NATAŠA (SPASOJA) JOVANOVIĆ

Srpska radikalna stranka

Rođena 14. 04. 1966. godine u Kragujevcu.

Po zanimanju je turistički vodič.

Od 1987. do 1989. godine je bila zaposlena u preduzeću “Zastava impeks”, a od 1991. do 1996. godine u turističkim agencijama “Holidej” i “Kontiki”.

U Srpskoj radikalnoj stranci je od 1992. godine, a 1996. godine je izabrana za poslanicu u Saveznoj skupštini, da bi 2000.godine bila izabrana za narodnu poslanicu u Skupštini Srbije. U junu 2008. godine je izabrana za potpredsednicu Skupštine Srbije, i članicu odbora za bezbednost, inostrane poslove, trgovinu i turizam.

Takođe, bila je poslanica Srbije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope i članica delegacije u kojoj se raspravlja o rezoluciji po kojoj se zahteva međunarodna istraga o trgovini organima ljudi sa Kosova.

Bila je narodna poslanica u Skupštini Srbije sve do 2012.godine.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine ponovo je izabrana za narodnu poslanicu.

Osnovne informacije

Statistika

  • 412
  • 2
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 14 dana i 15 sati

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 10 meseci i 23 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 2 godine i 25 dana i 17 sati

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Šesnaesto vanredno zasedanje , 13.09.2019.

Hvala, gospodine Milićeviću.

Gospodine ministre, drago mi je da ste se vratili u toku ove rasprave zato što i treba da je usmerimo u pravom toku, kako ovaj zakon i ovaj predlog nalaže, a to je Zakon o izmeni i dopuni Zakona o patentima, jer pred ovu pauzu koja je usledila, došlo je do zaista nekih pojmova koji su, da tako kažem, pobrkani i netačnih informacija iz nekog ranijeg perioda, kako su se ljudima priznavali patenti u radnom odnosu. Član na koji smo mi podneli amandman, se upravo na to odnosi.

Zbog javnosti, a i zbog vas koji ste čovek, kao i profesor Obradović, koji se školovao u to vreme, eto i neki od vaših saradnika, imam slobodu da kažem kao, na kraju krajeva, i ljudi iz moje generacije, moram da kažem da nije tačno da su ljudi i u vreme sedamdesetih, osamdesetih i devedesetih godina, koji su pronalazili i izumeli određene patente, koji se primenjuju u industrijskoj i drugoj proizvodnji bili samo plaćeni na svom radnom mestu u tim fabrikama, a nisu dobijali naknadu za svoj patent.

Drugačiji je bio postupak i drugačije je to bilo pravno regulisano. Ja sam jedno vreme radila kao saradnik na Mašinskom fakultetu u Kragujevcu i mi smo tada kao platformu postavili, u stvari, tadašnji profesor akademik Dušan Simić i grupa naučnika sa tog fakulteta i Instituta „Zastava“ automobili, platformu za novi automobil „Jugoflorida“. On nije baš slavno prošao na tržištu, kasnije se strmoglavila proizvodnja u čitavoj „Zastavi“ zbog sankcija i rata koji je usledio.

Pamtim da u tom periodu kada je prvi projekat počeo, ljudi Zastavinog instituta su i te kako bili nagrađivani i od strane Mašinskog fakulteta i od same grupacije „Zastava“ za svaku komponentu koju su oni izumeli, a da to ranije nije postojalo na onim ranijim modelima koje je „Zastava“ proizvodila na tom modelu.

Nije bio samo slučaj to, nego već i u drugim velikim firmama širom Srbije, pa i u kragujevačkoj „Zastavi“, fabrici „Filip Kljajić“, pa i u „21. oktobru.“ Jednostavno, ovaj zakon sada i ovo vreme koje je došlo, pre svega zbog tehnološkog razvoja, a naročito zbog razvoja ovog IT sektora, dovodi do toga da ljudi moraju da pronađu način, ako to poslodavac naravno prepoznaje kao nešto što su oni ostvarili da zaštite svoj patent, jer na taj način jedino mogu na tržištu da ga eksploatišu iz radnog odnosa.

Mi smo zbog toga reagovali u ovom članu, jer smatramo da nije dovoljno precizno definisan i da se ne štite baš na precizan način prava onih koji treba da zaštite svoj patent iz radnog odnosa, jer poslodavac njemu može da da tu mogućnost, odnosno da mu da poziv da krene u postupak. Znate, to nije ni jednostavno. Da biste vi nešto što ste izumeli kao novo, kao proizvod koji će da se primenjuje u privredi, da od toga dobijate određenu korist, put do toga nije ni jednostavan, ni lak, počev od prijave, počev od toga da Zavod za intelektualnu svojinu i drugi nadležni organi utvrđuju da li je to nešto zaista potpuno novo, pa do toga da vi to plasirate na svom tržištu. Zato smo reagovali da bude precizniji ovaj član.

Saglasni smo sa tim, gospodine ministre, da svako bude upoznat u trenutku sklapanja ugovora o radu, da je to nešto što mu daje mogućnost iz radnog odnosa. Opet ponavljam, to je i ranije postojalo u onoj bivšoj Jugoslaviji, ali je bilo regulisano na drugačiji način. Dakle, nije tačno da su ljudi radili samo za platu.

Sad, dolazimo do toga da li država dovoljno podstreka daje onima koji se upuste u to? To zaista jeste ozbiljan i veliki posao, da dođe do sertifikata da je ono što su oni izmislili patent, jer svaki čovek koji je uložio određeni intelektualni rad, ako smatra da je to nešto novo i ako je naučnik iz te i te oblasti, ako to nije zaštitio, onda on ima samo određeno autorsko pravo ili intelektualnu svojinu nad tim, a patent je nešto drugo i mi o tome raspravljamo.

Mnogi su se usudili u Srbiji da to urade, a nikad ih niko nije ni pominjao sa ove skupštinske govornice. Dozvolite mi zbog toga da i neke ljude koji su to uradili u proteklih 10, 20 i 30 godina, ovde apostrofiramo, koji su sami, najčešće iz nekih svojih malih radionica, iz kućnih radinosti izumeli projekte koji se i te kako primenjuju, ne samo u Srbiji, nego u čitavom svetu.

Dobro vam je poznat i gospodin Predrag Pešović koji je one čuvene nautilus baterije patentirao sa ekološkim gumicama koje su zaštićene još u 30 zemalja.

Onda, imate gospođu Mirjanu i njenog supruga Stevana Oberkneževa iz Novog Sada. Možda niste znali, to su ljudi koji su izumeli patent kako da se na najbolji mogući način, a naročito je važno kada su ove poplave i sve nadaće izvuče vlaga iz zida koji je prečnika do jedan i više metara, da se ne bi uništilo to.

Naravno, moram da pomenem i porodicu Milinković, zbog toga što smatramo, mi srpski radikali, to smo više puta govorili, ali sa ovakvim ministrom kao što je Zorana apsolutno je nemoguće da građevinari razvijaju domaći sektor građevinarstva, porodicu Milinković koji su jedan novi sistem gradnje izumeli i zaštitili svoj patent, a koji, nažalost nije dovoljno, još uvek, primenjen u Srbiji.

Pominjao se ovde i srpski genije na kojeg smo svi ponosni, Nikola Tesla. On nije pokušao, pa zbog toga osujećen da štiti svoje patente i zbog toga izgubio na sudu iz radnog odnosa, nego baš, naprotiv, on je pokušao da ono što je uradio u drugim evropskim zemljama zaštiti i u Nemačkoj. Međutim, Nemačka tada nije bila potpisnica Pariske konvencije i zbog toga mu nije dala pravo prvenstva da to uradi pre onih koji su plagirali njegov naučni rad, a bili su neki naučnici iz Amerike.

Mi smatramo da, zaista, država više treba podstreka da da ovim ljudima. Znate, gospodine ministre, možda će vam reći, ako pogledamo kratko ovo vreme za raspravu, koliko je registrovanih patenata u Zavodu u Srbiji. Nisu oni svi našli svoju adekvatnu primenu. Imate ljude koji su samo ljudi od nauke i dođu do toga, do tog mukotrpnog puta da zaštite svoje patent, ali nisu možda sposobni, kao gospodin Pešović, kao porodica Milinković ili neki drugi, da to plasiraju na nekim drugim tržištima.

Nas su besomučne sankcije zapadnih neprijatelja Srba i otadžbinski ratovi osujetili u nameri da mi dalje neke svoje tehničke i tehnološke procese razvijamo i sada mi moramo da idemo u korak sa onima koji su, dok su nas bombardovali, razvijali svoju ekonomiju i svoju privredu. Ali, zapamtite, ekonomija znanja, a ne stranih investicija, je nešto što je budućnost Srbije.

Šesnaesto vanredno zasedanje , 13.09.2019.

Gospodine ministre, potrebno je da se ovaj zakon povuče iz procedure zato što je neprecizan i nejasan, jer u članu 2. pokušali smo amandmanima SRS da ukažemo na to da ste izostavili neka autorska prava. Najpre ljudi da znaju, svako onaj ko ovog trenutka nešto piše i stvar, da trenutkom pisanja i nastajanja autorskog dela, on stiče i autorsko pravo. To je automatsko pravo za razliku od onog malopre gde smo utvrđivali na koji način se štiti patent. To najviše intelektualno i duhovno, kako god hoćete, izražavanje mora u svakom smislu da bude zaštićeno od početka do kraja i svaka rečenica.

Ovde ste izostavili i to je ovaj amandman, da u opisu autorskog dela pod knjigama i drugim pisanim stvaralaštvima uključite i priručnike. Zašto je to važno? Malopre je i koleginica govorila, a ja sam u načelnoj raspravi o ovom skandalu plagijatora, prljavog, podlog plagijatora Stevana Lilića, ali ko zna koliko je još, čak je bilo i raznih i novinskih natpisa o tome da je taj broj povećan, takođe na Pravnom fakultetu i u Beogradu i u Kragujevcu i u drugim gradovima gde se stvaraju ti priručnici koji se zapravo sabiraju od raznih autora, ko zna od kada i sa kojih strana, pa na kraju krajeva i prevođeni od stranog autora i onda se kao takvi koriste u nastavi, a da oni ovde nisu označeni kao autorska dela i nemaju, samim tim, automatski pravo. Naravno, svako taj ko bi ušao u sudsku zaštitu, ako bi do toga došlo, dokazao bi da je to njegovo autorsko delo, jer jedna jedina, kako reče koleginica, rečenica koja se stavlja u kontekst nečega što nije napisano od strane tog autora, već preuzeto, jedna prosta, proširena rečenica je plagijat, krađa i najstrožije mora da se sankcioniše.

Sada imate onaj deo u zakonu, gde vi kažete šta je to citiranje, kad je to moguće, navođenje od početka do kraja i ime autora? Svako onaj ko pribegne tome, radi ilustracije svog dela, tu ima ljudi koji su stvaraoci, a koji bi koristio nečiji citat, na način na koji bi povredilo ugled autora. Vi se hvalite, je li tako, gospodine Atlagiću juče ceo dan, ja ne sporim to. Zamislite sad neko uzme vaš citat, Bakić i citira vas i on kaže – sada ću ja nešto da napišem, dopalo mi se ovo od njega i ja to stavljam u neki kontekst. Može da bude iskrivljeni kontekst koji će da vređa i vaš intelekt i vaše autorsko pravo.

Dakle, niste dobro u Zakonu tu mogućnost citiranja definisali kako treba. Znate, to su vrlo osetljiva pitanja, a onda dolazimo u situaciju da svako onaj ko jednu jedinu svoju rečenicu prepozna mora da ide na sud, ko zna koliko, ja sam govorila o tome i za pojedine knjige i za fotografe. Ti sporovi dugo traju, tako da do toga ne bi došlo, potrebno je da se ovaj zakon povuče iz procedure a mi sve to nismo hteli da brišemo jedan po jedan član, neke smo zaista i brisali, koji su direktno preuzeti iz jedne od osam direktiva EU, već smo išli na to da vam kroz ovu priču i ovu raspravu damo dodatne argumente zašto ovaj zakon nije dobar.

Šesnaesto vanredno zasedanje , 13.09.2019.

Ovaj član o kojem sada govorimo treba da zaštiti autorska dela u koja spadaju i zbirke narodnih, književnih i umetničkih dela.

Ovo rešenje nije dobro, već je bolje ovo koje je postojeće u zakonu. obrazložiću i zbog čega.

Moram da se vratim na taj period kada je još prve sistematizovane zbirke narodne poezije i umotvorina sistematizovao Vuk Stefanović Karadžić i mi svi imamo te, pretpostavljam, zbirke u svojim kućama i ako pažljivo pogledate, kao i druge zbirke pesama i narodnog stvaralaštva koje imate u svojoj kućnoj biblioteci, još lektire iz osnovnih škola, videćete da sve te zbirke i sve te knjige imaju svoje delove, tako da je prihvatljivije bilo ovo što je postojalo u zakonu, da ta zbirka ima svoje delove i kao celokupni takav sistematizovani deo po deo predstavlja jednu knjigu sa zaštićenim autorskim pravima.

Ovo što ste vi napisali, pretpostavljam zaista da ste integralno preveli sa engleskog jezika, jer oni to tako kažu, njene sadržine, je prvo neprihvatljivo i gramatički, a drugo, nije ni svrsishodno. Znate, gospodine ministre, u svim tim udžbenicima narodnih pesama imate zbirku koja sadrži pretkosovski ciklus sa pesmama, kosovski ciklus, pokosovski ciklus, hajdučke pesme itd.

Sad vi stavljate nešto što postoji u EU i u njihovom zakonodavstvu u kontekst našeg stvaralaštva, koje ima svoje etape i svoje delove.

Mi smo tražili brisanje celog ovog člana zato što smatramo da zakon treba da se povuče iz procedure. Ali, verujte, i godinama je bilo ovako, da je bolje ovo rešenje koje je bilo u postojećem zakonu, nego ovo što ste predvideli da se brišu delovi, a da se stavi ovaj izraz njene sadržine.

Dvanaesto vanredno zasedanje , 27.06.2019.

Postavljam pitanje Vladi Republike Srbije, premijeru Ani Brnabić, ministru finansija Siniši Malom i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, kada će i da li će uopšte u Kragujevačkoj fabrici Fiat otpočeti proizvodnja novog modela, jer to je jedini način da se umire veoma uznemireni u fabrici Fiat zaposleni, koji su svesni toga da ova pod znacima na investicija veka ide u sunovrat iz razloga što sve to što je do sada urađena, od 2012. godine, evo sedam godina je išlo na štetu Republike Srbije?

Kako to objasniti a da građanima bude jasno? Naime, inicijativa tadašnje dosmanlijske žute vlasti, Mlađana Dinkića je prilikom ugovorom sa Fiatom ko je imao svoje skrivene klauzule, o čemu smo govorili u javnosti, a to je da je država dala 12.000 evra subvencija za svako radno mesto, da je grad Kragujevac oslobodio Fiat plaćanja oko 120 miliona za lokalnu infrastrukturu, da država Srbija ne ubira nijedan jedini dinar od poreza na zarade u Fiatu, već je Fiat toga kao privilegovana strana kompanija oslobođen.

Sada se postavlja pitanje kada smo već uložili oko milijardu i 200 miliona ili ko zna koliko još više, a tome se kraja ne zna, u stranu kompaniju gde je država vlasnik 33% akcija, ne pitavši građane Srbije vi nastavljate to dalje da radite. Kakva je sudbina jedne fabrike gde je i sam menadžment italijanskog Fiata kaže da bez tog novog modela oni ne mogu da očekuju probojni na jedno tržište, a prema rečima direktora Fiata za Srbiju novi model će koštati, njegovo promovisanje, konstrukcija i pojavljivanje na tržištu više stotina miliona evra.

Postavlja se pitanje, dame i gospodo, zato postavljam ovo pitanje i Ani Brnabić i Aleksandru Vučiću i Siniši Malom, ko će to da plati i zbog čega više Srbija država da plaća stranu kompaniju koja umesto da proizvodi 300.000 modela 500L kako je bilo rečeno i pompeznog bilo najavljivano te 2012. godine, sada ima proizvodnju od svega 80.000 sa neizvesnim mogućnostima za izvoz.

Podsetiću vas da sam Aleksandar Vučić rekao – 50 puta ako treba pitaću Putina za izvoz Fiatovog modela na Rusko tržište. To jednostavno nije moguće po sporazumu o spoljnoj trgovini koji imamo sa Ruskom Federacijom, jer samo jedan jedini deo u tom automobilu neka pumpa ili kako se već zove proizvodi se u Srbiji, sve ostale su komponente stranih proizvođača.

Uzgred, veoma je važno da podsetimo javnost, prošle godine Fiat je ukinuo treću smenu, otpustio 700 radnika, plate koji su radnici tražili posle štrajka minimalno su povećane ali sa neizvesnošću šta će dalje sa njima biti. Da li vi mislite, dame i gospodo narodni poslanici da bilo ko od zaposlenih radnika u Fiatu može, iako ima tzv. stalna primanja sebi da priušti to da uđe u kredit za rešavanje stambenog pitanja. Naravno da ne jer je neizvesnost velika.

Vi svi koji pratite automobilsku industriju širom sveta znate da svake godine ovde u Beogradu na svetskim sajmovima, sve auto kompanije izlaze sa tzv. ristajling ili nekim novim modelima automobila. Mi smo za ono što smo platili preko milijardu evra, ali kažem i do milijardu i dvesta miliona evra, samo država Srbija dobili ništa. Nemojte molim vas te statističke prikaze i ne želim da mi se to stavlja u odgovor, kako je povećan BDP i izvoz. Molim vas, Fiat Srbija plaća samo na ostvarenu evenualnu dobit minimalno u odnosu na ono koliko država izdvaja iz budžeta. Prema tome, to je strateško pitanje, ne samo za radnik i za žitelje Kragujevca, jer grad je potpuno potonuo. Od onog entuzijazma, od dolaska Italijana, od svega toga i komponentaša koji su takođe otišli iz Srbije posle smanjenja proizvodnje ostale su samo lepe reči, a Fiat kao jedna takva investicija izgleda da vodi u provaliju.

Šesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 23.05.2019.

Dame i gospodo narodni poslanici, pitanje upućujem Vladi Republike Srbije, Ministarstvu poljoprivrede i MUP, Sektor za vanredne situacije – kada ćete pristupiti izmeni Zakona o protivgradnoj zaštiti kako bi se konačno ova oblast uredila i kako bi se sprečilo da se ne čeka da Srbija doživi katastrofalne posledice od grada, kao što je to bilo 19. maja ove godine, već da nadležni državni organi, jedinice lokalne samouprave, koji su u obavezi da zaštite od grada useve, a to je preko sedam miliona hektara u Srbiji, deluju na vreme sredstvima koja će da im omogući pre svega Vlada Republike Srbije na način kako je to uređeno u mnogim drugim zemljama?

Danas u Srbiji, u 21. veku, protivgradna zaštita se vrši putem lansirnih centara kojih je 13 u Srbiji, preko 1.400 lansirnih stanica, tehnologijom iz sedamdesetih godina. Mislite da je to normalno, jer je protivgradna zaštita organizovana i prvi put na području Srbije počela da se vrši davne 1968. godine, kada je prvi put donet pravilnik o tome, ali ovo je 2019. godina i usevi, koje su ljudi teškom mukom zasadili, posejali, sada su uništeni zbog nemarnosti države, a pre svega nadležnih organa koji to treba da rade.

Koji su problemi u protivgradnoj zaštiti, da ljudi znaju, jer svako od tih poljoprivrednika očekuje da će da se desi to čudo i da će neko da ga zaštiti od grada u tom trenutku najpre zbog činjenice da ste Zakonom iz 2015. godine pokušali da uredite ovu oblast.

Pod hitno morate da dođete, obraćam se ponovo nadležnom ministarstvu, a i celokupnoj Vladi, sa izmenom ovog zakona kako bi se RHMZ obavezao da na osnovu predvidivih situacija distribuira protivgradne rakete.

Mi ovako imamo situaciju, dame i gospodo narodni poslanici, danas je 23. maj, a pre četiri dana desila se totalna katastrofa, naročito na području Ivanjice, Požege, pre 15 dana na području opštine Topola, da su mnoge rakete ostale u fioci i nisu upotrebljene, jer nije bilo predvidivosti situacije.

Dakle, ne mogu protivgradne rakete da se raspodeljuju na takav način da svako ima to po nešto. Ne mogu da se puste na milost i nemilost, obično su to ljudi stariji od 60 i 70 godina, da volonterski rade taj posao za bednu nadoknadu od 4.000 dinara, i da razmišljaju - a da li sam sačuvao neku raketu od prošle godine, a da li mi je neko dostavio i da li se smilovao da mi da još neku u ovoj godini da zaštitim područje iz te lansirne stanice. To je dakle, katastrofa, velika neodgovornost i ogromna šteta koja se meri u milijardama dinara.

Mi ćemo tek sada imati procenu, a setite se za ovo što se desilo pre nekoliko dana, ali setite se 2017? Zar niste imali tu, kako bi narod rekao, naknadnu pamet, pa da uradite sve ono što se svuda primenjuje u svetu, kako biste zaštitili te ljude?

Ne možete da kažete kada se sve apsolutno zna. Toliko je otišla nauka, toliko je otišla tehnologija, da ne možete da predvidite neku situaciju. Pa, svako dete na internetu, na ovim aplikacijama na mobilnim telefonima, svaki čovek može da pogleda predvidivu, koliko-toliko, vremensku prognozu za narednih sedam dna.

Evo, da pričamo mi iz iskustva koji smo bili u Narodnoj Republici Kini, pa tamo se sve zna. Pa, kako bi oni sprečili tolike greške i takve katastrofe na ogromnim poljoprivrednim usevima da ne rade posao kako treba? Pa, tamo bi neko momentalno ostao i bez funkcije i bez posla, a ovde – nema veze.

Šta posle toga imamo? Pojavljuju se ljudi ih Hidrometeorološkog zavoda koji kažu – kriv je ovaj i prebacuju odgovornost jedni na druge.

Drugo pitanje upućujem Ministarstvu zdravlja, Ministarstvu poljoprivrede i Ministarstvu finansija – kada će posle inicijative koju smo pokrenuli mi srpski radikali ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a to je podržao i gospodin Rističević kao predsednik Odbora za poljoprivredu, da se sastane Vladina komisija kako bi se omogućilo da poljoprivrednici, a njih je preko 200 hiljada koji su ušli u reprogram za nagomilane dugove, oslobodili dela koji se tiče neplaćanja za zdravstveno osiguranje?

Mnogi od njih, dakle, nisu koristili zdravstvenu zaštitu, a ne mogu da odu u poljoprivrednu penziju, jer su dugovi ogromni. Hvala.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 21.03.2019.

Dame i gospodo narodni poslanici, pitanje upućujem predsedniku države Srbije Aleksandru Vučiću, premijeru Ani Brnabić i ministru pravde Neli Kuburović. Šta će oni i država Srbija da urade posle jučerašnje sramne, skandalozne i drakonske presude prvom predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću od strane antisrpskog Haškog tribunala, koji predstavlja kontinuitet u satanizaciji čitavog srpskog naroda i pokušaja da i ovom presudom prvom predsedniku Republike Srpske se nametne krivica i odgovornost za sva dešavanja u Republici Srpskoj, našem najnapaćenijem narodu i da se zapravo izvrši zamena teza, da oni koji su ubijali, klali i proganjali srpsku nejač, žene, decu, civile, budu na slobodi, kao što jesu, a da predsednici srpskog naroda i Radovan Karadžić kao prvi izabrani predsednik Republike Srpske dobije doživotnu robiju zbog činjenice da su montiranim političkim procesom u Haškom tribunalu, zapravo, izvršili naloge NATO i zapadnih sila, koji su od početka isključivo u funkciji toga, da sude Srbima?

Podsetiću vas, kao i Aleksandra Vučića i Anu Brnabić i Nelu Kuburović, da je do sada u Haškom tribunalu Srbima izrečeno preko hiljadu godina zatvorske kazne, a Radovanu Karadžiću su te takozvane sudije juče u 11 tačaka optužnice u drugostepenom postupku, pošto apsolutno ni jedan dokaz nisu mogli da pronađu ni u ovom postupku, kao ni u prvostepenom, da je izvršio, zagovarao bilo kada i bilo gde bilo kakav zločin, pokušali da nametnu krivicu.

Jedna od tih tačaka optužnice je da je kriv i za takozvani genocid u Srebrenici. Genocida u Srebrenici nije bilo i to će i istorija dokazati. Mi to dokazujemo i čitav srpski narod je i u Republici Srpskoj i u Srbiji, dame i gospodo, ogorčen ovakvom presudom od strane haških zlikovaca.

Država Srbija mora odmah da reaguje, kao i predsednik države, i premijer i ministar pravde zbog toga što mi ne možemo da ostavimo u nasleđe budućim generacijama. Ovako nešto mi moramo svuda i na svakom mestu da govorimo i to ćemo činiti i u buduće, da je sloboda srpskog naroda u Republici Srpskoj neprikosnovena. Stvorena je zapadno od Drine država u krvi mladića koji su ginuli za slobodu srpskog naroda, a Radovan Karadžić i rukovodstvo Republike Srpske su dali sve od sebe da srpski narod dobije svoju slobodu.

Opet ponavljam, sve ovo što piše u ovih 11 tačaka ove kvazi presude, u stvari napisane presude od strane zapadnih sila koji su samo ti bednici, tzv. sudije u Haškom tribunali pročitali predstavlja laž, neistinu i dalju satanizaciju našeg naroda.

Mi ćemo, a verujemo i ogromna većina srpskog naroda ponosno da čuvamo sve ono što je i Republika Srpska i sve što su uradili oni koji su branili Republiku Srpsku i dali svoje živote i neka i za vas, a i za one kojima postavljam pitanje, a to su, opet ponavljam, Aleksandar Vučić, Ana Brnabić i Nela Kuburović, budu važnije reči koje je lično Radovan Karadžić izrekao posle ove skandalozne presude, a to je da je srpski narod već pobedio sa njim i sa svima onima koji su dali svoje žrtve, a na državi Srbiji je da odmah preduzme i zato pitamo – šta će preduzeti povodom svega ovoga što se desilo i ove sramne presude Radovanu Karadžiću.

Imovinska karta

(Kragujevac, 19.10.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 08.03.2017, 10:21