Kolega Varga, izvinite, vi ste se javili kao šef poslaničke grupe, je l' tako? Upravo se javljam zbog toga.
Ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SRS je jedan od vodećih pravnih eksperata u našoj zemlji, istaknuti pravnik, gospodin Zoran Krasić, dobro poznat domaćoj i svetskoj javnosti, naročito zbog činjenice što je glavni savetnik u procesu koji antisrpski Haški tribunal vodi protiv našeg predsednika prof. dr Vojislava Šešelja. Nije sporno kolegi Krasiću uzeti učešće kao ovlašćeni predstavnik od 20 minuta, nije nikakav problem, i pre podne je govorio o predlozima Borisa Tadića zajedno sa nama, kao i kolega Varga.
Ali, vi ste, gospodine predsedniče Skupštine, gospodine Duliću, sad u jednoj veoma nezgodnoj situaciji. Oni koji su vas naterali da izađete sa ovim predlogom su vas u ovom trenutku izdali. To su Nada Kolundžija, gospodin Miloš Aligrudić, gospođa Grubješić i eventualno, ako je u tome učestvovao, kolega Ivica Dačić.
Vi ste rekli malopre da ste vi neka svojevrsna transmisija ovde od poslaničkih grupa, odnosno kako kažete najšireg mogućeg konsenzusa koji je postignut. Znate da u svemu ovome nije želela da učestvuje SRS. Mi se izričito protivimo tome da bilo koji kandidat bude kandidat koga će da predlaže neka politička stranka.
Dakle, jasno je po Ustavu Republike Srbije da vi, kao predsednik Narodne skupštine, treba preko nadležnog odbora, odnosno odbora koji ste vi sazvali na osnovu našeg upozorenja, pošto smo pre toga dobili samo papir koji nije značio ništa, imena kandidata bez biografija, bez predloga Odbora, da učinite to da kao ovlašćeno lice po Ustavu i po Poslovniku to iznesete pred Narodnu skupštinu.
Vi ste se pojavili u vreme kada mi počinjemo sa tom tačkom dnevnog reda, ali znate, nas zanima gde su ovi stvarni predlagači, oni koji stoje svojim integritetom i svojih političkih stranaka iza tih kandidata. Jer sad da vas pitam redom od prvog do poslednjeg teško da ćete vi, gospodine Duliću, moći ne znam kako da se bijete u grudi i da branite svakog od ovih kandidata.
Jedan je Ivicin, drugi je Maricin, ne zbog kolege Dačića, nego se to tako kaže inače, jedan je od Suzane, drugi od Miloša, za trećeg lobirala Nada, pa mislim, na šta to liči. Gde su ti ljudi? Predsednici poslaničkih grupa, koji su učestvovali u nečemu u čemu nije želela da učestvuje SRS, a sada ih nema da nam obrazlože ove kandidature, zaista je besmisleno. Mi smo pristali jutros, pošto je to neka poslovnička praznina, jer je Ustav donet prošle godine, a Poslovnik je već dugi niz godina na snazi, da, kada je u pitanju ova lista koju je predložio Boris Tadić, otpočnemo raspravu bez, praktično, ovlašćenog predlagača. Mi smo to uradili, to smo završili.
Vi ste sada ovlašćeni predlagač, ali u sali uopšte ne vidim, jer kamera je fokusirana samo na jedan deo poslanika koji su prisutni u sali, predsednike poslaničkih grupa. Hoćete li vi onda svaki čas da izlazite i na naše primedbe ili komentare o ovim predloženim ljudima? Onda ćete zaista morati, ali da znate da su vaši saradnici, koalicioni partneri, gospođa koja je predsednik vaše poslaničke grupe, doveli u veoma nezgodnu situaciju.
Vi se sada branite kako znate i umete, ali je zaista neverovatno odsustvo interesovanja za kandidate koje su oni predložili. Ljudi, zar to nije nelogično, da njih nema u sali i da nisu pratili ceo dan, kao što ste vi, pa ste došli iz kabineta, pa ne možete da stignete da odete na sednicu Predsedništva DS, ali nije ni važno, ništa tamo neće značajno da se odluči ni za državu ni za narod, možda nešto oko vašeg funkcionisanja, ali da nema svih ovih šefova poslaničkih grupa, gospodin Varga, gospodin Krasić, Zoran Krasić i gospodin Pastor su samo u sali, ovo je zaista neverovatno.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SRS je pitanje važnosti ustavnog suda tretirala punih sedam godina od dolaska DOS-a na vlast. Jutros sam čula informaciju koju je objavila neka televizija u jutarnjem programu, da smo mi država koja već godinu dana nema Ustavni sud, što može da se gleda samo tako kratkovremenski.
Međutim, bili smo u situaciji da dugo vremena, i to u više navrata, naročito za vreme protivustavnog vanrednog stanja u našoj zemlji, nismo imali Ustavni sud i da smo, ne samo mi, kao politička stranka, koji smo uputili mnogobrojne predstavke i žalbe nepostojećem Ustavnom sudu, već svi građani, državni organi, organizacije i svi oni koji imaju mogućnost i prava, a imali su i po prethodnom ustavu, bili onemogućeni da dobijemo autentično tumačenje i da se odlučuje po našim žalbama.
Veoma često se dešavalo, što su pominjale moje uvažene kolege i gospodin Krasić i gospođa Radeta, da mi o odlučivanju po ustavnoj žalbi, na ono na šta se žalila SRS, saznamo iz nekih sasvim sporednih, da tako kažem, kanala, a ne od institucije za koju s pravom svako u ovoj zemlji, mislim i svaki odgovorni narodni poslanik, svako ko se bavi poslom pravosuđa u ovoj zemlji, svako ko je i na početku studiranja pravnog fakulteta, a da ne govorim o nosiocima najviših funkcija u ovoj oblasti, smatra da treba da postoji, jer je važnost ustavnog suda za nas, zapravo, prouzrokovala da mi ozbiljno pristupimo ovom predlogu zakona, koji je dao gospodin Dušan Petrović i Vlada Republike Srbije i da podnesemo 29 amandmana.
Amandmani SRS, dame i gospodo, kao što ste videli i vidim da su zaista pojedini članovi DS i DSS pažljivo to proučavali, jesu i suštinske i pravno-tehničke prirode. Sve su samo nisu nekog formalnog karaktera, jer to nam nije bio cilj, kao što znate, vama je ovo došlo na red da se bavite pitanjem Ustavnog suda, jer je to obaveza koja je proistekla iz Ustava, a za nas je to bilo najvažnije pitanje svih ovih sedam godina. Setite se, vi koji ste bili u onom prvom mandatu posle petooktobarskog puča na vlasti, koliko je puta izašao za ovu govornicu predsednik SRS prof. dr Vojislav Šešelj i rekao vam: a šta da govorim i šta da vam pričam kada nemamo Ustavnog suda. I mi ga nemamo ni dan-danas.
Dakle, ušli smo u ovu problematiku potpuno svesni činjenice da ovaj zakon ne bi smeo da bude jedan od onih zakona koji će za par meseci ili godinu dana sa nekim izmenama i dopunama da dođe pred Narodnu skupštinu Republike Srbije, već, a to nam je bila namera, da gospodin Petrović, Vlada i nadležno ministarstvo shvate da su omaškom ispustili da usaglase terminološki, recimo, neke odredbe Ustavnog zakona sa novim Ustavom, da neka rešenja moraju dosta preciznije da se urade i da ne sme da postoji nikakva dilema u pogledu pojedinih rešenja.
Mi smo počeli sa tretiranjem amandmanski Ustavnog zakona od člana 13, od onog što se zove prestanak sudijske funkcije u Ustavnom sudu, a to su sudije koje mi tek treba da izaberemo. Od onih osnovnih razloga, kao što je, ne daj bože, smrt sudije, preko činjenice ko može da razreši sudiju Ustavnog suda, obratili smo pažnju na to da ne može da bude u nadležnosti Ustavnog suda pitanje konstatovanja prestanka sudijske funkcije, jer on sam sebi ne predlaže sudije, već to rade nadležni državni organi.
Tako je i gospodin Krasić tražio je da se u Predlogu zakona u članu 15. stav 2. izbriše, zato što je sasvim jasno da ''ispunjenost uslova za razrešenje sudije Ustavnog suda'', kao što ste vi gospodine Petroviću stavili u Predlog zakona, ''utvrđuje Ustavni sud'', ne može da opstane u Predlogu zakona.
Verujem da ste, kao i sve druge, i pitanje ovog amandmana ozbiljno razmatrali, jer kao što ćemo već popodne da uđemo u razmatranje predloga predsednika Republike Borisa Tadića, pa onda Narodne skupštine Republike Srbije i Vrhovnog kasacionog suda, Ustavni sud ne može da razmatra da li su se stekli uslovi da neko bude razrešen sa te funkcije. Na to ima pravo predlagač.
To je i pojasnio u svom amandmanu kolega Krasić, da mora da se sledi ustavna norma i da samo ovlašćeni predlagač utvrdi da li su se stekli uslovi za prestanak sudijske funkcije. To je ono osnovno što na početku moramo da raščistimo, kako bismo krenuli dalje.
Svi ovi amandmani tretiraju skoro sva poglavlja predloženog zakona, s tim što smo mi insistirali naročito na jednoj stvari. Videćete, ako se vratite na sve ove skupštinske rasprave, na javljanja po Poslovniku, na insistiranje gospodina Dragana Todorovića da se ozbiljno uzme u razmatranje kršenje Ustava i zakona prilikom izbori Zorana Alimpića za nekog v.d. gradonačelnika Beograda, onda ćete videti da zbog svih budućih situacija, ma kakvi da budu zakoni o teritorijalnoj organizaciji i lokalnoj samoupravi, o lokalnim izborima, ovaj zakon mora da ima posebno poglavlje, a što smo vam mi i predložili posle člana 90, koje će da tretira pitanje koje se tiče postupak po žalbi zbog onemogućavanja vršenja nadležnosti AP i lokalne samouprave.
Ne mogu ta prava da se uređuju kao jedna opšta ustavna žalba, zato što su organi jedinice lokalne samouprave i AP u svom funkcionisanju, po Ustavu Republike Srbije, po zakonima koji su sada na snazi i koji će da dođu, odgovorni pred Ustavom i zakonom i to ne može da bude kao obična ustavna žalba. Mislim da to treba da odvojite i da prihvatite ovaj amandman koji je podneo gospodin Amdžad Migati, naš kolega, narodni poslanik SRS, kako biste dali značaj Ustavnom sudu u rešavanju sporova, odnosno kršenju zakona kada su u pitanju lokalni organi vlasti i AP.
Sada možemo da dođemo do jednog zaključka na osnovu i vaših izlaganja, a pre svega izlaganja SRS, a to je da Ustavni sud praktično predstavlja neki četvrti stepen sudske vlasti, mi to možemo da kažemo, na izvestan način on izlazi iz opšteg okvira ustavnosudske zaštite, zato što se po ustavnim žalbama građana i drugih organa, odnosno podnosilaca ustavne žalbe odlučuje, ali pre svega zbog činjenice da se odlučuje o pravima i obavezama građana.
Mislimo da treba na taj način, i zbog toga smo napisali ovako suštinski važne amandmane, da se promeni shvatanje o Ustavnom sudu. U tom smislu, i stručnost, i kompetentnost, i nepristrasnost sudija Ustavnog suda mora da se podigne na najviši nivo, a o kandidatima i o njihovom izboru ćemo da pričamo kasnije.
To je ono što je suština naše poruke biračima. Ustavni sud, kažemo građani Srbije, jeste mesto gde ćete moći da štitite svoja prava, ako ti ljudi budu, kao što mi srpski radikali želimo, radili objektivno, stručno, kompetentno i nepristrasno svoj posao, svuda i u svakom trenutku, da ne morate da se obraćate drugim međunarodnim sudovima i da pred njima tražite zaštitu, jer država Srbija i Ustavni sud u svakom trenutku moraju da garantuju vaša prava.
Smatramo da je obaveštenje po odlučivanju o ustavnoj žalbi za podnosioca ustavne žalbe, gospodine Petroviću, veoma važno. Dakle, mora da bude osam dana ranije jer imamo gorko iskustvo, kao što sam rekla na početku, da smo to saznavali iz raznoraznih drugih izvora, na neke neprimerene načine, to je bila naša dovitljivost i mogućnost da nam neko to dojavi.
Zaista, ne vidim zašto to ne biste prihvatili kao amandman SRS da se ta odluka objavi u Službenom glasniku. Kao što neko juče ovde reče, svako gubljenje ličnih dokumenata se oglašava u novinama, svaki zakon se oglašava u "Službenom glasniku", a, zamislite, ne i kada se vi sada žalite na neku odluku po zakonu i usvoji se ustavna žalba.
Imali smo ovde mnogo situacija, evo mi kao narodni poslanici, da moramo da štitimo naša prava, poslanici SRS. Sećate se šta nam je radila bivši predsednik Skupštine i tadašnja vlast, kako su se kršila osnovna prava.
Pa da je opstao onakav Poslovnik, gospodine Petroviću, u tom skupštinskom sazivu, prvom posle petooktobarskog puča, mi ne bismo uopšte mogli danas da podnosimo ove amandmane. Mogao je jedan poslanik samo da govori, niti druge poslaničke grupe, niti bismo mogli da se javljamo po Poslovniku.
Mnogo je drugih odredbi i kršenja koje na pravi način i u tom kratkom vremenu onaj politički Ustavni sud, sa Vučetićem na čelu, nije tretirao, jer su oni selektivno pristupali. Sećam se da smo podneli, recimo, žalbu Ustavnom sudu na neustavne odredbe Poslovnika i koje su u suprotnosti sa Zakonom o izboru narodnih poslanika, a sud nam dostavio odgovor na našu žalbu posle godinu i više dana, striktno selektivni pristup.
Tačno koliko treba da se pušta "demokratija", toliko su nam dali, jer kažu: ovo može, ovo ne može i dosta je tih spornih odredbi. I gospodin Konstantinović, i sve druge kolege iz DS i DSS sada moraju o tome da vode računa prilikom predlaganja novog Poslovnika. Vi ne smete da pravite iste greške koje su napravljene u tom periodu, pa odmah poslanici imaju pravo da se kod Ustavnog suda, kada treba da se konstituišu, žale.
Što se tiče ovog, za nas veoma važnog, pitanja, mislimo kada je u pitanju postupak razrešenja predsednika Republike, verujemo da izbori za predsednika Republike slede pre ili kasnije i verujemo da će budući izabrani predsednik, posle Borisa Tadića, svakako biti gospodin Tomislav Nikolić.
Isto tako, verujemo da će se on držati slova Ustava i zakona, koji treba da se donese o predsedniku Republike, i zaista biti toliko savestan i odgovoran u vršenju predsedničke funkcije da neće morati da dolazi Narodna skupština Republike Srbije u situaciju koja je data članom 118. Ustava - da pokrene postupak za razrešenje predsednika Republike. Mi ovo ne pišemo za jednu osobu. Zakon o Ustavnom sudu, kao i Ustav, pišu se za naredne generacije, za stabilnost države, našeg pravnog poretka i za funkcionisanje svih državnih institucija.
Pošto smo mi pošli od toga kada smo učestvovali u pisanju Ustava, za nas je neprihvatljivo da ostane ova odredba u članu 93. stav 4, gde vi kažete: ''Ako Ustavni sud utvrdi da je postupak za razrešenje predsednika Republike pokrenut u skladu sa Ustavom i zakonom...'' - to je nemoguće i to se direktno kosi sa Ustavom. Zato što je, gospodine Petroviću, Narodna skupština vlasna da pokrene postupak za razrešenje predsednika Republike.
Što god da odluči, to vam govorimo već 17 godina, to vam je toliko puta govorio i prof. Šešelj, predsednik naše stranke, šta god da odluči Narodna skupština, potrebnom kvalifikovanom većinom u Narodnoj skupštini, Narodna skupština je u pravu.
Ne može sada da se pojavljuje Ustavni sud i da kaže - aha, vi ste iskoristili pravo iz Ustava, a mi ćemo sada da procenjujemo da li je predsednik Republike povredio Ustav ili nije i da li uopšte ima indicija da on treba da bude razrešen sa funkcije predsednika Republike. To je potpuno besmisleno. U bilo kom trenutku može da se stvori hipotetički drugačija većina od one koja štiti vlast predsednika Republike i koja je trenutno na snazi.
Zaista moram da vas podsetim na to, da napravim jednu malu digresiju, da smo imali neverovatnu situaciju, setite se pretprošle godine. Prava radnika zaposlenih u Srbiji su na najrigorozniji način smanjena Lalovićevim zakonima. Najpre, onim zakonom kada je ovaj iz Soluna glasao karticom, Novaković iz Novog Sada, pa posle izmene i dopune Zakona o radu.
U jednom trenutku, to je bilo u martu 1995. godine, stvorila se skupštinska većina da se izglasaju pojedini amandmani SRS i SPS i da se radnicima vrate prava koja su po ranijem zakonu postojala, a tiču se - i godišnjeg odmora, prekovremenog rada, regresa i svih onih davanja koja nisu socijalna kategorija, nego su veoma važna iz oblasti radnog prava i mogućnosti da ljudi to koriste u državi u kojoj rade, oni koji uopšte rade. Ovih milion i nešto koji su ostali pod vašom vlašću bez posla ne mogu da se nadaju ničemu.
Mi smo u martu 2005. izglasali, čak ste i vi koji ste bili idejni tvorci onog prvog zakona, pa ste ga falsifikovali nepostojećim glasom ovog Novakovića iz Soluna, čak su i vaši poslanici DS glasali za te amandmane zajedno sa srpskim radikalima i SPS. Šta se desilo?
Sećate se, gospodine Petroviću, pojavio se posle dva meseca Slobodan Lalović. Oni su se hvatali za glavu, Koštunica, Lalović, Dinkić, koji su bili tada na vlasti, mislim Koštuničina vlada, čiji kontinuitet vi sada nastavljate i kažu - jeste, u tom trenutku nas je Narodna skupština prešla, stvorila se jedna većina te noći, pošto smo noću kasno glasali, ajde mi sada kroz izmenu i dopunu Zakona o radu sve da vratimo na staro.
Vi sada vidite koliko je to bilo drsko i kako se neko poigrava voljom narodnih poslanika. To zaista može u budućnosti da se dešava, ali to će da košta svaku buduću vlast koja se tako bude ponašala. Kao kada bi vi sada, a vi niste isključili mogućnost da ne prihvatite amandmane SRS, izašli kao resorni ministar i rekli - ne prihvatam nijedan amandman srpskih radikala. Ali sam obaveštena i vi ste sami rekli da razmatrate, pozivam vas da prihvatite sve amandmane, jer su zaista stručno napisani, sa namerom da popravimo zakon, da on bude odličan za građane i za državu Srbiju uopšte.
Ovi vaši neće da vas slušaju. Boško je gledao amandmane, kao i gospodin Konstantinović.
Gospođa Kolundžija preporuči poslaničkoj grupi i kaže - ipak su radikalski amandmani dobri, kao što jesu. Prihvate se svi amandmani i vi se pojavite posle nekoliko meseci kao resorni ministar, tražite izmene i dopune i vraćate na ovo vaše staro. To je besmisleno, gospodine ministre. Želela sam ovim primerom da vam kažem koliko je suludo, moram taj izraz da upotrebim, da bilo ko razmišlja da ruši volju Narodne skupštine Republike Srbije koja se jasno potvrdi u određenom trenutku. I ako su narodni poslanici pokrenuli inicijativu za razrešenje predsednika Republike, ne može onda Ustavni sud kao prethodnica da odlučuje o tome da li je to bio ovaj ili onaj razlog, zbog čega i čime smo mi bili motivisani. Motivisani smo činjenicom da smo pogledali i da se on nije držao slova Ustava.
Ono čime ću da završim, da bi i druge kolege iz SRS koji treba da govore iskoristile svoje vreme, da svako od nas može o ovome da govori najmanje po sat vremena, to je nadležnost organa. Nemojte to da shvatite kao neku sada primedbu sa govornice, jer nemate amandmane SRS u tom smislu, pa sada ultimativno tražim od vas da vi izađete i kažete - mi ćemo sada to nekim Vladinim amandmanom da promenimo.
Mislim da to može da stvori veliki problem u funkcionisanju nadležnosti organa, jer vi ste predvideli situaciju samo kada se dva organa oglase nenadležnim i onda Ustavni sud dolazi u situaciju da odlučuje koji od ta dva organa je nadležan. Vi niste predvideli situaciju, gospodine ministre, kada oni proglase da su nadležni, pa nastave da rade. Ko će tada da odlučuje o tome, razumete?
Verovatno će naći Ustavni sud i sudije Ustavnog suda neki metod da oni u toj datoj situaciji odlučuju o tom pitanju, ali mi iz SRS smatramo da ste to pitanje morali mnogo ozbiljnije da tretirate, da se Ustavni sud ne bi bavio, po prirodi svog odgovornog posala budućeg, nekim situacijama koje mogu po Ustavu da budu ovakve ili onakve i da se ne tumače uvek na isti način.
Jer, kasnije i posledice kod odluke o nadležnosti dva organa koji se proglase ili se ne proglase nadležnim mogu da budu dalekosežne. Mi kao odgovorni ljudi i poslanici kojima je zaista stalo da Srbija po slovu Ustava ima Ustavni sud kojim će svako da se ponosi, kao što rekoh, to je četvrti stepen sudske zaštite - da svaki građanin Srbije zna u svakom trenutku da može ustavnom žalbom da štiti svoja ustavom i zakonom zagarantovana prava. Verujem da ćete na kraju diskusije u ovoj načelnoj raspravi moći da nam dati neke naznake o tome i na osnovu ovih naših dodatnih argumenata šta ste spremni da prihvatite. Još jednom vas pozivam da prihvatite sve amandmane SRS, jer su suštinski veoma važni i isključivo su usaglašeni sa onim što stoji u Ustavu Republike Srbije, a za zakon koji će svakako biti za dobrobit čitave države i naših građana. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, prošle godine na Mitrovdan, 8. novembra, na drugoj Posebnoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije, u domu Narodne skupštine, proglašen je novi Ustav Republike Srbije.
Pošto je malopre gospođa Radeta pokrenula pitanje odsustva predsednika Skupštine Olivera Dulića, javljam se po članu 31. Poslovnika.
Naime, zapanjena sam, kao jedan od potpredsednika Narodne skupštine, da je predsednik Narodne skupštine otputovao danas kada je dan Ustava Republike Srbije, što pokazuje njegov odnos prema tom, za istoriju srpskog naroda, svakako značajnom datumu.
Ali i odnos Demokratske stranke i Vlade Republike Srbije, jer ni Dušan Petrović koji je kasnio dva sata danas na sednicu nije izašao za govornicu i čestitao narodnim poslanicima i građanima Srbije Ustav Republike Srbije.
Koristim ovu priliku, pošto sam čula da je to gospodin Obradović već uradio na početku, da čestitam vama, uvažene kolege narodni poslanici i vama gospodine predsedavajući, kolega Mrkonjiću, Ustav Republike Srbije.
Da čestitam krsnu slavu gospodinu Tomislavu Nikoliću, njegovoj porodici i svima onima koji danas slave Mitrovdan, jer nije ni slučajno što je baš danas, na Mitrovdan prošle godine, usvojen Ustav Republike Srbije.
Nije ni slučajno što je danas, na Mitrovdan, na dan ustavnosti – kada Srbija mora od prošle godine samostalno da se bori, ali da se bori na duge staze da povrati ono što je naša vekovna srpska zemlja – predsednik naše stranke posle pet godina, prof. dr Vojislav Šešelj, počeo svoju odbranu, odnosno uništavanje Haškog tribunala.
Verujem da, iako ste danas imali prilike to da pratite putem interneta, naročito pojedini čelnici Demokratske stranke i poslanici koji apsolutno ništa o tome nisu znali, ni o istoriji srpskog naroda, ni o tome kako se branilo srpstvo unazad 17 godina i kroz vekove, večeras u odloženom prenosu na Drugom programu RTS mogu iz te lekcije o istoriji srpskog naroda, a to je prvih sat i po vremena uvodnog izlaganja, od današnjih četiri sata njegove uvodne reči, da nauče mnogo od dr Vojislava Šešelja.
Tu sintezu koju je on napravio ne samo kao predsednik SRS, što je učinio danas za celokupnu srpsku naciju, za pripadnike svih nacionalnih manjina koje je pominjao danas u najpozitivnijem kontekstu, onih koji su želeli da ostanu da žive u zajednici sa svojom srpskom braćom, učiniće da danas 8. novembra, dakle prve godine posle donošenja Ustava, on u Haškom kazamatu uspostavi nove temelje i vrednosti u međunarodnom pravu.
A mi srpski radikali ovde da vas podsećamo da vam nije stalo do interesa države i naroda, jer da jeste danas bi Oliver Dulić sedeo ovde, danas bi pozvao i Predraga Markovića, jer to je bio neki red, koji je bivši predsednik Narodne skupštine, da dođe ovde. Danas bi narodni poslanici u jednoj, pa makar nakratko, u svečanoj atmosferi od 10 ili 15 minuta obeležili donošenje Mitrovdanskog ustava.
Ovako na nama ostaje da to uradimo sa izabranim predsednikom Republike, koji će svakako biti gospodin Tomislav Nikolić sledeće godine na njegovu krsnu slavu i da nekako u to vreme, ako da Bog, a verujem u istrajnost dr Vojislava Šešelja, sačekamo i da se on kao pobednik vrati u otadžbinu.

Gospodine Duliću, niste u pravu. Naime, imamo obaveze proistekle iz Ustava Republike Srbije. Zarad podsećanja, sutra je dan Ustava Republike Srbije, sutra je veliki pravoslavni praznik, slava svetog Dimitrija - Mitrovdan i dan kada smo proglasili Ustav Republike Srbije prošle godine posle uspešnog referenduma.
Posle godinu dana dolazimo, evo i sutra ne možemo da zaokružimo celinu, u situaciji u kojoj se država Srbija našla nakon proglašenja Ustava, odnosno pre toga izvršenog separatističkog odvajanja srpske države Crne Gore iz sastava državne zajednice Srbija i Crna Gora. To pokazuje svu našu ozbiljnost, odnosno neozbiljnost Narodne skupštine aktuelne vlasti.
Vi sada možete da kažete da Poslovnik nije usklađen sa obavezama koje su proistekle iz novog Ustava, možete da kažete, to nigde eksplicitno ne stoji kod Odbora za pravosuđe i upravu, vi imate drugi stav koji kaže - Odbor daje mišljenja o predlozima odluka o izboru predsednika sudova i sudija (o čemu se ovde radi: o sudijama najviše sudske instance u našoj zemlji), javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca i drugih funkcionera u oblasti pravosuđa i uprave određenih zakonom i podnosi predloge odluka o prestanku njihovih funkcija, odnosno razrešenju.
Kolega Batić je pokrenuo ovde jedno vrlo zanimljivo pitanje - da li se neki od ovih ljudi nalaze u statusu koji treba da imaju u našem društvu, a to je da su već penzionisani i da im po tom osnovu prestane sudijski staž. Niste u pravu zbog toga što imate dvostruke aršine.
Moram da vas podsetim da, iako ne postoji ovakva odredba člana koji govori i definiše rad Odbora za finansije, gospođa Jorgovanka Tabaković je kao predsednik Odbora za finansije, po dobijanju predloga za članove Državne revizorske institucije, što je takođe institucija koja je proistekla iz novog Ustava, stavila predloge koji su stigli, osim predloga koje nismo želeli, kao ni da učestvujemo u ovoj ujdurmi oko izbora predsednika Ustavnog suda, odnosno sudija Ustavnog suda.
Jedino što sada možete da uradite, gospodine Duliću, jeste da kažete predsedniku Odbora za pravosuđe i upravu, da priznate da ste pogrešili, ništa to nije strašno, doduše, bilo bi vam drugi put za 10 dana, ali savetujem vas kao potpredsednik Narodne skupštine da to uradite, da skinete sa sebe toliko breme odgovornosti, da vi kao predsednik Narodne skupštine Republike Srbije ulazite direktno na sednicu sa predlogom, odnosno spiskom ljudi za koje ne znamo ni odakle su stigli, ni kojim načinom. Ove šture biografije, gospodine Duliću, meni ne znače ništa.
Nisam član Odbora za pravosuđe i upravu, kao i mnoge druge kolege, ali hoću da odem na Odbor za pravosuđe i upravu i da postavim pitanja. Nisam ni član Odbora za finansije, pa sam bila, iako mi nismo imali predloge za članove Državne revizorske institucije, postavila sam pitanja, dobila odgovore o pojedinim kandidatima, znate koliko smo se sporili oko toga.
Nemojte, molim vas, da najvišu sudsku instancu i zakon o kome tek treba da raspravljamo unapred urušavamo jednim ovakvim potezom koji ste bespotrebno izveli, reći će vam i gospodin ministar, koji je do juče bio poslanik i šef poslaničke grupe, i kolega Aligrudić i svako u ovoj sali da to nije u redu, i to je jedini način.
Zaista, nisam znala jer nisam član Odbora za pravosuđe i upravu, dok koleginica Radeta nije izašla, da to nije prošlo Odbor. Ovo ovako ne može da uđe u skupštinsku proceduru, odnosno na sednicu, na način na koji ste nam to malopre dostavili, odnosno nadležne službe. Hvala.

Gospodine Ristiću, ne vredi, objašnjavanje sa vama o bilo kom pravnom pitanju je nemoguća misija. Pokušavamo s vama sedam godina, a vi ste onaj čuveni ustavotvorac koji nije stigao dalje od preambule, jeste do Miločera i Svetog Stefana, ali slovo niste napisali i ustav nismo imali.
Kada ste nam vi tumačili odredbe Ustava mi smo imali krađe u Narodnoj skupštini, glasanje iz Soluna, iz Bodruma, raznorazne zloupotrebe 308 poslanika umesto 250. Malopre ste rekli tako neviđenu glupost da ja stvarno moram da reagujem, a inače ne bih. To je jedna u nizu onih koje ste izrekli kao ''pravni ekspert''.
Vi ste malopre rekli, gospodine Ristiću, da Ustavni sud nije sud. Rekli ste, što je tačno, da je Ustavni sud samostalan i nezavisni državni organ koji štiti ustavnost i zakonitost i ljudska i manjinska prava i slobode. Koliko vi ništa ne znate, gospodine Ristiću, govori stav 2. člana 166. Ustava, koji kaže - odluke Ustavnog suda su konačne, izvršne i opšteobavezujuće.
Dok vi meni kažete da je Vrhovni kasacioni sud najviša sudska instanca. Jeste u redovnom sudskom postupku, ali reći će vam druge kolege pravnici, advokati, pošto vi to ne znate, da odluke Vrhovnog kasacionog suda mogu da budu takve, odnosno Vrhovnog suda Srbije do sada, da se vrate na drugostepenu sudsku instancu, a za ove kažu, kada je u pitanju Ustavni sud - da su obavezujuće i konačne. Toliko o tome šta je Ustavni sud.
Nemojte, molim vas, da se dalje upetljavate u tumačenje Poslovnika. Jer kad je Poslovnik pisan, stvarno moram da pokušam to da vam objasnim na najkolegijalniji način ... Vas zaista ničega nije sramota. Pažljivo sam slušala.
Gospodine Ristiću, hoćete li da me saslušate. Gospodine Ristiću, vama se obraćam, nemojte da ga ometate.
Dakle, godinama kada ste pravili razne brljotine što se tiče Ustava, krađe u Skupštini, razne zloupotrebe, sa skupštinske govornice vam je to objašnjavao predsednik naše stranke, dr Vojislav Šešelj, i rekao vam je da okačite tu vašu pravnu diplomu znate gde. Vi ste opet napravili povratak, nekako vas izbacili iz bubnja ovi iz DS, pa ste imali neki prekid, pa ste se ponovo vratili u skupštinsku klupu i n
Zaista vas kolegijalno savetujem da to više ne radite. Može da pomisli gospodin predsednik Skupštine koji je doktor, lekar, specijalista, ortoped da vi nešto o pravu znate, a vi u stvari ne znate ništa.

Kolega Vučićeviću, vi ste samo presvukli odelo, i to vam je dobro, to sivo, juče u Skupštini grada je bilo tamnije, znači, vi ste se samo promenili, od juče ste druga ličnost. Juče ste bili opozicija u Skupštini grada Kragujevca, što vam ne sporim, jer i mi smo tamo, samo mnogo veća opozicija Stevanoviću.
Celog dana ste držali poziciju propalog Stevanovića i onu šačicu oko njega, kao i odbornici SRS, po povredi Poslovnika, zbog toga što ne radi dobro, što ne poštuje Ustav, što ne poštuje zakon i ponašali ste se u skladu sa vašim opozicionim pravom.
Juče je u Skupštini grada Kragujevca pokrenuli jedno pitanje koje je aktuelno za kragujevačku javnost. Evo, da upoznam i širu srpsku javnost i narodne poslanike, radi se o eventualnoj zloupotrebi prilikom izrade projekta dvomostovlja u Kragujevcu.
Mi imamo reku Lepenicu, po kojoj se grad proslavio. Ona naravno nije više takva kao što je nekad bila. Nažalost, grad ne brine mnogo o građanima za druge projekte. Ljudi nemaju osnovne uslove za život, a odlučila se gradska vlast da pravi dva mosta. Stari kameni most, koji vodi do ulaza u Topolivnicu, odnosno u Zastavu će biti potpomognut još jednim koji ide pored. Kolega Vučićević je juče izneo razloge zbog kojih traži, opravdano sumnja da je gradonačelnik Stevanović, jednu ruku ovde, drugu ruku onde, i njegovi saradnici, je l' tako, da se tu radilo svašta sa parama iz budžeta građana.
Onda je on, da bi se odbranio, baš kao malopre i Dulić, da skine odgovornost sa sebe, jer je shvatio da je pogrešio, Stevanović je predložio formiranje anketnog odbora, kako bi se ispitale sve te činjenice, jer ste vi izneli te podatke i predložio je da svaka politička stranka izađe sa po jednim kandidatom.
Vi ste, kao čovek koji dobro zna Poslovnik o radu Skupštine grada, ali očigledno ne znate ovaj o radu Skupštine Srbije, rekli da hoćete ili nećete u tome da učestvujete.
Gde vam je logika, kolega Vučićeviću? Za jedan anketni odbor, koji treba da ispita malverzaciju koja postoji ili ne postoji, Veroljuba Stevanović, vi kažete da je potreban ili tvrdite, legitimitet svih političkih stranaka, a kada mi ovde u Skupštini Srbije za Ustavni sud Srbije tražimo da to prođe nadležni odbor, vi kažete - mi smo zli, mi smo ovakvi, onakvi, zloupotrebljavamo to, sve nam nešto smeta.
Ako neko hoće da imamo ustavni sud, to je SRS. Jer po našim sporovima nije imao ko da rešava, na kraju krajeva, i povodom brljotina i zloupotreba gradonačelnika u gradu u kome mi živimo.
Nemojte onda da se pretvarate da ste nešto što niste, gospodine Vučićeviću. Kada znate da ste opozicija na jednom mestu, ostanite dosledni pa dozvolite ljudima koji to jesu, a mi smo najveća opozicija i buduća vlast u Republici Srbiji, da koristimo svoje pravo.
Na kraju, predsednik Skupštine je priznao, i pored sve pomoći koje su pokušali ovde razni njegovi pravni eksperti da mu daju, da je pogrešio i da to mora da prođe Odbor za ustavna pitanja, i zato ga je zakazao za 17,30 sati.
Nepotrebno ste se javili i zato sam morala da reagujem jer pokazujete dvostruke aršine i čovek ste koji ne poštuje osnovna demokratska načela. Pustite vi opoziciju da ovde radi svoj posao, a mi ćemo tamo u Skupštini grada Kragujevca, kao opozicija da radimo posao koji smo juče vrlo uspešno radili u obaranju sa vlasti Stevanovića i njegove kriminalne klike. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislila sam da ću iz jedne potpuno nezrele atmosfere koja trenutno vlada u Skupštini grada Kragujevca, gde sam provela celo pre podne i gde smo govorili o katastrofalnoj vladavini Veroljuba Stevanovića...
(Predsedavajući: Koji član Poslovnika.)
... član 225. i 226. i član 1, ako hoćete i 26. i 27...
Dakle, da govorimo o argumentima, kolega Nedimoviću, naš je posao i obaveza u ovom najvišem zakonodavnom telu. Pošto ste vi neko ko želi put u Evropu, to je vaše pravo, ja želim da u Srbiju dođu ljudi iz čitavog sveta koji neće da nam otimaju Kosovo i Metohiju, koji hoće da zapošljavaju ljude, koji hoće da mi nastavimo kada preuzmemo vlast da se borimo protiv kriminala i korupcije, da se tajkunizacija Srbije ne radi po receptu Tadić-Koštunica.
Za vašu informaciju, pošto me čudi da to ne znate, kako ste tako neinformisani došli da govorite o ovoj temi i da nama pričate kako da privlačimo strane investicije. Vi dolazite iz Srema, je l' tako? Vi znate da je opština Stara Pazova jedna od najperspektivnijih trenutno opština u Srbiji.
Dižite vi ruku, ne morate da stojite, možete da sednete lepo da saslušate, ja ću da vam kažem kako to dolaze strani investitori.
Dakle, Srđo Komazec, predsednik opštine, srpski radikal, najzaslužniji je što je najmanje 22 kompanije iz celog sveta došlo u tu opštinu i što se radi četvrti industrijski park. Tamo je zaposleno, za sada, "prava sitnica", osam hiljada ljudi sa tendencijom da ih bude sve više i više. Vi nama pričate o nekoj beloj šengenskoj listi i o tome kako ljudi treba da idu i da trče u EU, koja neće da nam obezbedi pare za readmisiju. Sa druge strane, odgovorite na pitanje zašto Vojislav Koštunica, pa posle njega Zoran Đinđić, pa Zoran Živković, pa Vojislav Koštunica, pa opet Vojislav Koštunica, Boris Tadić, ne ukidaju vize za ruske državljane koji hoće da dođu u našu zemlju i da ulažu?
Jeste li vi, kolega, bili u sali kada smo razgovarali o sporazumu dvostrukog oporezivanja i o činjenici da potencijalni investitori iz Indije ne mogu da dođu ovde i da je to bila zvanična primedba njegove ekselencije ambasadora Svarupa na činjenicu indijske države da ne mogu da dođu ovde nesmetano bez viza, a hoće da ulažu, i to ko zna koliko milijardi dolara?
Prema tome, kolega, govorite samo o egzaktnim podacima. Dakle, svuda gde su u lokalnim samoupravama srpski radikali na vlasti radi se, gradi se, zapošljavaju se ljudi, otvaraju se fabrike, nema kriminala, nema korupcije, već samo produktivnosti i bolje budućnosti za sve građane koji žive u tim opštinama.
Kada budete dostigli taj nivo, kada ne dođete u situaciju da se kao vaš kolega predsednik odborničke grupe DSS u Kragujevcu, koji je davao podršku takvoj vlasti, danas posle četiri godine "posipa pepelom" i kaže – pa, mi smo ga podržavali, on ne radi dobro. Onda dođite i razgovaraćemo argumentovano. Vama hvala, gospodine Albijaniću, izvinite što sam prekoračila vreme. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, navodni Sporazum o olakšavanju dobijanja viza za zemlje Evropske unije, što je korak do dolaska na belu Šengen listu, jeste obmana u smislu pompeznog najavljivanja nečega čega neće biti. Sam predlagač je u obrazloženju pored ustavnog osnova naveo razloge za donošenje zakona i ciljeva koji se njima žele postići.
Malopre je i koleginica Marković nabrojala kategorije, ali je vešto izbegla da kaže da ovaj sporazum samo utiče na broj dokumenata koji treba da se podnesu prilikom aplikacije za vizu u zemlje Evropske unije, da li se ona izdaje za jedan ili više boravaka, videćemo kako će i koja država da uslovi prilikom određivanja kvota, jer to nije jednostavno.
Šta će da vam traže od podataka? Naravno, uz stalni radni odnos, redovna primanja, da imate čekovnu karticu, da imate bankovni račun, da ste solventni, da imate stambeni prostor u kome živite, da redovno plaćate sve dažbine državi. Ranije su vam tražili i devojačko prezime vaše babe, i babe po ocu, i babe po majci, samo što nisu tražili broj cipela, a sada će to možda biti u nekoj manjoj formi i nećete te podatke morati da popunjavate, ali odnosi se isključivo na određene kategorije građana, što je sam predlagač i prilikom potpisivanja Sporazuma prihvatio.
U obrazloženju ste naveli, moram vama da se obratim gospodine Todoroviću, jer ministra nema, da se odnose na poslovne ljude –advokate, lekare, arhitekte i druge pripadnike samostalnih profesija, vi ste naveli i građevinske inženjere. Kako će sada gospodin Mrkonjić da putuje, njega nema ovde, pobrojali ste sve. Jeste li naveli i diplomirane ekonomiste, diplomirane pravnike? Nema ih. Politikolozi, nastavnici, poljoprivrednici, pa njih nema. Dakle, jasno je da se odnosi eksplicitno na određene kategorije ljudi.
Kako se to sada radi kada su u pitanju, recimo, turistička putovanja ili poslovna putovanja na seminare, na kongrese, evo mi tu imamo kolege koje putuju na razne kongrese u zemlje Evropske unije zbog prirode svog posla, i kako oni moraju da podnose zahtev? Tako što će da se ponižavaju do najviših granica. Tako što će morati da mole one koji organizuju za njih putovanje. Ništa u tom smislu neće da se promeni, jer ovde se nije povećao broj onih koji mogu da traže vize. Svaka zemlja članica EU je ograničila broj državljana Srbije koji mogu u tom mesecu da putuju.
Ne mislite valjda, koleginice Marković, hipotetički, i da imaju para, a nemaju, u Srbiji su jako osiromašeni pod režimom od 5. oktobra do današnjeg dana, da oni hoće da putuju u neku zemlju EU, negde u inostranstvo, radi turističkog boravka i, sada, svi planiraju svoj polazak, a to bi sve bilo idealno kao u onom Dinkićevom spotu, imaju dobre plate, dobre automobile, rešeno stambeno pitanje, visoke zarade, prihode, hoće da šalju decu tamo, hoće da putuju oni, odluči se par desetina hiljada građana da idu u jednom trenutku u Italiju, u januaru mesecu. Vi mislite da će Italijani da odobre tolikom broju građana Srbije da odu u tu zemlju? To su prave olakšice i to je ono o čemu treba da pričate, ako govorite o nečemu što ste pompezno najavljivali.
Postavlja se pitanje, kako građani Srbije bilo gde da putuju? Mnogima je želja, a ja sam ubeđena u to, da putuju i u Rusku Federaciju, da ne idu u zemlje EU. Mnogi hoće da idu u Kinu, koja je mnogo daleko, ali nemaju para, nemaju od čega. Lepo je ovo sve ovako taksativno nabrojano, ali pitajte decu koja su u srednjoj školi, kojima ste vi do juče predavali kao njihov profesor, da li oni jedva skrpe kraj sa krajem, pošto su i oni obuhvaćeni ovim sporazumom da idu na đačke ekskurzije, pa moraju da im pomognu tetke, stričevi, pa babe da skupe neku paricu da otputuju bilo gde, gde je njihova škola ugovorila putovanje za drugi i treći razred srednje škole ili za maturante, ili za apsolvente, kako oni dolaze do mogućnosti da bilo gde odu?
Dakle, sama priča Borisa Tadića je bila zasnovana u kampanji 2004. godine na laži i obmani, zato što se on tog dana kada se odlučio na takav vid kampanje, a sve je bila laž i obmana, usudio da ode ispred nemačke ambasade, video je jedan mladi bračni par i pitao ih je da li imaju dece, oni su rekli – da, mi želimo da putujemo kod naših roditelja u Nemačku, da povedemo našu decu, evo ovo mlađe dete baba i deda nisu videli otkad je rođeno, a on je na to kazao: strašno, pa to je zaista tragično, zamislite kako je to potresno za vas i za to dete koga baba i deda nisu mogli da vide toliko godina. Mojim izborom na mesto predsednika Republike, ja ću to da vam omogućim za nekoliko dana. Od tada je prošlo i, hvala bogu, bliži se kraj njegovog mandata, a on to nije uradio.
To nisu bila obećanja Tomislava Nikolića, jer je Tomislav Nikolić obećao – neću da sarađujem slepo i poslušno sa onima koji hoće da otimaju srpsku teritoriju. Hoću da prihvatim svaku vrstu integracija ali na ravnopravnim osnovama, bez ucena i bez pritisaka. Hoću da sarađujem sa svima kojima je Srbija kao ravnopravni partner interesantna za ekonomska ulaganja, za kulturnu saradnju, a mi govorimo o ovome kao najvećem projektu, a uz to, i svedoci ste toga, i gospodin Dulić, da je pre dva meseca predsednik Ruske Državne dume došao i u pravom smislu reči nas opomenuo.
Znate šta je rekao – pa, vi iz Srbije na nivou Vlade Republike Srbije, na nivou Parlamenta, na nivou drugih državnih institucija, u oblasti kulturne saradnje sa Ruskom federacijom nemate nikakve projekte unazad tri godine. O čemu mi onda pričamo?
Mi nećemo da sarađujemo i na toj, na privrednoj, i svakoj drugoj osnovi sa jednom od najvećih sila u svetu koja se protivi tome da nam otmu Kosovo i Metohiju, onda ćemo da kažemo ovo je sve u redu, ali sve da ispunite iz Sporazuma o readmisiji.
Taj izvesni Zoran Martinović, gospodine Todoroviću, vi verovatno znate ko je on, bio je član srpske delegacije koja je 21. marta ove godine putovala u Brisel, pre nego što je Dragan Jočić potpisao Sporazum o readmisiji. On je po povratku rekao da se tamo radilo o mehanizmu postepenog, usklađenog, prilagođenog povratka. Znate šta je izjavio? Taj, izvesni, Zoran Martinović je rekao – članice EU, kako ste vi naveli ovde Evropske Zajednice, kao uslov za readmisiju pružiće potpunu finansijsku podršku Srbiji u tom poslu, a to se sada ovde i ne pominje.
Dakle, lažu, lažu vas vaši prijatelji iz EU da će da zbrinu i da će, o čemu je govorio i kolega Varga, o strategiji za readmisiju, dati bilo kakav novac da ti ljudi imaju sigurnu budućnost ovde.
Izvesni A.N. iz Tutina, koji ima 45 godina, pošto je takvih dosta u staroj Raškoj oblasti, a ne u Sandžaku, o čemu ste vi pričali i pominjale su neke druge kolege, a njega navodim kao primer, usred noći je pokupljen od strane policije u Nemačkoj. Na aerodromu mu je, pošao je sa ženom i petoro dece, oduzet i poslednji evro, poslednji cent, zbog toga što je prekoračio boravak. Vraćen je u mesto svog porekla bez posla, bez krova nad glavom, sa ženom i petoro dece, potpuno neprilagođen sredini u kojoj živi, jer je i sam rekao da ne zna dobro srpski jezik.
Šta da kažemo o sunarodnicima i našim prijateljima, braći Romima, sunarodnicima gospodina Damjanovića. Šta da kažemo o činjenici da su oni pod bombama NATO pakta morali da izbegnu sa Kosova i Metohije kao i Srbi, više stotina hiljada, a ni dan-danas nemaju pristojan krov nad glavom. Mislim da je podjednak broj i Srba i Roma u nekadašnjem kulturnom zdanju, mislim na Raču Kragujevačku, u Domu Vožda Karađorđa, koga su oni iz muke nazvali Rambuje, kada su proterani sa svojih ognjišta. I ti Srbi i Romi znaju da se država od 5. oktobra do današnjeg dana uopšte nije za njih pobrinula. Imaju neku jadnu i bednu pomoć, a u toj strategiji, koju je pokazivao gospodin Varga, jasno stoji šta treba da se uradi i šta je preduslov da bi se zbrinuli ti ljudi koji su potencijalni povratnici. Mnogi od njih neće ni za živu glavu da se vrate.
Taj A.N. iz Tutina, koga sam pomenula, išao je dotle da je toliko para koliko je imao potplatio nekog nemačkog psihijatra da mu izda uverenje kako je nesposoban da preživi taj put i da to pokaže policiji kada mu zakuca na vrata.
Čuli ste šta se dešava sa Romima širom zemalja EU. U toj strategiji stoji, ona je napravljena mislim 2002. godine, vi ste tada bili u Ministarstvu Rasima Ljajića, napravljena je pre više godina ali nikada nije došlo na usvajanje u Skupštinu državne zajednice Srbija i Crna Gora, a ona je trebalo da obezbedi celokupnu pomoć zajednici, bez obzira da li su u pitanju Romi ili pripadnici muslimanske veroispovesti, ili neki drugi predstavnici nacionalnih manjina, ili Srbi, koje hoće da proteraju otuda, a njih je potencijalno od 50 do 150 hiljada, najviše je Roma, kao što je rekao gospodin Damjanović. Dakle, uopšte se ne zna, iako je Nacrt te strategije napravljen pre više godina, koliki je to broj ljudi.
Ispred sebe imam preporuku Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, pod oznakom 1633/2003. godine. Ta preporuka Parlamentarne skupštine Saveta Evrope u 12 tačaka definiše koje su to opasnosti koje vređaju povratnike, odnosno one koje treba da prihvati naša država ili lokalna zajednica u koju hoćete da je stavite.
I tu se jasno definišu sve te opasnosti, od činjenice da oni nemaju nikakve materijalne uslove za život, jer i oni sami znaju i ovi iz Saveta Evrope, da smo mi prezadužena zemlja, da ovde ima mnogo ljudi bez posla, da im nije bezbedan povratak u pojedine sredine. Razmislite malo da li je to tako, a naročito da teraju Rome da se vrate na Kosovo i Metohiju, jer su oni izbegli sa tog dela srpske teritorije, to je zaista suludo.
Hoćete li vi da kažete, mi smo prihvatili i potpisali Sporazum o readmisiji, a sada vi, gospodo, iz UNMIK-a i KFOR-a, koji ćete da pobegnete prilikom prvog naleta terorističke šiptarske organizacije, čuvajte i povratnike, jer vidimo kako ste zaštitili za ovih osam godina i Srbe i Rome i sve koji su ostali iz etničkih zajednica da žive pod teškim uslovima.
To su priče bez ikakvog pokrića. Svako od državnih funkcionera, svaki neodgovoran ministar, a takvi su svi iz Koštuničine Vlade i ove sadašnje i prethodne, ode u Brisel, ode u bilo koju zemlju EU, obično se ti sporazumi potpisuju u Briselu, i kaže – ja to sve slepo prihvatam, oni to već sve serviraju. A šta ćete vi da radite posle?
Dakle, taj član, a to je bila prethodnica, ovaj Jočić je otišao, što bi rekli, kao šlag na tortu, tek na kraju kada su ga pozvali i rekli to ti je dead line, ajde dođi, moraš to da uradiš, inače gotovo je, kraj, to je prva ucena. Druga je da vršite pritisak na porodicu generala Ratka Mladića. Treća je da i dalje sprovodite tzv. ekonomske reforme koje znače otpuštanje radnika i dalje uništavanje srpske privrede i srpske ekonomije, pa onda da ispunite sve što stoji u Sporazumu o readmisiji.
A kako to da uradite kada ni sami ne znate kojih se obaveza prihvatate, jer ta Strategija kaže da moraju da se osnuju centri koji će da prate način i dinamiku povratka ljudi koje teraju iz zemalja EU.
To, da li su socijalno obezbeđeni, a hoćete li vi, koleginice Marković, ili bilo ko od vas, ili gospodin Todorović, ministra tu nema, da garantujete tim ljudima da će da dobiju zdravstvenu knjižicu, da će da dobiju posao, da će da imaju osnovno socijalno osiguranje. Koliko je stotina hiljada ljudi u Srbiji danas koji stalno žive ovde, a koji to nemaju. Da li vi znate da je Tomica Milosavljević uveo novi režim i pravilo da ako hoćete da dobijete zdravstvenu knjižicu, a isterali ste ih sa posla, vi morate da nađete dva svedoka sa ulice i da ga odvedete u prvo u biro rada, pa onda u Zavod za socijalno osiguranje i taj neko sa ulice, a tako ljudi tumaraju svaki dan po gradovima Srbije, treba da potvrdi da vi nemate osnovno zdravstveno osiguranje.
Znači, istina je ovo što je rekao predsednik naše poslaničke grupe, gospodin Nikolić, oni tamo žive u svojevrsnom getu, ali njihovi uslovi tamo u takvom getu su mnogo bolji nego što će ih snaći ovde kada dođu bez igde ičega. Kao što ste vi generala Zdravka Tolimira sa vrećom na glavi, mrtvačkom vrećom, kidnapovali i odveli odavde iz Srbije sa Bežanijske kose u Haški tribunal, tako isto oni nameravaju da se obračunaju sa tim potencijalnim povratnicima.
Prema tome, da li ćete vi da potpišete Ugovor o stabilizaciji i pridruživanju, šta ćete da uradite i da o tome pričate danima i noćima po televizijama, građane ne zanima. Interesuje ih da se sačuva Kosovo i Metohija, interesuje ih da li ćete, kao što je to kolega Željko, iz SPS, predložio u svom amandmanu, da prekinete odnos sa svakom zemljom EU koja prizna nezavisnost Kosova i Metohije.
Takođe, građane Srbije u ovom trenutku, danas, 6. novembra, najviše interesuje početak suđenja predsednika naše stranke, prof. dr Vojislava Šešelja. U toku je Statusna konferencija u haškom kazamatu, dan uoči početka njegovog suđenja. Danas je 1715. dan od kada se on nalazi u Haškom tribunalu.
Građane Srbije će najviše da obraduje njegov povratak u Srbiju onog dana kada se do kraja obračuna sa onima koji su vama ispostavljali sve uslove, kojima je i dalje namera da uništavaju Srbiju i srpski narod. Pošto mi je koleginica Radeta malopre dobacila, ekskluzivno, vest koja može sve građane Srbije da obraduje, a to je, namera tzv. Javnog servisa da odloženo emituje prenos suđenja, od danas u 21,00 sat, uveče, predsednika naše stranke. I vama koji ćete to, verujem, sa velikom pažnjom da gledate i samo to da pratite, pošto je Statusna konferencija u toku, koju trenutno možemo da pratimo samo preko interneta, od danas će svima onima koji nisu verovali u snagu, odlučnost jednog čoveka i pobedu njegove ideje za Srbiju i srpski narod biti sve mnogo jasnije, a verujem da se bliži njegov povratak ovde, kao i ljudi koji to budu hteli sami da urade, a ne da ih kao pse teraju i da ih na takav način dočekuje ova i ovakva nesposobna vlast u Srbiji. Hvala.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se na osnovu člana 46. Poslovnika.
Desio se još jedan skandal prilikom sazivanja drugog dela Odbora za odbranu i bezbednost.
Prošle nedelje je trebalo da bude sednica Odbora, tačnije prošle srede, na kojoj bismo razmatrali izveštaj Bezbednosno-informativne agencije, koji treba – pred javnošću i ne samo pred poslanicima koji su članovi Odbora, nego pozivam i sve vas koji niste, a želite da dođete – da nam podnese direktor Bezbednosno- informativne agencije Rade Bulatović.
Srpska radikalna stranka se, za vreme dok je gospodin Milorad Mirčić bio predsednik tog odbora, izborila da se poštuje Zakon o Bezbednosno-informativnoj agenciji i da mi narodni poslanici, koji treba da kontrolišemo Bulatovića i Biju, i raspravljamo o stanju bezbednosti, to ne činimo u zgradi na Banjici, tamo kod VMA, kao što je to ranije bio slučaj, nego smo jednog dana pre tri godine demonstrativno napustili tu zgradu i rekli pomenutom gospodinu, koji je i dalje ostao na tom mestu na osnovu vašeg koalicionog dogovora od 15. maja, da mora da dođe u zgradu Narodne skupštine, da sednice treba da budu javne i da prisustvuju novinari, narodni poslanici koji su članovi Odbora i oni koji nisu, i da on odgovara na licu mesta na sva naša pitanja. Nije nam dao gospodin Bulatović odgovore na mnoga pitanja unazad nekoliko godina. Danas ćemo morati da ga podsetimo.
Ali, ono zbog čega sam se javila je neviđeni skandal. Naime, gospodine Duliću, dame i gospodo narodni poslanici, Rade Bulatović ide toliko daleko u svojoj osionosti rekla bih i takvom odnosu prema Odboru za odbranu i bezbednost, koji treba da ga kontroliše, da je sednicu koju je prvobitno zakazao za prošlu sednicu odložio za danas. Ali smo sinoć dobili pozive telefonom da to nije u 12, nego je u 14 časova.
Zamislite kako će on da brine o bezbednosti građana Srbije, kada on sam ne zna gde se nalazi i kada će gde da dođe, kada on nije znao da li će prošle srede da dođe ili će danas da dođe u 12 ili u 14 časova. Ono što je najgore od svega je da se taj izveštaj Bezbednosno-informativne agencije, koji je strogo poverljiv i koji možemo da čitamo samo mi, članovi Odbora za bezbednost, nalazi, zamislite, u zgradi Doma Narodne skupštine.
Sada treba da pozovem sve kolege iz Srpske radikalne stranke i ostale koji su članovi Odbora da krenemo odavde u Dom Narodne skupštine da na brzinu čitamo izveštaj za koji su nas pozvali da danas pročitamo, koji je sa friziranim i tako prikazanim informacijama, pa da se vratimo ovde, pa da razmislimo da li će Rade Bulatović da dođe u 14 časova ili neće.
Sada vam kažem i poručite mu, gospodine Duliću, ako ipak hoće da dođe u 14 časova, nemoj da ulazi u zgradu Narodne skupštine bez izveštaja o tome kako su njegovi agenti u Beogradu hapsili generala Tolimira i nemoj da dolazi u Narodnu skupštinu, jer to bi bila farsa od odbora, bez informacije ko je i kada juče hapsio Darka Mladića, sina generala Ratka Mladića i njegovu suprugu, odnosno snaju generala Mladića, Biljanu Mladić, po čijem nalogu, zbog čega su privođeni, zadržavani i zbog čega se on tako ponaša i odnosi prema danas u državi najznačajnijem pitanju, a to je bezbednost svih naših građana. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se zbog činjenica koje su neki verovatno zaboravili. Očigledno i isključivo je to zaboravio gospodin Halimi.
Gospodine Halimi, nemojte da se pravite nevešti i da vršite zamenu teze. Koleginica Radeta je, u trenutku dok ste bili za govornicom, imala neodložan posao koji je trebalo da obavi sa kolegom Radovanovićem, da mu preda neku dokumentaciju zbog pripreme delegacije koja putuje u Portugal iz Odbora za pravosuđe, i nije vas pažljivo saslušala.
Dakle, potpuno ste iz konteksta izvukli, izvrnuli, što bi mi Srbi rekli, njene reči, jer ona uopšte nije u isti koš stavila sve, kako ste vi rekli, Šiptare ili Albance.
Verovatno će se javiti gospodin Vladan Batić, pošto je on poznat po tome da je insistirao, iako je bio član DOS-a kada je Koštunica pustio Fjoru Brovinu i preko 1.200 šiptarskih terorista, godinama na tome da se uđe u trag gde su oni i da se sprovedu te pravnosnažne presude protiv njih, koji su sada nestali, ko zna gde su, vršljaju i spremaju novi atak, ti isti teroristi, na Srbe. Spremaju se, kako su to rekla ova dvojica terorista iz tzv. ANE novinarima "Sanda" i "Tajmsa", da su do zuba naoružani i da samo čekaju 10. decembar.
Nemojte da obmanjujete javnost. Mene uopšte ne zanima, niti bilo koga u ovoj skupštini, s kim ste vi studirali i da li je taj dobar ili je loš, i šta je on po vašem mišljenju. Pravnosnažna presuda države Srbije je takva da je taj vaš poznanik, ne znam kako se zove, nastavnik matematike iz Đakovice, osuđeni terorista. Agim Čeku je školovani oficir koji je služio u JNA, ali je koljač i ubica srpske dece i nejači, i ubica Srba na Kosovu i Metohiji, Ramuš Haradinaj takođe ima visoko obrazovanje. Nije pitanje da li je neko vodoinstalater, poštar ili šta je, i šta će on da radi posle svog radnog vremena, profesor je univerziteta, već je pitanje da li je dokazano i da li je pravnosnažnom presudom ustanovljeno da je neko vršio teroristički akt nad srpskim narodom.
O tome je govorila gospođa Radeta, a ne tamo o nekim ljudima koji su fini, dobri i pošteni, pa su rasli u tom kraju i školovali se i vi se znate u mladosti. Šta to nas briga? Za nas je jedino merodavno to šta su oni uradili kada su uzeli oružje u ruke i kako su napadali srpsku nejač i vršili terorističke akte. To nisu neke priče tek onako bez veze, znate. To što ih je DOS-ovska vlast posle 5. oktobra pustila na slobodu, to je skandal i to je nešto sa čime se ne mire ni ljudi koji su radili u pravosuđu, ni istražne sudije koje su dokazivale zlodela tih terorista.
Treba da vas podsećam na ulogu jedne hrabre žene iz srpskog pravosuđa, Danice Marinković, koja je danima jedan za drugim, redom, iznosila dokaze kao istražni sudija o terorističkim aktima tih zlikovaca, a između ostalih i nekih od tih 146.
Prema tome, stvar je jednostavna za one koji poštuju ustav i zakone ove zemlje. Onaj za koga je dokazano da je vršio terorističke akte je terorista, a onaj ko je to uradio, a to je Vojislav Koštunica, posle 5. oktobra ko je pustio zlikovce na slobodu će kao bruka da ostane zabeležen u istoriji srpskog naroda.
A što je najgore, srpskim stanovnicima, Srbima na Kosovu i Metohiji od tih istih verovatno preti opasnost i u narednim danima koji dolaze.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista, što kaže koleginica Radeta, jedva smo čekali da nam omogućite da radimo, jer vi vidite kako mi srpski radikali tretiramo ove vaše zakone i moramo da reagujemo. Videli ste iz obrazloženja i iz teksta amandmana uvaženog kolege magistra Dejana Mirovića da je to jedini moguć potez SRS u situaciji kada se vrše izmene i dopune jednog zakona koji je već dosta pometnji napravio u Srbiji i koji, po našem mišljenju, za razliku od vašeg, ne uvodi red u oblasti osiguranja. Naprotiv, baš kao što se to dešava u celokupnoj srpskoj privredi, što u procesu privatizacije, otvaranja lanaca marketa, otvaranja banaka, stvorio se jedan tajkunski lobi i mogućnost da se velika osiguravajuća društva, koja su pod patronatom vodećih srpskih tajkuna, bogate, a oni koji su, uslovno rečeno, mali i koji su radili posao do stupanja na snagu ovog zakona i do stupanja na snagu ovlašćenja koja je po Zakonu o Narodnoj banci Srbije dobio guverner Jelašić, sada su u situaciji da ne mogu da rade.
Tipičan primer za to je osiguravajuće društvo ''Prizma'' iz Topole, a ima ih još mnogo. To su ljudi koji su imali redovne dozvole za rad.
Ja ne bih pominjala i neka po solventnosti i po odnosu prema svojim komitentima poznata osiguravajuća društva, kao što je jedno iz Kragujevca, rekli biste da forsiram to i da pravim reklamu, međutim, pitanje je opstanka svih domaćih osiguravajućih društva čiji su vlasnici ljudi koji imaju svoj privatni kapital, a naročito zbog toga što im izmenom i dopunom ovog zakona i čak ovog člana 15. vi vezujete ruke, tako da oni ne mogu normalno da nastave da rade svoj posao.
Naravno, vi to ne shvatate jer vas to ne dotiče, a, sa druge strane, takva tajkunizacija i u oblasti osiguranja apsolutno odgovara. Vi ste to lepo podelili po principu 3 : 2 : 1, kako već, i što se tiče učešća u upravnim odborima u javnim preduzećima, znate ono narodno ''neće maca slaninu''...
Isti je slučaj i sa osiguravajućim društvom, naročito najvećim kod nas u zemlji - ''Dunav osiguranje'', koje je pod patronatom jedne tajkunske političke stranke, ako uopšte može da se nazove političkom strankom.
Prema tome, stvar je apsolutno jasna. Magistar Dejan Mirović je sa pažnjom, a to možete da pročitate u današnjem dnevnom listu ''Pravda'' u njegovoj redovnoj kolumni, sagledao na koji način sada posluju i u oblasti osiguranja i u oblasti bankarskog sistema i uopšte kako žive stanovnici zemalja koje su već prihvatile sve standarde Evropske unije. On je to danas, pročitajte to pažljivo i biće vam korisno, jer su podaci sasvim egzaktni, pisao o Slovačkoj i o činjenici da se ta zemlja, nekoliko godina posle prihvatanja svega što je došlo od Evropske unije, i u oblasti zakonodavne delatnosti i u oblasti apsolutno svega što ste od njih tražili, nalazi u situaciji da građani Slovačke izuzetno teško žive i podnose takav proces koji je došao od strane Evropske unije.
Sada ako pitate vlasnike ovih osiguravajućih društava... Ja sam samo jedno pomenula, preduzeće ''Prizma'' iz Topole, zato što mi je to poznat slučaj, ne samo zbog kraja iz kog dolazim, nego zbog činjenice da je bahatošću guvernera i aktuelnih vlastodržaca čovek izgubio dozvolu za rad, a sasvim je regularno radio svoj posao.
Postavlja se pitanje, ne daj Bože da vi ostanete na vlasti nešto dugo, a nećete ni moći, jer su toliki animoziteti između vas i ja već nazirem kraj ovoj vladi i raspad na trulim kompromisima sačinjene koalicije... Ali, kada bi se takva politika nastavila, doživeli bismo istu sudbinu kao i građani Slovačke.
Ili, pogledajte Rumuniju, koja je već ušla, odnosno na prvom je stepeniku integracija u Evropsku uniju – i tamo građani izuzetno teško žive.
Sada, hajde malo razmislite kuda vas vode ovakvi zakoni i razmislite zbog čega ni na jedan od naših argumenata ili primedbi u načelnoj raspravi ministar Cvetković nije imao neki odgovor koji bi nas ubedio u suprotno.
Dakle, ja ne znam ko je ovaj gospodin. Zaista, gospodine, uz dužno poštovanje prema vama, vi mi ne ličite na ministra, jedino ako niste preko noći obrijali bradu, pa tako izgleda Cvetković bez brade. Ja stvarno ne znam ko ste vi. Ali, ja se obraćam poslanicima koji podržavaju ovaj zakon, izmene i dopune, i govorim o štetnim posledicama zakona koji je usvojen, a o ovim izmenama i dopunama da ne govorimo, jer je činjenica da ništa dobro ovakav zakon ne donosi. Opet vam ponavljam, vi ćete veoma brzo, koliko vas bude bilo u poslaničkim klupama iz te dve stranke... Pitanje je šta će da ostane od pojedinih od vas, ostaće taj tzv. neki nedemokratski blok, kako vas mi zovemo, a i narod, građani Srbije, imaćete te poslaničke mandate u mnogo manjem broju.
Ali, mi ćemo zaista biti u situaciji da u jednom danu ko zna koliko zakona stavimo van snage; ovo ne može da opstane u pravnom prometu i ne mogu ljudi da posluju po ovakvim nakaradnim zakonima. Jer, mi ne želimo lopovluk, tajkunizaciju zemlje, pljačku, otimanje, mi želimo da svi ljudi koji žele da rade ovaj posao osiguranja taj posao rade bez upliva države i bez direktnog mešanja vlastodržaca, koji i te kako onemogućavaju poštene i normalne ljude da rade.
Gospodine ministre, vidim da se niste prerušili i da ste živi i zdravi, pa dobrodošli u Skupštinu, da nastavimo lepo da radimo. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, nikada nisam zloupotrebljavala Poslovnik, niti pravo na repliku. Ne da sam se prepoznala, nego je kolega Matić izgovorio moje ime i prezime. Ne samo moje, ne javljam se zbog sebe, nego je on sasvim pogrešno protumačio moje izlaganje.
To ne bi bilo strašno, jer njegove paušalne ocene i neznanje mene uopšte ne čude, na to sam navikla u dugom nizu godina koliko posmatram sva njegova nevešta izlaganja, ali strašno je što je on rekao – zbog ovakvog amandmana i predloga koji je uputio jedan poslanik SRS sa akademskim zvanjem, mr Dejan Mirović, dovodi se u pitanje titula gospodina Mirovića.
Gospodine Matiću, ne samo da ne znate ništa, nego ste i drski, da ne kažem bezobrazni. Gospodin Mirović, za razliku od vas, ne samo da prati sve ono što se dešava u zemljama Evropske unije, u Rusiji, u latinoameričkim zemljama, nego se sa naučnog i stručnog aspekta time bavi. Gospodin mr Dejan Mirović je, za razliku od vas, napisao mnogobrojne studije, mnogobrojne udžbenike, veoma pametno štivo koje vi treba da pročitate. Evo, uzeću za pravo, iako ste toliko nezahvalni i niste želeli ništa da naučite od poslanika SRS, da vam poklonim nešto od onoga što je izdala Srpska radikalna stranka, a što je napisao gospodin Dejan Mirović, da biste nešto naučili.
Kad već govorite o tom hipotetičkom pristupanju Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji, o čemu je govorila i koleginica Tabaković, moram da vas podsetim, a to je više puta u svojim knjigama i u svojim člancima apostrofirao mr Dejan Mirović, da Rusija na prijem u Svetsku trgovinsku organizaciju čeka čitavih 13 godina. Prekjuče je predsednik Ruske Federacije gospodin Vladimir Putin izjavio: "Rusija neće pristupiti STO, iako na to čeka 13 godina, osim ako joj ne bude odgovaralo da otvori tržište". Eto kako pametni ljudi i mudri državnici, poput Vladimira Putina, štite svoju državu od tajkunizacije, od upada svih ovih raznih konzorcijuma i sumnjivih firmi, ne znam kako se sve već zovu, koje gutaju ova naša osiguravajuća društva, uništavaju naš bankarski i finansijski sektor.
Ne mogu to vama da objasnim zato što vi imate danas, ili svih ovih dana, specijalan zadatak da, potpuno neobavešteni, u maniru vaše stranke i vašeg predsednika, pričate o nečemu o čemu blage veze nemate.
Što se tiče mr Dejana Mirovića, on će vam biti na raspolaganju uvek, a ja javno obećavam i održaću obećanje, za početak, da nešto naučite, pokloniću vam jednu od niza njegovih knjiga, gde se sa stručnog i naučnog aspekta bavi i ovim pitanjima odnosa STO, MMF-a i Svetske banke prema zemljama kao što je Srbija i onima koje već imaju negativno iskustvo u proteklim godinama. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, u svim anketama koje se obavljaju među građanima Srbije kada ljude pitaju čime su najviše nezadovoljni, počev od nivoa lokalne vlasti... Vi znate da ja dolazim iz Kragujevca, pa su tamo dijagnostikovani, što bi lekari rekli, problemi u sedam oblasti, koje tamo aktuelni gradonačelnik Kragujevca ne može da reši.
Isti je slučaj kad postavljaju pitanje građanima, što se tiče rada Republičke vlade šta je to što im najviše smeta. Naravno, kriminal, korupcija, tajkunizacija, ali i nemogućnost da mladi ljudi rade i dobiju posao.
Koliko su daleko otišli srpski tajkuni koji su stavili šapu na vodeća osiguravajuća društva i uveli na velika vrata sva ova osiguravajuća društva sa prolazom kod prethodne i sadašnje vlasti iz inostranstva, a koliko su brzo učinili da se potpuno satru naše osiguravajuće kuće koje su vam manje poznate, a koje su i te kako radile i zapošljavale ljude, govori, i opet ću da ponovim, slučaj osiguravajućeg društva "Prizma" iz Topole.
Vi možete da govorite da u jednoj maloj sredini kao što je ta postoji potreba da se ljudi zaposle i da znate ili da ne znate podatak koliko tamo ljudi ne radi, koliko je njih kvalifikovano, sa višim, visokim obrazovanjem, koliko ljudi je bilo ne direktno nego indirektno uključeno raznim drugim poslovima koje su posrednički ili uslužno radili za to preduzeće, i onda se stvarno postavlja pitanje, a to je zaista kriminal neviđenih razmera i ja ću koristiti priliku da postavim, koliko već narednih dana, sa kompletnom dokumentacijom i poslaničko pitanje vezano za takvu odluku Jelašića i Dinkića – kako je moguće da nam govorite da će ovaj zakon da unapredi posao u oblasti osiguranja, a ugasite jedno srpsko osiguravajuće društvo?
Nudite građanima mačku u džaku i terate ih da se životno osiguravaju i da to visoko plaćaju kod ovih, najblaže rečeno, sumnjivih firmi sa zapada. Mogli bi to da vam pričaju i kolege koji su advokati, usko specijalizovani za tu oblast; to je sad, evo to zna i gospodin Ristić, u oblasti advokature, za one koji su se specijalizovali za taj posao, kao i druge kolege koji su advokati po struci, postao unosan posao. Nažalost, zato što su ljudi prinuđeni da vode postupak protiv tih stranih osiguravajućih kuća jer su prevareni.
Opet vam govorim, o tome će da priča po članu 7. koleginica Radeta, povodom ove vaše namere da ne date mogućnost godinu dana onome kome je oduzeta dozvola, kao što je slučaj malopre pomenute "Prizme" iz Topole, da podnosi zahtev da ponovo obavlja istu delatnost... Kako ćete da osigurate građane, kada ti subjekti, privredni, kao što je ta pomenuta firma ili neke druge za koje ja ne znam, koje su tako nekog užeg područja ili imaju klijentelu koja je vezana za jedan administrativni okrug, a vi ne znate ta preduzeća, kada ne garantujete građanima, već oni moraju da traže pomoć advokata, zato što su prevareni, a takvih je prevara sve više i više.
Prema tome, nemojte, a ministar nas i ne ubeđuje, možda će pokušati na kraju ove rasprave, a vidim da su odustale i kolege koje podržavaju izmene i dopune ovog zakona da nam govore šarene laže i kako je to dobro, kada već na ovim sadašnjim primerima vidite da su osiguravajuće kuće u Srbiji morale da prestanu sa radom, jer su katanac na njih lično stavili Jelašić i Dinkić u prošlom mandatu.
Mnogi mladi ljudi, neke majke koje su od toga izdržavale decu ili neki očevi, izgubili su posao, zato što je to jednostavno vaša volja, odnosno samovolja i zato što ne slušate šta vam mi govorimo i ne prihvatate nijedan naš argument.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Mrkonjiću, iskrena da budem, pokušala sam da saznam gde su ministar i njegova saradnica, jer prošlog puta kada je bila rasprava o zakonu za koji je on određen od strane Vlade, mislim da je bio CEFTA sporazum, on je bio u 13.30 u skupštinskom restoranu, a pauza je obično od 14 do 15 sati, pa bih vas zamolila, gospodine Mrkonjiću, da proverite zašto je gospodin ministar izašao u trenutku kada je koleginica Radeta obrazlagala svoj amandman.
Sada ja dotičnog gospodina, za koga gospodin Nikolić kaže da možda hvata beleške, ne znam u kom ste svojstvu ovde, mogu da pitam, ali vi ne možete da mi odgovorite, a sve i da pitam ministra ovo što ću sada da iznesem kao podatak koji sam upravo dobila, on mi ne bi dao odgovor. Zato ću kompletnu dokumentaciju da pripremim u formi poslaničkog pitanja, da dostavim Odboru za finansije i vrlo rado će gospođa Tabaković guverneru Narodne banke i ministru finansija da prosledi ono što je vezano za kriminal i reketiranje ljudi koji imaju osiguravajuća društva.
Nisam iz nekih propagandnih ili nekih drugih razloga pominjala slučaj osiguravajućeg društva "Prizma" iz Topole jutros, nego zbog činjenice da je ovaj i ovakav zakon dao mogućnost da se samo oni koji su miljenici aktuelnih vlastodržaca, koji su članovi G17 grupe, "žutog demokratskog preduzeća", DSS-a ili Nove Srbije ili već ne znam koga, štite i da im se ne nalaze banalni razlozi za gašenje njihovog preduzeća.
Gospodin Buha je podneo amandman i tražio je da se briše stav 2. predloženog člana, koji kaže da direktor akcionarskog društva za osiguranje mora biti u radnom odnosu u tom društvu.
Šta ćemo sa ovim čovekom kome ste, eto, iz čista mira, iz nekih sasvim banalnih razloga, a reći ću vam i kako, oduzeli dozvolu za rad, a on više nigde ne može da bude u radnom odnosu? Naterali ste ga, odnosno to je uradio po svojim diskrecionim ovlašćenjima guverner Narodne banke, da izvrši dobrovoljnu likvidaciju preduzeća koje je u tom trenutku imalo 236 miliona na svom računu kapitala.
Ko treba da ide u dobrovoljnu likvidaciju sa toliko novca i zašto bi to bio interes tog čoveka, hajde, razmislite malo, ako nije ucenjen, ako mu nisu rekli - ako nećeš dobrovoljno, pronaći ćemo ti milion drugih razloga zbog kojih ćeš morati da ugasiš svoju firmu. Jer, verovatno je ušao u sferu poslovanja tamo gde se mafijašima iz vlasti, onima koji su oko guvernera, nije dopao.
Recite mi, molim vas, i na osnovu člana koji menjate, ne samo ove tačke 7), verovatno je i to jedan od razloga, nije naveo opravdanost osnivanja društva, ali videću kada dobijem tu dokumentaciju, ali sada i po ovoj dopuni, o čemu je govorila koleginica Radeta, kako ćete da objasnite posle toliko vremena da je opravdanost zahteva tog čoveka moguća kada je on morao da izvrši tzv. dobrovoljnu likvidaciju, odnosno - moraš ili ćemo mi da ti sednemo na kičmu i da ti radimo šta hoćemo.
Naveli su kao razlog da u trenutku kada je nateran da izvrši dobrovoljno likvidaciju on nije imao 2,5 miliona evra, imao je 2,8 miliona evra, a sa druge strane, u toj godini kada je nateran da izvrši likvidaciju... Na sve vas je to, sećam se kao da je juče bilo, kada je usvajan zakon, upozoravao gospodin Tomislav Nikolić, predsednik naše poslaničke grupe, da će tako mali da nestanu i da će tajkuni da rade šta hoće, a da drugi ljudi i preduzeća neće moći da posluju.
U toj godini, osiguravajuće društvo, ne znam kog karaktera, mislim da je to neko akcionarsko društvo ili neko udruženje AMS, ispraviće me gospođa Tabaković ako grešim, bilo je prvo po uspešnosti poslovanja, a osiguravajuće društvo "Prizma" na drugom mestu.
Sada recite, da li vi i kome garantujete pravnu i svaku drugu sigurnost u zemlji u kojoj se ljudima na izvestan način preti, kada dođete i kažete čoveku koji ima toliko novca na svom računu, koji normalno posluje, koji ima svoju klijentelu, koji zapošljava toliki broj ljudi, koji se bavi ovim što je sada predmet rasprave, a to je posredovanje u osiguranju, da mora pod pritiskom da se povuče zato što za njega nema mesta, jer je takva bara da je krokodila mnogo, ali samo onih iz vrha državne vlasti i onih koji su oko mafijaškog klana guvernera Jelašića i družine G17 plus.
To niko normalan ne može da trpi. Nemate opravdanja za tako nešto.
Budite sigurni da će se i pomenuta firma i svako kome na takav način onemogućite da posluje u državi Srbiji, u kojoj hoće da radi, u skladu sa svojim sposobnostima i svojim kapitalom, boriti do kraja. Na kraju krajeva, pravda jednom mora da pobedi. Kroz izvestan broj meseci, a vreme veoma brzo prolazi, videćete da ćemo da vratimo sve u normalne tokove i da ćemo dati mogućnost ljudima koji hoće da rade.
Što reče malopre predsednik naše poslaničke grupe gospodin Nikolić, ako treba da bude i 100 i 200 osiguravajućih društava, a ne da na ovakav način ljudima koji su stekli određeni poslovni integritet, koji su stekli imidž, ugled, u jednom jedinom danu jednim aktom guvernera urušite sve što su vredno i marljivo radili tako da ne mogu više nigde, a naročito oni koji su bili prinuđeni zbog toga da ostanu bez posla. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, nadležni skupštinski odbori nisu mogli da prihvate, kada su razmatrali vladin predlog za izmenu i dopunu ovog člana zakona, ovu izmenu, zato što je ovaj član, gospodine ministre, direktno suprotstavljen članu 60. Ustava Republike Srbije koji govori o tome da svako ima pravo na rad.
Član 60. Ustava kaže, a molila bih vas, gospodine Mrkonjiću, da mi oduzmete to vreme da bih pročitala: "Jamči se pravo na rad, u skladu sa zakonom. Svako ima pravo na slobodan izbor rada. Svima su, pod jednakim uslovima, dostupna sva radna mesta.
Svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor" itd.
Sada vi meni recite, da li Zakon o radu, pošto stav 1. člana 60. Ustava Republike Srbije jemči, u skladu sa zakonom, predviđa da u oblasti osiguranja, da u oblasti kolporterstva, u oblasti računovodstva, da ne ređam dalje, vi možete da ograničite građanina Srbije da on radi taj posao samo ako je stalno zaposlen? Ne možete.
Ko zna koliko je vas koji ste na stalnom radu u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a imate znanje za određeni profil zanimanja i imate honorarni ugovor o radu sa nekom firmom za ono za šta ste specijalizovani.
Koliko je honoraraca u preduzećima i koliko je onih koji imaju takve ugovore. Pa evo, i u kabinetu predsednika Narodne skupštine Republike Srbije se nalazi jedan javnosti poznat novinar, koji je sada neki savetnik ili nešto u kabinetu predsednika.
Kako vi to mislite, gospodine ministre, da samo za osiguravajuća društva ograničite pravo na rad građanima, a čuli ste od kolege Ilića, ko zna koliko je desetina hiljada takvih ljudi. Pre podne je taj neko inženjer u nekom preduzeću koje ste vi uništili i koje je propalo, ima platu od 150 ili 200 evra, i šta će on da radi popodne - da posreduje u osiguranju. Možda je uspešniji u tome od onog ko je stalno zaposlen. Vi merite sposobnost i ograničavate ljudima pravo na rad da zarade dodatni prihod. Ili, imate nekog računovođu ili pravnika koji radi u javnom komunalnom preduzeću, bilo gde, službenika u banci, završi se njegovo radno vreme i on popodne kreće, ide od vrata do vrata i od jednog do drugog i traži klijenta za polisu koju mu nudi.
Taj neko ko se bavi posredovanjem u oblasti osiguranja, kome vi više ne date da taj posao radi, ne samo da ima dodatni prihod, nego je čak, ponavljam, veoma često uspešniji od onoga ko je stalno zaposlen i ko radi za fiksnu nadoknadu. To je neverovatno.
Ovaj član zakona i ova izmena, gospodine Cvetkoviću, kada bude i ako se bude konstituisao Ustavni sud, ne može da opstane, jer vi oduzimate pravo na rad. Vi sutra možete da kažete - svako ko ima licencu za računovođu, a zaposlen je u nekom preduzeću i radi na nekom mestu, popodne tu delatnost ne može da obavlja. Tako da krenete od jedne do druge oblasti poslovanja i dokle će to da nas odvede? Vi ćete onda potpuno da ukinete ugovor poslodavca za honorarni rad ili za posredovanje za bilo koji posao.
Recite ovim ljudima što prodaju novine na ulici, a nisu stalno zaposleni u firmi Caneta Žapca ili nekoj drugoj - e ne možete vi to da radite, da stojite na semaforima i da prodajete novine, zato što morate da bude stalno zaposleni. Dokle će to da nas odvede?
Ne može, gospodine ministre, ovako da se menja zakon. Vi eksplicitno kažete - za državljane Republike Srbije, a pazite šta ste rekli u poslednjem stavu: "Strano fizičko lice koje, po pravu države čiji je državljanin, ispunjava uslove za obavljanje poslova posredovanja u osiguranju, može obavljati te poslove", sada ste precrtali a stajalo je "pod uslovima uzajamnosti".
Znači, strani državljanin ne mora da bude stalno zaposlen i on može, u skladu sa ovim poslednjim stavom, to da radi, a srpski državljanin, onaj kome Ustav garantuje pravo na rad, po vama to ne može da radi.
Opet ponavljam, ne mogu u ovom trenutku da procenim, možda je baš danas neko odlučio pre podne, dobio je ponudu od nekog osiguravajućeg društva, nije mu dosta plata za koju radi, shvatite, nemaju ljudi hleba da jedu, a misli da će da bude uspešan u tom poslu da nudi polisu osiguranja i da od toga dobija procenat. Sad sve zavisi za koju osiguravajuću kuću radi. Vi takvim ljudima kažete - ne možete dodatno da zaradite, nego trpite, budite gladni, neka vam deca budu i gola i bosa zato što smo mi na vlasti i može nam se. To jednostavno ne može da opstane.
Gospodine Cvetkoviću, kažem vam opet, kada bude konstituisan Ustavni sud, ovakav član zakona, ili bilo gde da vam padne na pamet, ne može da ostane u pravnom prometu. Hvala vam.