NATAŠA (SPASOJA) JOVANOVIĆ

Srpska radikalna stranka

Rođena 14. 04. 1966. godine u Kragujevcu.

Po zanimanju je turistički vodič.

Od 1987. do 1989. godine je bila zaposlena u preduzeću “Zastava impeks”, a od 1991. do 1996. godine u turističkim agencijama “Holidej” i “Kontiki”.

U Srpskoj radikalnoj stranci je od 1992. godine, a 1996. godine je izabrana za poslanicu u Saveznoj skupštini, da bi 2000.godine bila izabrana za narodnu poslanicu u Skupštini Srbije. U junu 2008. godine je izabrana za potpredsednicu Skupštine Srbije, i članicu odbora za bezbednost, inostrane poslove, trgovinu i turizam.

Takođe, bila je poslanica Srbije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope i članica delegacije u kojoj se raspravlja o rezoluciji po kojoj se zahteva međunarodna istraga o trgovini organima ljudi sa Kosova.

Bila je narodna poslanica u Skupštini Srbije sve do 2012.godine.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine ponovo je izabrana za narodnu poslanicu.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:36

Osnovne informacije

Statistika

  • 438
  • 2
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 1 mesec i 15 dana

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 11 meseci i 23 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 2 godine i 1 mesec i 25 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 09.10.2019.

Za razliku od vas gospodine Marinkoviću neću da prekidam ovakvu raspravu, ovu edukaciju gospođe Radete, jer stvarno bi bilo besmisleno, ali zato imam primedbu na vaše rukovođenje ovom sednicom, povredili ste član 27, 107. i 162.

Ne možete vi gospodine Marinkoviću da sedite tu kao mumija. Znate, i sad gledate i nešto vam je simpatično, vi poznajete odlično Poslovnik, vi ste računam ozbiljan političar i pretendent da postanete predsednik ove vaše partije i neko na koga se valjda računa i što mi podržavamo. Onda je normalno da ćete vi sa mesta predsedavajućeg kada dođe do očiglednog ne znanja da vi vršite edukaciju poslanika, jer to je vaš posao, da kažete – ne, niste u pravu.

Znate šta, koliko god poslaničkih klubova da drži dr Aleksandar Martinović, ne može on pojedinačno da edukuje svakog poslanika, dosta ih ima, a drugo, ako je prošlo već tri i po godine ovog saziva onda poslanici su trebali da nauče šta znači član 162. Amandman sadrži, pa kaže, prva alineja – odgovarajući član ovog Poslovnika kao pravni osnov za podnošenje amandmana, citat se ne računa u vreme, to valjda znate. Druga je – naziv i član predloga zakona na koji se amandman odnosi, rešenje koje se predlaže, obrazloženje koje sadrži objašnjenje predloženog rešenja i cilj koji se želi postići usvajanjem amandmana i po potrebi proceni uticaja predloženog rešenja na budžetska sredstva. Stav dva, na pisanje amandmana primenjuje se jedinstvena metodološka pravila za izradu propisa. Završen citat. Ako neko ne zna šta je suština amandmana poslanika SRS, a toliko je jasno rečeno. Prvo da napravim tu malu digresiju, kad kaže gospođa Radeta osnivanje, pa to je ključna reč u članu 1. i u tački 1.

Onaj ko je pisao ovaj zakon, a to nije Siniša Mali, Ministarstvo finansija, već ljudi ljudi iz USAID, zaboravio da stavi ključnu reč „osnivanje“, pa onda su tu srpski radikali, jel tako gospodine ministre, da to što je glavno i ključno na koji način će da se osnivaju fondovi.

Bila je primedba i neznanje i nepoznavanje ovog člana i nerazumevanje amandmana kolege Despotovića. Kaže – tačka 6. i druga pitanja od značaja za oblast investicionih fondova sa javnom ponudom, a kolega je sasvim smisleno naznačio da treba da se govori u toj tački o načinu zaduživanja tih fondova koji dođu ovde.

Tako da, molim vas kolega Martinoviću u ovom periodu dok ne bude ovih par dana zbog Interparlamentarne unije radila Narodna skupština, vi gledajte pojedinačno, vi ste čovek koji je sve video, sagledao, kakvi su čiji kapaciteti u vašoj poslaničkoj grupi. Izvolite na edukaciju i verujem da će od vas da nauče mnogo.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 09.10.2019.

Kada su se prvi put pojavili zakoni za, prvi Zakon o investicionim fondovima u Srbiji, SRS, ima tome 10 godina, bila je opoziciona, kao i sada, politička stranka, i pompezno su tada najavljivane velike promene na tržištu hartija od vrednosti i na berzi.

Ne možemo da kažemo da nije osnovan određeni broj fondova u proteklih 10 godina, ali kao što i sami priznajete sada vi 10 godina posle u nekom većem razvojnom obimu privrede Srbije nije imala od toga koristi.

Fondovi i to sami znaju, pa evo i ovde kolege koje su radile i u privredi, u bankarskom sektoru su veoma oprezni kada su u pitanju određena ulaganja. To nije tako jednostavno, najpre zato što odluku o tome na koji način će da plasiraju svoja sredstva i gde da ulažu je odluka ne samo menadžera i tog portfilija koji on ima, već celog upravljačkog društva koje o tome donosi odluku.

Sada ovde razgovaramo o otvorenom investicionom fondu sa javnom ponudom. U zemljama EU kada odluče da izađu na neku berzu takođe veoma gledaju šta je to što je profitabilno, kakav je rizik ulaganja, koliki se eventualno gubici. Tako da ne možete sa takvim hvalospevima, da govorite, ovo je samo zakonski okvir, da će to nešto da bude odlično, da će privreda, mala, srednja preduzeća, pojedine privredne grane odmah od toga da imaju koristi.

Odkud vi to znate? Odkud znate kakva je upravljačka politika tih društava i onih koji su članovi tih fondova? Vi se samo nadate da će ova mogućnost Srbiji da donese to da imamo nove startapove, da se ulaže u taj IT sektor itd.

Međutim, sam način kontrole tih fondova, predviđeni ovim zakonom, koji je koncipirao USD po SRS nije dobar. Mi smatramo da umesto Komisije za hartije od vrednosti koja izdaje dozvolu, koja prati rad fondova i društva za upravljanje, to treba da radi isključivo Ministarstvo finansija, kako bi se sprečila mogućnost, jer vi ćete da usvojite, imate skupštinsku većinu ovde, ali da nam obeća ministar da će on da bude taj koji će da kontroliše upliv na srpsko tržište kapitala koje dolazi iz ovih zemalja, da li je to novac, odnosno da li su to privredna društva koja ulažu u te fondove, koji imaju jasne namere, koji žele dobro našoj privredi, a ne tako – usvojićemo zakon i neka dođe ovde svako ko ne može ni da posluje na tim tržištima, pa je Srbija meka za sve i svašta, kao za jeftinu radnu snagu, za minimalno plaćanje radnika. Tako ćemo sad širokogrudo da nastupamo i prema onima koji hoće ulažu taj svoj novac u ove fondove, naročito kada bude reči o ovim alternativnim investicionim fondovima.

U načelnoj raspravi smo govoreći o ovim zakonima smo rekli da pre svega treba da se baziramo, ako hoćemo da pomognemo našoj domaćoj privredi i tim malim i srednjim preduzećima, na onaj akumulisani kapital kao višak koji vi imate u budžetu da se drugačije napravi struktura budžeta za sledeću godinu, da sav novac koji se troši na razno razne agencije, a njih je preko 130, usmerite u Fond za razvoj i u druge konkretne projekte po Srbiji, jer složićete se, tu je i kolega Milija rekao, zaista se slažem sa njim, poznajući taj kraj, kao i Zapadnu Srbiju, kao i jug Srbije, kao i potencijale koje Srbija ima i u turizmu, i u poljoprivredi, i u svim segmentima, šta je to što treba da bude strategija privrednog razvoja.

Završićemo ovaj mandat Skupštine Srbije a da po mnogim granama privrede uopšte niste izašli sa nekim strateškim projektima, već onako ad hod, od prilike do prilike. Sada će da dođe „Fosfvagen“. Nije došao. „Mercedes“ je puta želja. Pa je došao „Fosfvagen“ pa se gurali u „Ikarbusu“. Ne možete tako.

Šta će onaj tamo što živi u nekom selu na Zlataru. Verujte, tokom leta sam išla u jedno udaljeno selo, inače je poznata kao turistička destinacija, selo Štitkovo. Ne verujem ni da ste čuli za to. Samo ovi što su iz tog kraja su išli tamo. Kada sam prošla kroz ceo taj predeo, onakva lepota Zlatara, onakvi pašnjaci, onakva mogućnosti, verujte mi, videli smo četiri krave, možda jedno malo stado ovaca. Isto vam je i na Pešteru. Nema tamo ni razvijenog stočarstva.

Mnogo još treba da se ulaže u sve te krajeve, a da ne govorim o ovome što se desilo sa Kuršumlijskom banjom. Jeste ona sada prodata, ali dela infrastruktura okolo treba da se uradi. Jeste li videli onog poštara gde se probija i gde ide da odnese ljudima osnovne namirnice u selima oko Kuršumlijske banje. Nije to tako baš sve jednostavno.

Sada će da dođu ti neki. Samo ponavljate kao neka, bože sačuvaj, mantra ovde - pravilnik EU, direktiva, biće dobro, najvažnije je da mi donesemo pravni okvir da uskladimo zakone. Čekajte ljudi, šta od toga ima konkretno taj neki čovek tamo? Pogledah u Ivanu sa Uba. Oni su tamo započeli te neke, a voleli bi da imaju još više investicija. Je li tako?

Svako normalan hoće da ulaže jer uloženi dinar u sve to, u zdravu proizvodnju hrane – vratiće se, u turizma – tri puta će se vratiti. Nije to problem. I infrastruktura i autoputevi, ali sve to prateće pored toga.

Budite sigurni da ako gledate, a ima vas koji možda i to pratite, interesuje vas iz ekonomske struke, pa čitate te časopise, kako domaće, tako i strane, nije tako baš laka situacija sa tim fondovima. Ako hoćete ili neki privredni subjekti iz vaše opštine pa obratite se nekom fondu iz bilo koje zemlje EU i kažete – evo, mi ovde imamo odlično podneblje, zdravu zemlju, klimu, sve, imate neku propalu fabriku, možete li vi da prihvatite da to pogledate i da vaš novac i kapital uložite da se to oživi ovde. Garantujete i kažete – ovo je nekada dobro radilo, ovi žuti i svi petooktorbaši su to uništili, pre toga su tu ljudi radili, bila je sigurna zarada, siguran plasman, znate li koliki je to put do toga da oni uopšte dođu i da investiraju u to vaše mesto i da daju novac iz ovih fondova?

Ovo je samo pravni okvir koji i nije dobro urađen, koji je isključivo po direktivi EU. Nemamo ništa protiv, ali brisali smo svuda gde se isključivo govori o zemljama EU. Stavili smo apsolutno da su sve zemlje dobrodošle sa svojim kapitalom, pre svega kapital za direktne investicije iz Kine i iz Rusije, jer njihovi nacionalni fondovi i zajednički fond koji je formirala kinesko-ruska vlada 2014. godine napravio je i te kako veliki bum na svetskom tržištu i mi samo od takvih zemalja možemo da očekujemo, koje imaju ogroman kapital, i dobro je da smo na ovoj mapi, je li tako, profesore Obradoviću, kineskog novog puta svile i da očekujemo te direktne strane investicije da dođu.

Mi smo, dame i gospodo poslanici, ja mislim još 2005. godine u Skupštini doneli zakonski okvir da se naprave ove slobodne industrijske zone po Srbiji i kasnije je to prošireno sa sedam gradova, izmenama i dopunama zakona na još nekoliko. Ti industrijski parkovi koji treba da niču širom cele Srbije, gde su napuštene hale, gde su nekada ljudi radili, to i vi znate, gospodine Marinkoviću, da to može kroz te male proizvodnje, da podigne privredu Srbije.

Kako su to uradili Kinezi? Ako pogledate, napravili su jedan, mi smo bili tamo kao delegacija, potpuno novi grad kako što je Sudžo, jedan od najvećih industrijskih parkova na svetu. I lepo da se usmerimo na to, da sa takvim strateškim partnerima iz tih zemalja pravimo te industrijske parkove, a ne da dovodite ove pojedine fabrike sa zapada koje će da vam traže ovde od šest do 11 hiljada po radnom mestu, sa kratkim ciklusom proizvodnje, neizvesnim koliko će to da traje, sa oročenim. Uglavnom traže jeftinu i niskokvalifikovanu radnu snagu, a nama su potrebni novi tehnološki razvoj i procesi koji će da daju Srbiji podstreka i pre svega da povećaju BDP.

Koristila sam vreme ovlašćenog predstavnika. Ako sam malo produžila, ja se izvinjavam. Hvala.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 09.10.2019.

Kako brzo čitate gospodine Marinkoviću, rekoh prelete i ovaj moj amandman, ali dobro.

Pri kraju smo ovom prvom fondu rasprave i da napravimo neki rezime. Sama ideja, što se tiče institucionalnog načina finansiranja srpske privrede je u ovim predlozima zakona definisana kroz direktivu EU i kako je to i priznao i sam predlagač u ime Vlade. To je bio taj okvir, pravni okvir da se da mogućnost za razvoj malih i srednjih preduzeća. Mnogi od njih zaista se ne osuđuju da uzimaju bankarske kredite, mnogi su se zaleteli posle 2000. godine. Neki od njih koji su dobro poslovali su, nažalost doživeli krah, ugasili svoja preduzeća, otpustili zaposlene.

Najveći problem u tome je što je Srbija kada je u pitanju razvoj privrede kroz fondove, ove alternativne, investicione fondove u mnogome zakasnila od drugih zemalja iz tog bivšeg socijalističkog sistema, jer da smo mi imali vlast kako treba, a da nismo imali sankcije od ovih NATO zlikovaca i njihovih prijatelja SAD, svih zemalja EU, da nismo morali da branimo našu otadžbinu, kako ovde KiM 1999. i 1998. godine, tako i pre toga srpske zemlje preko Drine i Dunava, onda bi drugačija situacija bila i onda biste mogli da pravite neku paralelu sa tim kako ti fondovi mogu da ožive srpsku privredu.

Nažalost, u opustošenoj Srbiji, koja tek sada može da kaže da, eto, i ne možemo to sad sve kod vas da kritikujemo, ali to je malo i treba mnogo više. Morate da vodite računa i ti fondovi sa Zapada, koje vi ovde hvalite neće u takvoj meri da ulažu. Oni ne vide Srbiju kao sigurno tržište gde svoj kapital treba da plasiraju. Drugo su ove fabrike koje dobijaju podsticaje i subvencije i jeftinu radnu snagu. Oni će veoma dobro da odmere šta je njihov prioritet.

Ovaj član zakona definiše šta su to potfondovi, „krovni fond“. To postoji svuda u svetu. U nekim zemljama gde to je okvir za funkcionisanje tržišta kapitala ide tradicija, on i prevazilazi BDP tih zemalja. Ali, to neće biti slučaj. Mi ne možemo da očekujemo takvu ekspanziju, zato što nas iskustvo do sada uči da oni uglavnom traže nešto što je ovde jeftino i, manje više, besplatno.

Dvanaesto vanredno zasedanje , 27.06.2019.

Postavljam pitanje Vladi Republike Srbije, premijeru Ani Brnabić, ministru finansija Siniši Malom i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, kada će i da li će uopšte u Kragujevačkoj fabrici Fiat otpočeti proizvodnja novog modela, jer to je jedini način da se umire veoma uznemireni u fabrici Fiat zaposleni, koji su svesni toga da ova pod znacima na investicija veka ide u sunovrat iz razloga što sve to što je do sada urađena, od 2012. godine, evo sedam godina je išlo na štetu Republike Srbije?

Kako to objasniti a da građanima bude jasno? Naime, inicijativa tadašnje dosmanlijske žute vlasti, Mlađana Dinkića je prilikom ugovorom sa Fiatom ko je imao svoje skrivene klauzule, o čemu smo govorili u javnosti, a to je da je država dala 12.000 evra subvencija za svako radno mesto, da je grad Kragujevac oslobodio Fiat plaćanja oko 120 miliona za lokalnu infrastrukturu, da država Srbija ne ubira nijedan jedini dinar od poreza na zarade u Fiatu, već je Fiat toga kao privilegovana strana kompanija oslobođen.

Sada se postavlja pitanje kada smo već uložili oko milijardu i 200 miliona ili ko zna koliko još više, a tome se kraja ne zna, u stranu kompaniju gde je država vlasnik 33% akcija, ne pitavši građane Srbije vi nastavljate to dalje da radite. Kakva je sudbina jedne fabrike gde je i sam menadžment italijanskog Fiata kaže da bez tog novog modela oni ne mogu da očekuju probojni na jedno tržište, a prema rečima direktora Fiata za Srbiju novi model će koštati, njegovo promovisanje, konstrukcija i pojavljivanje na tržištu više stotina miliona evra.

Postavlja se pitanje, dame i gospodo, zato postavljam ovo pitanje i Ani Brnabić i Aleksandru Vučiću i Siniši Malom, ko će to da plati i zbog čega više Srbija država da plaća stranu kompaniju koja umesto da proizvodi 300.000 modela 500L kako je bilo rečeno i pompeznog bilo najavljivano te 2012. godine, sada ima proizvodnju od svega 80.000 sa neizvesnim mogućnostima za izvoz.

Podsetiću vas da sam Aleksandar Vučić rekao – 50 puta ako treba pitaću Putina za izvoz Fiatovog modela na Rusko tržište. To jednostavno nije moguće po sporazumu o spoljnoj trgovini koji imamo sa Ruskom Federacijom, jer samo jedan jedini deo u tom automobilu neka pumpa ili kako se već zove proizvodi se u Srbiji, sve ostale su komponente stranih proizvođača.

Uzgred, veoma je važno da podsetimo javnost, prošle godine Fiat je ukinuo treću smenu, otpustio 700 radnika, plate koji su radnici tražili posle štrajka minimalno su povećane ali sa neizvesnošću šta će dalje sa njima biti. Da li vi mislite, dame i gospodo narodni poslanici da bilo ko od zaposlenih radnika u Fiatu može, iako ima tzv. stalna primanja sebi da priušti to da uđe u kredit za rešavanje stambenog pitanja. Naravno da ne jer je neizvesnost velika.

Vi svi koji pratite automobilsku industriju širom sveta znate da svake godine ovde u Beogradu na svetskim sajmovima, sve auto kompanije izlaze sa tzv. ristajling ili nekim novim modelima automobila. Mi smo za ono što smo platili preko milijardu evra, ali kažem i do milijardu i dvesta miliona evra, samo država Srbija dobili ništa. Nemojte molim vas te statističke prikaze i ne želim da mi se to stavlja u odgovor, kako je povećan BDP i izvoz. Molim vas, Fiat Srbija plaća samo na ostvarenu evenualnu dobit minimalno u odnosu na ono koliko država izdvaja iz budžeta. Prema tome, to je strateško pitanje, ne samo za radnik i za žitelje Kragujevca, jer grad je potpuno potonuo. Od onog entuzijazma, od dolaska Italijana, od svega toga i komponentaša koji su takođe otišli iz Srbije posle smanjenja proizvodnje ostale su samo lepe reči, a Fiat kao jedna takva investicija izgleda da vodi u provaliju.

Šesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 23.05.2019.

Dame i gospodo narodni poslanici, pitanje upućujem Vladi Republike Srbije, Ministarstvu poljoprivrede i MUP, Sektor za vanredne situacije – kada ćete pristupiti izmeni Zakona o protivgradnoj zaštiti kako bi se konačno ova oblast uredila i kako bi se sprečilo da se ne čeka da Srbija doživi katastrofalne posledice od grada, kao što je to bilo 19. maja ove godine, već da nadležni državni organi, jedinice lokalne samouprave, koji su u obavezi da zaštite od grada useve, a to je preko sedam miliona hektara u Srbiji, deluju na vreme sredstvima koja će da im omogući pre svega Vlada Republike Srbije na način kako je to uređeno u mnogim drugim zemljama?

Danas u Srbiji, u 21. veku, protivgradna zaštita se vrši putem lansirnih centara kojih je 13 u Srbiji, preko 1.400 lansirnih stanica, tehnologijom iz sedamdesetih godina. Mislite da je to normalno, jer je protivgradna zaštita organizovana i prvi put na području Srbije počela da se vrši davne 1968. godine, kada je prvi put donet pravilnik o tome, ali ovo je 2019. godina i usevi, koje su ljudi teškom mukom zasadili, posejali, sada su uništeni zbog nemarnosti države, a pre svega nadležnih organa koji to treba da rade.

Koji su problemi u protivgradnoj zaštiti, da ljudi znaju, jer svako od tih poljoprivrednika očekuje da će da se desi to čudo i da će neko da ga zaštiti od grada u tom trenutku najpre zbog činjenice da ste Zakonom iz 2015. godine pokušali da uredite ovu oblast.

Pod hitno morate da dođete, obraćam se ponovo nadležnom ministarstvu, a i celokupnoj Vladi, sa izmenom ovog zakona kako bi se RHMZ obavezao da na osnovu predvidivih situacija distribuira protivgradne rakete.

Mi ovako imamo situaciju, dame i gospodo narodni poslanici, danas je 23. maj, a pre četiri dana desila se totalna katastrofa, naročito na području Ivanjice, Požege, pre 15 dana na području opštine Topola, da su mnoge rakete ostale u fioci i nisu upotrebljene, jer nije bilo predvidivosti situacije.

Dakle, ne mogu protivgradne rakete da se raspodeljuju na takav način da svako ima to po nešto. Ne mogu da se puste na milost i nemilost, obično su to ljudi stariji od 60 i 70 godina, da volonterski rade taj posao za bednu nadoknadu od 4.000 dinara, i da razmišljaju - a da li sam sačuvao neku raketu od prošle godine, a da li mi je neko dostavio i da li se smilovao da mi da još neku u ovoj godini da zaštitim područje iz te lansirne stanice. To je dakle, katastrofa, velika neodgovornost i ogromna šteta koja se meri u milijardama dinara.

Mi ćemo tek sada imati procenu, a setite se za ovo što se desilo pre nekoliko dana, ali setite se 2017? Zar niste imali tu, kako bi narod rekao, naknadnu pamet, pa da uradite sve ono što se svuda primenjuje u svetu, kako biste zaštitili te ljude?

Ne možete da kažete kada se sve apsolutno zna. Toliko je otišla nauka, toliko je otišla tehnologija, da ne možete da predvidite neku situaciju. Pa, svako dete na internetu, na ovim aplikacijama na mobilnim telefonima, svaki čovek može da pogleda predvidivu, koliko-toliko, vremensku prognozu za narednih sedam dna.

Evo, da pričamo mi iz iskustva koji smo bili u Narodnoj Republici Kini, pa tamo se sve zna. Pa, kako bi oni sprečili tolike greške i takve katastrofe na ogromnim poljoprivrednim usevima da ne rade posao kako treba? Pa, tamo bi neko momentalno ostao i bez funkcije i bez posla, a ovde – nema veze.

Šta posle toga imamo? Pojavljuju se ljudi ih Hidrometeorološkog zavoda koji kažu – kriv je ovaj i prebacuju odgovornost jedni na druge.

Drugo pitanje upućujem Ministarstvu zdravlja, Ministarstvu poljoprivrede i Ministarstvu finansija – kada će posle inicijative koju smo pokrenuli mi srpski radikali ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a to je podržao i gospodin Rističević kao predsednik Odbora za poljoprivredu, da se sastane Vladina komisija kako bi se omogućilo da poljoprivrednici, a njih je preko 200 hiljada koji su ušli u reprogram za nagomilane dugove, oslobodili dela koji se tiče neplaćanja za zdravstveno osiguranje?

Mnogi od njih, dakle, nisu koristili zdravstvenu zaštitu, a ne mogu da odu u poljoprivrednu penziju, jer su dugovi ogromni. Hvala.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 21.03.2019.

Dame i gospodo narodni poslanici, pitanje upućujem predsedniku države Srbije Aleksandru Vučiću, premijeru Ani Brnabić i ministru pravde Neli Kuburović. Šta će oni i država Srbija da urade posle jučerašnje sramne, skandalozne i drakonske presude prvom predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću od strane antisrpskog Haškog tribunala, koji predstavlja kontinuitet u satanizaciji čitavog srpskog naroda i pokušaja da i ovom presudom prvom predsedniku Republike Srpske se nametne krivica i odgovornost za sva dešavanja u Republici Srpskoj, našem najnapaćenijem narodu i da se zapravo izvrši zamena teza, da oni koji su ubijali, klali i proganjali srpsku nejač, žene, decu, civile, budu na slobodi, kao što jesu, a da predsednici srpskog naroda i Radovan Karadžić kao prvi izabrani predsednik Republike Srpske dobije doživotnu robiju zbog činjenice da su montiranim političkim procesom u Haškom tribunalu, zapravo, izvršili naloge NATO i zapadnih sila, koji su od početka isključivo u funkciji toga, da sude Srbima?

Podsetiću vas, kao i Aleksandra Vučića i Anu Brnabić i Nelu Kuburović, da je do sada u Haškom tribunalu Srbima izrečeno preko hiljadu godina zatvorske kazne, a Radovanu Karadžiću su te takozvane sudije juče u 11 tačaka optužnice u drugostepenom postupku, pošto apsolutno ni jedan dokaz nisu mogli da pronađu ni u ovom postupku, kao ni u prvostepenom, da je izvršio, zagovarao bilo kada i bilo gde bilo kakav zločin, pokušali da nametnu krivicu.

Jedna od tih tačaka optužnice je da je kriv i za takozvani genocid u Srebrenici. Genocida u Srebrenici nije bilo i to će i istorija dokazati. Mi to dokazujemo i čitav srpski narod je i u Republici Srpskoj i u Srbiji, dame i gospodo, ogorčen ovakvom presudom od strane haških zlikovaca.

Država Srbija mora odmah da reaguje, kao i predsednik države, i premijer i ministar pravde zbog toga što mi ne možemo da ostavimo u nasleđe budućim generacijama. Ovako nešto mi moramo svuda i na svakom mestu da govorimo i to ćemo činiti i u buduće, da je sloboda srpskog naroda u Republici Srpskoj neprikosnovena. Stvorena je zapadno od Drine država u krvi mladića koji su ginuli za slobodu srpskog naroda, a Radovan Karadžić i rukovodstvo Republike Srpske su dali sve od sebe da srpski narod dobije svoju slobodu.

Opet ponavljam, sve ovo što piše u ovih 11 tačaka ove kvazi presude, u stvari napisane presude od strane zapadnih sila koji su samo ti bednici, tzv. sudije u Haškom tribunali pročitali predstavlja laž, neistinu i dalju satanizaciju našeg naroda.

Mi ćemo, a verujemo i ogromna većina srpskog naroda ponosno da čuvamo sve ono što je i Republika Srpska i sve što su uradili oni koji su branili Republiku Srpsku i dali svoje živote i neka i za vas, a i za one kojima postavljam pitanje, a to su, opet ponavljam, Aleksandar Vučić, Ana Brnabić i Nela Kuburović, budu važnije reči koje je lično Radovan Karadžić izrekao posle ove skandalozne presude, a to je da je srpski narod već pobedio sa njim i sa svima onima koji su dali svoje žrtve, a na državi Srbiji je da odmah preduzme i zato pitamo – šta će preduzeti povodom svega ovoga što se desilo i ove sramne presude Radovanu Karadžiću.

Imovinska karta

(Kragujevac, 19.10.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno RSD 03.06.2016 -