Gospodine predsedniče, dame i gospodo poslanici, danas smo čuli mnogo toga i zaista se čudom ne možemo načuditi. Imamo dve apsolutno različite opcije. Dakle, čuli smo nekoliko profesora univerziteta SPO, stranke kojoj ja pripadam i još ćemo ih čuti. Hvala bogu, ima ih dosta u našem poslaničkom klubu. Čuli smo gospodina Budimirovića, koji doduše ništa ne razume u ovom zakonu, ali zato ume da vređa i studente i sve nas iz drugih stranaka. Čuli smo i gospodu radikale i dobro je da ih čujemo, neka narod čuje i neka razmisli šta je sve to bilo na prošlim izborima i da li je to bilo dobro. Čuli smo i gospođu Goricu Gajević, koja reče - javnost i struka rekli su svoje. Jesu rekli, rekli su univerziteti, rekli su studenti i danas smo poraženi, gospođo Gajević, ponovo je pendrek nasrnuo na indeks. Da, teško je to, ali je tako. Čuli smo i potpredsednika Vlade, gospodina Vlatka (Ratka) Markovića, koji je rekao, između ostalog i sledeće - fakulteti su se odmetnuli od vlasti i naroda. Profesor univerziteta poistovećuje vlast i narod. Drugo, još gore - odmetnuli su se. Dakle, hajduci su, odmetnici su svi oni koji ne misle kao oni, dakle, i oni na Mašinskom fakultetu u Kragujevcu, na mom matičnom fakultetu, to nastavno veće koje je dalo negativno mišljenje ovom zakonu su hajduci, studenti su hajduci. Niste li se vi, gospodine Vlatko (Ratko) Markoviću, odmetnuli od stvarnosti. Možda jeste.
(Glasovi: Nije Vlatko, nego Ratko.)
Šta je ovaj predlog zakona u stvari.
Nije bitno ime, bitno je šta je rekao. Nećete me zbuniti, gospodo radikali. Vi svi ukupno kada se pokupite nemate 10 godina fakulteta, osim dvojice ili trojice, prema tome ne možete me zbuniti.
Šta je ovaj predlog zakona u stvari? Pokušaću krajnje prostim srpskim jezikom da kažem šta mislim o ovome. Dakle, šta se ovim zakonom htelo u stvari?
Ovo je ili glupost ili zla namera, ili i jedno i drugo. Zašto glupost? Pa, šta drugo. Ako se dobro sagleda, dakle, sagleda se ova vlada ovakva kakva jeste, sa ovim sastavom kakav je, sa ministrima od osnovnog do visokog obrazovanja, onda je svima jasno da ova vlada nije kompetentna da bira rektora, dekana, upravni i nadzorni odbor. Dakle, to je sigurno neko drugi, to su sigurno fakulteti, to je sigurno univerzitet. Šta se upravo htelo? Upravo se htelo, gospodine ministre, bivši potpredsedniče Skupštine, upravo se htelo da se izabere za dekana i za rektora neko ko je član JUL-a, ili neko ko je član Srpske radikalne stranke, ili neko ko će biti član JUL-a ili član Srpske radikalne stranke. Nije li to glupost, moramo se pitati?
(Glasovi: A SPS.)
Jeste, ali je u isto vreme i zla namera. Šta se upravo htelo, šta se hoće? Hoće se apsolutna vlast nad univerzitetom, nad srpskom pameti. Jer, univerzitet je, kao i sve ono što ste oterali iz ove zemlje, so srpske pameti. Šta je namera, moramo se pitati. Neko je smislio da strogo kontroliše pamet i znanje na univerzitetima i usmerava ih prema potrebi. Glupost, teška i velika glupost i zla namera, zle kombinacije Srpske radikalne stranke, JUL-a i SPS-a, ako već želite da čujete. Ovo je, čini mi se, pravi opis sadržaja ovog predloga zakona. Dakle, glupost, teška i velika, i zla namera, zle kombinacije ove tri stranke.
Neko će reći, a ja se apsolutno slažem sa tim - šta ste gospodo očekivali, da li ste znali šta će biti, nije vam jasno šta će biti, da će još gore stvari doći. Milan Božić je malopre pomenuo jednu stvar. Može se desiti da donesete ovde i zakon o crkvi, da predložite da birate i vladike, možda i patrijarha.
Posebno brine medijska kampanja koju ste sproveli na RTS-u i kroz ankete koje ste imali sa navodnim studentima na ulici. Kako onako čvrsto zvuči ona rečenica gospodina Ratka Markovića (ne može čovek da mu zapamti ime) da je onemogućeno delovanje politike na univerzitetu. Kako je moguće da se to tako dešava? Šta je u stvari istina? Omogućeno je legalno i nesmetano delovanje određenih stranaka na univerzitetu. Apsolutna kontrola Srpske radikalne stranke, JUL-a i SPS-a, naravno preko rektora, dekana, upravnog i nadzornog odbora. Dakle, sve je pod kontrolom, apsolutnom kontrolom. Svako od radnika mora biti na liniji, kako vi bivši rekoste nekad. Na šta sve ovo liči? Odgovor se jasno nameće, liči na nešto neviđeno, nezabeleženo, nazadno i neshvatljivo. Dakle, gde je tu autonomija univerziteta. To je ono pitanje koje ste vi stalno postavljali, pa ste tražili bar jedan detalj oko toga. Vlada bira rektora, Vlada bira dekana, Vlada bira upravni odbor, Vlada bira nadzorni organ. Dakle, izvršni organ, upravni organ, nadzorni organ, sve je Vlada.
Gde je tu autonomija? Odgovorite mi. Šta se, pitanje je sada, u stvari, sprema u Srbiji. Odgovor je - da samo Bog zna šta jedna nepamet može da smisli i nametne.
Na primeru Kragujevca, kratko, reći ću vam šta sve može da se desi. U Kragujevcu se, recimo, u srednje obrazovanje ne može da primi ni čistačica ako nije član određene stranke. U Kragujevcu je 6. maja bila velika hajka na učenika ili učenicu, koja je dobila prvu nagradu za napisani rad, jer je navodno po mišljenju nekog aktiva nastavnika to politički pamflet. Komisiju su sačinjavali umni ljudi, profesori književnosti i ostali pisci itd. Dakle, to na to liči i na to će ličiti, čini mi se, i univerzitet.
Jedno obrazloženje koje smo ovde čuli, ja bih njega namerno komentarisao, a koje je gospodin Vučić još jednom ovde rekao, ja sam ga čuo i u Saveznoj skupštini kada je to ponovio. Nedvosmisleno kažu - hoćemo kontrolu i to apsolutnu, jer navodno mi - dakle, Vlada, dajemo novac univerzitetu. Koji novac, pitamo se i čiji novac? Odakle novac? Da li je to ova vlada zaradila, jel' to novac iz budžeta, dobijen zna se na koji način, dakle, to je novac koji iz budžeta dobija univerzitet. On ima pravo na raspolaganje nad njim. Nikako ne Vlada.
Dame i gospodo narodni poslanici, šta se u stvari mora po mom mišljenju učiniti. Prvo, prisutnu i očiglednu glupost treba sprečiti i onemogućiti, mislim na ukupnu glupost koja se permanentno lansira od ove vlade. Doduše, glupost je neograničena, ali se mora sprečavati kad zapreti da ugrozi nešto bitno i značajno kao u ovom slučaju. Drugo, ja ne razumem nameru, kao i buduće zle namere koje od ove vlade sigurno slede, treba takođe razotkriti i sprečiti, jer nam je u suprotnom propast, ona totalna, sasvim blizu.
Dakle, gospodo iz Vlade, poslušajte malo narod, javno mnjenje i biće vam sve jasno. Vodite računa, imajte na umu reči one pesmice - ko ne sluša pesmu, slušaće oluju. Poslušajte na ulici. Na univerzitetima je počela pesma. Može doći do oluje koja vas može oduvati. I, ne zaboravite - silom se pamet ne može pobediti, pogotovu ne nečasnom silom male, premale pameti Vlade koju, na žalost, imamo.