako željno prihvatila Demokratska stranka, odnosno šefica poslaničke grupe DS gospođa Nada Kolundžija, jedna obična maska za građane Srbije. Ovo što je ova moja desna strana, u prenosu leva, prazna, o tome govorim.
Shodno tome što ste, priznajem, vi stvorili klimu tolerancije i poverenja i postigli dogovor na konsultacijama šefova poslaničkih grupa da ćete kada god neki problem iskrsne u Skupštini prekinuti Skupštinu i zakazati konsultacije da se lepo dogovorimo, molim vas da, po članu, čini mi se, 98, prekinete Skupštinu i zakažete konsultacije šefova poslaničkih grupa da se dogovorimo šta dalje.
Posle toga, ako zaista ostanete pri ovom stavu da odbijate, ne znam šta nama poslanicima opozicije ostaje, nego taj član 226. i da ovu sednicu nastavimo raspravom o Kosovu i Metohiji, do ujutru, koliko god da nas je ostalo od opozicije, mi smo spremni na to. Mi to ne želimo, nemojte posle da nam spočitavate da mi vršimo opstrukciju Skupštine.
Molim vas, prekinite sednicu, da sednemo i da se dogovorimo kao ljudi. Inače, pozivaćemo se na član 226.
Obaveštavam sve građane Srbije da to radimo zbog toga što je Vlada Mirka Cvetkovića ćutke, bez obrazloženja i obaveštenja, temu Kosova i Metohije povukla sa dnevnog reda. Molim vas još jednom da postupite po članu 98. Hvala.

Poštovana predsednice, kolege narodni poslanici, po članu 226.
Obaveštenje koje je važno nama, poslanicima iz Nove Srbije, a mislim i dobrom delu građana koji u ovom trenutku gledaju ovaj televizijski prenos. Očekujemo od vas da nam odmah odgovorite, nije teško pitanje, čućete.
Ovih dana, u medijima i u štampi, čuo sam, odnosno pročitao vaše izjave iz vaše stranke, kojima osuđujete jednog priprostog i glupavog ministra koji najavljuje ukidanje televizijskih prenosa. Ministar nema druga posla nego da ukida TV prenos. Poštujući ono što ste rekli, juče sam bio na konsultacijama, duboko uvažavajući ono što ste rekli o jednoj demokratskoj tekovini koja se tiče televizijskih prenosa, želim da odgovorite i javnosti i svim građanima Srbije koji gledaju ovaj televizijski prenos da li se to pravo građana na informisanje, u konkretnom slučaju, da gledaju ovaj prenos, polako počinje da krši?
Da li neke vojne službe ometaju televizijski prenos, tako da kada neki poslanici, po prilici, šefovi parlamentarnih stranaka, poslaničkih grupa, govore, naporedo se čuju spikeri Javnog servisa, Javnog medijskog servisa?
Televizijsku pretplatu za taj javni medijski servis, hoću da upozorim s ove govornice, plaćaju i građani koji su glasali za stranke koji čine vladajuću koaliciju, a, čini mi se, većim delom plaćaju i građani koji podržavaju ovaj drugi deo Parlamenta, dakle, opozicione stranke.
Zato od vas tražim, ne znam da li ste informisani, da li neko može da nam odgovori da nije slučajno Mila Štula ponovo zaposlena na RTS-u, da ne radi ponovo Krsta Bijelić ili ne znam ko? Da li je to slučajno da kada su govorili gospodin Nikolić i gospodin Velimir Ilić, koleginica iza naših leđa kaže – bilo je samo dva minuta? Rekao sam, kada bude govorio Boris Tadić, radi to dva, tri, pet minuta, isto ću protestovati i onda.
Znači, ako ovaj televizijski prenos građani plaćaju kroz televizijsku pretplatu, ako dan zasedanja košta toliko, želim da vi nama odgovorite, a to možete odmah, možete da kažete da niste znali za to, i šta ćete da preduzmete.
Da li je moguće da 2008. godine neko na taj način pokušava da suzbije javnu reč s ove govornice i šta poslanici imaju da kažu, a, po prilici, šef Poslaničke grupe NS Velimir Ilić, koji je bio, mislim da ćete se složiti, vrlo korektan, umeren i tolerantan i rekao da mi ne želimo opstrukciju? Ako se to dešava u televizijskom prenosu, vi onda morate da odgovorite da li možda vi želite, da li treba da poverujem da opstrukciju želi vladajuća koalicija, zato što ne može da ispuni predizborna obećanja. Da li je to, možda, Javni servis? Da li je on moćniji od vlasti, od vladajuće koalicije?
Dakle, najuljudnije vas, s dubokim poštovanjem, molim da nam odmah odgovorite zašto se to radi.
Jel prošlo 10 godina? Da li smo mi neke demokratske tekovine, neke evropske vrednosti, civilizacijske, usvojili, stekli, ili smo, kao što vidimo da se dešavalo na ulicama Beograda, ostali tamo gde smo bili pre 15 godina?
Dakle, u ime poslanika NS-a, a i u ime mnogo građana koji su nas zvali u poslednjih sat vremena, mislim da je bilo preko 200 poziva, tražim da nam odgovorite da li je to slučajno, da li ste vi upoznati s tim i da li sad treba da izlazimo još 10 puta da nas neko ne bi poklopio. Ne znam da li i u ovom trenutku neki spiker, slučajno, ne priča o konjičkim trkama, u isto vreme kad ja govorim. Dakle, molim vas, da nam odgovorite na ovo pitanje. Hvala vam.

Gospodine predsedavajući, kolege narodni poslanici, građani Srbije, trudiću se da budem što kraći, najkraći od svih dosadašnjih govornika, a da kažem najviše. Ako neko očekuje da ću pomenuti SPS i njihovog kandidata za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, gorko se vara. Oni rade ono što je u njihovom interesu, kako je rekao gospodin Ivica Dačić. Postoje samo politički interesi, a mislio sam da postoje i građani i njihovi interesi.
Gledajući ovaj redosled narodnih poslanika koji treba da govore u naredna dva sata vidim da sa moje leve, odnosno desne strane, od velike koalicije koju već zovu skraćeno ZES , a mislim da će građani Srbije vrlo uskoro videti da je to koalicija ''ZEZ'', nema nikoga prijavljenog, da mi čujemo šta oni misle o kandidatu SPS gospođi Slavici Đukić-Dejanović, šta misli DS, šta misli SDPO, šta misli G17. Zašto ne izađete ovde i ne podržite svog kandidata?
Mi se nismo stideli manjinske podrške SPS i objašnjavali smo građanima zbog čega smo to uradili kada smo bili na vlasti.
Vi ste u predizbornoj kampanji osuđivali SPS i na tom osuđivanju SPS-a ste dobili mnogo glasova, a sada čujemo da su neki tajkuni formirali na Senjaku, na Dedinju, vladu Republike Srbije.
Pitam ovu gospodu iz LDP-a, da nije to jedan od onih tajkuna za koga ste tražili da se formira anketni odbor o njegovom poslovanju? Zašto to sada ne pominjete? Doduše, neki od vas koji će da se jave odmah posle mene nisu ni glasali za formiranje tog anketnog odbora, a tu se gospođo Pešić radilo o interesu građana, da nema monopola u trgovini, da građani kupuju jeftinije, a sada taj isti tajkun, priča se, formirao vladu.
Oni će sada da izađu i da kažu, oni su tražili anketni odbor. I deveti mart, i Vidovdanski sabor, i građanski protesti 1996. godine, 5. oktobar 2000. godine, iluzije o demokratiji u Srbiji, o demokratskim promenama, za mene su bar danas nestale.
Ne slažem se sa gospodinom Nikolićem koji kaže da DS ne misli kao SPS, samo ne mogu da kažu. Misle oni isto, samo što je nama ravnogorcima trebalo 10-15 godina da to konačno shvatimo i očekujem da konačno promenite ime u Demokratsku partiju socijalista.
Ako vam samo kažem da je na lokalnoj listi u Čačku, žao mi je što nema nijednog poslanika SPS-a iz Čačka da vam to potvrdi, na listi DS bilo 35 socijalista, i to ne socijalista od pre mesec ili dva, nego od pre 15 godina, onih izvornih socijalista. Prema tome, nemojmo da se zavaramo, oni su ideološki bliski, oni su tzv. levica u Srbiji, a to su sve zapakovali u jedan paket koji se zove Evropska Srbija.
Konačno, zašto sam ubeđen da je to koalicija protiv građana Srbije i moram da vam kažem ovde, to će mnoge da zaboli, pre svega građana srpske nacionalnosti. Manjina Srba je glasala za ovu koaliciju. Ovde treba da se dogodi ono, da uradite ono što mi nismo hteli, što nam raznorazne diplomate raznoraznih nivoa godinama govore - dajte Kosovo i sve će biti u redu, dobićete i pare i kredite.
Tako je nuđeno i meni, i mom predsedniku, i Novoj Srbiji, a vi treba da objasnite zašto nije predsednik Tadić otišao danas, odnosno sutra na Savet Evrope. Da vas obavestim, ako niste znali, bivši haški tužilac Karla del Ponte pokrenula je tu temu, gde su nestali građani Srbije, gde su Srbi, gde su sečeni, gde su njihovi organi, ko je to prodavao. Zašto predsednik Tadić nije otišao tamo? Zašto nije otišao da pita Evropu? Da li je to moguće? Da li su to evropske vrednosti?
Vi kažete, to je realnost. Nije realnost, gospodo, odnosno drugovi. Realnost će biti teška za vas, politička, vrlo brzo, ali to mene ne raduje. Kada je i nas manjinski podržao SPS, na tom talasu DS, koja je imala jednocifrenu podršku u procentima građana Srbije stigla je do dvocifrene, i mi ćemo stići do toga, i to ništa nije sporno i biće vrlo brzo. Ali se pitam šta će biti sa Srbijom za to vreme.
Ovde se priča o evropskoj, socijalno odgovornoj vladi. Pitao bih drugove penzionere koji sede ovde i koji sede iza mene - kolike su vaše penzije i šta to znači 10 posto. Mi znamo koji to rade za pet posto, ali šta znači 10 posto?
Da li vi to mislite da oni koji imaju penziju po 80 hiljada da im povećate po osam hiljada, a 60 posto penzionera ima osam hiljada i njima 800 dinara? Da li to mislite? To vam neće proći, taj zakon.
Naravno, podržaćemo da se našim najstarijim sugrađanima, našim dekama i bakama, našim roditeljima povećaju penzije. Samo tanka su vam obećanja od Borisa Tadića, od Borisa predsednika Tadića. Ništa od vas bolje nisam ni očekivao. Ako je mogao meni da kaže ono što je rekao na razgovorima u Predsedništvu Srbije, nije to bila poruka funkcioneru parlamentarne stranke, to je bila poruka građanima Srbije - dokle će se ići u osvajanju vlasti.
Nova Srbija će biti konstruktivna opozicija. Mi nećemo biti protiv onoga što je dobro za Srbiju. Samo sumnjamo u onu koaliciju kojoj većinu daje Riza Halimi, sumnjamo u tu koaliciju. Hvala lepo.

Gospodine predsedavajući, gospodine predsedniče Vlade, kolege narodni poslanici, narode srpski, tokom pregovora o konačnom statusu KiM, kao i na sednici SB UN, pokazalo se da je argumentima prava i pravde suprotstavljen argument sile.
Srbija i zemlje koje su protiv nacionalne secesije srpske pokrajine smatraju da je međunarodno pravo jedini civilizovani i samim tim jedini održivi i trajni okvir za rešavanje ovog pitanja. U duhu tolerancije i u skladu sa najvišim demokratskim vrednostima na kojima počiva naše društvo, pokazali smo spremnost, odgovornost i fleksibilnost da Albancima koji žive na KiM pružimo najveći mogući stepen političke autonomije.
Podsećam da na Kosmetu, bar u jednom njegovom delu, žive ne samo Albanci, nego i Srbi i pripadnici drugih etničkih grupa, kao i da je sadašnja demografska slika u pokrajini posledica etničkog čišćenja nealbanskog življa 1999. godine, ali i proterivanja srpskog stanovništva koje je započelo pod okriljem italijanske okupacione vojske u Drugom svetskom ratu, a trajno verifikovano donošenjem Brozovih zakona o zabrani njihovog povratka. Posle potpisivanja Kumanovskog sporazuma Srbi su, ovaj put pred očima međunarodnih snaga, bili prinuđeni da napuste prostore južno od reke Ibra, posebno Prištinu, u kojoj ih više nema.
Civilna misija UN, uprkos deklarativnom zalaganju za multietničko i multikulturalno društvo, nije uvažila politička prava Srba koji su ostali da žive na KiM, kao ni onih koji su proterani i raseljeni, pa je dopustila da Prištinu u proteklim pregovorima predstavlja delegacija sastavljena isključivo od pripadnika albanske nacionalnosti. Neki od članova te delegacije su predvodnici najmilitantnijih pokreta i organizacija i lično su odgovorni za etničko čišćenje i progon nad Srbima. Srpsku zajednicu niko nije pitao za mišljenje. Onda ne čudi što je pregovarački tim iz Prištine dolazio samo sa jednom opcijom, a to je nezavisno Kosovo. To je jedini razlog zbog koga kompromis nije bio moguć.
Onaj deo međunarodne zajednice koji predvodi SAD znao je unapred kakav će biti ishod pregovora i ohrabrivao je albanske pregovarače da ne prihvate kompromis. Njihov zaključak je – kad nema kompromisa, može se nametnuti jednostrano rešenje. Na isti način zaobilazi se i SB, kad nema odluke SB, može se pristupiti jednostranom priznavanju nezavisnosti Kosova.
U svetu koji je uređen na temeljima prava, međutim, stvari stoje drugačije. Kada kompromis između suprotstavljenih strana nije moguć onda se primenjuje rešenje prema važećim pravnim normama.
U našem slučaju norma međunarodnog prava, bez ostatka, poklapa se sa svim političkim dokumentima na kojima su izgrađeni međunarodni odnosi posle Drugog svetskog rata i izričito kaže da je Kosmet neotuđivi deo Srbije. Ne postoji nikakav prostor za drugačije tumačenje ili za dilemu oko njegovog statusa. Svaka drugačija odluka bila bi osporena pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, osim ako ova visoka institucija međunarodnog pravosuđa, sa autoritetom i dostojanstvom koji je izgrađivala gotovo jedno stoleće, ne bi podlegla nečijoj političkoj samovolji. To bi onda bio kraj i ovoga suda i velike ideje o uređivanju međunarodnih odnosa na principima prava, a ne nasiljem.
Ili će Međunarodni sud pravde da obesmisli zahteve secesionista ili će oni da obesmisle postojanje ovog suda i vladavinu prava. Trećeg nema. Zbog toga je dalekosežan značaj načina na koji će se pristupiti pitanju statusa Kosova i Metohije, pravom ili silom.
Ali, ni opredeljenje za nasilno otcepljenje KiM neće ostvariti snove secesionista. Ne samo što Srbija to nikad neće priznati, nego ni pravo neće trajno ustuknuti pred silom. Svet u kome živimo i u kome tinja nemali broj sukoba i pretnji, može da opstane u miru i sigurnosti samo pod uslovima vladavine prava u međunarodnim odnosima.
Bez toga niko, pa ni najveća sila, koja se danas stavlja iznad prava i našu zemlju stavlja iznad zakona, ne može da ima spokojnu budućnost.
I student prve godine na pravnom fakultetu zna da je ništavan svaki ugovor koji je iznuđen na silu.
Kad se ponovo uravnoteže odnosi moći u svetu i ponovo uspostavi pravni poredak, sve odluke koje su iznuđene pritiscima veće sile postaće ništavne.
Srpski govoreći, Amerikancima bih poručio – nemojte džabe da ih priznajete!
Nije ovo prvi slučaj diskriminacije srpskog naroda. Naša prava se ne priznaju još od samog početka raspada Jugoslavije, kada je tri miliona Srba na silu istrgnuto iz države koju su stvorili.
Pod pokroviteljstvom međunarodne zajednice izgubili smo i državu i suverenost, a sa mnogih prostora na kojima su živeli hiljadu godina na njima je izvršeno etničko čišćenje i za to se nije postavilo pitanje bilo čije odgovornosti.
Kada smo pomislili da je prestalo to ludilo i da će famozni princip da se Jugoslavija može podeliti isključivo po granicama nekadašnjih republika da važi to i za Srbiju, ponovo dolazi svetski geometar da još jedanput isparceliše našu državu i otrgne samu postojbinu našeg nacionalnog identiteta.
Kako onda da poverujemo da nas evropsko društvo poštuje i da nas EU iskreno želi u svojim redovima?
Stiče se utisak da bi nas odmah primili kada bismo prestali da budemo ono što jesmo; ako zaboravimo Gračanicu i Pećku patrijaršiju i prestanemo da pišemo ćirilicu, ako kažemo da smo sami krivi za sve što su nam uradile ustaše, nacisti i handžar divizije, mudžahedini, bojovnici Bljeska i Oluje, vidljivi i nevidljivi bombarderi i tomahavk rakete. Ni to ne bi bilo dovoljno, morali bismo još da se dobrovoljno odreknemo KiM.
Mi danas kategorički moramo da kažemo da je čitav projekat i kampanja za stvaranje albanske države na delu teritorije Srbije začeta i bez ostatka se sprovodi nasiljem. Nije reč samo o nasilju nad pravnim poretkom međunarodne zajednice, nego o organizovanom vojnom udaru, koji je započeo pre deset godina.
Paravojne formacije albanskih i međunarodnih terorista, pod nazivom ''Oslobodilačka vojska Kosova'', ponekad uz prećutnu, a ponekad uz eksplicitnu podršku SAD i nekih zemalja EU, da pomenemo samo moćnog izaslanika Ričarda Holbruka, opremljene i naoružane iz magacina NATO-a, započele su oružana dejstva protiv naše zemlje.
Vojnu akciju nastavio je NATO 1999. godine, ubijajući građane Srbije, razarajući njena materijalna dobra i ekonomsku supstancu. Unutrašnje i spoljno nasilje koordinisano je da bi se stvorili uslovi za otcepljenje KiM.
Partnerski odnosi jednog dela međunarodne zajednice i albanskih secesionista pokazali su transparentnost i ovih dana kada su visoki zvaničnici i šefovi nekoliko evropskih država otvoreno uslovljavali naše pristupanje Uniji i odricanje od Kosova.
U prilog nepravnom, nacionalnom i kriminalnom karakteru tvorevine koju ovi partneri prave na teritoriji naše južne pokrajine govori i činjenica da su mnogi od službenika i visokih predstavnika civilne i vojne misije bili osumnjičeni ili dokazano upleteni u nezakonite radnje i poslovne malverzacije, a da protiv njih nikada nije pokrenuta istraga. Naprotiv, u svojim zemljama, nagrađivani su napredovanjem u karijeri. Marti Ahtisari je čak opunomoćen da formuliše predlog o konačnom statusu KiM, a da nikome nije morao da objasni poreklo milionskih svota koje su mu uplaćene na bankovni račun.
Međunarodnim policijskim organima odlično je poznato da proizvodnja i trgovina narkoticima ima svoju evropsku bazu upravo u ovom području. Ako taj kriminal ne može da se zaustavi pod međunarodnom upravom, kakav tek monstruozni lik bi dobilo KiM pod vlašću ratnih zločinaca i mafijaških bosova. Ili su to razlozi zbog kojih neko upravo želi da se po svaku ceni stvori monstrum država.
Na samom kraju podsetiću na lekciju iz istorije, koju mora da zna svako ko se bavi politikom, a posebno oni koji donose krupne odluke sa dalekosežnim posledicama. Sila može privremeno da nadvlada pravo, ali pravdu ne može da prevari ni za jedan dan. Sve ono što je silom napravljeno ima ograničeno i neveselo trajanje.
Evropskoj uniji bilo bi bolje da ne čini još jednu nepravdu nad Srbima i da ne priznaje nezavisnost KiM, jer, koliko sutra, mogla bi da otkrije da ima veći interes od nas samih da Srbiju vidi u svojim redovima. Njeni funkcioneri su na pogrešnom putu, iako misli da će Srbija popustiti pred ucenama i da će se odreći Kosova zarad članstva u EU.
Rezolucija, čiji tekst danas treba da usvojimo, predlaže Narodnoj skupštini i svim građanima naše zemlje izraz je našeg čvrstog opredeljenja da samo Srbija u svojim celovitim granicama može da nastavi proces pridruživanja Uniji.
Ukoliko bi EU donela odluku da prizna secesiju dela naše države i pogazi međunarodno pravo i elementarnu pravdu, ne vidimo smisao pridruživanja Srbije ovoj organizaciji. Takođe, Srbija treba da bude dosledna u svom stavu da se nijedno rešenje ne može nametnuti silom i zbog toga EU ne može bez odluka Saveta bezbednosti da pošalje na KiM svoju misiju umesto postojeće misije UN.
Naše konačno i nepokolebljivo stanovište jeste da su KiM po pravu i po pravdi zauvek i neotuđivi deo Srbije. Kako radili, tako nam bog pomogao! (Aplauz.)

Gospodine predsedavajući, mislim da kolege iz LDP-a izgube razum i nešto kada im nema šefa ovde. Baš sam pre neki dan pričao s njim, shvatajući šta je politička kampanja, šta su predsednički izbori, šta su predsednički kandidati, i složili smo se.
Šta god vi da pričate nikada nećete dobiti nijedan glas od onoga ko je za Velimira Ilića i za Novu Srbiju i obrnuto. Ne znam koja je vama logika ovo što radite. Vi sami sebe ponižavate. Dajem na znanje građanima Srbije, narodu, svim poslanicima, svim strankama, vaš lider nije glasao za anketni odbor, kako se zvao onaj anketni odbor, gospodine Andriću, o poslovanju Miškovića.
Taj elektronski izveštaj ćemo odštampati u 200 hiljada primeraka i dokazati da ste obični foliranti. Znači, gospodin Čedomir Jovanović nije glasao za osnivanje anketnog odbora da bi videli kako Mišković posluje. Zašto nije glasao? Da li je to poslednja ponuda gospodinu Miškoviću za pare od onih koje vi kao nećete da otkrijete da im se nešto ne bi desilo? Zašto? Zašto vas zovu Peco stranka? Ko je taj Peco? Da li ima ni nastavak ili samo Peco? Čedo zvani Peco.
Peco kreće u kampanju, a napada tobože Miška. Zašto nije glasao za anketni odbor? To ti izađi Andriću ovde i kaži. Elektronski izveštaj, građani Srbije, biće odštampan u 200 hiljada primeraka, zvanično iz Skupštine Srbije, gospodin Čedomir Jovanović nije glasao, a mesec dana zamajava građane Srbije, pre svega vaše članstvo, jer vi ste se svi zajedno, dobro sam to gledao, unezvereno okretali što nema Čede da glasa.
Svi ste glasali, Nova Srbija je glasala, Čankovi poslanici, ali nije glasao Čeda Jovanović za osnivanje anketnog odbora. Nije Koštunica ni tražio taj anketni odbor, nego je tražio LDP i njegov vođa, i pravio kampanju na borbi protiv Miškovića, a nije došao u Skupštinu da glasa. To je politika LDP-a i Čede Jovanovića, licemerje i laž.

Poštovani predsedavajući, kolege narodni poslanici, u stvari replika i jedan kratak komentar na niz izlaganja ovde, a vezano za takozvana kadrovanja na KiM.
Pozdravljam sve kolege koji su ovde pozvali na jedinstvo i na slanje jedne poruke građanima, pre svega Srbima koji žive na KiM. Ovo što je urađeno pre nekoliko dana pod okriljem Vlade Republike je bruka i sramota.
Žao mi je što gospodin Bogdanović nije ovde. Narod u mom kraju to zove - pilićarenje. Dakle, jedno vrhunsko licemerje, da preuzima odgovornost na KiM onaj ko je dobio 11 posto.
Na KiM su građani rekli redom u koga imaju najviše poverenja i kome najviše veruju. Na KiM je pobedila koalicija DSS-NS-dr Vojislav Koštunica i verujem tom čoveku, jer je delegaciji Srba sa KiM pre dva ili tri dana rekao da on nije znao za to i da je to urađeno mimo bilo kakvih procedura i demokratske procedure. Ovo što je gospodin Bogdanović ovde rekao je stvarno vrhunska bruka i sramota, nedostojna bilo kog člana DS. Hvala lepo.

Gospodine predsedniče, pozivam se na članove 225. i 226. S obzirom na to da je danas više puta pominjan lep grad, neko kaže gradić, jedan od najlepših u Šumadiji, i u tom kontekstu pominjana je Nova Srbija, dužan sam da kažem nekoliko reči.
Poštovani, zgrožen sam izveštajem Radio-televizije B92 o neodržavanju tribine radio-emisije "Peščanik". Kakvo je to objektivno informisanje kada B92 ne pusti nijednog sekunda da nešto kaže onaj koga čak i fašistom nazivaju. Teško mi je naći prave reči da opišem takav osećaj posle jednog političkog događaja u kome sam učestvovao najviše zato da se smire strasti. Na jednoj antisrpskoj tribini usred Šumadije čuje se i glas onih Srba koji Srbiju nose u srcu i ne prodaju je za šaku krvavog novca. Jasno se može videti, a lokalne televizije su integralno puštale snimke, da nikoga nisam uvredio niti jednim gestom, ali, prosto, gospoda iz "Peščanika" nisu mogla da veruju da pristalica njihovih ideja nema u Šumadiji. Kada već nemaju pristalica, onda se ne libe da na najgrublji način izvređaju one koji drugačije misle.
Za utehu mi je da su me proglasili vođom pobune protiv B92, a pošto su sve bune kretale iz Šumadije, ili uglavnom, nadam se da će ova iskra pobune protiv belosvetskih dahija probuditi i druge sredine da pruže otpor. Još jednom hvala onima koji su došli sa nama da nas podrže, uprkos hladnom vremenu, prisustvu policije u neverovatno velikom broju, osvetlali su obraz Šumadije. Predsednik opštine Topola Dragan Jovanović, a ja dodajem - i potpredsednik Nove Srbije.
Što se tiče mojih kolega koji su pre mene ovde govorili da je neko osudio mogu da kažem i da lično posvedočim da je bilo dosta pripadnika i Demokratske stranke. I biće na svakom mestu. Neko pominje devedesete godine - tako je, ja vidim sličnosti sa devedesetim godinama, onda je bila jedna "TV Bastilja" i završila je kako je završila. Što se tiče ove "TV Bastilje" koja se zove Televizija B92, ne želim im to, ali sve mi se čini da će isto tako završiti. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 101. Mi iz Nove Srbije koji smo poslanici ovde već šest godina vrlo malo smo se javljali za reč.
Na žalost ili na sreću, ovako ili onako, bili smo u vlasti šest godina i ćutali smo ovde da se što pre izglasaju predlozi zakona koji će poboljšati standard građana. Volimo što se ova rasprava vodi danas ovako kako se vodi i mi iz Nove Srbije nećemo odustati. Neka vidi Srbija kako Evropljani razgovaraju za govornicom.
Neka vidi Srbija poslaničku grupu koja je protivprirodni blud, jer su tu ravnogorci koji su se družili sa Biljanom Plavšić, ambasadori iz Meksika, jedan vrlo principijelan čovek koji se zove Čedomir Jovanović.
Samo na jedan princip, gospodine Jovanoviću, da vas podsetim, a mislim da javnost to nije zaboravila.
Kada ste vi bili šef poslaničke grupe DOS, pa i potpredsednik Vlade, čini mi se da je jedna poslanička grupa podnela predlog za izglasavanje nepoverenja Vladi Republike Srbije, mislim da je to bila Srpska radikalna stranka, vi ste rekli da oni nemaju pravo na to jer za tu Vladu nisu ni glasali.
Držite se svojih reči, svog principa. Vi za ovu vladu, a još manje za ovog ministra, niste glasali i zato nemate pravo ni da pričate. Kako ste tada rekli, tako i sada važi. Ne može, kada vam nešto odgovara može, a kada vam ne odgovara ne može.
Mi poslanici Nove Srbije smo se vrlo ozbiljno spremili da danas razgovaramo o problemima koji postoje u srpskoj železnici i u srpskoj privredi, ali od vas iz LDP-a koji vodite običnu stranačku politiku na račun Demokratske stranke ... Nećete uspeti, pogotovo nećete to uspeti preko leđa Nove Srbije, jer ovde sedi predsednik Nove Srbije i ministar za infrastrukturu koji je proglašen nekoliko puta od strane građana i naroda da je najbolji ministar koji je radio u poslednjih sedam-osam godina.
To vas boli, gospodine Jovanoviću, i pošto u ovom duelu od dva sata gubite, vi se sada ponovo pozivate na poslaničke konsultacije. Ja vam kažem u lice – imali smo gore konsultacije, dogovorili smo se nešto i vi ste prvi prekršili ovde tu reč koju ste dali gore.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 104. i 225. Poslovnika, zbog toka jučerašnje sednice.
Tražim da mi predsedavajući objasni zašto je sednica prekinuta, jer smo oštetili i javnost i građane Srbije, a i dobar deo poslanika koji se javljao za reč.
Ovako ispada da su neki od nas koji smo se javili za reč po Poslovniku diskriminisani. Voleo bih da znam, da mi predsedavajući objasni, koji su kriterijumi i kome on daje reč povodom povrede Poslovnika kada narodni poslanik traži, ko mu se svidi, koga prvo vidi ili ko mu je bliži. Danas sam se prvi javio, gospodine Albijaniću.
Dalje, iz transkripta, odnosno zapisnika jučerašnje sednice vidim da ste vi gospodina Miloša Aligrudića predstavili kao predsednika poslaničke grupe DSS.
Kažem vama, i predsedniku Skupštine sam to morao da kažem, i svim građanima i javnosti da je gospodin Aligrudić predsednik poslaničke grupe DSS-NS - dr Vojislav Koštunica. Čudi me, gospodine Albijaniću, da ste vi to zaboravili, pogotovo što ste vi tamo naš ravnogorac.
Mi znamo da ste vi na privremenom radu u G17. Znamo mi šta vi osećate. Povredili ste 85.000 članova Nove Srbije i zbog toga, dok vi budete predsedavali, u 10.00 časova, svaka sednica počeće sa rečju jednog od narodnih poslanika iz poslaničkog kluba DSS-NS, a inače članova Nove Srbije, sa kratkim predavanjem od dva do tri minuta ko je Nova Srbija.
Do juče sam mislio da je to slučajno, možda je malo duže ime, pošto se pojavljuje u medijima da tri stranke čine Vladu, to je originalan falsifikat i svako može da pogleda u izbornoj listi od 21. januara, svi znaju da Vladu čine ove stranke, Demokratska stranka, G17 plus i koalicija DSS-NS-dr Vojislav Koštunica. Naša lista se borila da dr Vojislav Koštunica bude predsednik Vlade, to smo ostvarili i to nam je bio glavni cilj. Utoliko više, gospodine Albijaniću, to ne bi trebalo da zaboravite.
Dalje, kada sam se već javio, nadam se da ćete vi dati objašnjenje zašto je sednica prekinuta. Pošto smo mi iz Nove Srbije imali mnogo zanimljivih stvari da kažemo i o gospodinu Čanku, i o Novom Sadu i o svemu onom što se događalo, građani i javnost Srbije su uskraćeni vašom voljom, ne znam zbog čega, za mišljenje članova poslaničkog kluba DSS-NS, poslanika iz redova Nove Srbije.
Kada sam već izašao, a vidim da imam još malo vremena, podsetio bih sve dame u Narodnoj skupštini i sve poslanike šta se u ovom trenutku događa u jednoj šumadijskoj opštini koja se zove Knić. Tamo je predsednica Skupštine, gospođa Snežana Banković. Oni, tzv. demokrate, u ovom trenutku je smenjuju. A da li znate koji je razlog? Zato što je, hvala Bogu, blagoslovena. To je razlog.
Otišla je na bolovanje da donese dečaka ili devojčicu ovoj zemlji, a toliko nam dece fali. Oni su našli sada, u ovom trenutku, da je smenjuju.
Nadam se da se nadležni skupštinski Odbor izjasnio o tome, a mi poslanici ovde insistiraćemo na tome, pošto su ovde raznorazne teme i raznorazni govornici i to će biti jedna od najvažnijih tema na sledećim sednicama.
Utoliko više što predsednik Nove Srbije Velimir Ilić i Nova Srbija trpe jedno veliko medijsko nasilje i mi ćemo se tom medijskom nasilju sa ove govornice u budućim danima oštro suprotstaviti. Hvala.

Kolege poslanici, repliciram gospodinu Jovanoviću.
Slušajući gospodina Jovanovića godinama, naravno ne slažući se sa njegovim pogledima na svet i političku ideologiju, navikao sam da bude precizan, to moram da priznam. Ovog puta, kada se radi o kandidatu za člana Saveta Državne revizorske institucije Nataliji Ćatović, da li slučajno ili namerno, gospodine Jovanoviću, vi ste sve pomešali.
Znači, veza Natalije Ćatović i ovih 140 kvadrata koje pominjete sa SPS-om jeste što je ona zastupala opštinu i oduzela SPS-u tih 140 kvadrata. Ali, vi imate u Topoli 0,6% i nemate nikoga da vam kaže šta se radi u Topoli. Tamo vlada Nova Srbija sa 52% u prvom krugu.
Dalje, pomešali ste PIK "Oplenac" i neko osiguravajuće društvo. Znate šta znači PIK – poljoprivredno-industrijski kombinat. To je Srbija, poljoprivreda, grožđe je tamo. Problem sa gospođom Ćatović i vama je u tome što je raskinula privatizaciju sa braćom Popov, a ta braća Popov su članovi vaše stranke, možda jedini u Topoli.
Eto to je istina, gospodine Jovanoviću, i nemojte da obmanjujete ovde javnost, pogotovo zato što se radi o jednoj čestitoj i poštenoj ženi, koja ne može da se brani, nego moram ja da je branim ovde. Bilo je prilike na Odboru za finansije, mogao je da dođe ko hoće, vremena ceo dan da se kaže bilo šta o njoj. Hvala.

Po Poslovniku, član 225. Ako sam razumeo mladu koleginicu da je iz Šumadije, pretpostavljam iz Kragujevca, voleo bih da izađete pa da kažete kojim vi putem dolazite u Beograd, pošto pričate o rezultatima. Znači, ima pet kilometra autoputa urađeno, samo to može da se vidi.
Što se tiče lika i dela Velimira Ilića, nisam izašao ovde njemu da budem advokat, ni da ga branim, on se najbolje brani svojim radom i onim što se vidi.
Moram da priznam, kada se donose neki zakoni iz oblasti ekonomskih i pravnih nauka, teško se vidi delotvornost tih zakona, potrebno je godinu ili dve. Za vašu informaciju, ono čime se bavi Velimir Ilić, a to je infrastruktura, to svi ljudi vide.
Znači, 3.280 kilometara puteva za tri godine – više nego za prethodnih 30 godina. Ja ne mogu da budem, niti sam obrazovan za to da budem terapeut, pogotovo nekim damama na javnoj medijskoj sceni Srbije koje su opterećene likom Velimira Ilića. Ne mogu ništa drugo nego da zaključim da su smrtno zaljubljene u njega, ali uzalud.

Hvala, gospodine Mrkonjiću. Poslušaću vas kao vrlo iskusnog čoveka.
Želim da demantujem neke stvari ovde. Što se tiče pet kilometara autoputa, prestanite da govorite neistinu. Ne znam šta će biti u novom poslovniku, koje reči neće moći da se upotrebljavaju, verujem da će reč "neistina" moći da se upotrebljava i u novom poslovniku.
Znači, niko nije ukrao pet kilometara autoputa. Gospodin Ilić je rekao – neće biti šteta ako ove godine napravimo kilometar autoputa manje, pa sela po Šumadiji i brdima i po Vojvodini... Gospođice, očigledno niste bili po Vojvodini da vidite kako narod živi, kako se narod spasava u Jaši Tomiću, nigde vas nije bilo.
A što se tiče Velimira Ilića i njegove kandidature za predsednika, to što vas boli, moram da vas podsetim da prvi čovek sa političke scene pre nekoliko godina, koliko vidim iz razgovora skorih sa njim, koji je podržao gospodina Velimira Ilića, draga koleginice, jeste Nenad Čanak.
Kad budete u četiri oka, neka vam on objasni zašto on hoće njega da podrži i zašto ga je podržao. To je činjenica.

Gospodine predsedniče, gospodine predsedniče Republike, gospodine predsedniče Vlade, gospodo ministri i kolege poslanici, poslanici NS, u okviru poslaničke grupe DSS-Nova Srbija-dr Vojislav Koštunica, apsolutno prihvataju Izveštaj Državnog pregovaračkog tima za Kosovo i Metohiju o pregovorima vođenim od 21. februara do 2. marta 2007. godine.
Pozitivni rezultati vođenih pregovora su vidljivi valjda i onima koji su bili totalni skeptici, jer je pozicija naše zemlje daleko povoljnija nego što je bila tokom prošle godine.
Zloglasni plan Martija Ahtisarija je propao, a sa njim i pokušaj da se naša zemlja rasparča i njen najdragoceniji deo, njeno srce i duša, odvoji i ukrade od našeg naroda.
Štaviše, mislim da je kod srpskog naroda sazrelo saznanje da se, kada govorimo o rešavanju statusa Kosova i Metohije, dakle, u stvari radi o statusu države Srbije. Ako se nekome hoće oduzeti srce, a Kosovo i Metohija jeste srce naše države, teško da će država u celini opstati.
Ne bih želeo da nikoga iz dosadašnjeg pregovaračkog tima posebno pominjem, ali hoću da pomenem gospodina Leona Kojena, mislim da sam na to kao čovek obavezan i da prenesem ovde mišljenje građana sa kojima sam razgovarao, koji žale što je podneo ostavku, jer misle, kao što i ja mislim, da je gospodin Koen snažno, dostojanstveno i hrabro zastupao interese naše države. Poslanici NS mu zahvaljuju i čestitaju na dosadašnjem radu i zalaganju da istina o Kosovu i Metohiji pobedi.
Što se tiče Predloga rezolucije Narodne skupštine Republike Srbije o neophodnosti pravednog rešavanja pitanja AP Kosovo i Metohija, zasnovanom na međunarodnom pravu, poslanici Nove Srbije, u okviru poslaničkog kluba DSS-NS-dr Vojislav Koštunica, tu rezoluciju podržavaju od reči do reči, jer mislimo da ona, praktično, sadrži plan daljih aktivnosti svih državnih organa u odbrani Kosova i Metohije.
Zadnjih 15-tak godina tražimo prijatelje u svetu da bi se odbranili i zaštitili naše legitimne interese. Sada imamo prijatelje, imamo jedinstvo kao retko kada unutar ove skupštine, imamo jedinstvo u narodu i Kosovo i Metohija će zauvek ostati u sastavu države Srbije.
Na kraju, nisam po obrazovanju prevodilac, nisam ni diplomata, nisam ni državnik, dakle ne moram da budem suzdržan ovde, želim svim kolegama poslanicima, koji nisu razumeli suštinu predložene deklaracije, da im prevedem u dve rečenice: Kosovo je srce Srbije, ne damo Kosovo.

Gospodine predsedavajući, pozivam se na član 101. stav 1. Možda je malo ova moja diskusija zakasnela, ali želim da komentarišem nešto što je gospodin Vučić rekao, a vezano za taj već čuveni Čukojevac i opštinu Kraljevo.
Gospodine Vučiću, SRS je dovoljno velika, najveća stranka, to treba reći, u ovoj državi, da može čestito, časno i pošteno da prizna poraz tamo gde izgubi. Znači, u Kraljevu ste vi bili u kampanji, i ceo vrh SRS, i bio je predsednik Nove Srbije Velimir Ilić u kampanji i pobedili smo vas 5:1 u drugom krugu. Vaš opštinski odbor je zbog toga rasturen i vaš kandidat gospodin Četrović, naš bivši kolega ovde, čini mi se da je isključen iz stranke.
Prema tome, vi niste prisustvovali, a ako ste prisustvovali skupu gde je predsednik NS Velimir Ilić u Čukojevcu govorio, onda vas mi nismo primetili. Ako ste bili na tom skupu, nama je drago da ste došli da poslušate šta je gospodin Velimir Ilić obećao.
I da vam kažem zašto smo pobedili u Kraljevu. Nisu Kraljevčani ništa manje Srbi od bilo kog drugog dela naše otadžbine, ali kažu ljudi – nećemo više da slušamo priče o Ogulinu i Virovitici, HHI je vek, nemamo vodu da pijemo, nemamo asfalt, hoćemo prvo to da imamo. Zato smo mi pobedili u Kraljevu. Nismo vređali nijednog pripadnika SRS, ni kandidata, samo smo pričali o onome što mi mislimo da treba da uradimo. Ovih godinu i po dana, to se može proveriti, preko 50% predizbornih obećanja je ispunjeno. Znači, to se može proveriti, ja vas pozivam da zajedno prođemo kroz ta sela.
I tačno je, nije to Velimir Ilić finansirao iz svog džepa, ni Nova Srbija, nego je to od državnih para, prema opštinskom budžetu, prema državnom budžetu; zato nam je narod dao poverenje i da raspolažemo narodnim parama i da izvršimo ona predizborna obećanja. Kada budete vi pobedili, kao što ste pobeđivali u mnogim opštinama u Vojvodini, i vi tamo izvršavajte vaša predizborna obećanja. Kada izgubimo mi pružimo ruku, čestitamo, tako je narod odlučio. Konačno vi kažite da ste izgubili u Kraljevu i čestitajte Novoj Srbiji, pustite nas da radimo. Hvala.

Gospodine predsedavajući, pozivam se na član 225. koji kaže da narodni poslanik ima pravo da bude obavešten o svim pitanjima potrebnim za vršenje funkcije narodnog poslanika. Priznajem da prvih desetak minuta nisam bio na sednici, ali nisam čuo da ste obavestili koji su narodni poslanici obavestili vas ili predsedništvo Skupštine da današnjoj sednici neće prisustvovati.
Primećujem da gospodin Nenad Čanak apstinira od učešća u radu na današnjoj sednici, a čini mi se da je kod njega i neka druga vrsta apstinencije. Amandman koji je poslanik iz njegove stranke podnela ovde, o brizi za decu, smatram licemernim, s obzirom na to da su drugovi i prijatelji druga Nenada Čanka tamo gde su im narod i narodni sud i ova država odredili, dakle, to su dileri droge osuđeni na višegodišnju robiju, te tako smatram ovaj amandman licemernim, zbog tobožnje brige za decu.
Dakle, tražim obaveštenje da li drug Nenad Čanak apstinira od učešća u radu današnje sednice ili ima i neku drugu vrstu apstinencije, s obzirom na to da se dilera droge koji su na višegodišnju robiju osuđeni javno u TV emisijama i dan-danas ne odriče. Tražim od vas da date obaveštenje kako narodnim poslanicima, tako i građanima Srbije, u ovom trenutku.