Dame i gospodo narodni poslanici, da je ministar ovde, mi bismo zaista pokušali, spremni smo da argumentovano učestvujemo u raspravi o amandmanima koje je podnela Poslanička grupa SRS-a. Ubedili bismo ga da, na očigled javnosti, ili odbije našu argumentaciju da povuče ovaj zakon iz procedure, ili da prihvati sve amandmane, ili da, kao što reče gospodin Buha, ozbiljno krene od prvog člana, od definisanja toga šta je to zapravo azil.
Amandman kolege Vukovića, o kom raspravljamo, suština je od koje krećemo i ako budete pažljivo pratili, kako rasprava bude odmicala, imaćemo prilike da govorimo o nekim čisto tehničkim stvarima. Molim vas da obratite pažnju na to.
Ne znam koliko ste uopšte pratili uporednu praksu drugih zemalja, da li ste gledali kako je u našem okruženju, u zemljama EU, koja je uslovila, zbog potpisivanja Ugovora o stabilizaciji i pridruživanju, da se usvoji ovakav zakon o azilu, ali je to štancovani zakon u pravom smislu reči. Nije, suštinski, primenljiv na Srbiju i na ono o čemu je govorio gospodin Buha, jer mi imamo sasvim drugačije slučajeve azilanata.
Ne možete da govorite o ekonomskim ili političkim azilantima u Srbiji, kao što oni postoje u nekim drugim zemljama Zapadne Evrope, tog sveta koji ne zanima ništa osim da nam otima Kosovo i Metohiju i da nas uništava, da nam kroji sudbinu na način na koji su to oni zacrtali, što možete da vidite i na osnovu poslednjih informacija koje stižu iz Brisela i, uopšte, iz centara moći, koji se upinju da nama Srbima govore šta i kako treba da radimo.
Molim vas da ozbiljno uzmete u razmatranje ovaj suštinski amandman, to je početak cele priče kolege Vukovića.
Ako mi, u odnosu na međunarodno uporedno pravo i na osnovu konvencija koje već postoje, tj. na osnovu ove jasne rečenice u prvom stavu člana koju kolega Vuković predlaže, ne definišemo šta je to azil za nas ovde, u Srbiji, onda je besmisleno da dalje pričamo. Onda možemo da se zadržimo, zaista, na onom zakonu iz SRJ koji je regulisao status azilanata, odnosno na uredbama Vlade i druge zakone koji regulišu status naših nesrećnih sunarodnika, izbeglih i prognanih lica, koji su morali da napuste svoje teritorije. Spremni smo da diskutujemo o tome na veoma jasan i argumentovan način.
Koliko je važno za svaku državu da ima ozbiljan zakon o azilu, govori vam primer Švajcarske. O tome ću kasnije da govorim, kada bude moj amandman došao na dnevni red, u još nekoliko rečenica.
U toj državi je status azilanata i, uopšte, pojam azila i dobijanje azila –problem za njihovo društvo, pošto su oni zemlja koja prednjači u broju stranih lica koja na takav način traže stalni boravak u toj razvijenoj zapadnoevropskoj zemlji. Oni su, čak, išli dotle, jer to njihov ustav dozvoljava, naravno, takvo izjašnjavanje je moguće i po Ustavu Republike Srbije, iako mi to ne zagovaramo, da je, referendumom, svaki građanin Švajcarske prošle godine, u septembru, dao svoj glas za ili protiv.
Njihov zakon je prilično restriktivan, ali ako pogledate odredbe švajcarskog zakona o azilu, ako pogledate zakone zemalja u okruženju, bivših socijalističkih republika, videćete da se i te kako razlikuje položaj azilanata tamo i situacija koju imamo ovde.
Ne možemo pod azilante u Srbiji da podvedemo izbeglice koje moraju da imaju drugačiji tretman nego što to predlagač traži.
Zato je neophodno, ako ste tu još uvek, kolega Mrkonjiću, da, jeste, da odmah insistiramo na tome da dođe ministar Jočić i da ga ubedimo da prihvati neki od ovih amandmana, mada mislim da je veoma brzopleto rađen ovaj zakon u nadležnim službama i da biste morali da ga povučete iz procedure.
Svaki od ovih članova zahteva mnogo veću pažnju, mnogo bolje obrazloženje, ako hoćete da donosite zakon koji će da traje. Očigledno će morati da se desi da SRS, posle sledećih izbora, odmah i ovaj zakon menja, kao što će i mnoge druge morati da stavi van snage.
Onda recite građanima Srbije da radite Sizifov posao i da će zakon biti primenljiv i obavezujući, ali da nije primeren situaciji, pre svega, položaju izbeglih lica koja žive na teritoriji naše zemlje, prognanih sa svojih vekovnih ognjišta, bežeći pod ustaškim nožem, nažalost, u otadžbinskom ratu devedesetih godina.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada smo mi srpski radikali počeli, još devedesetih godina, i predsednik naše stranke prof. dr Vojislav Šešelj, da govorimo, i sa ove skupštinske govornice, i na svakom mestu, da je opasna uloga pojedinih međunarodnih organizacija, svakako da smo mislili na UNHCR i na njihovo vršljanje, i to na prostoru širom srpskih zemalja, naročito ovde kod nas u Srbiji, ali, pre svega, u Republici Srpskoj Krajini.
Verujem da će kasnije nešto o tome da kaže, mada je dosta govorio, i sam gospodin Buha, ali da podsetimo, naročito vas iz stranaka koje vršite vlast, kako je formirana Republika Srpska Krajina, zapadna srpska država.
To bila legitimna vlast, s izabranim predsednikom, s izabranom vladom, koja je, nažalost, sada u progonstvu i čiji je predsednik gospodin Buha, naš uvaženi kolega koji sedi u skupštinskim klupama. Dakle, imala je svoj parlament i bila podteritorija, i to srpska teritorija pod zaštitom UN-a i UNHCR-a.
U to vreme, političari bez ikakvog kredibiliteta, a deklarisali su se kao neka opozicija, a jedina opozicija tadašnjem Miloševićevom režimu je bio Vojislav Šešelj i njegova SRS, branili su i u svakom trenutku bili spremni da štite i UN, i ovu njihovu organizaciju, i sve ono što su oni činili, uz naše upozorenje da će prvi trenutak i prvi signal koji dođe od strane Amerike i zapadnih sila iskoristiti da se daju u beg, što su, naravno, i uradili, ostavili su nezaštićeno stanovništvo. Nikada ih nisu interesovali Srbi, ni kao ljudi koji su tamo živeli, a sada, nažalost, to ne mogu na svojoj teritoriji, niti sada, kada su u statusu izbeglica.
Moram da vas pitam, kolege iz DS-a, DSS-a i G17 plus, da li vi putujete autoputem Beograd-Niš, recimo, da li srećete ta vozila UNHCR-a i da li vam se dešava da u nekoj od ove tri trake, u jednom ili u drugom pravcu, morate odmah da se sklonite, zbog činjenice da oni idu kao najbahatije vozilo koje može da se pojavi; to su kao oklopna vozila, džipovi koji su blindirani i koji imaju one velike antene, koji u svakom trenutku štite i vozače i svakoga ko se nalazi u tim automobilima?!
Molim vas, recite mi, da li su oni, pošto imaju takve mere zaštite, bilo šta učinili u bilo kom od ovih izbegličkih centara, a ranije je o jednom takvom, gde je zaista očajno stanje, u Mataruškoj banji, govorila gospođa Radeta, koja je u više navrata obilazila taj kolektivni izbeglički centar? Recite mi, molim vas, reći će vam i ona, da li su ti ljudi, za sve ovo vreme od kada su tamo, videli predstavnike UNHCR-a, pa makar i tako da idu i tako se bahato ponašaju?
Moram da vas podsetim na jednu još drastičniju činjenicu, da je jedno takvo vozilo usmrtilo predstavnika izvršne vlasti Republike Makedonije i da nikome za to nisu odgovarali, ministra odbrane.
Stoga je, zaista, neverovatno da ne prihvatate amandman kolege Krasića, koji jasno govori da moramo da ograničimo delovanje UNHCR-a i svake međunarodne organizacije koja dolazi na suverenu teritoriju Republike Srbije.
Jeste vi stavili, u čl. 19, 20. i 21. zakona, koji su to organi po zakonu o azilu koji preuzimaju na sebe odgovornost za sprovođenje svih ovih odredaba zakona. Dakle, kancelarija za azil, komisija za azil, centar za azil. Ovako se otvara prostor za njihovo nesmetano i dalje delovanje, što oni i rade, sa raznoraznim, tzv. nevladinim organizacijama, pa pomoć koju treba da dobiju, koja navodno stiže od UN-a, Srbi koji su prognani sa svojih ognjišta ne dobijaju, nego veoma često ta pomoć završi tako što je preprodaju pojedinci koji su se obogatili na tome.
Naravno, svako mora da vodi računa o tome šta će posle da radi i kako sada živi, kako radi, tako će mu i biti. Kada se neko bogati na muci drugih, mora da vodi računa o tome da će kad-tad za to da polaže račune.
Znači, samo iz mera opeza, iz gorkog iskustva koje imamo, tražimo da prihvatite ovaj amandman. Ako ste želeli da jednim posebnim zakonom regulišete položaj azilanata u našoj zemlji, a pobrkali ste pojmove kada su u pitanju ova prognana, odnosno izbegla lica, o čemu ćemo kasnije da govorimo, kada dođu ti članovi na dnevni red, onda se, lepo, gospodo, ograničite na to ko s njima može da sarađuje. Ionako nam je država izbušena kao švajcarski sir i ovde radi ko šta hoće.
Kad uđem u zgradu Narodne skupštine ili bilo gde, o Vladi da ne govorim, ovaj uvaženi gospodin je neko ko radi u MUP-u, ali verujem, kad dođe ujutru na posao i uđe u lift, da čuje one koji govore engleski ili neki drugi jezik, koji vršljaju po Vladi i rade šta hoće, nikome ne polažu račune. To se nama dešava od 5. oktobra. Takvi se nalaze i nesmetano se kreću i po zgradi Narodne skupštine.
Lepo, zakonski mi to da uredimo, kao što to rade ozbiljne države, pa da vidimo ko su oni koji donose te "darove", a treba da odgovaraju i po zakonima ove zemlje za svaki svoj prekršaj, eventualno, zloupotrebu. Znamo, od ovih organa iz čl. 19, 20. i 21, da su oni prekršili svoja ovlašćenja i da ne rade u skladu sa zakonom koji nam predlaže resorno ministarstvo.
Ako želite da država ide dobrim pravcem i da mi Srbi i ostali građani Srbije, koji živimo ovde, imamo suverenu vlast na našoj teritoriji, nemojte tek tako da nas stavljate dalje ''na izvolte'', pošto ste to činili svih godina, i pre nego što ste došli na vlast, a pričali ste o tome kako radikali šire, tobože, i Vojislav Šešelj, neku teoriju zavere. Videli ste da smo bili u pravu.
Zbog čega je otpočelo besomučno bombardovanje našeg naroda i države, koje je trajalo 78 dana? Zato što je izmišljena tzv. humanitarna katastrofa. Ko je slao te izveštaje centrima moći koji su o tome odlučivali, i u Stejt dipartment, i u zapadnu vojnu alijansu, i svuda gde su zagovarali da se bombarduju srpska država i njen narod?
Vodite računa o tome, mi to znamo, i kolege koji su ranijih godina bili članovi Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, i mi koji smo počeli da učestvujemo u njenom radu od ove godine. I koleginica Radeta, i kolegnica Donka Banović su članovi Odbora za migracije Parlamentarne skupštine Saveta Evrope.
Tamo je u nekoliko navrata bila rezolucija, izveštaj o položaju izbeglica, jedna takva - u junu ove godine, o položaju izbeglica na Balkanu. Morali smo da pišemo amandmane i naša delegacija je bila maksimalno složna u tom pogledu. Tamo se govori o nekakvom balkanskom ratu. Oni ne znaju šta se to dešavalo i da su Srbi proterivani sa svojih ognjišta, pa onako, paušalno govore u preambuli jedne od tih rezolucija, a da ne govorim o činjenici da su netačni podaci.
Ko su ti koji dostavljaju izveštaje i podatke? Naš Komesarijat za izbeglice. Ali, kome oni više veruju? Međunarodnim organizacijama, kao što je ovaj ogranak, odnosno UNHCR, koji je organ UN.
Prema tome, moramo zbog nas samih, zbog budućnosti ove države i činjenice da moramo da čuvamo ono što je naše i da mi ovde uređujemo prava i položaj svakog čoveka i građanina, da prihvatimo ovakva rešenja, jer su ona jedini putokaz da ćemo čvrsto da se držimo onoga što nam propisuje Ustav, što nam propisuju zakoni i što treba da rade nadležni državni organi.
Međunarodni ugovori, konvencije, sporazumi, saradnja, sve nas to i te kako obavezuje, ali nemojte da dozvolimo da u Srbiji vršlja kako ko hoće i da to zloupotrebljava. Opet podvlačim, najgore je što se preko ovakvih organizacija pojedinci bogate na muci tog prognanog i unesrećenog srpskog naroda, koji danas živi, toliko godina posle zbega sa svoje zemlje i iz svoje kuće, u izuzetno teškim uslovima.

Dame i gospodo narodni poslanici, bez ovog stava i dopune člana 6. koji je predložio kolega Nemanja Šarović, ovaj zakon teško da može da opstane.
Prvo, kolega Krasić vam je govorio pre nekoliko dana da Ustav Republike Srbije uopšte ne poznaje pojam "azil". Zapitao se, ne znam, kolega Krasiću, da li vam je ministar odgovorio ili nije, da li je azil sinonim za utočište ili obrnuto?
Član 57. Ustava Republike Srbije tačno kaže šta je to što definiše položaj jedne takve osobe ako je strani državljanin kada se desi ta situacija. Član 57. Ustava kaže: "Stranac koji osnovano strahuje od progona zbog svoje rase, pola, jezika, veroispovesti, nacionalne pripadnosti ili pripadnosti nekoj grupi, ili zbog svojih političkih uverenja, ima pravo na utočište u Republici Srbiji".
Sada dolazimo do stava 2. člana 57, što se apsolutno uklapa u amandman kolege Nemanje Šarovića, gde se kaže: "Postupak za sticanje utočišta uređuje se zakonom".
Ako je utočište azil, a vi kažete, otprilike, da jeste, tako smo razumeli predlagača zakona, onda mora zakonom da se uredi sve ovo gore navedeno, što je i logično.
Inače, moram da vam kažem, pošto su uvedena ovim zakonom dva načela, koja su definisana čl. 17. i 18. zakona, a to je načelo neposrednosti i načelo poverljivosti, jasno je da je kolega
Nemanja Šarović, podnoseći ovaj amandman, samo želeo da se član 6. uklopi, odnosno da sledi čl. 17. i 18, jer ako ste uveli ova dva načela, bez kojih bi bilo nemoguće da se sprovodi ovaj zakon, kako ćete da ga sprovedete ako se prethodno ne utvrde činjenice.
Neverovatno je besmisleno obrazloženje koje je dala Vlada za odbijanje ovog amandmana kolege Nemanje Šarovića. Zamislite, Vlada smatra da ovaj amandman nije pravno moguć.
Prvo, nadležni skupštinski odbor nije utvrdio da nije pravno moguć. Moguć je, i to je jasno po stavu Odbora.
Dakle, Vlada je u koliziji sa stavom skupštinskog odbora. Vlada mora da zna da je izvršni organ vlasti pod određenom supervizijom zakonodavne, odnosno Narodne skupštine i da je zaključak odbora stariji od zaključka Vlade. Prema tome, tu vlada nije u pravu.
Kaže se - budući da bi, ukoliko bi se usvojio ovaj amandman, bilo dozvoljeno proterati ili prinudno vratiti lice na teritoriju gde bi njegov život ili sloboda bili ugroženi zbog njegove rase, pola, jezika, veroispovesti, nacionalnosti, pripadnosti određenoj društvenoj grupi ili političkih stavova, ukoliko nadležni organ u postupku te činjenice ne utvrdi, a što bi bilo u suprotnosti sa Ustavom, međunarodnim obavezama Republike Srbije.
Baš je obaveza nadležnog organa, vi to kažete, samo ne u članu 6, nego u ova dva načela po čl. 17. i 18, da utvrdi činjenice. Šta će da rade nadležni organi po predloženom zakonu o azilu, po čl. 17. i 18? Oni će kroz načelo neposrednosti, čak je kolega Jojić to govorio prvog dana, kada je bila načelna rasprava, i mi se slažemo s tim da to strano lice može u prvoj policijskoj stanici da se izjasni, kad stupi na tlo naše teritorije. Ko zna koji su to načini na koje će da dođe na teritoriju Republike Srbije, da se dovija ovako ili onako, ali, dođe u prvu policijsku stanicu i kaže - zahtevam da mi država da azil. Međutim, moraju prethodno da se utvrde te činjenice.
To je ono što traži kolega Nemanja Šarović, jer ako on podnese zahtev, usmeno ili neposredno, treba da bude saslušan od strane ovlašćenog službenog lica, nadležne organizacione jedinice MUP-a Srbije, a mi kažemo - bilo koje, tamo gde svrati, o svim činjenicama relevantnim za priznavanje prava na utočište ili dodelu supsidijarne zaštite.
Vodite računa o činjenicama. Ako kažete da je besmisleno ovo što kolega Šarović predlaže, onda izbrišite članove 17. i 18, onda ne moraju uopšte da se javljaju nijednoj policijskoj upravi ljudi koji će da dođu, samo dođe i pojavi se onaj Džon Nejbor, onaj agent CIA-e, pošto je provaljen da je zajedno sa generalom Perišićem radio na subverzivnim delatnostima kada je u pitanju Vojska ondašnje Jugoslavije, odnosno Srbije.
Recimo, sada jedan takav zlikovac kao što je on, međunarodni agent, špijun, dođe i kaže, a verujte mi da je bilo i takvih slučajeva, zaista to znam, pojavi se neka takva osoba i kaže: ''Mene proganjaju, ja sam tamo ovako ili onako ugrožen'', dođe na teritoriju zemlje.
Mi moramo, bez obzira na to što imamo primedbe, sutra će srpski radikal da bude ministar policije, možda gospodin Todorović, idealan je za tu funkciju, možda neko drugi iz SRS-a, da pogledamo tamo u datoteku i vidimo da je taj neko trostruki agent, ustanovili organi naše državne vlasti, prate neku osobu.
Ne mislite, valjda, da oni sede skrštenih ruku. Možda Jočić ne zna šta se radi okolo, ali operativci i ljudi koji rade na tim izuzetno osetljivim poslovima, svaki organ jedinice MUP-a u svakom gradu, kod mene u Kragujevcu, u Čačku, kod kolege Baralića, ima odeljenje za strance, i ti ljudi, koji su obično po činu pukovnici u MUP-u Srbije, rade sa svojom operativnom službom na ustanovljavanju činjenica i praćenju stranaca.
Primera radi, može neki stranac da se pojavi ovde kao kooperant neke firme, može da se pojavi kao neko ko radi na ovim poslovima koje je kolega Jojić pominjao, pa ima, kao, neku legitimnu nevladinu organizaciju, pa je kriv i u zemlji iz koje je došao, pa ga proganjaju i neki zbog ne znam čega, dođe i kaže: ''Hoću da dobijem status azilanta u državi Srbiji''. Nadležni organi moraju da utvrde činjenice.
Recimo, u Srbiji je zaista, o tome smo pričali i do pet sati ujutru, izuzetno teška situacija. O tome najviše govore naši crkveni velikodostojnici, pre svega, Srpske pravoslavne crkve, ali i drugi, a ukupno je sedam tradicionalnih verskih zajednica u Srbiji, da je veoma opasno delovanje destruktivnih verskih sekta.
Moram da vam kažem da postoji izvesna verska sekta koja dolazi iz države Juta u SAD-u. Oni koji to znaju i prate, obavešteni su da ceo grad, 20 miliona ljudi, pripada toj verskoj sekti.
Ne znam da li ste vi slušali gospodina Lukovića, koji je zaposlen u MUP-u Srbije? Da li je tako, kolega Todoroviću, vama se obraćam, moram vama, jer ministar nije tu, ne Draganu, nego kolegi iz policije.
Gospodin Luković je više puta u TV emisijama govorio o tome da su ti vajni predstavnici verskih sekti, u stvari, ovde na drugom zadatku. Ustanovljeno je ko su oni. Oni deluju na svakom mestu, pre svega na mlade ljude, uništavajući naše nacionalno tkivo, ono što je ćelija svakog društva, deluju i tako razgrađuju i uništavaju sve po Srbiji.
Neki takav može sutra da se pojavi, nije dobro uradio posao, nije vrbovao dovoljno tih, recimo, mormona iz Jute ovde u Srbiji, i oni mu tamo kažu - ne možeš više ovde da se vratiš, ili mu neko preti zbog toga, oni imaju metode raznog destruktivnog delovanja i vi to znate.
To je zaista dugačka priča i zahtevala bi da otvorimo raspravu o tome. Za nas koje to interesuje i koji to pratimo godinama, čitamo te publikacije, i u našoj stranci imamo eksperta za tu oblast, a to je gospodin Slađan Mijaljević, koji je više puta govorio o tome u javnosti.
Moram da vam kažem da ne možete takvom licu a priori da dozvolite da se pojavi u Kragujevcu, u Kraljevu, u Čačku, u Paraćinu i da mu kažete – ti si proganjan tamo, a on je ovde na subverzivnom zadatku, na vrbovanju vernika i SPC i drugih crkava.
Pa kažete – izvoli, ti si dobrodošao, jer tebe tamo proganjaju zbog tvoje veroispovesti. Možda ga ne proganjaju u Juti, ali ga proganjaju u Nju Džersiju, oni tamo neće mormone.
Verovatno vam je jasno da je državni organ u obavezi da utvrdi te činjenice. Iz političkih razloga neko može da se pojavi i da kaže, iz bilo koje države sa planete – mene tamo proganjaju zbog toga i toga.
Naravno da je u Srbiju dobrodošao svako ko se bori protiv globalizma, svaki antiglobalista, svako na planeti Zemlji ko danas prepoznaje najveću opasnost, protiv koje se, u globalnom smislu, bori i naš predsednik u Haškom tribunalu, jer šta je drugo taj ad hok kvazi sud nego oličenje globalizma danas. Dakle, svako takav je dobrodošao, jer on širi ideju koja će na kraju, videćete, da pobedi u pravednom i pravdoljubivom svetu.
Što se tiče ovoga šta treba da rade državni organi, molim vas, shvatite da je veoma ozbiljan bio kolega Šarović kada vam je to rekao, jer i član 57. Ustava kaže: ''Na osnovu zakona koji to utvrđuje''. Dakle, primera je mnogo, zaista bismo o tome mogli veoma dugo da pričamo. To je sve zarad mera opreza i zbog činjenice da tako uglavnom počinju stvari.
Zašto su mnogi zakoni promenjeni unazad osam godina, od dolaska Vladimira Putina na mesto predsednika Ruske Federacije, i zašto je jedinstvena Rusija, koja ima i koja će, verovatno, i na predstojećim izborima, 2. decembra, osvojiti tri četvrtine biračkog tela i mandata deputata u ruskoj državnoj Dumi, zašto su oni morali brzopotezno da donesu zakone kojima će da štite ruske državne organe?
Upravo zbog prethodne, Jeljcinove vlasti, koja se rukovodila ovim načelima koje vi sada slepo prihvatate. Opet kažem, ovo je štancovan, prepisan zakon, u najvećem delu, iz zemalja Zapadne Evrope, izuzimam tu Švajcarsku, koja i nije član EU i koja je imala specifičan zakon zbog situacije u toj zemlji.
Zašto su oni morali to da menjaju, zakon o verskim zajednicama, da se bore protiv sekta i protiv nevladinih organizacija? Zbog svega ovoga što vam mi navodimo kao primere, od školstva, preko zdravstva, preko državnih institucija, organa lokalne samouprave. Milion je primera gde nesmetano deluju takvi ljudi, koji su u svakom trenutku latentna opasnost za ovo društvo.
Da li su oni dobrodošli, to je sve veliko pitanje? Da li oni dolaze sa dobrim namerama? Sumnjam u to, jer bez neke veće koristi i bez bogaćenja na muci ovako jadnog i osiromašenog srpskog naroda pod DOS-ovskom vlašću, oni u Srbiji nemaju šta da traže.
Amandman je potpuno u skladu sa Ustavom, a obrazloženje Vlade Srbije neozbiljno, zato što je očigledno da se predlagač ovog zakona nije suštinski uplitao u to šta je kolega Šarović želeo da kaže.
Jedino ne znam da li je trebalo, da bih ubedila vas iz skupštinske većine da u danu za glasanje prihvatite ovaj njegov amandman, da napiše – a u skladu sa članom 57. Ustava, u obrazloženju. A, obrazloženje je sasvim solidno, iako ste hteli sve ovo da analizirate, a vidite i sami, detaljno sam vam obrazložila da članovi 17. i 18. predloženog zakona to traže.
Kako će da utvrde nadležni državni organi sve te činjenice, a lepo ste videli šta sve moraju da urade da bi došli do, prvo, podataka o toj ličnosti, jer postoje. Vidite, neko može da bude serijski ubica, da se nalazi na Interpolovoj poternici, i milion raznih situacija, naravno. Pre svega, mora da se predstavi - ja sam taj i taj, pa, da li je to njegovo lažno ime i prezime ili stvarno - to utvrđuju ljudi iz MUP-a, a oni znaju kako to rade u nadležnoj službi. Tu su i podaci o članovima porodice, da kažu, ako je to bilo koji od ovih osnova - ja sam došao zbog toga i toga, živim tu i tu, imam tu familiju ili je nemam.
Kad je reč o podacima o ispravama koje je izdala zemlja porekla, desiće se da neko dođe apsolutno bez ičega, a prenese brošuru neke sekte, navodno, verske organizacije i kaže – e, mene tamo proganjaju zbog toga, ili ponese člansku kartu neke političke stranke kojoj, navodno, pripada. Kod adrese prebivališta, ili je ima, ili je nema, to opet utvrđuju organi, otisci prstiju, fotografije – dakle, sve je to ono što traži kolega Šarović – "po prethodno utvrđenim činjenicama nadležnog državnog organa". Ako nema utvrđivanja tih činjenica, onda nema ni osnova da se razmatra bilo koji zahtev bilo kog stranca koji će da se pojavi na teritoriji Republike Srbije i da po našem ustavu, ovde se to definisalo kao utočište, i po zakonu o azilu, traži utočište ili azil u Srbiji. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Petroviću, pažljivo sam pročitala odgovor Vlade, jer ste vi rekli u načelnoj raspravi da će Vlada, vodeći računa o svakom podnetom amandmanu, dati odgovor koji zahteva da se zakon o Ustavnom sudu uskladi striktno sa Ustavom.
Međutim, kao što je rekao kolega Maraš, ovo nije samo stvar tehničke prirode, nego je suštinska odluka Vlade Republike Srbije da javno glasilo, dakle, ''Službeni glasnik'', ne objavljuje odluke Ustavnog suda po ustavnoj žalbi, s tim što su kolega Maraš i koleginica Stanković otišli korak dalje, da se nadovežem na priču gospođe Vjerice Radete, pa su zatražili amandmanom da se u prvom stavu člana 49. dozvoli mogućnost da se objave i izdvojena mišljenja.
Veoma ste kontradiktorni ili jedni sa drugima nemate komunikaciju u Vladi, ili vas Koštunica nije obavestio kako je Vlada Republike Srbije radila kada se tiče objavljivanja pojedinih zakona. Evo, sada ću napraviti tu komparaciju i videćete da su u pravu i kolega Zdravko Topalović i kolege koje su podnele ovaj amandman.
Koji je javni interes i, prvo, kako se procenjuje da je to od šireg javnog interesa, kada je u pitanju procena interesa - da se objavi nešto što se tiče zaštite ustavnosti i zakonitosti? Sve se obraćaju Ustavnom sudu i svaka ustavna žalba je u osnovi to. Kada smo govorili u načelnoj raspravi da sada Ustavni sud, po novom ustavu, treba da ima takav značaj da se u sudskoj grani vlasti može posmatrati kao neki četvrti stepen zaštite, jel tako, sudske, jer samo stručni i kompetentni ljudi treba da odlučuju po žalbi svakog građanina, onda je jasno zbog čega smo insistirali da se svaka odluka objavi, a evo, imate i izdvojeno mišljenje. Zašto to?
Evo, gospodine Petroviću, u svim sazivima Skupštine, pratila sam veoma dobro za protekle, one tri i nešto, godine vlasti Koštuničinog mandata, vi ste bili neki vajni opozicionar, mada ne u pravom smislu reči, jer ste glasali skoro za sve zakone koje je predložila Koštuničina vlada, pravdajući se time, naročito kad je reč o grupi ekonomskih i socijalnih zakona, koji su katastrofalni, da su ih ostavili Pitić i Đelić ovima u nasleđe, pa je onda vama bilo lako da pritisnete zeleno dugme. Šta se desilo u "Službenom glasniku", gospodine Petroviću? Zatražite, kada odete ili u vaš poslanički klub ovde, Demokratske stranke, ili u Vladu, da vam daju brošuru koju je objavilo preduzeće "Službeni glasnik", u koje je sada otišao kolega Gavrilović, je li tako, pošto je dao ostavku na poslanički mandat, i videćete šta se dešava u "Službenom glasniku".
Koliko je onda apsurdno da vi nećete da objavljujete odluke po ustavnoj žalbi i izdvojena mišljenja, jer to može da bude svojevrsni prilog ne samo za sudsku praksu, nego i za svakog studenta pravnog fakulteta, za svakoga ko proučava Ustavno pravo, je li tako, to može da bude svojevrsna nadgradnja i samom Koštunici, koji je, očigledno, digao ruke od Ustava i od poštovanja Ustava od momenta kada je prestao ozbiljnije da se bavi naukom u tom smislu, jer je, navodno, ekspert za tu pravnu oblast.Gospodine Petroviću, nema zakona koji je usvojila prošla vlada a da ga "Službeni glasnik" nije ne samo objavio, kao što to mora, naravno, kao zakon, nego kao svojevrsni udžbenik. Znate kako to izgleda? Recimo, Zakon o turizmu, a resorni ministar je bio Bojan Dimitrijević, gde je Bojan Dimitrijević dobio ekskluzivno pravo od "Službenog glasnika", znači, to je morao neko da mu odobri, odnosno "Službeni glasnik", i da ima saglasnost ranijih ministara i Koštunice, kao premijera.
Dalje, Zakon o crkvi i verskim zajednicama, evo i to ću da uzmem kao primer, koji je obrazlagao u ime Vlade Republike Srbije bivši ministar za vere gospodin Radulović, i niz drugih zakona. Evo, tu je Zakon o stečaju i stečajnom postupku.
Svaki ministar je određeni zakon, koji normalno objavljuje "Službeni glasnik", preuzeo na sebe, kao svojevrsno autorsko pravo, jer je "Službeni glasnik" to objavio kao knjige, a ne kao izdanje zakona, pa je autor taj i taj ministar, ja sam pomenula ovu dvojicu-trojicu, pa oni daju predgovor, pa imaju svoje recenzente. Tako su ljudi želeli da se proslave i "Službeni glasnik" je to štampao. Nije to bilo kao obaveza da "Službeni glasnik" štampa zakon koji se usvoji u Skupštini, nego su to uradili da bi promovisali te ministre.
Da vam ne govorim, a jednom prilikom sam ovde iznosila "Službeni glasnik", da vidite kako su objavljivana dela gospodina Mićunovića. Iako nemam ništa protiv, jer je on predsednik Upravnog odbora "Službenog glasnika", je li tako, kaže tamo kakav je naslov knjige, zamislite - 106 izabranih skupštinskih govora. Onda mi možemo tomove da objavimo, što se tiče skupštinskih govora, jer mi srpski radikali u tome imamo najviše iskustva. Sada se pojavimo kod Gavrilovića i kod Mićunovića i kažemo – ajde, vi nama štampajte.
Znači, koji je bio interes da se ovi ministri promovišu tako i da sebi daju za pravo da su to njihova svojevrsna autorska dela?
Evo, kolega, gospodin Marko Danilović je nekada, kao sekretar Skupštine i kao aktivni učesnik u svim izbornim procesima, kao neko ko je radio u RIK-u, zajedno sa koleginicom Jasminkom, pomozite mi, kako se preziva, koja je zamenik sekretara, objavio Zbirku propisa vezanih za izborne zakone, odnosno za izborne cikluse. Ja to razumem i nemam ništa protiv, kao nijedan poslanik SRS-a. Znate li zbog čega? Zato što su svi ti propisi i sve ono što je RIK radio sadržani u knjizi gde je najveći doprinos dala baš SRS. Da nije članova RIK-a iz reda SRS-a, vi biste mogli da radite šta god hoćete posle završenih izbornih ciklusa i da muljate kako hoćete. Ali ne možete.
Sada je interes, gospodine ministre, da se svaka ustavna žalba objavi, čak i komentar, odnosno izdvojeno mišljenje. Jer, kako bi ostao trag, recimo, za neke neverovatne zakone, štetne po državu, koji su, pre svega, bili u suprotnosti sa Ustavom, koji imaju retroaktivni karakter, kao što je onaj čuveni Đelićev Zakon o ekstraprofitu, da nije bilo komentara i da nije bilo ustavne žalbe, koju je u ime SRS-a podneo gospodin Zoran Krasić. Mislim da je to bilo na nekoliko stotina strana. To bi se zaboravilo. Ovako će kao prilog, ne samo za istoriju, nego i za buduće generacije koje se budu bavile svim onim što je proisteklo iz Ustava - kako se Ustav krši, kako su ljudi podnosili ustavne žalbe - to biti zaista važan dokument.
Ne treba da bežite od toga i neće to više da košta Vladu Republike Srbije i ''Službeni glasnik'' od knjiga ovih pomenutih vajnih autora, koji, u stvari, ništa nisu uradili i nisu ništa napisali.
Kada jedan organ, odnosno organizacija, Autonomna Pokrajina ili lokalna samouprava, ili pojedinac, uđe u proces da traži zaštitu zakonitosti i ustavnosti pred Ustavnim sudom, izvinite, molim vas, ali to je veoma važna stvar i svaki od tih slučajeva, što kaže koleginica Radeta, bez obzira na to da li je zaštita ljudskih i manjinskih prava, da li je drastično kršenje zakona ili statuta organa i jedinice lokalne samouprave, zahteva i te kako pažnju javnosti.
Zašto to da krijemo? Zašto da to bude skriveno od očiju javnosti kada mi ne znamo šta će da se dešava i koliko će ljudi, koji su do sada išli pred Sud u Strazburu, da traži zaštitu pred ovim ustavnim sudom.
Dakle, veoma je smislen amandman, i jedan i drugi. To je odluka koja treba da proistekne iz, pre svega, vaše razboritosti, ako je imate, da jedna takva situacija bude pouka i za druge sudije. Menjaće se sudije Ustavnog suda, pa neka imaju i pisani trag u tom smislu, kao i celokupna, kako vi to volite da kažete, stručna javnost, koja će da procenjuje. Pre svega, da svaki građanin i svaki pojedinac zna da to nije radio uzalud i da je njegov komentar i mišljenje, na koje svako ima pravo, po zakonu, da iznese na sednici, svedočanstvo ne samo tog jednog postupka koji se vodi, nego jedne situacije koja je proistekla zbog kršenja Ustava i zakona.
Hvala vam na pažnji.

Kada ste već toliko gadljivi na javna preduzeća, gospodine Konstantinoviću, ne znam otkud tako brzopotezni odlazak gospodina Gavrilovića.
Pozivam se na čl. 1. i 226. Vi, gospodine Obradoviću, možete da mi date obaveštenja po sistemu tri, dva, jedan, ali - ne kreni, nego stani, kako ste rasporedili te funkcije.
Potpuno je nebitno da li je on bio član Upravnog odbora ili predsednik, to je neko od poslanika dobacio iz klupa, pa sam to uzgred rekla. Suština je u tome, to ste mogli da mi kažete, koliki je honorar dobijen za te knjige, odnosno za te "sjajne skupštinske govore".
Bolje bi vam bilo, gospodine Konstantinoviću, da krenete da čitate sabrana dela prof. dr Vojislava Šešelja, u izdanju SRS-a, nešto ćete da naučite, pošto ste sveži u ovom poslu parlamentarca ili, možda, knjige kao što je jedna od legendarnih gospodina Tomislava Nikolića, predsednika naše poslaničke grupe, "U skupštinskim rovovima", da vidite kako smo se mi borili za demokratiju, prava i za obaveze narodnih poslanika, a nikada ih nismo zloupotrebljavali na takav način.
U najmanju ruku je čudno da predsednik jednog skupštinskog odbora, neko ko je poslanik u više mandata, u "Službenom glasniku" objavljuje svoje skupštinske govore, koji, u pravom smislu reči, bar za razvoj demokratije i suštinu našeg posla, nisu ostavili nekog velikog traga, mada je autor to priželjkivao, a i vi svi zajedno s njim.

Dame i gospodo narodni poslanici, kako danas nije održan Odbor za Kosovo i Metohiju, a sve i da jeste, ja sam u obavezi da nastavim tamo gde sam stala pre 15 dana.
Govoriću o jednom od onih koje, samo bez imena i prezimena, pominje kolega Vladan Batić, koji su, kako on kaže, nedodirljivi, koji predstavljaju Vladu Srbije i vršljaju na Kosovu i Metohiji. Jedan od njih je dr Milovan Todorović, član DSS-a, savetnik ministra za KiM Slobodana Samardžića, jedan od vodećih kriminalaca u svakom pogledu, koga Vlada Republike Srbije drži kao nedodirljivog.
Dame i gospodo poslanici, od gospodina predsednika Upravnog odbora Zdravstvenog centra Gnjilane, Božidara Perića, dobila sam dopis, baš kao i predsednik Skupštine i svi ostali potpredsednici. Moja je obaveza, po članu 226, da tražim od predsednika Narodne skupštine i od resornih ministara odgovor.
Više puta sam postavljala pitanje – šta su uradili povodom svih ovih pritužbi, koje imaju ne samo radnici Zdravstvenog centra Gnjilane, nego čitavog Kosovskog pomoravlja, na ponašanje ovog čoveka koji je duboko zagazio u kriminal, a koji je načelnik Kosovsko-pomoravskog okruga, jedan od prvih Srba koji se prodao šiptarskoj okupatorskoj vlasti i jedan od prvih koji je pristao da bude vajni ministar u šiptarskoj vladi.
Morate da reagujete zbog činjenice da Zdravstveni centar Gnjilane na okupiranom Kosovu i Metohiji ne može da funkcioniše kako treba.
Naime, gospodin Perić, koji se obratio ovim dopisom, kaže da je, poštujući zakon, Upravni odbor, koji je imenovan od strane Vlade Republike Srbije, još 10. oktobra, na osnovu konkursa koji je raspisan, izabrao dr Jelicu Krčmarević za novog direktora Zdravstvenog centra.
Moram da vas podsetim da je jedan penzionisani pukovnik Vojske Srbije, ondašnje Jugoslavije, koji se borio za zaštitu našeg naroda na Kosovu i Metohiji, više dana štrajkovao glađu ispred Doma kulture u selu Šilovo, pored Gnjilana, zbog činjenice da ovaj kriminalac vršlja i radi šta hoće i niko ne može da mu stane na put.
Ovi ljudi, članovi Upravnog odbora, i svi zaposleni u Zdravstvenom centru traže da hitno reaguju nadležni državni organi. Zamislite vi sada čoveka koji je visoki funkcioner DSS-a, premijer je iz te stranke, ministar policije, i svi ćute.
O ovome je upoznat, naravno, i ministar zdravstva Tomica Milosavljević, ali kome da se vi obratite? Jednostavno, ljudi više ne mogu da trpe ovo šikaniranje.
Mi smo jutros razgovarali o slučaju koji se desio koleginici Stojanki. Šta da kažu ovi ljudi? Svakog dana ih maltretira jedan čovek, ne mogu da rade svoj posao. Zamislite ženu koja ne može da obavlja posao direktora, niti ljudi mogu normalno da leče napaćene Srbe u Zdravstvenom centru Gnjilanu.
Izvinjavam se, kolega Džudževiću, samo ću deo pisma, i vi ste ovo dobili kao potpredsednik, da pročitam.
Šta mu se, između ostalog, stavlja na teret? To su velike zloupotrebe i on računa, jer je takav beskrupulozni kriminalac, tamo je okupacija, ne može mi niko ništa, Vlada mi dala rešenje, ja ovde vršljam i radim šta hoću, nema nikakve kontrole.
Taj Todorović, to moraju da znaju, i to znaju svi poslanici, i DSS-a, koji sede ovde, i kolega Milentijević i ostali, jeste čovek koji je zaista počinio mnogobrojne zloupotrebe. Bez tendera je, od nekog Šiptara iz Preševa, nabavljao opremu za bolnicu, kupio nekoliko automobila s kosovskim tablicama i registrovao ih na privatna lica. Na ime putnih troškova Zdravstvenog centra mesečno uzima 200 hiljada dinara. Da ne govorim o tome da je zapošljavao koga je i kako hteo, a druge otpuštao s posla, bez obzira na to da li su lekari ili zdravstveni radnici, medicinske sestre i ostali zaposleni.
Potrebno je da odmah reagujete, mene čudi, kolega, da vi to niste uradili.
U petak, kada je ovo stiglo, zbog krsne slave nisam prisustvovala sednici Skupštine. Izvinjavam se svim zaposlenima u Zdravstvenom centru Gnjilane što su morali da čekaju. Ovo mi je sada sekretarica uručila, ali, u svakom slučaju, hitno moraju da reaguju nadležni državni organi. Ovaj čovek je za zatvor a ne da vrši funkciju načelnika i da se lažno predstavlja kao direktor Zdravstvenog centra Gnjilane, a on to više nije.
Dakle, kolega Batiću, on se zove doktor Milorad Todorović i samo je jedan od kriminalaca u nizu koji vršljaju i kradu državne pare i staju na muku našem napaćenom narodu na Kosovu i Metohiji.

Dame i gospodo narodni poslanici, vrlo dobro znate koliko su dugo poslanici SRS insistirali da se, na osnovu Zakona za sprovođenje Ustava, zakon o Ustavnom sudu nađe na dnevnom redu.
Mi smo imali više nego aktivno učešće u raspravi o ovom zakonu, jednom od najvažnijih zakona, posle usvajanja novog Ustava i, kao što vam je poznato, podneli smo na desetine amandmana.
Amandmani SRS nisu prihvaćeni. Prihvaćeno je nekoliko amandmana tek da bi Dušan Petrović objasnio kako je, eto, velikodušan, kako je želeo da posluša još neki savet, mada svestan činjenice da ni on ni njegova Demokratska stranka u kampanji za usvajanje novog Ustava prošle godine nisu uzeli aktivno učešće. Setite se i sami, 9. novembra prošle godine, kada je proglašen Zakon za sprovođenje Ustava, kada je on bio šef poslaničke grupe DS, kakav je to govor bio, u dve rečenice – evo, usvojili smo juče, proglasili novi Ustav, danas imamo Ustavni zakon.
Da vas ne podsećam da je drama oko toga, svedoci su mi kolega Aligrudić i kolega Dačić, da li će DS glasati za Ustavni zakon trajala do kasnih večernjih sati, u Domu Narodne skupštine, jer im je Majkl Polt, bivši američki ambasador, oko 15 časova, Petroviću i DS, naravno preko Borisa Tadića, ispostavio ove zahteve, toga se vrlo dobro sećate. Onda je bilo, malo je reći, natezanja oko toga da li ćemo posle proglašenja Ustava imati uopšte Ustavni zakon, ili ne. Gospodine predsedniče, juče je Skupština, po dolasku ministra, počela raspravu o amandmanima i stali smo kod amandmana kolege Srđana Šajna.
Sledeći amandman o kome treba da raspravljamo je amandman poslaničke grupe LDP, pa kasnije kreću amandmani SRS, jer smo mi počeli da podnosimo amandmane od 13. člana Ustavnog zakona. Ministra Dušana Petrovića nema.
Insistiramo, uz uvažavanje ovog gospodina, za koga ne znamo ni ko je ni šta je, viđali smo ga ranije, dolazio je, da, po Poslovniku, gospodin Petrović mora da bude ovde.
Najpre da objasni zašto je imao tako selektivan pristup kada su u pitanju amandmani SRS i kada je već ispravno krenuo od usvajanja amandmana koji sam podnela na član 13. Predloga zakona, zašto nije koncept sledio do kraja i zašto se nije držao onoga što je kao princip uzela Srpska radikalna stranka, a to je da Ustavni zakon mora da bude usklađen sa Ustavom, terminološki, suštinski i u svakom pogledu.
Insistiram u ime poslaničke grupe SRS, gospodine predsedniče, da pozovete Dušana Petrovića da uzme aktivno učešće u raspravi u pojedinostima o Ustavnom zakonu, kako bismo mogli da nastavimo rad i građanima Srbije pokažemo kakvi su naši stavovi.
Koliko nam je važno, nama srpskim radikalima, da dobijemo pre svega zakon, a zatim, pričali smo o tome danima, Ustavni sud kako treba, što očigledno neće biti slučaj.

Gospodine Petroviću, nemojte da obmanjujete javnost. Vi lično, Dušan Petrović, zamenik predsednika DS - Boris Tadić, vi kao ministar pravde i te kako imate veze sa Ustavnim sudom, imate veze i pre nego što je formiran. Vi ste, gospodine Petroviću, došli u kabinet Borisa Tadića, doneli mu kandidaturu za jednog kriminalca koga predlažete za sudiju Ustavnog suda, Dragišu Slepčevića. Hoćete da otvorimo ceo taj slučaj? Ne znate? Znate ko je gospodin? Zar niste zagovarali vi i Boris Tadić da taj vajni sudija Vrhovnog suda bude predsednik i Ustavnog suda?
Vi sada kažete gospodinu Batiću, koji je u pravu i za prethodni amandman i za ovaj, i ovaj drugi bi mu imao smisla, da se doda stav 3. u članu 4, samo da mu je prihvaćen prvi, znači, posle zapete - stranka koja za to iskaže pravni interes... Ovako, gospodine Batiću, vidite kakav je ministar. Usvojen je pre dve godine Zakon o slobodnom pristupu informacijama, on sada dolazi kao resorni ministar sa zakonom o Ustavnom sudu, koji tek treba da se formira, nakaradan zakon predlaže, ne reaguje na vaše i na amandmane SRS, pre toga učestvuje u lobiranju za kriminalce da budu sudije Ustavnog suda i onda izađe i kaže - ja nemam sa tim ništa. Imate i te kako.
Gospodine Petroviću, vi imate političku odgovornost zato što ste ministar koji predlaže ovaj zakon i nemojte onda da trasirate pogrešno put Ustavnom sudu i sudijama Ustavnog suda.
Em je tako nakaradan taj izbor koji predlaže Boris Tadić, a dobili smo tu listu, em ne slušate savete koje vam daje kolega Krasić, odnosno svaki poslanik SRS pojedinačno.
Šta vi hoćete? Da mi vas unapred amnestiramo od svake odgovornosti? Ne možemo i uvek ćemo da vas prozivamo zbog toga; odgovoran je Oliver Dulić što nije bilo sednice, odgovorni ste vi, i tu nema nikakvog spora. To je jednostavno tako.

Koncentrišite se malo, kolega Džudževiću. Juče sam vas pohvalila, a kad ste jutros počeli pojedinima da se izvinjavate, da se posipate pepelom, vidim da nije trebalo ni da vas hvalim. Član 226. Poslovnika. Gospođo Kolundžija, ovo nije neko udruženje gde smo mi došli iz hobija, građani su nas izabrali ovde. Nemojte da se pravite nevešti da ne znate o čemu se radi.
Danas se pitate, 15. novembra, šta hoće radikali; što se niste pitali 9. oktobra kada se pojavio Dragan Todorović i doneo deo stenograma, jer čovek je imao samo one svoje replike i svoja izlaganja, a sada imamo kompletan stenogram. Imate političku odgovornost i Narodna skupština Republike Srbije rešava sva goruća pitanja u državi. Nije da nije moguće, nego je tako. Mi smo kao ozbiljni ljudi od vas tražili ne pre pet dana, nego, ako vas dobro pamćenje služi, ali ja moram da ga osvežim, pošto nam sada spočitavate da mi nećemo ustavni zakon i nećemo Ustavni sud... Onog trenutka kada vi niste znali ni da li ćete da sastavite Vladu, ni kako će to da bude, dok vas Oli i Havijer nisu naterali, Tomislav Nikolić vam je pisao pismo i tražio je i Ustavni sud i sve prateće zakone iz Ustavnog zakona, i da se saberete i da budete odgovorni, što vi niste, i da vršite posao odgovornog narodnog poslanika, da Skupština radi svoj posao. Prošlo je šest-sedam meseci i desilo se to da je umro izabrani gradonačelnik Beograda, pokojni Nenad Bogdanović, i vi onda navrat-nanos sazivate sednicu za 8. oktobar.
Što je najgore od svega, evo stoji ovde u stenogramu, Dragan Todorović vas na početku sednice, ove vaše tamo "žutaće" u Skupštini grada i ove Aligrudićeve, upozorava i kaže – nemojte ovo da radite, prekinite ovu farsu, ovo će da vam se obije o glavu. Da li ste vi mislili da je to tako konspirativno, ne prenosi Studio B sednice Skupštine grada, završiće se.
Onaj Alimpić će onako malo osvežen (sačuvaj Bože kakav je ovde bio kada je dolazio u Skupštinu) da preuzme funkciju vršioca dužnosti gradonačelnika, pa onda ćete Hrustanovićku da imenujete na nepostojeću funkciju i puj pike ne važi, završili smo posao, ovaj krenuo dalje da radi malverzacije, ovaj haški lobista, što gospođa Radeta malopre kaže da lasom lovi ljude po Beogradu da lažno svedoče protiv profesora doktora Vojislava Šešelja, i ništa.
Nemojte, gospođo Kolundžija, svakoga dana pre nego što otpočne radni dan u Skupštini Dragan Todorović vam lepo sa mesta zamenika šefa poslaničke grupe pristojno kaže – Nado, da li ste rešili problem Alimpića, kršenja Ustava, kršenja zakona, statuta, poslovnika, a vi nemate odgovor. Taj problem nije samo na nivou Skupštine, on je stigao i do predsednika vaše stranke, do Borisa Tadića. Nije valjda da vi ne znate i da Koštunica ne zna da je ovo problem u državi?
Čekajte, gospođo Kolundžija, šta je Kragujevac i budžet grada Kragujevca, i iz svih opština sad da vam izlaze pojedinačno kolege, za budžet Beograda? Pa to je, maltene, država u državi, sa svojim ovlašćenjima, sa svojim preduzećima, sa svojim budžetom. Pljačka, kriminal na sve strane, i mi pred tim da ćutimo? Nećemo. Nećemo da učestvujemo u radu Narodne skupštine Republike Srbije ni po jednom zakonu dok se ne reši pitanje kršenja Ustava i zakona i nelegitimnog izbora tog nesrećnog Alimpića, koji će morati na kraju da završi u zatvoru. On svakoga dana, od 9. oktobra, potpisuje virmane, naloge, raspolaže milijardama, stotinama miliona iz budžeta grada Beograda.
To je politički problem, to je problem za Demokratsku stranku, za Borisa Tadića, za Vojislava Koštunicu i radikali će morati to da isteraju do kraja. Nema više normalnog funkcionisanja u zakonodavnom telu bez toga. To vam je uslov, uzmite ili ostavite, vidite šta ćete.

Poštovani gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se na osnovu člana 1. Poslovnika koji reguliše prava i obaveze narodnih poslanika. Sve ovo o čemu govori kolega Buha, koji je nažalost, predsednik Vlade Republike Srpske Krajine, prognan sa svog vekovnog ognjišta, kao i milion Srba koji su morali da napuste vekovnu srpsku zemlju, dovoljno govori u prilog činjenici da je predsednik naše stranke prof. dr Vojislav Šešelj kada je započeo proces obračuna i potpunog uništenja antisrpskog haškog kazamata pre nekoliko dana objasnio i našim političkim neistomišljenicima i čitavoj javnosti Srbije kako je zapravo srpski narod počeo da strada u obnovljenoj ustaškoj hrvatskoj državi pod rukovodstvom Franje Tuđmana.
Ako ste sinoć pratili svedočenje onoga koji je predvodio vojsku u tom periodu, o čemu je govorio naš predsednik u Haškom tribunalu onomad na Mitrovdan, videćete da ni oni koji su tako nesrećno i nespremno rukovodili vojskom, JNA ne mogu, poput generala Kadijevića i ostalih, da tvrde suprotno od onoga što je brilijantno, učeći pre svega sudije u sudskom veću haškog kazamata... O onoj nesrećnoj Kristini da ne govorim, nju niko ništa ne može da nauči, jer je ta optužnica sklepana i ona je preuzela od monstruma Karle del Ponte, pod rukovodstvom DOS-ovskog režima i Zorana Đinđića kao premijera u to vreme.
Koliko je ubitačna istina koju dr Vojislav Šešelj iznosi... Ako možete, gospodine Milivojeviću, ja ću da vam objasnim šta sve piše u toj knjizi pre nego što krenete da je čitate, ili je kupite, verujem da hoćete, kao i mnoge naše kolege i celokupna javnost. Javila sam se, što je moja obaveza, jer telefon SRS, i u našem poslaničkom klubu i kod mene u kabinetu, neprestano zvoni, kao i na Trgu pobede 3 u Zemunu, građani pitaju gde mogu da kupe knjigu "Afera Hrtkovci i ustaška kurva Nataša Kandić". To je najnovija knjiga predsednika prof. dr Vojislava Šešelja, koja svedoči o tim događajima o kojima smo započeli priču i po ovim tačkama dnevnog reda i o ulozi ove nesrećnice koja je samo poreklom, nažalost, sa prostora Šumadije. Možete misliti da se takva izdajnička duša nađe u srcu Srbije, u Šumadiji, ova nesrećnica Nataša Kandić.
Profesor dr Vojislav Šešelj, u saradnji sa svojim stručnim timom, pripremajući se da potpuno raskrinka lažnu optužnicu haškog kazamata, u ovoj knjizi, završavam gospodine Džudževiću, kao i u celokupnom svom svedočenju govori o tome da su atmosferu straha, napetosti i tenzija na području Vojvodine upravo širili Nataša Kandić i njoj slični, oni koji su produkt komunističkog režima i oni koji su radili za neprijatelje srpskog naroda, Ameriku i zapadne sile, kojima nikada nije stalo do toga da se Republika Srpska Krajina očuva ili da se izvrši, kako je to govorio predsednik naše stranke, amputacija onog dela AVNOJ-evske Hrvatske koji je vekovima pripadao srpskom narodu.
Nije samo on to zagovarao, nego vas je podsetio u svom svedočenju, još kralj Aleksandar Karađorđević 1920. godine... Ili, da se vratim na period pre ujedinjenja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, kada je rodonačelnik tadašnje Radikalne stranke Nikola Pašić, velikan naše istorije, govorio – vaše visočanstvo, ...
(Predsedavajući: Zahvaljujem.)
... mi treba da se omeđimo i da znamo šta je naše.
Oni kao što su Nataša Kandić i ostali izdajnici srpskog naroda, pre svega neprijatelji Srba, doveli su dotle da gospodin Buha sada ovde u Srbiji mora da štiti prava naših prognanih sunarodnika, da mi sa skupštinske govornice moramo stalno da vas podsećamo na zločine koje su ustaše izvršile nad našim narodom. A, što se tiče nesrećnice Nataše Kandić i njoj sličnih, završiće kao najmračnija ili najtamnija strana nekoga ko može da se pojavi i da je poreklom sa ovih prostora, a dr Vojislav Šešelj će svojom istinom i, pre svega, iskrenošću da pobedi haški kazamat.
Završiću ovom rečenicom svetog vladike Nikolaja Velimirovića ...
(Predsedavajući: Molim vas, završite.)
... koju je uvodničar u ovoj knjizi, kolega Nemanja Šarović, citirao: "Istina ne zavisi od vremena i nije ni nova ni stara, nego upravo Istina, juče, danas, sutra." I juče i danas i sutra, uvek, svuda i na svakom mestu, dr Vojislav Šešelj je govorio samo istinu, ona je neumoljiva, njegova istina će pobediti, a ja vam najsrdačnije preporučujem da kupite ovu knjigu "Afera Hrtkovci i ustaška kurva Nataša Kandić" i saznate još nešto što možda niste znali, a što će vam pomoći da razumete na bolji način i gospodina Buhu i svakog našeg sunarodnika koji je proteran iz Republike Srpske Krajine, iz Republike Srpske, svakoga ko se danas muči pod DOS-ovskom vlašću ovde u Srbiji, koja nema sluha i odgovornosti za te ljude. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, naravno, bila je potrebna nova norma, u zakonskom obliku, MUP-u da reguliše oblast azila ili utočišta, ako je to sinonim, a u pravu je kolega Krasić za ono što se naziva azil. Međutim, videli ste i sami, a kasnije ćemo još da govorimo o tome, da je to jedan, u pravom smislu reči, tehnički zakon, ali suština ovim zakonom nije obuhvaćena, a to je sve ono o čemu priča kolega Buha i svi mi, pre svega predsednik naše stranke prof. dr Vojislav Šešelj.
Mene od uvaženog kolege Šarovića, koji je jedan od onih iz ekspertskog tima koji su radili na ovoj knjizi i pomažu predsedniku Šešelju u pripremi odbrane, mada znate da je njegova odbrana čvrsto utemeljena ideologijom SRS... Dakle, knjiga "Afera Hrtkovci i ustaška kurva Nataša Kandić" je samo jedan deo onoga o čemu će on da govori u narednim mesecima i pobediće Haški tribunal.
Kada ste već, kolega Šaroviću, pomenuli koleginicu Vesnu Pešić, moram da vam kažem da je predsednik to u jednoj rečenici (u stvari, vi to znate, da vas podsetim) lepo objasnio čitavoj javnosti.
Naime, vidite koliko je nebulozna... Ne govorim vama, jer vi ste jedan od pravnih eksperata koji pomaže predsedniku u odbrani, govorim javnosti. Koliko je nebulozna ta optužnica (ne znam da li su ovi tamo uspeli sudiji Antoanetiju da prevedu reč "nebuloza" sa srpskog na engleski) govori i to da su oni napisali u biografiji našeg predsednika prof. dr Vojislava Šešelja da je on bio disident komunističkog vremena osamdesetih godina, da se okupljao i da je održavao sastanke sa srpskim nacionalistima, kao što su Ljubomir Tadić, to je otac Borisa Tadića, gospođa Vesna Pešić i ostali, da ih ne nabrajam.
Zamislite, Vesna Pešić srpski nacionalista! Žena praksisovac, iz jednog komunističkog vremena koje je toliko zla učinilo, otpadak sa Osme sednice, ne znam već šta je, krenula da govori i da širi neistinu, kao što je slučaj Hrtkovci, protiv predsednika naše stranke i zato politički propala...
(Predsedavajući: Gospođice Jovanović...)
... bila na grbači Vuka Draškovića. Evo, završiću sa vama, kolega Džudževiću, jer vi zaslužujete to poštovanje. Dakle, mi koristimo skupštinsku govornicu i svako mesto u Srbiji ćemo obići, a u Kragujevcu je promocija ove knjige već 1. decembra, da govorimo o onima, poput Nataše Kandić, koji su izdajnici srpskog naroda, koji su poreklom Srbi, ali koji su činili mnoga zla da nam se to upravo desi i koji su bili ili nisu bili svesni toga da sinhronizovano rade za račun ustaškog Tuđmanovog režima.
Kolega Džudževiću, ja sam u Srpskoj radikalnoj stranci, među mojim kolegama i među mojim prijateljima u privatnom životu poznata kao osoba koja dragim osobama, ljudima koje ceni najradije poklanja knjige prof. dr Vojislava Šešelja. Dozvolite mi, uz dužno poštovanje prema vama, pošto je predsednik i o tome govorio u Hagu pre nekoliko dana, pozivao na bratstvo i jedinstvo muslimana, Srba katolika, Srba muslimana i Srba pravoslavaca, 1991. i 1992. godine, da vam iz poštovanja prema vama i zbog istorijskih činjenica poklonim ovu knjigu, sa posvetom, a imam ovlašćenje predsednika stranke da se potpisujem na njegovim knjigama. Evo, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Duliću, juče su se novinari pojavili sa informacijom koju smo svi mogli da čujemo putem elektronskih medija, danas su o tome pisale sve dnevne novine, a govorio je i gospodin Tomislav Nikolić, o potencijalnoj opasnosti za naše sunarodnike na Kosovu i Metohiji i činjenici koja nam je predočena i na sednicama Odbora za odbranu i bezbednost, da se teroristička šiptarska organizacija pod nazivom ANA do zuba naoružava i da je to ponovo velika pretnja za preostale Srbe koji žive na vekovnoj srpskoj zemlji.
Samo da vas podsetim, za proteklih sedam godina 312 etnički čistih srpskih naselja potpuno je uništeno i Srbi su proterani i nemaju mogućnost da se tamo vrate. Naši sunarodnici, starci, žene, deca, koji se bore i koji žive u izuzetno teškim uslovima, sa zebnjom čekaju 10. decembar; i ne samo to, nego i tzv. dan albanske zastave i sve ono što šiptarski teroristi najavljuju, a naročito 10. decembar, kao rok za podnošenje izveštaja Pregovaračke trojke o statusu Kosova i Metohije.
Gospodine predsedniče, u petak 9. novembra, pred kraj radnog vremena, verujem baš kao i vi, ali i ostali potpredsednici Narodne skupštine, dobila sam jedan koverat. Kada sam otvorila, videla sam da je naslovljeno na moje ime i prezime kao potpredsednika Skupštine. Zbog toga protestujem i zapanjena sam takvim ponašanjem Ministarstva za Kosovo i Metohiju. O tome sam obavestila gospodina Tomislava Nikolića, jer on kao predsednik naše poslaničke grupe, kao zamenik predsednika naše stranke, o tome ništa nije znao, verujem i druge kolege koji su predsednici poslaničkih klubova, a nisu potpredsednici Narodne skupštine.
Naime, Ministarstvo za Kosovo i Metohiju nas je u jednom dopisu, koji sadrži opštu situaciju na Kosovu i Metohiji, retrospektivu onoga šta se dešavalo u proteklih sedam godina od dolaska KFOR-a i UNMIK-a, o stradanju i o besomučnom ubistvu naših sunarodnika, između ostalog, obavestilo o trenutnoj aktuelnoj situaciji. To je bilo, navodno, sa namerom da nam se daju instrukcije kako da se ponašamo u međunarodnim kontaktima. Kao da mi potpredsednici Narodne skupštine imamo ekskluzivno pravo, a to pravo nema, recimo, gospodin Šami ili gospodin Milivojević ili bilo koji poslanik, a da nije potpredsednik Narodne skupštine, da ne govorim o svim drugim poslanicima, srpskim radikalima.
Zašto se tako ponaša Ministarstvo za Kosovo i Metohiju? Javljam se po članu 31. i 226. Poslovnika, gospodine Duliću, tražim da odmah stupite sa njima u kontakt i da im kažete da ono što su u vidu svojevrsnog izveštaja dostavili meni, baš kao i vama i ostalim potpredsednicima Narodne skupštine, donesu pred poslanike Narodne skupštine. Mi ne radimo ništa u tajnosti i mi nismo ljudi koji imamo neki ekskluzivitet, nego smo jednaki po pravima i obavezama kao i drugi narodni poslanici. Ti izveštaji sadrže, dakle, opet ću da ponovim, trenutnu situaciju, sa naznakama ovih opasnosti o kojima pišu svetski mediji, agencije, o čemu sam, između ostalog, i ja govorila proteklih dana i danas gospodin Nikolić. Znači, o načinu rešavanja svih problema. Mislim da je u ovoj situaciji, kada raspravljamo o jednom, rekla bih, krajnje tehničkom zakonu, kao što je zakon o azilu, poslednji trenutak, gospodine Duliću, da pozovete srpski pregovarački tim i predstavnike Ministarstva za Kosovo i Metohiju da dođu odmah u Narodnu skupštinu i podnesu nam izveštaj o svom dosadašnjem radu.

Gospodine Albijaniću, dame i gospodo narodni poslanici, red je da podsetimo da bez srpskih radikala vi iz vladajuće koalicije ne možete i ne umete da tumačite ni Ustav ni Poslovnik, jer ste se našli u situaciji o kojoj već dva dana govori gospodin Krasić, a ja sam se javila zbog toga što sam sa predsednikom Skupštine razgovarala o tome, zbog procedure koja će da usledi za nekoliko dana, o načinu na koji će da se glasa za predložene kandidate.
Naime, postoji samo jedan način, po članu 178. Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije i postoji nešto što je ustavni uslov koji kaže da Narodna skupština Republike Srbije bira pet sudija Ustavnog suda među deset kandidata koje predloži predsednik Republike, mi imamo tu listu; predsednik Republike imenuje pet sudija Ustavnog suda između deset kandidata koje predloži Narodna skupština. Od deset treba da predložimo deset i nema mogućnosti da ovde sada ima 20, 30 ili, što reče kolega Krasić juče, 50 kandidata, pa sad Narodna skupština određuje i utvrđuje listu. Lista ne može da se utvrđuje na ovaj način na koji je to hteo Oliver Dulić da uradi pre nego što ga je gospođa Radeta upozorila.
Dakle, to je prvo kršenje Ustava i Poslovnika, da je on u startu poređao imena, bez biografija kandidata, i to ne po azbučnom redu već onako kako su pristizale kandidature, kako su ih stranke slale. Pojedine od njih se danas nisu izjasnile, mada je evidentno za pet kandidata sa čije su liste, koje političke stranke.
Sada može da se primeni, i toga je svestan predsednik Narodne skupštine, samo član 178 – da se o svakom kandidatu glasa pojedinačno. To je jedino što može da se uradi. To zna i gospođa Kolundžija, to zna i predsednik Skupštine, i sekretar i zamenik sekretara, i u toj situaciji, kada imate deset kandidata a potrebno je deset, ne važi i ne može da se uputi predlog Borisu Tadiću ako svih deset predloženih ne dobiju kvalifikovanu većinu, a to je minimum 126 poslanika, onda da odgovorim i kolegi Muji Mukoviću koji sada nije u sali, da on ne može na osnovu člana 179. Poslovnika u ovoj situaciji da vrši bilo kakvo osporavanje pojedinačno.
Da postoji lista i da se glasa za listu, kao što kolega Krasić u ime SRS unazad sedam godina i druge kolege osporavaju, prošle godine je to bilo 120 kandidata za nosioce pravosudnih funkcija, onda bi moglo - pojedinačno osporeni kandidat i o njemu se posebno glasa. To je tako bilo i biće ubuduće za izbore drugih nosilaca pravosudnih funkcija.
Kada je u pitanju ovo, to je jasno i to je ono što sam ja lično razjasnila sa predsednikom Dulićem, samo može da se glasa pojedinačno o svakom kandidatu. Posle toga, to je jedna zaista smešna odredba Poslovnika, kaže - odlučuje se tajno ili javno.
U svakom slučaju, glasa se putem elektronskih, odnosno identifikacionih kartica i poslaničkih jedinica. Ranije je u procesu vršenja funkcije gospođa Mićić pravila poslanicima neku zabunu, nije to nikakvo tajno glasanje, jer se, u stvari, glasa upotrebom elektronskog sistema. Ali, potrebno je da svaki od tih kandidata dobije 126 i biće taj rezultat glasanja objavljen i utvrđena ta lista koja će da ide, na osnovu glasanja za svakog kandidata pojedinačno.
U slučaju da se desi da, zbog vaših trvenja i svađa koje traju dva dana sporadično ili već ne znam kako, neko od ovih kandidata ne dobije većinu, a ima deset, treba da se utvrdi deset kandidata, onda nema liste i onda nema predloga Narodne skupštine. Onda moramo da uđemo u ceo postupak ponovo i da dođe novih deset ili više predloga i od tog ukupnog broja predloga glasamo. To je jedini način i jedini put ...
(Predsedavajući: Gospođice Jovanović, molim vas, možete li se zaustaviti?)
... i to je ono, znate i vi, pretpostavljam, kolega Albijaniću, samo sam želela da vam pomognem jer vidim da se ne snalazite najbolje u ovoj situaciji pred ovim ključnim ...
(Predsedavajući: Hvala na pomoći. Isteklo je vreme.)
... pitanjima pred kraj rasprave i mislim da ćete mi biti zahvalni zbog toga. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, prošle godine 9. novembra, kada je proglašen Ustavni zakon za sprovođenje Ustava Republike Srbije, s obzirom na reč koju je dao Vojislav Koštunica, tadašnji, a nažalost i sadašnji premijer Vlade Republike Srbije, mi bismo u ovom trenutku imali pred sobom predlog gospodina Tomislava Nikolića, izabranog predsednika Republike Srbije.
Naime, moram da vas podsetim da smo u toj noći, kada smo izglasali Ustavni zakon, mi srpski radikali, a i ostali učesnici na dogovoru oko raspisivanja predsedničkih izbora i njihovog održavanja, dobili čvrsto uverenje od Vojislava Koštunice, i gospodin Tomislav Nikolić je više puta rekao da će stalno na to da ga podseća, da će predsednički izbori biti raspisani i održani do 31. maja ove godine.
Vreme je prolazilo, ništa se nije dešavalo. Dobijali ste pisma upozorenja od Tomislava Nikolića da Skupština mora da radi svoj posao, da zakoni proistekli iz Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava moraju da se izglasavaju, da neko mora da ih da Narodnoj skupštini, i da su verifikovani mandati još 14. februara i da je besmisleno da uzalud prolazi vreme, a da Narodna skupština bude, kako je rekao, a nažalost i danas je, sluškinja Vlade Republike Srbije, da mi budemo kao neki otirač na koji će da dođu i da stanu ministri iz Vlade, pa i predsednik Republike, kada im se prohte ili kada im je Skupština neophodna za izglasavanje nekih predloga.
Evo, mi smo sada došli u situaciju da danas imamo predloge za sudije Ustavnog suda od strane Borisa Tadića, koje je on uputio Skupštini 14. juna, a danas raspravljamo o njima, iako je sasvim očigledno da ćemo kroz nekoliko meseci imati novog izabranog predsednika Srbije i da to neće biti Boris Tadić, već srpski radikal Tomislav Nikolić, i da ćemo doći u situaciju da će politički očigledno, jer su im takve i reference, instrumentalizovani ljudi - sudije Ustavnog suda, koje je predložio predsednik Republike, sedeti u instituciji koja ima svoje važno mesto, po članu 166. Ustava.
Za nju je lepo gospodin Krasić rekao, a i ja sam o tome govorila u petak, da u sudskom sistemu vlasti, ako sudsku granu vlasti posmatramo kao jednu od tri koja treba da bude nezavisna, da je neki četvrti stepen sudske grane vlasti, odnosno mogućnost da sada, po novom Ustavu Republike Srbije, svaki građani pred Ustavnim sudom traži ocenu ustavnosti, zakonitosti, zaštitu svojih prava, da ne mora da ide u Strazbur, da ne mora da svoje pravo ostvaruje po belom svetu, ali samo u slučaju ako su sudije tog suda stručne, visokomoralne, kompetentne osobe, koje nisu podložne bilo kakvom političkom uticaju i koje nemaju kriminogene i druge repove iz svoje prošlosti. Predlozi koje nam je dao Boris Tadić su upravo drugačiji.
Mi srpski radikali, kao što vrlo dobro znate, nikada se nismo bojali da govorimo istinu. Jedini smo to i radili. Ne bežimo od toga da ad personam govorimo o ljudima za koje imamo nepobitne dokaze da su umešani u kriminal, u korupciju, da su časni i da nisu moralni, jer to je naša obaveza.
Mi, kao narodni poslanici koji treba sada unapred za nekonstituisani Ustavni sud da štitimo njegov integritet, moramo sa skupštinske govornice da kažemo sve ono što znamo.
Kakvi bismo bili mi to ljudi, kakva bi nam savest bila kada bismo prećutali koji su to tajkuni ili drugi klanovi uticali na Borisa Tadića, ko je dolazio u zgradu predsedništva na Andrićev venac i donosio mu kandidature za pojedine ljude.
Možete da uočite, a lepo ih je gradirao u prvu i drugu kategoriju kolega Krasić, kada su oni davali saglasnost.
Na osnovu toga možete da vidite ko su VIP kandidati, a ko su oni drugi, jer ovi na koje on sigurno računa, a ovaj jedan za koga se zdušno zalaže mesecima, to je taj inkriminisani Dragiša Slijepčević, predsednik Ustavnog suda, kao i još neki drugi kandidati, između ostalog, koji su već 8. juna prihvatili kandidaturu, pozvali se na član 174. Poslovnika, pa je bilo srceparajućih izjava kod pojedinaca, pa se bogzna kako na početku zahvaljuju Borisu Tadiću, a onda kažu da prihvataju kandidaturu za sudiju Ustavnog suda.
Ko su ti ljudi? Šta stoji iz ovih biografija koje su napisane tako pompezno i tako očaravajuće da ste mislili da ćete da nas zasenite nekim monografijama i stručnim radovima koje treba da svaki asistent pripravnik ili docent na fakultetu, da ne govorim o redovnim i vanrednim profesorima, objave, da bi uopšte radili u naučnoj oblasti.
Gde su drugi kriterijumi na koje mi pokušavamo da vam ukažemo prilikom konstituisanja Ustavnog suda?
To su, pre svega, moralna podobnost, ne politička, DS, DSS i G17, kako ste vi to navikli.
Sećate se, gospodine Ristiću, da ste jednog dana došli ovde kao vrli zagovornik reformi u pravosuđu DOS-a, posle petooktobarskog mafijaškog puča, pa ste nam predložili čoveka koji je bio vršilac dužnosti direktora neke gumarske industrije u okolini Surdulice, pa je taj izabran za sudiju opštinskog suda, pa je prošlo nekoliko meseci, pa je izabran za predsednika opštinskog suda.
Tako ste Borisu Tadiću, ne podmetnuli, ili njemu treba staralac, a da to nisu ovaj Krstić i Šaper, ovi zgubidani koji pevaju po ceo dan, nego neko ko će da mu kaže ko su ovi ili da lepo vas ukori i da vama iz DS kaže, da je on pametan i da ima odgovornost, kao što je nema, očigledno, da ovakvi ljudi ne mogu da budu ni kandidati za člana saveta mesne zajednice više, da se potpuno otresete od njih i da kažete - pobogu, ko je ovaj ko može izvesnog Dragišu Slijepčevića da mi predloži za kandidata za sudiju Ustavnog suda, a čak i za predsednika Ustavnog suda, za šta se sam Tadić više meseci zalagao, kao i drugi čelnici DS.
Pošto nemam mnogo vremena, jer će govoriti i drugi srpski radikali, pažnju ću da fokusiram samo na tog Dragišu Slijepčevića.
Dakle, Dragiša Slijepčević je kadar iz zrenjaninskog suda koji je, zajedno u tandemu sa Jovanom Prijićem, po zlu svima poznatog u srpskom pravosuđu, došao u Beograd.
Njegova biografija počinje od ranih dana, što bi se reklo, i radova, preko kadrovisanja u okviru julovske organizacije, jer je bio član JUL-a i kandidat te, uslovno rečeno, političke stranke u to vreme, da bi postao predsednik Privrednog suda u Zrenjaninu, a kasnije je došao u Beograd i izabran je sa sudiju Vrhovnog suda. Tu započinje svoj biznis. On je to napredovanje u oblasti pravosuđa, koje mu je JUL omogućila, a vi ga kasnije, kao dosovski kadar, prihvatili posle petooktobarskog puča, iskoristio za mnoge situacije i za mnoge nepravilnosti u kojima je i te kako učestvovao.
Ovo što imam ispred sebe, dame i gospodo narodni poslanici, samo je deo iz dosijea Slijepčević.
To je samo nekoliko krivičnih prijava protiv njega, a da ne govorimo o brojnim novinskim napisima i o apelima stručne javnosti.
Jer, ako je za vas neki ugledni beogradski ili neki drugi advokat, sa referencom stručnog čoveka da radi taj posao, stručna javnost, onda poslušajte malo šta govore ljudi koji i te kako mnogo znaju o ovom ne kandidatu koji ne bi mogao nikako, ni po jednom parametru, da se nađe ovde, nego svako bi se postideo da za Ustavni sud predloži ovakvog čoveka.
Gospodin Slijepčević je delovao u tandemu sa drugim licima kojima je vlast to omogućila. Najpre julovska, a kasnije dosovska, i on je poznat po tome što je uzeo jednu, za biznis i za manipulacije kod takvih nečasnih ljudi interesantnu oblast u oblasti prava, a to je trgovinsko, odnosno privredno pravo, jer je kao predsednik Trgovinskog suda iz Zrenjanina došao, kao što rekoh, na mesto sudije Vrhovnog suda.
Ne samo to, on je i svoju suprugu veoma lepo udomio na mesto zamenika republičkog javnog tužioca. Ona bi podizala zahtev za zaštitu zakonitosti u sporovima kod dobrostojećih kompanija, a Dragiša Slijepčević u dogovoru sa svojom drugom, lepšom polovinom bi to koristio kao predsednik veća i te zahteve je usvajao. On je, inače, poznat među svojim kolegama sudijama što u svom bahatom stilu na posao dolazi u džipu, valjda tako pokušava da demonstrira svoju moć i svoj upliv u biznis, samo ne radi onaj posao koji treba po zakonu da radi.
Krivične prijave koje su podnosioci protiv njega i drugih lica, kao što su, između ostalih, ovaj nesrećni Ješić, predsednik opštine Inđija, Mlađan Dinkić i ostali, direktor preduzeća Vodovod i kanalizacija iz Inđije, podnosili protiv Slijepčevića, njega uopšte ne dotiče.
On je radio neverovatne stvari. Posle 10 godina, evo vam jednog primera, vođenja sudskog spora pred nadležnim sudovima, najpre opštinskim, pa zatim okružnim, pa presude koja je obavezujuća Vrhovnog suda Srbije, Dragiša Slijepčević je svojim, pre svega, političkim uticajem, i sistemom manipulacija i u vezi sa vodećim srpskim tajkunima, uticao na to da se posle 10 godina vođenja jednog spora sud oglasi nenadležnim. Gde to ima?
Razumem da ovi zlikovci u haškom kazamatu sada žele u ovom trenutku, posle onakvog brilijantnog svedočenja, i u istorijskom, i u pravnom i u političkom smislu, predsednika naše stranke prof. dr Vojislava Šešelja, odnosno njegove uvodne reči, na koju je ponosan svaki građanin Srbije kome je stalo do istine, da bi oni najviše voleli da se oglase nenadležnima za slučaj Šešelja i da kažu, mi nemamo ništa sa tim, nekako da pokušamo da se oslobodimo, teško nama kada je ovako uspeo da nas rasturi za ova četiri sata uvodne reči, a šta nas tek čeka u narednim mesecima. Što ćete videti, a videće i svako onaj ko se bavi pravnom naukom i, pre svega, svaki građanin koji zna da je istina na strani dr Vojislava Šešelja i srpskog naroda.
Ali, da se oglasi nenadležnim sud pred kojim se vodi jedan tako egzaktan spor za očiglednu zloupotrebu, za mahinaciju koja je vredna milion evra, a da u tome učestvuje Slijepčević, to nas onda dovodi na put kriminala i korupcije, i takvog nam čoveka predlaže Tadić za kandidata za sudiju Ustavnog suda. Ono što su moje pouzdane informacije, da mu je lično preporuku, odnosno saglasnost Dragiše Slijepčevića u kabinet na Andrićevom vencu doneo Dušan Petrović, a što znači da je ministar pravosuđa direktno umešan u ovaj način predlaganja.
Dakle, to nisu kandidati Borisa Tadića, a jesu kandidati DS, čim zamenik predsednika te stranke ušeta u kabinet predsednika i kaže mu, evo taj i taj je, dakle, mesec dana posle svog izbora, i to nelegitimnog, jer je sam glasao za sebe, Dušan Petrović dođe u Tadićev kabinet i ovakvog čoveka predloži za sudiju Ustavnog suda.
O tome, svakako, mnogo znate i vi, kolega Ristiću, kao i druge kolege iz DS.
Zašto ćutite ili se nadate ili u ovom izvlačenju iz bubnja, koje će da se desi za nekoliko dana, vi računate, neće on da prođe. Želeli smo, pošto je sklon takvim mahinacijama i može da završi svaki posao, bio bi nam koristan da radi za našu stvar, da ga promovišemo čak i za predsednika Ustavnog suda.
Sada, pošto je javnost toliko uzburkana, pošto smo mi danas krenuli da raskrinkavamo slučaj Slijepčević, kao što su radili ugledni beogradski advokati i ovi ljudi iz "Putogradnja-inženjeringa" iz Beograda, koji su oštećeni za milion evra u parnici koju su vodili pred nadležnim sudovima, samo zbog toga što ih je lično u njihovom načinu i pokušaju da dođu do pravde stopirao sudija Slijepčević, vi morate da položite račune, jer vi niste upozorili predsednika vaše stranke i predsednika Republike da ovakvi ljudi ne zaslužuju pažnju, osim da se njima bave nadležni državni organi zbog mnogobrojnih zloupotreba koje su počinili.
Ono što je važno, a to je da će i budući saziv Skupštine i posle sledećih parlamentarnih izbora, koji će se desiti veoma brzo, odmah nakon održavanja predsedničkih, a najbolje je da imamo izbore na svim nivoima i da se ova vaša nesposobna i očigledno trgovačka koalicija trange-frange, onako kao što je navikao Dragiša Slijepčević, što pre rasturi i raspadne, desiće se to da će Ustavni sud imati očigledno nesposobne ljude, pored Slijepčevića, ako se desi da ga izaberete, a upozoravam vas da to nikako ne uradite, jer to bi bila katastrofa i to bi u startu već danas i pre izbora, ako imate takvu nameru, bacilo ljagu na Ustavni sud.
Šta će nam onda zakon? Šta će nam uopšte Ustavni sud, uz sve ove druge, uz ovu drugu koja je kadrovik DOS i koja je bruka i za pravni fakultet i za pravnu nauku, sada su u tom smislu loši kandidati.
Ali, ako nekoga ko je do guše umešan u kriminal i korupciju izaberete za sudiju Ustavnog suda, onda bolje recite, mi za ovo nismo sposobni, mi ovo ne možemo da uradimo, on će da postoji u tom krnjem sazivu, imaće svojih deset članova.
Kako će oni da odlučuju i po čijem nalogu, vidi se iz Predloga zakona o Ustavnom sudu koji ste pisali, jer će Dragiša Slijepčević i svi kandidati DS i Borisa Tadića da se ponašaju upravo onako kao što ste to napisali u članu 93. Ustavnog zakona.
Ako se desi, hipotetički, da se brzo konstituiše Ustavni sud, sa ovakvim kadrovicima od strane Dulića, odnosno svih podeljenih interesnih sfera iz ove koalicije i Borisa Tadića, a Narodna skupština Republike Srbije, što je njeno pravo, zatraži da Ustavni sud da ocenu o radu Borisa Tadića, dok je još ovih nekoliko meseci na funkciji predsednika Republike, kada dođe takav zahtev Narodne skupštine, jer ste takav zakon napisali i očigledno ćete da ga usvojite, jer nemamo odgovor Petrovića koji je predlagao Slijepčevića i ostale Borisu Tadiću, mi dolazimo u pat poziciju kao Narodna skupština, da nam sudije Ustavnog suda, ovakvi kao što su Slijepčević i ostali, kažu, e, mi moramo da preispitamo da li ste vi, gospodo narodni poslanici, imali na to pravo, šta sadrži vaše obrazloženje i da li ćemo uopšte da uđemo u opoziv predsednika Republike.
Za to neće biti potrebe u trenutku kada se Tomislav Nikolić od strane građana izabere na predsedničku funkciju. Ali, sada, sudeći po ponašanju Borisa Tadića, i da smo imali i da imamo časne sudije u Ustavnom sudu, i te kako bi bilo mnogo posla za njih, i te kako bi bilo mnogo mogućnosti od strane narodnih poslanika i razloga da podnesu predlog za opoziv ovakvog predsednika Republike, koji nam daje predloge za koje ne samo da imamo najoštrije reči kritike, nego smatramo da su zaista bruka za svakog narodnog poslanika, da ovakve biografije i ovakvi ljudi uopšte dođu u situaciju da se njihova imena i sve ono što su radili štampa u pisarnici Narodne skupštine.
Glasaćemo protiv i nastavićemo, jer ovo je samo jedan deo od onoga što je radila dinastija Slijepčević, da govorimo sve dok bude trajala ova i sledeća tačka dnevnog reda. Hvala.

Gospodine Omeragiću, vi ste potpuno u pravu. To jeste sramota, ali vi imate način to da rešite. Zaista ne znam što ste napali čoveka kada je u pravu, vi iz DS poslušajte njegov apel.
Dakle, gospodine Omeragiću, zakazana je vanredna sednica Vlade i usvaja se budžet, je l' tako? Vi prisustvujete svakoj sednici Vlade, vi ste jedini narodni poslanik koji ima ekskluzivni status. Vi ste poslanik, a ujedno ste i neka vrsta ministra. Ili možda dopisni član, što kaže kolega Šarović.
Vi sada lepo da odete na sednicu Vlade, imate vremena, niste valjda toliko ljudi ili ne smete tamo da ima kažete, nego samo sa govornice. Pa lepo za ruku ministra policije, ministra vera, ovog Naumova, pa Koštunici sve u brk kažete i rešite posao.
A ne nama da se žalite i promašili ste tačku dnevnog reda. Vama je krivo što govorim o onome što je važno za građane Srbije i kažete, pričate tamo o Hagu. Da ne pričam o tome, gospodine Omeragiću, ne bi imala ni država budućnost, niti deca koja ovde treba da žive, niti bi imala izgleda za bilo kakvu budućnost u ovakvom odnosu snaga i u ovakvom svetu da nas tamo na takav način ne brani profesor doktor Vojislav Šešelj.
Pošto verujem da ste i vi to pratili, baš kao i milioni građana. Verujem da ste vi to s pažnjom, i to u dva navrata pratili, vama je sada očigledno jasno ko se bori za nacionalne manjine, ko vas štiti svuda i na svakom mestu i zbog čega treba ubuduće da glasate za SRS. Da se manete ovih koji vas samo lažu u vreme predizborne kampanje, i onda dođete i kažete, nema kandidata za sudije Ustavnog suda, što jednog, što ne dva, što tri kandidata.
Ali, neće vas Boris Tadić, neće vas Koštunica. Još vam prave probleme svuda i na svakom mestu i onemogućavaju decu, koja su pripadnici vaše verske nacionalne manjine i etničke grupe, da izražavaju svoju slobodnu volju.
Izvolite vi lepo u jedan sat na sednicu Vlade i recite im da ste vi ugroženi, da vas oni ne slušaju, da vas niko ne štiti, a tek kada izberete ovakve sudije Ustavnog suda, jer su mnogi ljudi morali do sada, pošto nismo imali Ustavni sud, da traže pravdu u Strazburu i da se žale raznim međunarodnim organizacijama, tek tada, gospodine Omeragiću, nećete imati nikakvu zaštitu.
Prema tome, put vam je veoma jednostavan, ali budite zahvalni na svemu onome, kada ste već to pomenuli i to je bio osnov zbog čega sam se javila, što danas i za vas, i za srpski narod i za sve nacionalne manjine u Hagu radi i što će u narednim mesecima da učini profesor doktor Vojislav Šešelj, predsednik naše stranke. Hvala vam.