Iznenadio sam se pošto nemamo redosled, ali vi ćete to valjda prihvatiti.

Pričaću o promeni klime, o predlogu ovoga iz Kjota, ali slušao sam ovde govornike i to pažljivo. Nadam se da će i oni mene slušati. Zaustavite mi vreme. Molim vas, vreme mi zaustavite. Neću da govorim dok ima ovde ovih koji ne slušaju. Kada oni govore ja ih pažljivo slušam. Ukoliko se oni ovako nedisciplinovano ponašaju, molim vas oduzmite mi reč i dajte njima da govore umesto mene. Ja Rističevića slušam kada govori, Martinovića kada govori, kolege kada govore i sada kada sam se ja javio za reč, oni uzimaju ponovo reč.

Ukoliko to ne zaustavite, ovaj moj govor će trajati satima. Ja neću da prekinem. Ako ja uvažavam ovde svakog gospodina sa moje desne strane i sa moje leve strane, ja to isto tražim i od njih.
Kome sam ja nešto dobacio ili pričao naglas dok ste vi govorili? Hajde neka se neko digne. Hajde budite ljudi. Kako kaže Patrijarh Pavle – budimo ljudi. Bavite se sa nekim stvarima koje vam ne dolikuju u parlamentu.

Ja ću da govorim, mogu da kažem, više je ekologija, a izmešano je jedno sa drugim.
Klima se na zemlji menja. Ovde slušamo govornike kako mi u tome ne učestvujemo, ali dajemo svoj doprinos, odnosno da smo mi mala zemlja i da ne utičemo na promenu klime.
Međutim, ima nešto drugo. Ima činjenica da iznad naše zemlje lete avioni koji prosipaju otrov i pepeo, koji uništavaju naše njive, naše useve i zagađuju klimu ovde gde mi živimo.
Jednom prilikom sam postavio pitanje – ko se potpisao da našim nebom lete avioni i da to rade?
Dobio sam odgovor da se to iz aviona ostavlja od trag od kerozina. Zar zaista neko misli tako, kad svi znamo da je na struju, kad svi znamo, kad se pojavila nova bolest, naročito kod dece od tri do pet godina, na šta utiče otrov iz vazduha? Da li znate da danas ne sme dete da popije mleko kao nekada kada majka pomuze kravu dok se ne skuva? Jeste li upoznati sa tim? A zašto? Hajde sad da pitamo zašto? Mislite, od pesticida koji se polivaju njivama? Ne. Upravo iz vazduha, polivanjem otrova i pepela. U Americi se mesečno spali 31.872 tone otpada od olova, 32.960 tona otpada od aluminijuma, dalje da ne nabrajam. To se pakuje u burad i prosipa se. Prosipa se i po nama, po našim njivama, po našim građanima. Mi to udišemo svaki dan.
Uoči Velikog četvrtka, sad nemojte reći da niste videli, naše nebo je bilo išarano od raznih otrova i od pepela. Pogledajte ovaj cd-e. Na ovome cd-u uživo je snimljeno nebo iznad Sombora, Novog Sada, Beograda, naših većih gradova u istom danu i oni se nalaze ovde na ovom cd-u. Možemo ga presnimiti, pa ćemo vad dati da vidite kako ti otrovi cure iz tih aviona. Da li znate da je pre 15 dana jedan Nemački avion, kad je prosipao pepeo i otrove, sleteo na aerodrom, a zaboravio da isključi i tamo umalo nije potrovao sve putnike? To ste gledali na televiziji, ako pratite. Ali, ima nešto drugo. Srpska radikalna stranka, njeni poslanici, imamo original snimak, ja znam da je jedinstven u Srbiji i da ga nema niko, a verovatno na Balkanu i šire, gde se vidi da pepeo leti.
Prema tome, nemojte sada da se neko ovde digne i da mi kaže da to nije tačno. Molim vas, ovo je snimljeno na Ravnoj Gori i to igrom slučaja. Oni su bacali ceo dan pepeo i otrove, a onda su ljudi stajali i slikali se, a kada samo moj prijatelj Dragan Dedić i ja došli kući, koji smo snimali, on se bavi snimanjem, primetili smo kako pada pepeo, u ovim flekama, znači, u ovakvoj veličini, u hladovini jedne brvnare snimljene kako jednostavno odozgo lije i toči.
Postavljam pitanje i pitam o čemu mi sada ovde diskutujemo kako mi ne zagađujemo vazduh, meni je to jako drago, ali što dopuštamo drugima da nam to rade? Zašto Republika Srbija dopušta da lete avioni puni otrova i puni pepela i da zagađuju naše građane i naše njive? Jel vi znate da crna smreka potpuno nestaje iz Srbije? Evo vam mesto Ralja, nedaleko od Beograda, hajde nađite jednu da nije zatrovana? Zašto ne pogledate? Imate ovde u šumama. Jel vi znate šta se dešava sa našim šumama? Naše šume nestaju. Da li se iko pita zašto? Zašto nestaju šume u Srbiji? Zašto određena vrsta drveta potpuno nestaje? Pa, nestaje zbog ovog trovanja iz vazduha sa avionima.
Molim vas, da li vi možete jednom da kažete javno narodu, to traži SRS, ko je potpisao da ti avioni lete našim vazdušnim prostorima i ko je potpisao da tako samovoljno prosipao iz vazduha otrove po nama? Ko je potpisao, ko je to odobrio? Morate da odgovorite jednom, pitam već po drugi put. Moraćete da odgovorite kad-tad ovom narodu, da imamo zatrovanu hranu za stoku, a posle mi istu tu hranu upotrebljavamo, meso, mesne proizvode, da ne nabrajam.
Postavljam ponovo pitanje, ako neko možda nije dobro čuo. Ko je potpisao i ko je odobrio da ti avioni sa otrovom i pepelom lete našim nebom i da nas truju i ubijaju?
Pogledajte koliko imate kada odete u bolnice, svi su bolesni na pluća, rak pluća. Od čega? Šta udišu? Pitam šta udišu, kada odozgo bacaju otrove? Pogledajte prema suncu kada se to dešava, mnogo ćete više videti nego kada gledate dole.
Hvala vam što ste me saslušali. Nadam se da smo se razumeli i da će SRS dobiti odgovor, a ja dajem jedno obećanje. Već sutra, a i večeras svi mediji će objaviti originalne snimke kako pepeo pada. Hvala.

Veliko hvala predsedavajući.
Poslanici, ovde je reč o amandmanu 20. član 2. Predloga zakona, da se briše član 20. Predloženo rešenje je izmena toga člana i objašnjenje o predloženom rešenju je sledeće – amandman se podnosi, jer ne postoji nijedan opravdani tržišni razlog za bilo kakvu izmenu ovog zakona.
Valjda imate u vidu da je zakon donet 2001. godine, izmenjen 2001, 2002. i 2003. godine, dva puta. Godine 2004. tri puta, 2005. godine dva puta, 2007, 2009, 2010, 2011. godine, dva puta, 2012. dva puta, 2013, 2014, dva puta i 2015. godine dva puta.
Uvek je usaglašavan sa najvišim standardima EU i stvarno bi bilo čudo da je nešto promaklo mimo naloga EU. Ne znam da li se išta u ovoj zemlji može desiti da EU nije upetljala svoje prste? Šta se može desiti? Jesmo li mi već u EU, ili vi sada težite da odete u EU? Koliko je ovde podneto amandmana? Koliko ste prihvatili? Zar je moguće da svi ovi amandmani koje mi podnosimo, da nijedan ne vredi ništa, a sve koje podnosi vladajuća, da kažem koalicija najbolje, pošto je koalicija prihvata se, gro se prihvata.

Mogu li da završim?

Poštovani poslanici, predsednice, na osnovu člana 161. stav 1. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, „Službeni glasnik RS“, broj 20/12, prečišćen tekst podnosimo na Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2017. godinu sledeći amandman.
Amandman 27. član 23. Predloga zakona „briše se“. Obrazloženje, predloženo rešenje izmena člana 23. Predloga zakona. Objašnjenje predloženog rešenja „amandman se briše“ član 23, jer sve što se reguliše navedenim članom već je sadržano u drugim zakonima i Zakonom o budžetu. Znači, faktički se taj član 23. samo obnavlja, on ne donosi ništa novo, nego ga ima i u drugim zakonima, a posebno u Zakonu o budžetu. Ne sme da se da se menja materijalno-pravni propis. Zakon o budžetu je i tehničko sredstvo iskazivanja, u numeričkom smislu svega onoga što predstavljaju prava, obaveze i odgovornosti.
Ako je ovaj član 23. i u neku ruku već prikazan u Zakonu o budžetu, a jeste, mi smatramo da bi ovaj član 23. trebalo da se izbriše. Cilj koji se želi postići je usvajanje amandmana.

Hvala.
Predsedniče, poslanici, pošto je već ova diskusija polako načeta, ja ću da obrazložim da u stvari ovaj amandman 3. ima izuzetno dobru nameru, ko želi da razume. Onaj ko ne želi da razume, onda je ta namera loša, odnosno zato je loša što onaj ko treba da razume, ne razume.
Ovde se radi o drastičnom smanjivanju penzija. Znači, ne idu penzije niti gore niti dole, nego padaju. Kako god rastu cene, tako penzije padaju, a ovde se htelo da se taj pad penzija nižih zaustavi. Vi ne dozvoljavate da se to zaustavi, vi to još više rušite. Rastu cene, a penzije padaju. Pa nećete mi sada valjda reći da rastu? Zbog čega niste prihvatili ovaj amandman koji je SRS podnela, koja vidi napred, koja ne gleda unazad? To je stranka koja je stranka budućnosti. Ovo što ste vi sada ovde uradili sa ovim amandmanom, to nije u redu. Morate priznati da nije u redu. Ja vas molim da to ispravite. Ne ispravljate vi to zbog onih koji podnose amandmane, nego ispravljate zbog penzionera, zbog onih koji žive od toga veoma bedno i jadno. Naveli ste ovde da ima penzija od 15.000, od 25.000…

Molim vas, dajte samo da završim, imam dve sekunde još.

Poštovani predsedavajući, narodni poslanici, na osnovu člana 161. stava 1. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, „Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 20/12, Prečišćeni tekst, podnosimo na Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2017. godinu, sledeći amandman - Amandman 3. U članu 3. Predloga zakona, pod V) Stanje javnog duga Republike Srbije, pod II, direktne obaveze, spoljni dug u okviru rednog broja 1, tačka 9) naziv duga IBRD Koridor 10, stanje duga u evrima iznosi 224 miliona 808 hiljada 353 dinara, zamenjuje se iznosom – 172 miliona 751 hiljada 476 dinara.
Obrazloženje: predloženo rešenje, izmena člana 3. Predloga zakona, objašnjenje predloženog rešenja: Amandmanom se vrši usaglašavanje obaveze koja je iznosila 172 miliona 751 hiljada 476 evra, a ne zna se kako je taj iznos prerastao u 224 miliona 808 hiljada 353 evra, a prva rata otplate dospeva 15. 10. 2017. godine.
Kakav je cilj koji se želi postići ovim amandmanom? Pravno-tehničko sređivanje norme, procenu uticaja predloženog rešenja na budžetska sredstva. Mi bi želeli znati, Srpska radikalna stranka, zbog čega je došlo do zamene i promene ovih cifara? Ovde se priča o jednome, a kad pogledamo budžet, sasvim se druge cifre pojavljuju.
Zbog vremena, ne mogu dalje da obrazlažem.

Hvala.
Gospodine predsedavajući, gospodo poslanici, pred nama je danas Sporazum o izmenama i dopunama Sporazuma o zajmu Vlade Republike Srbije kao zajmoprimca i Vlade Republike Azerbejdžana kao zajmodavca za finansiranje izgradnje deonice Ljig – Bojkovci, Bojkovci – Takovo, Takovo – Preljina, autoputa E 763 u Republici Srbiji.
Sporazum je zaključen 2. februara 2012. godine. Mogućnost izmena i dopuna ovih sporazuma je predviđen članom 26. Zakona o zaključivanju i izvršavanju međunarodnih ugovora, ali članom 25. stava 2. istog zakona propisano je i da Vlada Republike Srbije obaveštava Narodnu skupštinu o izvršenju međunarodnih ugovora. Da ponovim? Ne treba.
Nije mi poznato da je neki takav izveštaj povodom sporazuma sa Vladom Azerbejdžana dostavljen Narodnoj skupštini. Po navedenom Sporazumu, Srbija se zadužuje, a sredstva zajma se prenose na azerbejdžansku firmu koja realizuje investiciju, uz angažovanje podizvođača. Gotovo identična situacija kao sa tzv. Kineskim mostom. Kredit je 300 miliona evra, a kamata je 4%. Ta sredstva se stavljaju na raspolaganje do 4. maja 2016. godine. Do maja 2016. godine iskorišćeno je oko 80% kredita. Ovaj podatak je, najblaže rečeno, sumnjiv.
Kažu da je ova ratifikacija potrebna da bi se povuklo onih 20% i isplatili podizvođači. Ubacila se i priča o privremenim i konačnim obračunima situacija, kao da je kompletan posao završen, a dobro znamo da nije. To nije tačno, niti ima ikakvog uticaja na ovaj sporazum, jer je ovo finansijski sporazum, a ne ugovor o izgradnji. Zato je dobro da je ministar finansija ovde.
Ali, šta ćemo sa ugovorom o izgradnji? Kada je trebalo ministar ovde da bude, kada je bilo pitanje opštinama, onda je došla ovde ministarka koja nije dobro upoznata sa tim. Sad kad trebamo da pričamo o izgradnji puteva, dolazi ministar, svaka čast, koji je za finansije. A šta ćemo za izgradnju? Gde je ministarka? Da li joj je danas ovde mesto? Možda ima nekih obaveza, neću u to da se upuštam, ali, dobro se zna, ako je ovaj ugovor trenutno od značaja za dovršenje puta koji smo već naveli, njeno je mesto danas bilo ovde i da nam tačno kaže o čemu se radi.
Nisu samo finansije u pitanju. U pitanju je izgradnja puta. Da vam odmah kažem – nije tačno da ste vi pokrenuli ratifikaciju ovoga ugovora, to je pokrenula Vlada Azerbejdžana. Vi ste pokušali to da preskočite i pokušali ste to da sklonite, da se za to ne zna. Međutim, Azerbejdžan je tražio da ratifikacija ugovora prođe kroz obe skupštine i zato se danas taj ugovor nalazi ovde ispred nas. Baratamo činjenicama i ne pada nam napamet da pričamo nešto što ne znamo. Ovde sa ministrom sede ljudi koji to jako dobro znaju.
Postavio bih sada, na početku svog izlaganja, jedno pitanje koje me zanima. Ako smo se mi ovde okupili kao poslanici Skupštine Republike Srbije i zaživela je 3. 06. ove godine, stalno se izjavljuje na tv-u i drugim glasilima da Vlada radi punom snagom. Znali ste da je ovo stalo. Zašto to niste odmah pokrenuli? Zašto odmah niste stupili u dogovor sa Azerbejdžanom? Šta ste čekali? Čekali ste da se oformi Vlada u septembru, jel tako? Jel ste to čekali? Zašto ste izlazili i stalno govorili kako Vlada radi punom parom? Ajmo te dve stvari da raščistimo, da se ne lažemo, da budemo ljudi.
Ja ne prebacujem nikome ništa. Ja sam ovde poslanik ispred Srpske radikalne stranke i moje je da govorim istinu. I sada sam vam rekao istinu. Vi znate da je to istina. Nemojte skretati mimo istine, nemate pravo na to. Morate da odgovarate časno i pošteno, jer imam ovde argumente, ukoliko počnete da govorite onako kako ne bi išlo. Molim vas, ako je utrošeno 240 miliona i osam miliona koje je dala Republika Srbija, znači, potrebno je 20%, od 300, znači 60 miliona da bi taj ugovor bio do kraja gotov i da bi se isplatili radovi. Ja imam informaciju da vi hoćete sa ovim novcem da isplatite tek na kraju radove, a ne sada da dopunjavate, nego kad bude sve gotovo da isplatite. Pazite, imam tu informaciju i lepo vam kažem da imam. Tu sam jasan, znam odakle mi informacija i znam da je sigurno tačna.
Zbog čega, kad se rade ovakvi građevinski objekti koji su jedna vrsta žile kucavica svake države, pa i naše države Srbije, koju izuzetno volim, moju otadžbinu, zašto radite sve naopako? Tri godine su potrebne da se pripreme radovi, a jedna je potrebna da se izvode. Vi kontra. Vi uzimate novac bez pripremljenih radova i nemate podlogu da te radove izvedete do kraja.
Ne znam da li vas to zanima, ali, uzećemo jedan prost primer. Ako uzmete gradnju jedne kuće, šta vam treba da biste izgradili kuću? Prvo, šta treba jeste da se obezbedi jedan deo sredstava, nacrt uže lokacije, da dobijete odobrenje da je to građevinsko zemljište. Jel tačno? Šta treba dalje? Treba geometar da izađete da da nacrt lokacije. Jel istina? Dalje treba da dobijete rešenje da možete priključiti struju, vodu, kanalizaciju, dostavite projekat, dobijete građevinsku dozvolu i pristupate izvođenju radova. Šta ste vi sve od toga uradili pre nego što ste podigli kredit na ovim putevima? Jeste li pristupili tako nečemu? Jel se vi uopšte bavite time?
Meni je žao što ja to govorim vama, zaista mi je žao, vi ste čovek sasvim druge struke. Ovde je trebala mesto vas da sedi ministarka, pa da popričamo, da vidimo da li je sve to urađeno i pripremljeno.
Pre nego što ste počeli izvoditi radove, da li ste videli gde je na terenu klizište, da se postave potporni zidovi? Da li ste pogledali da li je zemljište kiselasto? Znate šta to znači? To vam je kao kad letite avionom i kažu – vežite se, propadamo 200 metara. Rupa. Pa i na zemlji, na putevima koje gradite, imate rupe. Tu se kopa dublje, šire. Tu se možda kopa i pet metara. Postavljaju se određene armature, ako su potrebni i šipovi i na njima se vrši gradnja, tek da biste došli gore do površine. Gde ste vi to uradili na ovom putu? Zar je moguće da je celom dužinom puta sve ispravno? Gde ste napravili propuste u slučaju jakih kiša, da vam ne razbije put?
Ovde ste malo pre dogovorili, dobro sam vas pratio sve vreme, pa sam vam jednom ovako pokazao rukom da niste u pravu, neke stvari kod izgradnje koje prate uopšte ne sada, nego uopšte izgradnju kod nas puteva, kod izgradnje ne samo puteva nego i drugih građevinskih objekata, ne vodi se dovoljno računa, ne vrši se dovoljno priprema. Priprema je važnija nego početak izgradnje. Kad izvršite dobru pripremu i kad laserski snimite teren, i kad se obeleži deonica, kad izvršite potpunu kontrolu deonice, znači celoga puta, i kad vidite gde se pojavljuje problem na tom putu, na toj deonici, određenog tipa, najpre ćete otkloniti nedostatke, pa kad sve to odradite celom dužinom koju ste planirali da uradite ove godine, pristupićete izvođenju radova.
Nažalost, koliko ja vidim, iz izveštaja, iz razgovora na koji ste davali odgovore i koja su postavljali poslanici, pojedini zaobilazeći temu, to nije urađeno. Čak u jednom momentu ste sami rekli da nije izvršeno lasersko snimanje, da to kod nas nema. A zašto nema? Rekli ste. E, sad ima, a ja sam zapisao kako ste rekli da nema, a sad kažete da ima. Molim vas, ako ovako nastavimo da gradimo dalje, uvek će nam kiše odnositi puteve, imaćemo klizišta i ogromne troškove.
Vi kažete i malopre smo ovde čuli od jednog poslanika – 98% je gotovo. A šta je to gotovo 98%? Pa, nemate ni sredstava 98%. Kako je onda 98% gotovo? Pa, niste ni isplatili ljudima ono što su uradili. Niste isplatili. Šta ćete uraditi sa ovih 60 miliona kada ih uzmete? Nećete ih dati izvođaču „Planuma“. Nećete, vi to znate da nećete. A ja vas pitam šta ćete da uradite sa tim novcem, gde ćete ga usmeriti? Čekaćete vreme. Ovo niste smeli da dopustite sebi, nikako. To nije građevinarstvo, to nema veze sa izgradnjom puteva.
Gospodine ministre, pošto ste vi sada tu, ja se vama obraćam, pogledajte me slobodno, nemojte gledati sve vreme dole, ja vas gledam u oči, vaših očiju nema nigde. Kada prođe šest meseci pojaviće vam se rupe na putu. Ko će biti kriv za to? Pitam vas ovde pred Skupštinom, pred svim poslanicima, a svi znate, vozite auta. Nov put, šest meseci – rupa na putu. Ko će da odgovara za to što će da se pojavi rupa na putu nakon šest meseci? Zato što niste dovoljno pripremili teren, zato što ga niste sagledali, što ga niste pogledali i što niste uradili ono što je potrebno, zato će vam se pojaviti rupe. Pojaviće vam se i to da vam je put uži nego što treba, sve vam se dešava.
Molim vas, šta je sa propustima? Šta je sa propustima? Šta je sa mostovima? Evo, završavam, još jednu-dve reči. Ja sam vama pričao o građevinarstvu, samo sam vam napomenuo finansije. Ja hoću o građevini da mi odgovorite. Vi kada ste trebali doći za finansije, vas nije bilo, a sad ste došli da pričate mi o građevini. Postavio sam vam pitanje o građevinarstvu. Izvolite i odgovorite. Odgovorite mi na sva ova pitanja i hoću da odgovorite svim ovim ovde narodnim poslanicima koji će se prvi provozati tim putem zašto su se pojavile rupe, a evo ja sam vam sada rekao.
Isto tako, imam samo jedno pitanje za vas, završavam. Gospodine predsedavajući, izvinjavam se. Samo još jedno pitanje, ja se nadam da ćete biti oduševljeni ovim pitanjem, stvarno mislim. Ako se sad sve to završava, kako je rečeno, i 98% je gotovo, izuzetno lepo pitanje, a vi ćete mi lepo odgovoriti. Devedeset osam posto je gotovo, nije malo, nabačen neki zidić, kaže – petlja kod Ljiga nije završena, a ovih dana se pripremaju da svečano otvore deonicu od Dića do Preljine, a selo Dići je na pola puta od Ljiga do prevoja Rudnik. Šta je sa putem, gospodine ministre? Imate ovde, koliko god žurim, ne mogu stići. Imate ovde sa sednice Odbora za finansiranje, nešto sam pribeležio. Hoćete da vam pročitam? Ne zanima vas više ništa da pričam. Da pročitam? Ja sam vama rekao – pričaćemo o građevinarstvu, ja ne želim da pričam o finansijama, vi ste tu jači od mene. Ja hoću sa vama na megdan o građevinarstvu. I, znate šta, evo, da vam kažem – ima li u ministarstvu neko ko je obavezan kada se vrše radovi da ministarku, odnosno ministra obaveštava o svemu šta se dešava na putevima? Ti ljudi, taj čovek se zove nadzorni odbor. Imate li vi to? Ako imate, zašto dopuštate ovakve stvari? Zašto dopuštate? Niste se pripremili za ovu sednicu da razgovarate sa SRS, ne. Spremite se drugi put. Dovedite ministarku da sednemo, da popričamo otvoreno o gradnji puteva. Vas su ovde pitali za vozove, za finansije, kako voz ide jednom stranom, put je dole. Ma nećemo o tome. Treba put da se izgradi. Od mene toliko.
Ja vas pozdravljam, kao čoveka i kao ministra i želim vam sve najbolje.
Ja sam završio i hvala vam što ste me saslušali.

Može jedno kratko pitanje. Kako vi predviđate i da li je izvodljivo da u budućnosti naše zemlje da se pribavljaju sredstva da se deonice puta koje budu građene ubuduće, da se ispitaju na ovaj način o kojima večeras pričamo vi i ja u stvari, nego i cela Skupština, ne samo nas dvojica? A da Vlada Republike Srbije obezbedi ta sredstva da se izvrše pripreme, a kasnije kada se izvrše pripreme da se podignu krediti i da se pristupi izvođenju radova. Samim tim bi troškovi bili daleko manji, a putevi daleko bolji. Hvala vam.